Još od kraja 80-ih godina, Miroslav Lekić se plasirao kao reditelj značajnih i izuzetno gledanih filmova poput ostvarenja: Dogodilo se na današnji dan, Bolje od bekstva, Nož i Lavirint.

Oni koji je pamte, pamte je po šeširima, violini i osmehu. Šešire je menjala i skidala, violinu je ostavljala ali osmeh, osmeh je uvek išao uz nju. Priča o prvoj ženi muzičaru u Niškom simfonijskom orkestru, ženi koja je direktno učestvovala u stvaranju niške muzičke scene.

Nakon što su pristali da izvedu Milicu na koncert, Vanja i Tadija imaju pune ruke posla oko neukrotive bokserke. Ipak, ovaj izlazak doneće neke novine u Vanjin život koji se uglavnom bazirao na brizi za oca, brata i porodični posao. Taman kada se opusti, u život joj se vraća brat Filip sa novim poslovnim idejama.

Scenografski rad Geroslava Zarića karakteriše temeljno proučavanje dramskog dela, dubok analitički pristup i smela rešenja koja proizilaze iz same suštine komada.

Stray dogg je beogradski bend koji je nastao 2011. godine i koji svoj zvuk bazira na melanholičnom indie rocku. Sam početak rada benda vezuje se za nekoliko samostalnih nastupa kantautora Dušana Strajnića, posle čega mu se pridružuju Ana Janković (violina i prateći vokali) i Jelena Damjanović (klavir), a potom i Marko Ignjatović (gitara). U takvom sastavu je snimljen prvi studijski album Almost iz 2011. godine, a za potrebe nastupa i snimanja drugog studijskog albuma Fire's never wrong iz 2012. bendu se pridružuju Vladimir Milićević (bas gitara) i Relja Ilić (bubnjevi). Na pomenutnom drugom albumu bend je sarađivao sa američkim kantautorom Devendrom Banhartom na pesmi Time, koja je ujedno i poslednji singl za koji je urađen i video-spot. Učestvovali su na brojnim lokalnim i regionalnim kompilacijama i poklonili svoju novu pesmu What Could Have Been za kampanju 65+: Stari nisu stvari.

Vavilon je elitna mesečna emisija o savremenoj književnosti koju je 2001 godine osmislila Jasmina Vrbavac i uređuje je u okviru Redakcije za kulturu. Pored informacija o tekućem trenutku u savremenoj domaćoj i stranoj književnosti, Vavilon kroz brojne kritičke priloge, intervjue, analize, razgovore i tv eseje prati pre svega vodeću književnost i skenira sve ono što je u literaturi važno pročitati, a na književnoj sceni neophodno saznati. Vavilon je zamišljen kao emisija koja će i ljubiteljima i poznavaocima knjige i književnih prilika biti podjednako zanimljiva i važna.

Od grada kao utvrđenja do grada kao spektakla - istorija grada i istorija arhitekture isprepletani su sa promenama načina života ljudi tokom vremena. Građanska kultura uči nas da živeti u gradu znači videti sve vrednosti urbanosti i na osnovu njih stvarati specifične vidove zajedništva. Da li su urbofilija i čovekoljublje sinonimi ili šta učiniti da to bude tako?

Sa mnogo emocija, književnik Milovan Danojlić govori o svom detinjstvu - o tome da su, neznano kako, knjige i iscepani listovi išli njemu u susret. Kako je namerno bio nemiran u školi jer je u zatvoru mogao da čita nedodirljivu knjigu Sveznanje. Milovan Danojlić s ljubavlju i setom govori o vezanosti za svoj rodni kraj - selo Ivanovce kod Ljiga, kao i o većem delu života koji je proveo u Francuskoj. Danojlić priča o tome zašto nije disciplinovan pri pisanju, u poštovanju književnih formi, zašto meša žanrove, da li je i na koji način protivrečnost njegov stvaralački motor, kao i o kritičkim osećanjima koje gaji i prema zavičaju i prema sebi. Sagovornici su mu: doc. dr Valentina Hamović na Učiteljskom fakultetu, supruga i šef Katedre za slavistiku na Univerzitetu u Poatjeu Sanja Bošković Danojlić, scenarista i dramski pisac Gordan Mihić, prof. dr na Filološkom fakultetu u Beogradu Jovan Delić, književni kritičar i pisac Mileta Aćimović Ivkov, advokat i prevodilac Viktor Lazić, izdavač i publicista Jagoš Đuretić i profesor književnosti Vladimir Dimitrijević.

Ovaj kvintet udaraljki povešće publiku na magično muzičko putovanje oko sveta. Od muzike Kita Džereta, preko bugarskih narodnih melodija, sve do baleta za šest ruku.

Druga epizoda dokumentarnog serijala Kamera je prisutna, donosi priču o festivalu skejtbord kulture Samit nesvrstanih. Provokativno ime za one koji se sećaju Josipa Broza Tita svakako asocira na ujedinjenje i snagu alternativnih ideja, što na savremen i apolitičan način korespondira sa aktuelnom skejterskom verzijom Samita nesvrstanih, festivala koji je osnovan sa idejom da ujedini skejt scenu u Srbiji, citiramo jednog od osnivača festivala i glavnog junaka u filmu - Davida Milosavljevića.

Znate li šta povezuje Navaho Indijance, Vlada Divca, lik stradalog srpskog vojnika sa ostrva Vido iz Velikog rata i skulpturu Svetog Franje Asiškog? Na prvi pogled, čini se da nemaju ništa zajedničko, ali večerašnja emisija "Kod dva bela goluba" otkriće vam šta ih spaja.

Šta je bilo samoupravljanje u nekadašnjoj Jugoslaviji? Kako je bilo raditi u sistemu koji nije imao ni Istok ni Zapad? Kako se odlučivalo, a kako radilo? Kakvi su bili uslovi rada? Kako su se gradile fabrike? Ko je koga slušao i čije su bile fabrike? Kakav je bio odnos preduzeća prema zajednicama u kojima su radila? Šta je ko kome davao i na koji način? Kakve su bile mane i kakav svetski kontekst u kome je samoupravljenje nestalo?

Još od kraja 80-ih godina, Miroslav Lekić se plasirao kao reditelj značajnih i izuzetno gledanih filmova poput ostvarenja: Dogodilo se na današnji dan, Bolje od bekstva, Nož i Lavirint.

Ima pisaca koji pišu i književnu kritiku i pisaca koji nikada nisu napisali niti jedan redak književnog prikaza. Novo izdanje emisije Čas anatomije u nedelji trajanja 67. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu posvećeno je dvema važnim, moguće i temeljnim tačkama književne sfere. Piscu i kritičaru. Knjige nema bez pisca, vrednovanja nema bez književnog kritičara. Odnos između pisca i kritičara nije jednostavan, nekada je komplementaran, u balansu, često je turbulentan. U svakom slučaju to je odnos koji gradi istoriju književnosti. Menjaju se umetničke, književne poetike ali se menja i metodologija vrednovanja napisanog. Razgovaramo o odnosu pisac/kritičar u istorijskom kontekstu ali i u aktuelnom vremenu koje destabilizuje neke konstante i menja poziciju pisca ali i poziciju kritičara. Kada su pisac i kritičar saradnici a kada oponenti, postoji li književnost bez književne kritike i kada književna kritika utiče na literarne tokove.

Pišući o urbanističkim promenama na početku dvadesetog veka u Berlinu, Zigfrid Kraucer, u tekstu Ulice bez sećanja, govori o skoro pomahnitaloj potrebi za novim, koja polako ali sigurno briše sve tragove prošlog.

Opšteobrazovna redakcija pripremila je deset epizoda posvećenih istorijatu kulture ishrane.

Kraj sedme sezone. Laguerta je sve bliža Deksterovoj tajni, a on se trudi da zaštiti sebe, Debru i život koji je izgradio.

Za Velju i Milicu sledi veliki dan - dan merenja pred veliki meč i konferencija za novinare u klubu Velter. Da li će temperamentna Milica i samo naizgled smireni Velja odoleti provokacijama protivnika? I kako će na približavanje meča reagovati Miličina mama Mira koja već duže vreme ne odobrava Veljine namere da od Milice napravi šampiona? I u Simketovom domu vlada nemir - pošto je saznala da je Simke u vezi sa starijom ženom koja pritom ima i dete, baka Anka daje sve od sebe da upozori nezrelog unuka. Za to vreme, Filipov novi posao sa keteringom se zahuktava. Hoće li mu nepoverljiva Vanja priteći u pomoć?

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Na programu su bile muzičke numere iz svetskih filmskih hitova, kao što su Narnija, Hari Poter, Gospodar prstenova i Pirati sa Kariba, čiji su nastavci punili bioskopske dvorane.

Pod sloganom "Reč je slobodna", od 19. do 27. oktobra, bio je održan 67. Međunarodni beogradski sajam knjiga, najmasovnija manifestacija kulture na jugoistoku Evrope.

Ansambl Renesans je proslavio veliki jubilej - 50 godina postojanja i rada. Tokom tog dugačkog perioda, ansambl je održao više od tri hiljade koncerata širom Evrope, na Bliskom istoku i u severnoj Africi, te učestvovao na brojnim festivalima u bivšoj Jugoslaviji i inostranstvu.

Film Patriotske igre snimljen je 1992. godine po istoimenom romanu Toma Klensija i drugi je u serijalu filmova o Džeku Rajanu.

Ima pisaca koji pišu i književnu kritiku i pisaca koji nikada nisu napisali niti jedan redak književnog prikaza. Novo izdanje emisije Čas anatomije u nedelji trajanja 67. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu posvećeno je dvema važnim, moguće i temeljnim tačkama književne sfere. Piscu i kritičaru. Knjige nema bez pisca, vrednovanja nema bez književnog kritičara. Odnos između pisca i kritičara nije jednostavan, nekada je komplementaran, u balansu, često je turbulentan. U svakom slučaju to je odnos koji gradi istoriju književnosti. Menjaju se umetničke, književne poetike ali se menja i metodologija vrednovanja napisanog. Razgovaramo o odnosu pisac/kritičar u istorijskom kontekstu ali i u aktuelnom vremenu koje destabilizuje neke konstante i menja poziciju pisca ali i poziciju kritičara. Kada su pisac i kritičar saradnici a kada oponenti, postoji li književnost bez književne kritike i kada književna kritika utiče na literarne tokove.

Pišući o urbanističkim promenama na početku dvadesetog veka u Berlinu, Zigfrid Kraucer, u tekstu Ulice bez sećanja, govori o skoro pomahnitaloj potrebi za novim, koja polako ali sigurno briše sve tragove prošlog.

Pod sloganom "Reč je slobodna", od 19. do 27. oktobra, bio je održan 67. Međunarodni beogradski sajam knjiga, najmasovnija manifestacija kulture na jugoistoku Evrope.

Opšteobrazovna redakcija pripremila je deset epizoda posvećenih istorijatu kulture ishrane.

Za Velju i Milicu sledi veliki dan - dan merenja pred veliki meč i konferencija za novinare u klubu Velter. Da li će temperamentna Milica i samo naizgled smireni Velja odoleti provokacijama protivnika? I kako će na približavanje meča reagovati Miličina mama Mira koja već duže vreme ne odobrava Veljine namere da od Milice napravi šampiona? I u Simketovom domu vlada nemir - pošto je saznala da je Simke u vezi sa starijom ženom koja pritom ima i dete, baka Anka daje sve od sebe da upozori nezrelog unuka. Za to vreme, Filipov novi posao sa keteringom se zahuktava. Hoće li mu nepoverljiva Vanja priteći u pomoć?

Ansambl Renesans je proslavio veliki jubilej - 50 godina postojanja i rada. Tokom tog dugačkog perioda, ansambl je održao više od tri hiljade koncerata širom Evrope, na Bliskom istoku i u severnoj Africi, te učestvovao na brojnim festivalima u bivšoj Jugoslaviji i inostranstvu.

Redakcija za kulturu i umetnost premijerno emituje dokumentarnu emisiju "Tvrđave na Dunavu". Nakon prikazivanja dokumentarne serije "Tvrđave na Dunavu", koja je sadržala sedam epizoda posvećenih srednjovekovnim tvrđavama koje vekovima bitišu na dunavskim obalama, specijalno izdanje emisije je zanimljiva priča o Dunavu, od Bezdana do Trajanovog mosta. Narator iz off-a, u ulozi kapetana, je dramski glumac Miodrag Miki Krstović, a lik kapetana koji pravi maketu dunavske lađe tumači kapetan u penziji, Bogdan Ljubinković sa Srebrnog jezera. Priču o Dunavu i njegovim tvrđavama upotpuniće istoričari, arheolozi, arhitekte, istoričari umetnosti, pisci, turistički vodiči, hroničari, ribari i mnogi drugi. Emisija "Tvrđave na Dunavu" je svojevrsni vodič rekom u dužini oko 550 km, od mesta gde ona ulazi u Srbiju, pa sve do Kladova i Trajanovog mosta. Ispod mesta Prahovo, Dunav izlazi iz naše zemlje i ulazi u Bugarsku . Na tom putovanju posetili smo tvrđave u Baču, Petrovaradinu, Beogradu, Smederevu, Ramu, Golupcu i tvrđavu Fetislam u Kladovu. Serija "Tvrđave na Dunava" je snimana sa vode, kopna i iz vazduha. Takođe, u seriji je korišćen arhivski materijal RTS iz šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, kao i fotografije i stare mape.

Kada bi kojim slučajem u Župi sve bačve popucale, vino bi, kažu, teklo niz brda i ceo Aleksandrovac bio bi pod vinom. Iako su procene da u svakoj kući ima barem hiljadu litara vina, zaparložena zemlja, koje ima više nego vinograda, govori nam da prokupca i tamjanike može biti mnogo više. Prema podacima iz 1955. godine u Srbiji je pod vinovom lozom bilo 135 000, a 2018. svega 22 150 hektara. Ako uzmemo ukupno poljoprivredno zemljište, dolazimo do podatka da se grožđe gaji na manje od jednog procenta, preciznije na 0,64 odsto. Zato odlazimo u Župsku regiju, da obiđemo vinare i da vidimo da li za tri godine mogu da povećaju proizvodnju vina deset puta, pa da sve bude kao nekad.

U serijalu od tri epizode gledaoci programa RTS Nauka upoznaće predele i bogatstva ovog područja koje se prostire na čak 3.447.000.kvadratnih kilometara.

Na programu su bile muzičke numere iz svetskih filmskih hitova, kao što su Narnija, Hari Poter, Gospodar prstenova i Pirati sa Kariba, čiji su nastavci punili bioskopske dvorane.

Ima pisaca koji pišu i književnu kritiku i pisaca koji nikada nisu napisali niti jedan redak književnog prikaza. Novo izdanje emisije Čas anatomije u nedelji trajanja 67. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu posvećeno je dvema važnim, moguće i temeljnim tačkama književne sfere. Piscu i kritičaru. Knjige nema bez pisca, vrednovanja nema bez književnog kritičara. Odnos između pisca i kritičara nije jednostavan, nekada je komplementaran, u balansu, često je turbulentan. U svakom slučaju to je odnos koji gradi istoriju književnosti. Menjaju se umetničke, književne poetike ali se menja i metodologija vrednovanja napisanog. Razgovaramo o odnosu pisac/kritičar u istorijskom kontekstu ali i u aktuelnom vremenu koje destabilizuje neke konstante i menja poziciju pisca ali i poziciju kritičara. Kada su pisac i kritičar saradnici a kada oponenti, postoji li književnost bez književne kritike i kada književna kritika utiče na literarne tokove.

Pišući o urbanističkim promenama na početku dvadesetog veka u Berlinu, Zigfrid Kraucer, u tekstu Ulice bez sećanja, govori o skoro pomahnitaloj potrebi za novim, koja polako ali sigurno briše sve tragove prošlog.

Pod sloganom "Reč je slobodna", od 19. do 27. oktobra, bio je održan 67. Međunarodni beogradski sajam knjiga, najmasovnija manifestacija kulture na jugoistoku Evrope.

Opšteobrazovna redakcija pripremila je deset epizoda posvećenih istorijatu kulture ishrane.

Za Velju i Milicu sledi veliki dan - dan merenja pred veliki meč i konferencija za novinare u klubu Velter. Da li će temperamentna Milica i samo naizgled smireni Velja odoleti provokacijama protivnika? I kako će na približavanje meča reagovati Miličina mama Mira koja već duže vreme ne odobrava Veljine namere da od Milice napravi šampiona? I u Simketovom domu vlada nemir - pošto je saznala da je Simke u vezi sa starijom ženom koja pritom ima i dete, baka Anka daje sve od sebe da upozori nezrelog unuka. Za to vreme, Filipov novi posao sa keteringom se zahuktava. Hoće li mu nepoverljiva Vanja priteći u pomoć?

Ansambl Renesans je proslavio veliki jubilej - 50 godina postojanja i rada. Tokom tog dugačkog perioda, ansambl je održao više od tri hiljade koncerata širom Evrope, na Bliskom istoku i u severnoj Africi, te učestvovao na brojnim festivalima u bivšoj Jugoslaviji i inostranstvu.

Redakcija za kulturu i umetnost premijerno emituje dokumentarnu emisiju "Tvrđave na Dunavu". Nakon prikazivanja dokumentarne serije "Tvrđave na Dunavu", koja je sadržala sedam epizoda posvećenih srednjovekovnim tvrđavama koje vekovima bitišu na dunavskim obalama, specijalno izdanje emisije je zanimljiva priča o Dunavu, od Bezdana do Trajanovog mosta. Narator iz off-a, u ulozi kapetana, je dramski glumac Miodrag Miki Krstović, a lik kapetana koji pravi maketu dunavske lađe tumači kapetan u penziji, Bogdan Ljubinković sa Srebrnog jezera. Priču o Dunavu i njegovim tvrđavama upotpuniće istoričari, arheolozi, arhitekte, istoričari umetnosti, pisci, turistički vodiči, hroničari, ribari i mnogi drugi. Emisija "Tvrđave na Dunavu" je svojevrsni vodič rekom u dužini oko 550 km, od mesta gde ona ulazi u Srbiju, pa sve do Kladova i Trajanovog mosta. Ispod mesta Prahovo, Dunav izlazi iz naše zemlje i ulazi u Bugarsku . Na tom putovanju posetili smo tvrđave u Baču, Petrovaradinu, Beogradu, Smederevu, Ramu, Golupcu i tvrđavu Fetislam u Kladovu. Serija "Tvrđave na Dunava" je snimana sa vode, kopna i iz vazduha. Takođe, u seriji je korišćen arhivski materijal RTS iz šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, kao i fotografije i stare mape.

Kada bi kojim slučajem u Župi sve bačve popucale, vino bi, kažu, teklo niz brda i ceo Aleksandrovac bio bi pod vinom. Iako su procene da u svakoj kući ima barem hiljadu litara vina, zaparložena zemlja, koje ima više nego vinograda, govori nam da prokupca i tamjanike može biti mnogo više. Prema podacima iz 1955. godine u Srbiji je pod vinovom lozom bilo 135 000, a 2018. svega 22 150 hektara. Ako uzmemo ukupno poljoprivredno zemljište, dolazimo do podatka da se grožđe gaji na manje od jednog procenta, preciznije na 0,64 odsto. Zato odlazimo u Župsku regiju, da obiđemo vinare i da vidimo da li za tri godine mogu da povećaju proizvodnju vina deset puta, pa da sve bude kao nekad.

U serijalu od tri epizode gledaoci programa RTS Nauka upoznaće predele i bogatstva ovog područja koje se prostire na čak 3.447.000.kvadratnih kilometara.

Na programu su bile muzičke numere iz svetskih filmskih hitova, kao što su Narnija, Hari Poter, Gospodar prstenova i Pirati sa Kariba, čiji su nastavci punili bioskopske dvorane.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala.

Na koji način život potkazuje književnost, zašto se Istok i Zapad neprestano prepliću u njenoj prozi, kako su nastali stereotipi vezani za ove naše prostore i kako prevazići društvene predrasude, samo su neke od tema o kojima govori renomirana srpsko-engleska književnica Vesna Goldsvorti.

Premijera osme sezone. Šest meseci posle Laguertine smrti, Dekster Morgan i dalje pokušava da uskladi život oca, brata i serijskog ubice. Policija Majamija istražuje ubistvo čoveka kome su uklonjeni delići mozga.

Sedamnaesta epizoda: Pred Miličin meč i nakon incidenta sa Mungosom, tenzija raste i u klubu Velter i u kući Kovač, a Velja sve teže podnosi kontradiktorne uloge oca i trenera. Hoće li Aljoša preći preko svog ponosa i priteći porodici u pomoć i to baš u vreme kada je toliko fokusiran na svoju muziku i odnos sa Iskrom? Nakon što je odlučila da se vrati kući, Vanju čekaju nove vratolomije sa Filipovim poslovnim idejama u koje se uključuju i baka Anka i ujka Toma. Naizgled sve deluje savršeno, ali hoće li Filip uspeti da pobedi svoju prirodu i ovoga puta zaista da sve od sebe?

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Adaptacija popularnog romana Kejlaba Kara "Alijenista", bavi se najmračnijom stranom 19. veka u Njujorku - od zlostavljača, serijskih ubica dece, siromaštvom i posrnulim moralom. Ova uzbudljiva priča iako je fikcija inspirisana je civilizicijskim preokretom sa razvojem tehnologije i industrijske revolucije, kada veliki gradovi u Evropi i Americi bivaju pretvoreni u mračna i maglovita mesta. Njujork se ništa nije razlikovao od ostatka sveta.

Anželen Prelžokaž je 1994. godine za Balet Pariske opere kreirao balet Park, na muziku Volfganga Amadeusa Mocarta. U ovom delu koreograf dočarava razvoj pojmova ljubavi i strasti, dok u isto vreme pokazuje zavodljivost ženskog i muškog pola. Balet Park vodi nas kroz imaginarnu "Mapu Tendre", vid kartografskog prikaza pojma ljubavi zastupljenog u vreme francuskog literarnog pravca precioznosti. Ova imaginarna mapa ljubavi proslavila se kao gravura u romanu Klelija koji je napisala Madlen de Skuderi polovinom 17. veka.

Serijal predstavlja nesvakidašnje putovanje kroz prošlost i sadašnjost jednog naroda, od iskrcavanja prvog Srbina na američko tlo pre više od 200 godina do današnjih dana.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala.

Sedamnaesta epizoda: Pred Miličin meč i nakon incidenta sa Mungosom, tenzija raste i u klubu Velter i u kući Kovač, a Velja sve teže podnosi kontradiktorne uloge oca i trenera. Hoće li Aljoša preći preko svog ponosa i priteći porodici u pomoć i to baš u vreme kada je toliko fokusiran na svoju muziku i odnos sa Iskrom? Nakon što je odlučila da se vrati kući, Vanju čekaju nove vratolomije sa Filipovim poslovnim idejama u koje se uključuju i baka Anka i ujka Toma. Naizgled sve deluje savršeno, ali hoće li Filip uspeti da pobedi svoju prirodu i ovoga puta zaista da sve od sebe?

Serijal predstavlja nesvakidašnje putovanje kroz prošlost i sadašnjost jednog naroda, od iskrcavanja prvog Srbina na američko tlo pre više od 200 godina do današnjih dana.

Na koji način život potkazuje književnost, zašto se Istok i Zapad neprestano prepliću u njenoj prozi, kako su nastali stereotipi vezani za ove naše prostore i kako prevazići društvene predrasude, samo su neke od tema o kojima govori renomirana srpsko-engleska književnica Vesna Goldsvorti.

Radio-televizija Srbije premijerno je emitovala dokumentarno-igrani film Milunka Savić - heroina Velikog rata. Autor filma je Slađana Zarić. Film je biografska priča o dobitnici najviše odlikovanja među ženama učesnicama Prvog svetskog rata, o ženi koja se na frontu borila rame uz rame sa srpskim vojnicima. Ekranizaciji priče prethodilo je višemesečno istraživanje i snimanje u Srbiji i Francuskoj, s obzirom na to da je Milunka Savić bila nosilac najviših odlikovanja obe armije: Zlatne Karađorđeve zvezde sa mačevima, Legije časti petog stepena i Oficirske legije časti, francuskog Ratnog krsta, medalje za hrabrost Miloš Obilić. Ovih dana navršava se četrdeset godina od njene smrti, što je bio jedan od povoda da RTS snimi i gledaocima prikaže dokumentarni film o zaboravljenoj heroini baziran na istorijskim činjenicama i verodostojnim podacima pronađenim u srpskim i francuskim arhivima. Korišćeni su citati Milunke Savić, fotografije iz porodičnog albuma kao i jedini sačuvani video-zapisi. Dokumentarna forma upotpunjena je rekonstrukcijama i igranim scenama iz Milunkinog života. Lik Milunke Savić ponela je kadetkinja Vojne akademije Tanja Tačić, kralja Aleksandra - Branislav Trifunović, a vojvode Putnika Aljoša Vučković. To nije samo svedočanstvo o ženi-borcu vrednoj divljenja, nego i priča o ženi koja je uz svoju ćerku odgajila još tri usvojene devojčice i odškolovala još tridesetoro dece. Govori se i o ulozi žena u ratu, o nepravedno zaboravljenim ženama koje su se tada borile u srpskoj vojsci, o Engleskinji Flori Sends, koja je zajedno sa Milunkom Savić bila u redovima elitnog Drugog puka, poznatijeg kao Gvozdeni puk. Snimanje filma pomoglo je Ministarstvo kulture, tehničku podršku pružilo je Ministarstvo odbrane i Ministarstvo spoljnih poslova.

Anželen Prelžokaž je 1994. godine za Balet Pariske opere kreirao balet Park, na muziku Volfganga Amadeusa Mocarta. U ovom delu koreograf dočarava razvoj pojmova ljubavi i strasti, dok u isto vreme pokazuje zavodljivost ženskog i muškog pola. Balet Park vodi nas kroz imaginarnu "Mapu Tendre", vid kartografskog prikaza pojma ljubavi zastupljenog u vreme francuskog literarnog pravca precioznosti. Ova imaginarna mapa ljubavi proslavila se kao gravura u romanu Klelija koji je napisala Madlen de Skuderi polovinom 17. veka.

Četvrto izdanje Artlink festivala mladih talenata otvorio je 25. septembra, koncertom na Kolarcu, slavni violinista Stefan Milenković. U Kolarčevoj zadužbini, nastupio je sa orkestrom Artlink mladi virtuozi. Stefanu Milenkoviću za posvećenost humanitarnim akcijama dodeljena su brojna priznanja, između ostalog i odličje Najhumanija ličnost 2003. godine. Učestvovao je na mnogim gala koncertima pod pokroviteljstvom Uneska u Parizu, s Plasidom Domingom, Lorinom Mazelom, Aleksisom Vajsenbergom i Jehudijem Menjuhinom. Kritičari primećuju da Milenković ima lepotu zvuka Davida Ojstraha, čistotu i logiku fraze Henrika Šeringa, virtuozitet Jaše Hajfeca, ljubav prema muzici Jehudija Menjuhina i temperament i radost Jicaka Perlmana.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala.

Sedamnaesta epizoda: Pred Miličin meč i nakon incidenta sa Mungosom, tenzija raste i u klubu Velter i u kući Kovač, a Velja sve teže podnosi kontradiktorne uloge oca i trenera. Hoće li Aljoša preći preko svog ponosa i priteći porodici u pomoć i to baš u vreme kada je toliko fokusiran na svoju muziku i odnos sa Iskrom? Nakon što je odlučila da se vrati kući, Vanju čekaju nove vratolomije sa Filipovim poslovnim idejama u koje se uključuju i baka Anka i ujka Toma. Naizgled sve deluje savršeno, ali hoće li Filip uspeti da pobedi svoju prirodu i ovoga puta zaista da sve od sebe?

Serijal predstavlja nesvakidašnje putovanje kroz prošlost i sadašnjost jednog naroda, od iskrcavanja prvog Srbina na američko tlo pre više od 200 godina do današnjih dana.

Na koji način život potkazuje književnost, zašto se Istok i Zapad neprestano prepliću u njenoj prozi, kako su nastali stereotipi vezani za ove naše prostore i kako prevazići društvene predrasude, samo su neke od tema o kojima govori renomirana srpsko-engleska književnica Vesna Goldsvorti.

Radio-televizija Srbije premijerno je emitovala dokumentarno-igrani film Milunka Savić - heroina Velikog rata. Autor filma je Slađana Zarić. Film je biografska priča o dobitnici najviše odlikovanja među ženama učesnicama Prvog svetskog rata, o ženi koja se na frontu borila rame uz rame sa srpskim vojnicima. Ekranizaciji priče prethodilo je višemesečno istraživanje i snimanje u Srbiji i Francuskoj, s obzirom na to da je Milunka Savić bila nosilac najviših odlikovanja obe armije: Zlatne Karađorđeve zvezde sa mačevima, Legije časti petog stepena i Oficirske legije časti, francuskog Ratnog krsta, medalje za hrabrost Miloš Obilić. Ovih dana navršava se četrdeset godina od njene smrti, što je bio jedan od povoda da RTS snimi i gledaocima prikaže dokumentarni film o zaboravljenoj heroini baziran na istorijskim činjenicama i verodostojnim podacima pronađenim u srpskim i francuskim arhivima. Korišćeni su citati Milunke Savić, fotografije iz porodičnog albuma kao i jedini sačuvani video-zapisi. Dokumentarna forma upotpunjena je rekonstrukcijama i igranim scenama iz Milunkinog života. Lik Milunke Savić ponela je kadetkinja Vojne akademije Tanja Tačić, kralja Aleksandra - Branislav Trifunović, a vojvode Putnika Aljoša Vučković. To nije samo svedočanstvo o ženi-borcu vrednoj divljenja, nego i priča o ženi koja je uz svoju ćerku odgajila još tri usvojene devojčice i odškolovala još tridesetoro dece. Govori se i o ulozi žena u ratu, o nepravedno zaboravljenim ženama koje su se tada borile u srpskoj vojsci, o Engleskinji Flori Sends, koja je zajedno sa Milunkom Savić bila u redovima elitnog Drugog puka, poznatijeg kao Gvozdeni puk. Snimanje filma pomoglo je Ministarstvo kulture, tehničku podršku pružilo je Ministarstvo odbrane i Ministarstvo spoljnih poslova.

Anželen Prelžokaž je 1994. godine za Balet Pariske opere kreirao balet Park, na muziku Volfganga Amadeusa Mocarta. U ovom delu koreograf dočarava razvoj pojmova ljubavi i strasti, dok u isto vreme pokazuje zavodljivost ženskog i muškog pola. Balet Park vodi nas kroz imaginarnu "Mapu Tendre", vid kartografskog prikaza pojma ljubavi zastupljenog u vreme francuskog literarnog pravca precioznosti. Ova imaginarna mapa ljubavi proslavila se kao gravura u romanu Klelija koji je napisala Madlen de Skuderi polovinom 17. veka.

Četvrto izdanje Artlink festivala mladih talenata otvorio je 25. septembra, koncertom na Kolarcu, slavni violinista Stefan Milenković. U Kolarčevoj zadužbini, nastupio je sa orkestrom Artlink mladi virtuozi. Stefanu Milenkoviću za posvećenost humanitarnim akcijama dodeljena su brojna priznanja, između ostalog i odličje Najhumanija ličnost 2003. godine. Učestvovao je na mnogim gala koncertima pod pokroviteljstvom Uneska u Parizu, s Plasidom Domingom, Lorinom Mazelom, Aleksisom Vajsenbergom i Jehudijem Menjuhinom. Kritičari primećuju da Milenković ima lepotu zvuka Davida Ojstraha, čistotu i logiku fraze Henrika Šeringa, virtuozitet Jaše Hajfeca, ljubav prema muzici Jehudija Menjuhina i temperament i radost Jicaka Perlmana.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Jedna od legendi balkanske rok scene, Dado Topić, održao je 2013. godine koncert u Sava centru.

Policija Majamija nastavlja lov na Neurohirurga, a dr Vogel se obraća Deksteru za pomoć. Dok radi na slučaju, Debra mora da uzme stvar u svoje ruke.

Dan je Miličinog meča i svi Aljošini prijatelji se spremaju da prisustvuju gotovo epskoj borbi u klubu Velter. Kako im se putanje u Velteru ukrštaju, za mnoge od naših junaka ovo će biti prilika i za suočavanje sa istinama koje su hteli da sakriju. Hoće li Simke uspeti da zrelo zastupa svoju vezu sa Aleksandrom pred društvom, kako će proći unakrsni susret Filipa i Aljoše sa Iskrom, a kako prvi Aljošin susret sa Veljom nakon što je napustio dom, ili sa Vanjom koju nije video od nespretnog poljupca? Prava drama odvijaće se kako u bokserskom ringu tako i oko njega.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Adaptacija popularnog romana Kejlaba Kara "Alijenista", bavi se najmračnijom stranom 19. veka u Njujorku - od zlostavljača, serijskih ubica dece, siromaštvom i posrnulim moralom. Ova uzbudljiva priča iako je fikcija inspirisana je civilizacijskim preokretom sa razvojem tehnologije i industrijske revolucije, kada veliki gradovi u Evropi i Americi bivaju pretvoreni u mračna i maglovita mesta. Njujork se ništa nije razlikovao od ostatka sveta. Serija počinje ubistvom dečaka čije je beživotno iskasapljeno telo pronađeno na njujorškom mostu. Doktor Krajsler dobija poziv od Teodora Ruzvelta, budućeg američkog predsednika, da reši jezivo ubistvo. Krajsler uz pomoć prijatelja Džona Mura i prve i jedine žene koja je zaposlena u policiji Sare Hauard, pokušava da shvati um osobe koja je sposobna da ubija dečake. Policija je ubeđena da je ovo ubistvo samo jezivi čin bolesnog pojedinca, ali ispostaviće se da se slična situacija dogodila sa blizancima Zvig nekoliko godina ranije i da postoji čovek sa srebrnim osmehom koji decu odvodi u mrak. Pored detektivske priče, radnja se fokusira i na trio Krajsler, Mur i Hauard kao i na njihov međusobni odnos i njihove sudbine.

Tokom jedanaest dana u avgustu 2020. godine, u francuskom gradu Rokamaduru, održano je petnaesto izdanje čuvenog muzičkog festivala posvećenog sakralnoj muzici klasičnog, baroknog i romantičarskog perioda.

Kada su se sreli Seka Nikolić i Don Mekalok, nisu verovali da će im se dogoditi ljubav na prvi pogled i da će tu svoju ljubav potvrditi kuckanjem čaše o čašu u Irigu. Seka Nikolić je već dugo radila kao bioenergetičar u Londonu, a Don u Britanskim jedinicama za antiterorizam i u obezbeđenju kraljevske porodice. Njeni pacijenti su mnoge poznate ličnosti iz sveta politike, biznisa i umetnosti. Podržala je ideju svog supruga da ostvari svoju večitu želju i proizvodi vina bez ikakvih veštačkih dodataka, pa su kupili vinograde u Irigu. Oduvek je Don Mekalok verovao da može da proizvede pravo prirodno vino i da kontroliše njegovu proizvodnju. Pre svoje odluke da kupi vinograd u Srbiji, učio je dve godine o prirodnim vinima na Novom Zelandu.

Još jedno filmsko remek-delo o porodici Korleone, Kum 2, paralelno prati dve priče. Prva se tiče Majkla Korleonea, koji se trudi da učvrsti svoju porodicu odmah posle događaja u prvom filmu. Druga priča govori o njegovom ocu, Viti Korleoneu, od njegovog detinjstva na Siciliji, pa do vremena kada je počeo da stvara porodicu u Njujorku dok je u Evropi besneo Prvi svetski rat.

Jedna od legendi balkanske rok scene, Dado Topić, održao je 2013. godine koncert u Sava centru.

Dan je Miličinog meča i svi Aljošini prijatelji se spremaju da prisustvuju gotovo epskoj borbi u klubu Velter. Kako im se putanje u Velteru ukrštaju, za mnoge od naših junaka ovo će biti prilika i za suočavanje sa istinama koje su hteli da sakriju. Hoće li Simke uspeti da zrelo zastupa svoju vezu sa Aleksandrom pred društvom, kako će proći unakrsni susret Filipa i Aljoše sa Iskrom, a kako prvi Aljošin susret sa Veljom nakon što je napustio dom, ili sa Vanjom koju nije video od nespretnog poljupca? Prava drama odvijaće se kako u bokserskom ringu tako i oko njega.

Kada su se sreli Seka Nikolić i Don Mekalok, nisu verovali da će im se dogoditi ljubav na prvi pogled i da će tu svoju ljubav potvrditi kuckanjem čaše o čašu u Irigu. Seka Nikolić je već dugo radila kao bioenergetičar u Londonu, a Don u Britanskim jedinicama za antiterorizam i u obezbeđenju kraljevske porodice. Njeni pacijenti su mnoge poznate ličnosti iz sveta politike, biznisa i umetnosti. Podržala je ideju svog supruga da ostvari svoju večitu želju i proizvodi vina bez ikakvih veštačkih dodataka, pa su kupili vinograde u Irigu. Oduvek je Don Mekalok verovao da može da proizvede pravo prirodno vino i da kontroliše njegovu proizvodnju. Pre svoje odluke da kupi vinograd u Srbiji, učio je dve godine o prirodnim vinima na Novom Zelandu.

Tokom jedanaest dana u avgustu 2020. godine, u francuskom gradu Rokamaduru, održano je petnaesto izdanje čuvenog muzičkog festivala posvećenog sakralnoj muzici klasičnog, baroknog i romantičarskog perioda.

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Snimak koncerta posvećenog stvaralačkom opusu jednog od najznačajnijih srpskih kompozitora 20 veka, a održanog 10. marta 2005. godine. Pored brojnih filmskih partitura koje je komponovao, pre svega, za holivudske produkcije, Radić je autor svestranog opusa koji obuhvata više od 200 opera, baleta, dela kamerne i orkestarske muzike. Pomenućemo samo neke od njegovih ostvarenja: partiture za filmove Džingis kan, Dugi brodovi Džeka Kardifa, Sibirska ledi Magbet, Andžeja Vajde, horsko delo Gungulice, Spisak, trinaest krokija za trinaest izvođača, na sažete stihove Vaska Pope... Dušan Radić je 25 godina stvarao kao slobodan umetnik, a zatim je do penzionisanja predavao kompoziciju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Član Udruženja kompozitora Srbije bio je od 1949. godine. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja.

Snimak koncerta posvećenog stvaralačkom opusu jednog od najznačajnijih srpskih kompozitora 20 veka, a održanog 10. marta 2005. godine. Pored brojnih filmskih partitura koje je komponovao, pre svega, za holivudske produkcije, Radić je autor svestranog opusa koji obuhvata više od 200 opera, baleta, dela kamerne i orkestarske muzike. Pomenućemo samo neke od njegovih ostvarenja: partiture za filmove Džingis kan, Dugi brodovi Džeka Kardifa, Sibirska ledi Magbet, Andžeja Vajde, horsko delo Gungulice, Spisak, trinaest krokija za trinaest izvođača, na sažete stihove Vaska Pope... Dušan Radić je 25 godina stvarao kao slobodan umetnik, a zatim je do penzionisanja predavao kompoziciju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Član Udruženja kompozitora Srbije bio je od 1949. godine. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja.

Na koncertu održanom aprila 2008. godine, kamerni ansambl Kamerata Serbika predvodio je dirigent Zvonimir Hačko. Na programu su te večeri bila dela M. Mihajlovića, A. Grgina i Mocarta.

Na koncertu održanom aprila 2008. godine, kamerni ansambl Kamerata Serbika predvodio je dirigent Zvonimir Hačko. Na programu su te večeri bila dela M. Mihajlovića, A. Grgina i Mocarta.

Četvrto izdanje Artlink festivala mladih talenata otvorio je 25. septembra, koncertom na Kolarcu, slavni violinista Stefan Milenković. U Kolarčevoj zadužbini, nastupio je sa orkestrom Artlink mladi virtuozi. Stefanu Milenkoviću za posvećenost humanitarnim akcijama dodeljena su brojna priznanja, između ostalog i odličje Najhumanija ličnost 2003. godine. Učestvovao je na mnogim gala koncertima pod pokroviteljstvom Uneska u Parizu, s Plasidom Domingom, Lorinom Mazelom, Aleksisom Vajsenbergom i Jehudijem Menjuhinom. Kritičari primećuju da Milenković ima lepotu zvuka Davida Ojstraha, čistotu i logiku fraze Henrika Šeringa, virtuozitet Jaše Hajfeca, ljubav prema muzici Jehudija Menjuhina i temperament i radost Jicaka Perlmana.

Jedna od legendi balkanske rok scene, Dado Topić, održao je 2013. godine koncert u Sava centru.

Dan je Miličinog meča i svi Aljošini prijatelji se spremaju da prisustvuju gotovo epskoj borbi u klubu Velter. Kako im se putanje u Velteru ukrštaju, za mnoge od naših junaka ovo će biti prilika i za suočavanje sa istinama koje su hteli da sakriju. Hoće li Simke uspeti da zrelo zastupa svoju vezu sa Aleksandrom pred društvom, kako će proći unakrsni susret Filipa i Aljoše sa Iskrom, a kako prvi Aljošin susret sa Veljom nakon što je napustio dom, ili sa Vanjom koju nije video od nespretnog poljupca? Prava drama odvijaće se kako u bokserskom ringu tako i oko njega.

Kada su se sreli Seka Nikolić i Don Mekalok, nisu verovali da će im se dogoditi ljubav na prvi pogled i da će tu svoju ljubav potvrditi kuckanjem čaše o čašu u Irigu. Seka Nikolić je već dugo radila kao bioenergetičar u Londonu, a Don u Britanskim jedinicama za antiterorizam i u obezbeđenju kraljevske porodice. Njeni pacijenti su mnoge poznate ličnosti iz sveta politike, biznisa i umetnosti. Podržala je ideju svog supruga da ostvari svoju večitu želju i proizvodi vina bez ikakvih veštačkih dodataka, pa su kupili vinograde u Irigu. Oduvek je Don Mekalok verovao da može da proizvede pravo prirodno vino i da kontroliše njegovu proizvodnju. Pre svoje odluke da kupi vinograd u Srbiji, učio je dve godine o prirodnim vinima na Novom Zelandu.

Tokom jedanaest dana u avgustu 2020. godine, u francuskom gradu Rokamaduru, održano je petnaesto izdanje čuvenog muzičkog festivala posvećenog sakralnoj muzici klasičnog, baroknog i romantičarskog perioda.

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Snimak koncerta posvećenog stvaralačkom opusu jednog od najznačajnijih srpskih kompozitora 20 veka, a održanog 10. marta 2005. godine. Pored brojnih filmskih partitura koje je komponovao, pre svega, za holivudske produkcije, Radić je autor svestranog opusa koji obuhvata više od 200 opera, baleta, dela kamerne i orkestarske muzike. Pomenućemo samo neke od njegovih ostvarenja: partiture za filmove Džingis kan, Dugi brodovi Džeka Kardifa, Sibirska ledi Magbet, Andžeja Vajde, horsko delo Gungulice, Spisak, trinaest krokija za trinaest izvođača, na sažete stihove Vaska Pope... Dušan Radić je 25 godina stvarao kao slobodan umetnik, a zatim je do penzionisanja predavao kompoziciju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Član Udruženja kompozitora Srbije bio je od 1949. godine. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja.

Snimak koncerta posvećenog stvaralačkom opusu jednog od najznačajnijih srpskih kompozitora 20 veka, a održanog 10. marta 2005. godine. Pored brojnih filmskih partitura koje je komponovao, pre svega, za holivudske produkcije, Radić je autor svestranog opusa koji obuhvata više od 200 opera, baleta, dela kamerne i orkestarske muzike. Pomenućemo samo neke od njegovih ostvarenja: partiture za filmove Džingis kan, Dugi brodovi Džeka Kardifa, Sibirska ledi Magbet, Andžeja Vajde, horsko delo Gungulice, Spisak, trinaest krokija za trinaest izvođača, na sažete stihove Vaska Pope... Dušan Radić je 25 godina stvarao kao slobodan umetnik, a zatim je do penzionisanja predavao kompoziciju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Član Udruženja kompozitora Srbije bio je od 1949. godine. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja.

Na koncertu održanom aprila 2008. godine, kamerni ansambl Kamerata Serbika predvodio je dirigent Zvonimir Hačko. Na programu su te večeri bila dela M. Mihajlovića, A. Grgina i Mocarta.

Na koncertu održanom aprila 2008. godine, kamerni ansambl Kamerata Serbika predvodio je dirigent Zvonimir Hačko. Na programu su te večeri bila dela M. Mihajlovića, A. Grgina i Mocarta.

Četvrto izdanje Artlink festivala mladih talenata otvorio je 25. septembra, koncertom na Kolarcu, slavni violinista Stefan Milenković. U Kolarčevoj zadužbini, nastupio je sa orkestrom Artlink mladi virtuozi. Stefanu Milenkoviću za posvećenost humanitarnim akcijama dodeljena su brojna priznanja, između ostalog i odličje Najhumanija ličnost 2003. godine. Učestvovao je na mnogim gala koncertima pod pokroviteljstvom Uneska u Parizu, s Plasidom Domingom, Lorinom Mazelom, Aleksisom Vajsenbergom i Jehudijem Menjuhinom. Kritičari primećuju da Milenković ima lepotu zvuka Davida Ojstraha, čistotu i logiku fraze Henrika Šeringa, virtuozitet Jaše Hajfeca, ljubav prema muzici Jehudija Menjuhina i temperament i radost Jicaka Perlmana.

Ulazeći u svet bajke Zlatna jabuka i devet paunica, uz snoviđajne animacije uvodimo vas u novu seriju pod nazivom Nekada davno - Srpske narodne bajke. Ovo je prvi put da se radi serija o našim bajkama ovakvim postupkom. Uz naratorska vođenja iz čarobne sobe, u kojoj se uz sveće čitaju bajke, i tumačenje akademskih profesora, serija uključuje i doigravane scene, ilustracije i animirane crtane scene.

Osmišljen kao prva faza šireg uvida u fotografsku scenu Srbije, serijal predstavlja autorske pristupe, poetike, tematsko-problemske fokuse istraživanja, kao i široku oblast interpretacije fotografije, od funkcije dokumenta do umetničkog izraza Goranke Matić, Branimira Karanovića, Ivana Petrovića, Aleksandra Kelića, Aleksandrije Ajduković i Stefane Savić.

Redakcija za kulturu i umetnost Kulturno-umetničkog programa, u okviru serijala Vremenska kapsula premijerno prikazuje serijal od četiri emisije posvećene jednom od najvećih srpskih vladara Petru I Karađorđeviću. Povod je 180 godina od njegovog rođenja i 120 godina od krunisanja.

Emisija klasične muzike Volim klasiku karakteristična je po tome što u Studiju 8 Radio-televizije Srbije, najveće hitove izvode veliki orkestri, horovi, ansambli, vokalni i instrumentalni solisti.

Dekster nastavlja svoj lov na Neurohirurga. Dr Vogel pokušava da dokaže Deksteru da je on savršen kao psihopata. Debrin PTSP se ponovo vraća i ona ima očajničku molbu.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Izmučen onim što mu se čini jalovom potragom za znanjem, ostareli erudita Faust prodaje svoju dušu đavolu, kako bi osvojio lepu i mladu Margaritu i postao uz to večno mlad.

Boris Miljković će nas, primerima i osvrtima, provesti kroz teme kreativnih industrija, popularne sintagme današnjice, snimljene na apstraktnim mestima, od indiferentnog, belog studija (koji je, između ostalog, i lični potpis autora još iz vremena ranih televizijskih radova iz osamdesetih), do neobičnih toponima koji izgledaju kao neprekinuti tok stvaranja, od samog početka nastanka Zemlje, gejzira, vulkana.

Gost emisije je Dragan Bisenić, novinar, publicista i diplomata. Autor je tridesetak intervjua sa najznačajnijim ličnostima svetske političke i kulturne scene, među kojima su Džordž Buš, stariji, Kisindžer, Bžežinski, Hobsbaum, Handke, Čomski... Izveštavao je iz Berlina, Haga, Saveta Evrope. U fokusu njegovog interesovanja su evropska bezbednost, NATO, međunarodni aspekt jugoslovenske krize, hladnoratovski odnosi. Odličan je poznavalac srpsko-američkih odnosa.

Ulazeći u svet bajke Zlatna jabuka i devet paunica, uz snoviđajne animacije uvodimo vas u novu seriju pod nazivom Nekada davno - Srpske narodne bajke. Ovo je prvi put da se radi serija o našim bajkama ovakvim postupkom. Uz naratorska vođenja iz čarobne sobe, u kojoj se uz sveće čitaju bajke, i tumačenje akademskih profesora, serija uključuje i doigravane scene, ilustracije i animirane crtane scene.

Osmišljen kao prva faza šireg uvida u fotografsku scenu Srbije, serijal predstavlja autorske pristupe, poetike, tematsko-problemske fokuse istraživanja, kao i široku oblast interpretacije fotografije, od funkcije dokumenta do umetničkog izraza Goranke Matić, Branimira Karanovića, Ivana Petrovića, Aleksandra Kelića, Aleksandrije Ajduković i Stefane Savić.

Redakcija za kulturu i umetnost Kulturno-umetničkog programa, u okviru serijala Vremenska kapsula premijerno prikazuje serijal od četiri emisije posvećene jednom od najvećih srpskih vladara Petru I Karađorđeviću. Povod je 180 godina od njegovog rođenja i 120 godina od krunisanja.

Emisija klasične muzike Volim klasiku karakteristična je po tome što u Studiju 8 Radio-televizije Srbije, najveće hitove izvode veliki orkestri, horovi, ansambli, vokalni i instrumentalni solisti.

Boris Miljković će nas, primerima i osvrtima, provesti kroz teme kreativnih industrija, popularne sintagme današnjice, snimljene na apstraktnim mestima, od indiferentnog, belog studija (koji je, između ostalog, i lični potpis autora još iz vremena ranih televizijskih radova iz osamdesetih), do neobičnih toponima koji izgledaju kao neprekinuti tok stvaranja, od samog početka nastanka Zemlje, gejzira, vulkana.

Reditelj i pedagog, bio je upravnik pozorišta na Cetinju, reditelj Beogradskog dramskog pozorišta i Pozorišta Boško Buha. Od 1959. godine radi na Televiziji Beograd gde postaje prvi reditelj Dnevnika. Pored četrdeset pozorišnih predstava, među kojima je i čuvena postavka Nikoletine Bursaća u Dubrovniku, režirao je prvomajske parade i proslave Dana mladosti. Za desetine generacija studenata Akademije umetnosti on ostaje mitski profesor Minja.

Gost emisije je Dragan Bisenić, novinar, publicista i diplomata. Autor je tridesetak intervjua sa najznačajnijim ličnostima svetske političke i kulturne scene, među kojima su Džordž Buš, stariji, Kisindžer, Bžežinski, Hobsbaum, Handke, Čomski... Izveštavao je iz Berlina, Haga, Saveta Evrope. U fokusu njegovog interesovanja su evropska bezbednost, NATO, međunarodni aspekt jugoslovenske krize, hladnoratovski odnosi. Odličan je poznavalac srpsko-američkih odnosa.

Emisija autora Vladana Rakića upoznaje nas sa praunukom jednog od najvećih nemačkih političara, ujedinitelja i prvog kancelara Nemačke, Ota fon Bizmarka. To je naš Rule fon Bizmark. Reč je o njegovoj ljubavi prema Srbiji i Subotici, gde sa svojom suprugom Desankom živi više od jedne decenije. Uz kritiku nemačke, i uopšte zapadne politike prema Srbiji i bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije od NATO alijanse 1999. godine, Rule fon Bizmark govori i o nobelovcu Peteru Handkeu, Novaku Đokoviću, ali se osvrće i na lični odnos prema roditeljima koji su se priklonili fašizmu. Emisija predstavlja ovog sedamdesetšestogodišnjaka čija je ljubav prema Srbiji nedvosmislena. Rule fon Bizmark je svetski, a naš.

Izmučen onim što mu se čini jalovom potragom za znanjem, ostareli erudita Faust prodaje svoju dušu đavolu, kako bi osvojio lepu i mladu Margaritu i postao uz to večno mlad.

Ulazeći u svet bajke Zlatna jabuka i devet paunica, uz snoviđajne animacije uvodimo vas u novu seriju pod nazivom Nekada davno - Srpske narodne bajke. Ovo je prvi put da se radi serija o našim bajkama ovakvim postupkom. Uz naratorska vođenja iz čarobne sobe, u kojoj se uz sveće čitaju bajke, i tumačenje akademskih profesora, serija uključuje i doigravane scene, ilustracije i animirane crtane scene.

Osmišljen kao prva faza šireg uvida u fotografsku scenu Srbije, serijal predstavlja autorske pristupe, poetike, tematsko-problemske fokuse istraživanja, kao i široku oblast interpretacije fotografije, od funkcije dokumenta do umetničkog izraza Goranke Matić, Branimira Karanovića, Ivana Petrovića, Aleksandra Kelića, Aleksandrije Ajduković i Stefane Savić.

Redakcija za kulturu i umetnost Kulturno-umetničkog programa, u okviru serijala Vremenska kapsula premijerno prikazuje serijal od četiri emisije posvećene jednom od najvećih srpskih vladara Petru I Karađorđeviću. Povod je 180 godina od njegovog rođenja i 120 godina od krunisanja.

Emisija klasične muzike Volim klasiku karakteristična je po tome što u Studiju 8 Radio-televizije Srbije, najveće hitove izvode veliki orkestri, horovi, ansambli, vokalni i instrumentalni solisti.

Boris Miljković će nas, primerima i osvrtima, provesti kroz teme kreativnih industrija, popularne sintagme današnjice, snimljene na apstraktnim mestima, od indiferentnog, belog studija (koji je, između ostalog, i lični potpis autora još iz vremena ranih televizijskih radova iz osamdesetih), do neobičnih toponima koji izgledaju kao neprekinuti tok stvaranja, od samog početka nastanka Zemlje, gejzira, vulkana.

Reditelj i pedagog, bio je upravnik pozorišta na Cetinju, reditelj Beogradskog dramskog pozorišta i Pozorišta Boško Buha. Od 1959. godine radi na Televiziji Beograd gde postaje prvi reditelj Dnevnika. Pored četrdeset pozorišnih predstava, među kojima je i čuvena postavka Nikoletine Bursaća u Dubrovniku, režirao je prvomajske parade i proslave Dana mladosti. Za desetine generacija studenata Akademije umetnosti on ostaje mitski profesor Minja.

Gost emisije je Dragan Bisenić, novinar, publicista i diplomata. Autor je tridesetak intervjua sa najznačajnijim ličnostima svetske političke i kulturne scene, među kojima su Džordž Buš, stariji, Kisindžer, Bžežinski, Hobsbaum, Handke, Čomski... Izveštavao je iz Berlina, Haga, Saveta Evrope. U fokusu njegovog interesovanja su evropska bezbednost, NATO, međunarodni aspekt jugoslovenske krize, hladnoratovski odnosi. Odličan je poznavalac srpsko-američkih odnosa.

Emisija autora Vladana Rakića upoznaje nas sa praunukom jednog od najvećih nemačkih političara, ujedinitelja i prvog kancelara Nemačke, Ota fon Bizmarka. To je naš Rule fon Bizmark. Reč je o njegovoj ljubavi prema Srbiji i Subotici, gde sa svojom suprugom Desankom živi više od jedne decenije. Uz kritiku nemačke, i uopšte zapadne politike prema Srbiji i bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije od NATO alijanse 1999. godine, Rule fon Bizmark govori i o nobelovcu Peteru Handkeu, Novaku Đokoviću, ali se osvrće i na lični odnos prema roditeljima koji su se priklonili fašizmu. Emisija predstavlja ovog sedamdesetšestogodišnjaka čija je ljubav prema Srbiji nedvosmislena. Rule fon Bizmark je svetski, a naš.

Izmučen onim što mu se čini jalovom potragom za znanjem, ostareli erudita Faust prodaje svoju dušu đavolu, kako bi osvojio lepu i mladu Margaritu i postao uz to večno mlad.

Trezor pažljivo okuplja arhivske emisije oko tematskih celina, a posebnom opremom predstavlja nov autorski, kritički pristup odabranoj temi, žanru ili samom mediju. Nova oprema podrazumeva potpunu informaciju o emisiji i autorima, komentare i svedočenje učesnika, ocene i analize eksperata iz oblasti medija, delimičnu rekonstrukciju nesačuvanih emisija ili serija. Specijali Trezora pokazuju kako se pravi televizijski program, koji tehnički i programski sektori učestvuju u pripremi i realizaciji emisije, koliko rezultat emisije zavisi od dobro usaglašenog timskog rada. Trezor jedna od delatnosti Redakcije za istoriografiju Televizije Beograd koja radi na prikupljanju, sistematizaciji, arhiviranju i plasiranju građe za istoriju Televizije Beograd-RTS i pripremi Muzeja televizije.

Teodosi Spasov, čuveni bugarski kavalista, nastupio je u glavnom programu prošlogodišnjeg Nišvil džez festivala sa svojim No Keys Triom na Platou niške Tvrđave.

U kalendaru kulturnih dešavanja jugoistočne Evrope centralno mesto već decenijama pripada Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga. Ova regionalno najveća manifestacija posvećena knjizi bavi se promocijom književnog stvaralaštva i obrazovanja, kulturnom razmenom sa inostranstvom i pokretanjem aktuelnih književnih i društvenih pitanja. Neformalno poznat kao praznik knjige, Sajam knjiga svake godine ugosti najznačajnije domaće i brojne inostrane pisce i izdavače, koji predstavljaju svoja stara izdanja i aktuelnu produkciju. Važno obeležje Sajma knjiga jeste bogat prateći program. Kroz brojne promocije, prezentacije, predavanja, okrugle stolove i tribine, stručnoj i širokoj publici učesnici predstavljaju više tema važnih za književnost, izdavaštvo i kulturu.

Povod za razgovor sa pesnikom Petrom Matovićem jeste knjiga njegovih izabranih pesama Kao eho na sonaru.

Serijal Neustrašivi borci sa morskih obala vodi nas u nemilosrdni, ali očaravajući morski svet Kanade, Australije, Afrike i Evrope. Život između kopna i mora podrazumeva stalne izazove. U ritmu smena plime i oseke, zavirićemo u burni život malih heroja koji nekoliko puta dnevno prkose neukrotivim silama okeana. Oni se čvrsto hvataju za stenu, prepuštaju se morskoj struji ili se valjaju u žestokim talasima. Izdržljivi i izuzetno domišljati, ovi minijaturni stanovnici prilagodili su se surovom životu, jer primenjuju razne strategije, kojima uspevaju da odole opasnim vremenskim uslovima.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Tajni život jedne operske kuće prati program Pariske opere namenjen mentorstvu mladih umetnika, pružajući im priliku da steknu iskustvo i veštine u oblasti opere i baleta unutar ove grandiozne institucije.

Udruženje kompozitora Srbije (UKS) saopštilo je da je Nagradu Darko Kraljić za muzičko stvaralaštvo, to jest životno delo u domenu popularne muzike za 2023. godinu dobio Stjepko Gut.

Emisija posvećena Karlu Gustavu Jungu, osnivaču analitičke psihologije. Prekretnica u njegovom životu bila je poznanstvo sa Sigmundom Frojdom. Veliko prijateljstvo završilo se posle 13 godina plodonosnog druženja. Jung je osnovao svoj novi pravac zamerivši Frojdu, između ostalog, da je previše psihoanalizu bazirao na seksualnosti.

Gavrilo Princip i drugovi, mladići koji snivaju o slobodi, izvršili su 28. juna 1914. atentat na prestolonaslednika Austrougarske monarhije, koja je okupirala njihovu zemlju. Suočeni sa ogromnim represalijama Austrije, Princip i drugovi odlučili su da sve priznaju. Međutim, bez obzira na sve pokušaje da se u istrazi nađu dokazi, a krivica za atentat pripiše Vladi Srbije, istraga doživljava neuspeh.

U detinjstvu je svirao harmoniku. Sa petnaest godina dolazi u Beograd i upisujete Muzičku školu Stanković, pa Muzičku akademiju. Akademik i kompozitor Svetislav Božić kaže da je muzika postala njegov izbor koji je čekao nekoliko godina da se ozbiljno oglasi. Kompozitorsku karijeru počinje u 26. godini. Njegov stvaralački opus čini oko 300 kompozicija različitih žanrova.

Trezor pažljivo okuplja arhivske emisije oko tematskih celina, a posebnom opremom predstavlja nov autorski, kritički pristup odabranoj temi, žanru ili samom mediju. Nova oprema podrazumeva potpunu informaciju o emisiji i autorima, komentare i svedočenje učesnika, ocene i analize eksperata iz oblasti medija, delimičnu rekonstrukciju nesačuvanih emisija ili serija. Specijali Trezora pokazuju kako se pravi televizijski program, koji tehnički i programski sektori učestvuju u pripremi i realizaciji emisije, koliko rezultat emisije zavisi od dobro usaglašenog timskog rada. Trezor jedna od delatnosti Redakcije za istoriografiju Televizije Beograd koja radi na prikupljanju, sistematizaciji, arhiviranju i plasiranju građe za istoriju Televizije Beograd-RTS i pripremi Muzeja televizije.

Teodosi Spasov, čuveni bugarski kavalista, nastupio je u glavnom programu prošlogodišnjeg Nišvil džez festivala sa svojim No Keys Triom na Platou niške Tvrđave.

U kalendaru kulturnih dešavanja jugoistočne Evrope centralno mesto već decenijama pripada Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga. Ova regionalno najveća manifestacija posvećena knjizi bavi se promocijom književnog stvaralaštva i obrazovanja, kulturnom razmenom sa inostranstvom i pokretanjem aktuelnih književnih i društvenih pitanja. Neformalno poznat kao praznik knjige, Sajam knjiga svake godine ugosti najznačajnije domaće i brojne inostrane pisce i izdavače, koji predstavljaju svoja stara izdanja i aktuelnu produkciju. Važno obeležje Sajma knjiga jeste bogat prateći program. Kroz brojne promocije, prezentacije, predavanja, okrugle stolove i tribine, stručnoj i širokoj publici učesnici predstavljaju više tema važnih za književnost, izdavaštvo i kulturu.

Povod za razgovor sa pesnikom Petrom Matovićem jeste knjiga njegovih izabranih pesama Kao eho na sonaru.

U detinjstvu je svirao harmoniku. Sa petnaest godina dolazi u Beograd i upisujete Muzičku školu Stanković, pa Muzičku akademiju. Akademik i kompozitor Svetislav Božić kaže da je muzika postala njegov izbor koji je čekao nekoliko godina da se ozbiljno oglasi. Kompozitorsku karijeru počinje u 26. godini. Njegov stvaralački opus čini oko 300 kompozicija različitih žanrova.

U novom izdanju emisije iz serijala Srbi sa Petog kontinenta, urednika Dragana Gavrilovića, u jednoj priči iz Australije smeštene su tri. Junaci priče tri u jedan jesu: Majkl Babić, Vladimir Petrović i Raad Sakran, koji su svoju sudbinu vezali za Australiju...

Emisija posvećena Karlu Gustavu Jungu, osnivaču analitičke psihologije. Prekretnica u njegovom životu bila je poznanstvo sa Sigmundom Frojdom. Veliko prijateljstvo završilo se posle 13 godina plodonosnog druženja. Jung je osnovao svoj novi pravac zamerivši Frojdu, između ostalog, da je previše psihoanalizu bazirao na seksualnosti.

Gavrilo Princip i drugovi, mladići koji snivaju o slobodi, izvršili su 28. juna 1914. atentat na prestolonaslednika Austrougarske monarhije, koja je okupirala njihovu zemlju. Suočeni sa ogromnim represalijama Austrije, Princip i drugovi odlučili su da sve priznaju. Međutim, bez obzira na sve pokušaje da se u istrazi nađu dokazi, a krivica za atentat pripiše Vladi Srbije, istraga doživljava neuspeh.

Udruženje kompozitora Srbije (UKS) saopštilo je da je Nagradu Darko Kraljić za muzičko stvaralaštvo, to jest životno delo u domenu popularne muzike za 2023. godinu dobio Stjepko Gut.

Tajni život jedne operske kuće prati program Pariske opere namenjen mentorstvu mladih umetnika, pružajući im priliku da steknu iskustvo i veštine u oblasti opere i baleta unutar ove grandiozne institucije.

Serijal Neustrašivi borci sa morskih obala vodi nas u nemilosrdni, ali očaravajući morski svet Kanade, Australije, Afrike i Evrope. Život između kopna i mora podrazumeva stalne izazove. U ritmu smena plime i oseke, zavirićemo u burni život malih heroja koji nekoliko puta dnevno prkose neukrotivim silama okeana. Oni se čvrsto hvataju za stenu, prepuštaju se morskoj struji ili se valjaju u žestokim talasima. Izdržljivi i izuzetno domišljati, ovi minijaturni stanovnici prilagodili su se surovom životu, jer primenjuju razne strategije, kojima uspevaju da odole opasnim vremenskim uslovima.

Trezor pažljivo okuplja arhivske emisije oko tematskih celina, a posebnom opremom predstavlja nov autorski, kritički pristup odabranoj temi, žanru ili samom mediju. Nova oprema podrazumeva potpunu informaciju o emisiji i autorima, komentare i svedočenje učesnika, ocene i analize eksperata iz oblasti medija, delimičnu rekonstrukciju nesačuvanih emisija ili serija. Specijali Trezora pokazuju kako se pravi televizijski program, koji tehnički i programski sektori učestvuju u pripremi i realizaciji emisije, koliko rezultat emisije zavisi od dobro usaglašenog timskog rada. Trezor jedna od delatnosti Redakcije za istoriografiju Televizije Beograd koja radi na prikupljanju, sistematizaciji, arhiviranju i plasiranju građe za istoriju Televizije Beograd-RTS i pripremi Muzeja televizije.

Teodosi Spasov, čuveni bugarski kavalista, nastupio je u glavnom programu prošlogodišnjeg Nišvil džez festivala sa svojim No Keys Triom na Platou niške Tvrđave.

U kalendaru kulturnih dešavanja jugoistočne Evrope centralno mesto već decenijama pripada Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga. Ova regionalno najveća manifestacija posvećena knjizi bavi se promocijom književnog stvaralaštva i obrazovanja, kulturnom razmenom sa inostranstvom i pokretanjem aktuelnih književnih i društvenih pitanja. Neformalno poznat kao praznik knjige, Sajam knjiga svake godine ugosti najznačajnije domaće i brojne inostrane pisce i izdavače, koji predstavljaju svoja stara izdanja i aktuelnu produkciju. Važno obeležje Sajma knjiga jeste bogat prateći program. Kroz brojne promocije, prezentacije, predavanja, okrugle stolove i tribine, stručnoj i širokoj publici učesnici predstavljaju više tema važnih za književnost, izdavaštvo i kulturu.

Povod za razgovor sa pesnikom Petrom Matovićem jeste knjiga njegovih izabranih pesama Kao eho na sonaru.

U detinjstvu je svirao harmoniku. Sa petnaest godina dolazi u Beograd i upisujete Muzičku školu Stanković, pa Muzičku akademiju. Akademik i kompozitor Svetislav Božić kaže da je muzika postala njegov izbor koji je čekao nekoliko godina da se ozbiljno oglasi. Kompozitorsku karijeru počinje u 26. godini. Njegov stvaralački opus čini oko 300 kompozicija različitih žanrova.

U novom izdanju emisije iz serijala Srbi sa Petog kontinenta, urednika Dragana Gavrilovića, u jednoj priči iz Australije smeštene su tri. Junaci priče tri u jedan jesu: Majkl Babić, Vladimir Petrović i Raad Sakran, koji su svoju sudbinu vezali za Australiju...

Emisija posvećena Karlu Gustavu Jungu, osnivaču analitičke psihologije. Prekretnica u njegovom životu bila je poznanstvo sa Sigmundom Frojdom. Veliko prijateljstvo završilo se posle 13 godina plodonosnog druženja. Jung je osnovao svoj novi pravac zamerivši Frojdu, između ostalog, da je previše psihoanalizu bazirao na seksualnosti.

Gavrilo Princip i drugovi, mladići koji snivaju o slobodi, izvršili su 28. juna 1914. atentat na prestolonaslednika Austrougarske monarhije, koja je okupirala njihovu zemlju. Suočeni sa ogromnim represalijama Austrije, Princip i drugovi odlučili su da sve priznaju. Međutim, bez obzira na sve pokušaje da se u istrazi nađu dokazi, a krivica za atentat pripiše Vladi Srbije, istraga doživljava neuspeh.

Udruženje kompozitora Srbije (UKS) saopštilo je da je Nagradu Darko Kraljić za muzičko stvaralaštvo, to jest životno delo u domenu popularne muzike za 2023. godinu dobio Stjepko Gut.

Tajni život jedne operske kuće prati program Pariske opere namenjen mentorstvu mladih umetnika, pružajući im priliku da steknu iskustvo i veštine u oblasti opere i baleta unutar ove grandiozne institucije.

Serijal Neustrašivi borci sa morskih obala vodi nas u nemilosrdni, ali očaravajući morski svet Kanade, Australije, Afrike i Evrope. Život između kopna i mora podrazumeva stalne izazove. U ritmu smena plime i oseke, zavirićemo u burni život malih heroja koji nekoliko puta dnevno prkose neukrotivim silama okeana. Oni se čvrsto hvataju za stenu, prepuštaju se morskoj struji ili se valjaju u žestokim talasima. Izdržljivi i izuzetno domišljati, ovi minijaturni stanovnici prilagodili su se surovom životu, jer primenjuju razne strategije, kojima uspevaju da odole opasnim vremenskim uslovima.

Među pet finalista koji su se u martu ove godine, tokom dve finalne večeri, u Kolarčevoj zadužbini predstavili beogradskoj publici, bila je i švajcarsko austrijska violinistkinja Amia Janicki.

Mladi i nespretni urednik satirične serije, dobronamerna šeprtlja, da bi govorio o položaju štampe u 19. veku, koristi polovinu aforizma Ljubomira Nenadovića - pečatnja je slobodna - ali izostavlja drugu polovinu - samo se spisatelji ʼapse.

Brzo kljizanje je olimpijski sport u kojem je cilj u što kraćem vremenu preći zadatu udaljenost. Izvodi se na kružnoj stazi dugačkoj 400 metara. Ovaj sport je do sada bio na programu svih Zimskih olimpijskih igara.

Ako bismo hteli da saznamo nešto o kulturi, muzici i uopšte životu mladih ljudi u Jugoslaviji šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, verovatno bi najautentičniju sliku pružila omladinska štampa. Nekadašnji urednici i novinari zato s pravom smatraju da je omladinska štampa bila početak ozbiljnog novinarstva u bivšoj SFRJ.

Živimo u kolotečini svakodnevice. Melju nas ordinarne aktivnosti usled kojih susrete ne doživimo onako kako bi bilo korisno i potrebno - kao mogućnost da nešto spoznamo.

Bokserski turnir u velteru se nastavlja i, nakon što je uspešno nokautirala protivnicu u polufinalu, Milica se sprema da uđe u ring sa svojom pravom protivnicom - Mungosovom zastrašujućom ćerkom Violetom.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Od kikirikija i polena do mačaka i grinja, procenat alergijskih reakcija dramatično raste širom sveta, pri čemu bezopasne supstance izazivaju ozbiljne fizičke reakcije koje ugrožavaju živote.

Josipa Lisac gošća je novog izdanja emisije "Tv lica kao sav normalan svet". Snimanje emisije počelo je u Botaničkoj bašti na koncertu na kome je u toku grmljavine publika ostala da sedi ne želeći da se završi nastup jedne od najpoznatijih pevačica na ovim prostorima. Popoularna Lisica osvrnula se na prvi nastup u našem gradu kada je imala samo 16 godina i rekla da je Beograd oduvek znao šta je dobra muzika. Nastavak intervjua snimljen je dan posle koncerta i u svom maniru Josipa Lisac govori o posebnosti, o tome kako su joj objasnili šta je brend jer to znači da nikoga ne ostavlja ravnodušnim i kako je od detinjstva znala šta hoće. Ovaj intervju obeležiće i iskrena i dirljiva priča o jednoj ljubavi za ceo život sa Karlom Metikošem, priča o prvoj ploči koju je kupila i koja je bila njegova, o tome kako su nastajale pesme u njihovoj kući, ali i o tome kako se posle iznenadne smrti partnera nađe snaga za nastavak života.

Prošlogodišnju džez sezonu obeležili su premijera i promocija CD izdanja Big benda RTS-a i čuvenog saksofoniste Frančeska Santučija - New Seasons.

Ovoga puta o Studenskom kulturnom centru, kao mogućem mestu od posebnog značaja, o ogromnom procvatu kulturne scene 1970-ih, kao i 1980-ih, kada je, pred samo gašenje, SKC ponovo poleteo na talasu rokenrola, novog talasa i nove umetnosti koja se tada dešavala.

Manastir Manasiju je podigao despot Stefan Lazarević, sin kneza Lazara i kneginje Milice, koji danas počiva u svojoj zadužbini.

Među pet finalista koji su se u martu ove godine, tokom dve finalne večeri, u Kolarčevoj zadužbini predstavili beogradskoj publici, bila je i švajcarsko austrijska violinistkinja Amia Janicki.

Mladi i nespretni urednik satirične serije, dobronamerna šeprtlja, da bi govorio o položaju štampe u 19. veku, koristi polovinu aforizma Ljubomira Nenadovića - pečatnja je slobodna - ali izostavlja drugu polovinu - samo se spisatelji ʼapse.

Brzo kljizanje je olimpijski sport u kojem je cilj u što kraćem vremenu preći zadatu udaljenost. Izvodi se na kružnoj stazi dugačkoj 400 metara. Ovaj sport je do sada bio na programu svih Zimskih olimpijskih igara.

Ako bismo hteli da saznamo nešto o kulturi, muzici i uopšte životu mladih ljudi u Jugoslaviji šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, verovatno bi najautentičniju sliku pružila omladinska štampa. Nekadašnji urednici i novinari zato s pravom smatraju da je omladinska štampa bila početak ozbiljnog novinarstva u bivšoj SFRJ.

Živimo u kolotečini svakodnevice. Melju nas ordinarne aktivnosti usled kojih susrete ne doživimo onako kako bi bilo korisno i potrebno - kao mogućnost da nešto spoznamo.

Bokserski turnir u velteru se nastavlja i, nakon što je uspešno nokautirala protivnicu u polufinalu, Milica se sprema da uđe u ring sa svojom pravom protivnicom - Mungosovom zastrašujućom ćerkom Violetom.

"Beograd kao i svi drugi gradovi" emisija je zabavno-edukativnog karaktera koja kroz sliku i priču predstavlja odabrane gradove u Srbiji i kroz mnoge segmente ih upoređuje sa samim Beogradom. Emisija nam donosi sve važne kulturno-istorijske znamenitosti, način života, tradicionalne vrednosti, običaje, folklor, muziku, kuhinju i sve drugo što čini duh jednog grada.

Manastir Manasiju je podigao despot Stefan Lazarević, sin kneza Lazara i kneginje Milice, koji danas počiva u svojoj zadužbini.

Josipa Lisac gošća je novog izdanja emisije "Tv lica kao sav normalan svet". Snimanje emisije počelo je u Botaničkoj bašti na koncertu na kome je u toku grmljavine publika ostala da sedi ne želeći da se završi nastup jedne od najpoznatijih pevačica na ovim prostorima. Popoularna Lisica osvrnula se na prvi nastup u našem gradu kada je imala samo 16 godina i rekla da je Beograd oduvek znao šta je dobra muzika. Nastavak intervjua snimljen je dan posle koncerta i u svom maniru Josipa Lisac govori o posebnosti, o tome kako su joj objasnili šta je brend jer to znači da nikoga ne ostavlja ravnodušnim i kako je od detinjstva znala šta hoće. Ovaj intervju obeležiće i iskrena i dirljiva priča o jednoj ljubavi za ceo život sa Karlom Metikošem, priča o prvoj ploči koju je kupila i koja je bila njegova, o tome kako su nastajale pesme u njihovoj kući, ali i o tome kako se posle iznenadne smrti partnera nađe snaga za nastavak života.

Ovoga puta o Studenskom kulturnom centru, kao mogućem mestu od posebnog značaja, o ogromnom procvatu kulturne scene 1970-ih, kao i 1980-ih, kada je, pred samo gašenje, SKC ponovo poleteo na talasu rokenrola, novog talasa i nove umetnosti koja se tada dešavala.

Prošlogodišnju džez sezonu obeležili su premijera i promocija CD izdanja Big benda RTS-a i čuvenog saksofoniste Frančeska Santučija - New Seasons.

Od kikirikija i polena do mačaka i grinja, procenat alergijskih reakcija dramatično raste širom sveta, pri čemu bezopasne supstance izazivaju ozbiljne fizičke reakcije koje ugrožavaju živote.

Među pet finalista koji su se u martu ove godine, tokom dve finalne večeri, u Kolarčevoj zadužbini predstavili beogradskoj publici, bila je i švajcarsko austrijska violinistkinja Amia Janicki.

Mladi i nespretni urednik satirične serije, dobronamerna šeprtlja, da bi govorio o položaju štampe u 19. veku, koristi polovinu aforizma Ljubomira Nenadovića - pečatnja je slobodna - ali izostavlja drugu polovinu - samo se spisatelji ʼapse.

Brzo kljizanje je olimpijski sport u kojem je cilj u što kraćem vremenu preći zadatu udaljenost. Izvodi se na kružnoj stazi dugačkoj 400 metara. Ovaj sport je do sada bio na programu svih Zimskih olimpijskih igara.

Ako bismo hteli da saznamo nešto o kulturi, muzici i uopšte životu mladih ljudi u Jugoslaviji šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, verovatno bi najautentičniju sliku pružila omladinska štampa. Nekadašnji urednici i novinari zato s pravom smatraju da je omladinska štampa bila početak ozbiljnog novinarstva u bivšoj SFRJ.

Živimo u kolotečini svakodnevice. Melju nas ordinarne aktivnosti usled kojih susrete ne doživimo onako kako bi bilo korisno i potrebno - kao mogućnost da nešto spoznamo.

Bokserski turnir u velteru se nastavlja i, nakon što je uspešno nokautirala protivnicu u polufinalu, Milica se sprema da uđe u ring sa svojom pravom protivnicom - Mungosovom zastrašujućom ćerkom Violetom.

"Beograd kao i svi drugi gradovi" emisija je zabavno-edukativnog karaktera koja kroz sliku i priču predstavlja odabrane gradove u Srbiji i kroz mnoge segmente ih upoređuje sa samim Beogradom. Emisija nam donosi sve važne kulturno-istorijske znamenitosti, način života, tradicionalne vrednosti, običaje, folklor, muziku, kuhinju i sve drugo što čini duh jednog grada.

Manastir Manasiju je podigao despot Stefan Lazarević, sin kneza Lazara i kneginje Milice, koji danas počiva u svojoj zadužbini.

Josipa Lisac gošća je novog izdanja emisije "Tv lica kao sav normalan svet". Snimanje emisije počelo je u Botaničkoj bašti na koncertu na kome je u toku grmljavine publika ostala da sedi ne želeći da se završi nastup jedne od najpoznatijih pevačica na ovim prostorima. Popoularna Lisica osvrnula se na prvi nastup u našem gradu kada je imala samo 16 godina i rekla da je Beograd oduvek znao šta je dobra muzika. Nastavak intervjua snimljen je dan posle koncerta i u svom maniru Josipa Lisac govori o posebnosti, o tome kako su joj objasnili šta je brend jer to znači da nikoga ne ostavlja ravnodušnim i kako je od detinjstva znala šta hoće. Ovaj intervju obeležiće i iskrena i dirljiva priča o jednoj ljubavi za ceo život sa Karlom Metikošem, priča o prvoj ploči koju je kupila i koja je bila njegova, o tome kako su nastajale pesme u njihovoj kući, ali i o tome kako se posle iznenadne smrti partnera nađe snaga za nastavak života.

Ovoga puta o Studenskom kulturnom centru, kao mogućem mestu od posebnog značaja, o ogromnom procvatu kulturne scene 1970-ih, kao i 1980-ih, kada je, pred samo gašenje, SKC ponovo poleteo na talasu rokenrola, novog talasa i nove umetnosti koja se tada dešavala.

Prošlogodišnju džez sezonu obeležili su premijera i promocija CD izdanja Big benda RTS-a i čuvenog saksofoniste Frančeska Santučija - New Seasons.

Od kikirikija i polena do mačaka i grinja, procenat alergijskih reakcija dramatično raste širom sveta, pri čemu bezopasne supstance izazivaju ozbiljne fizičke reakcije koje ugrožavaju živote.

Zašto je matematika osnova svega, zašto je maj mesec matematike (M3) i zašto je M3 uvek više od igre? Trinaestu godinu zaredom, ali prvi put u Novom Sadu, maj je mesec matematike, sa fokusom na biotehnologiji i algoritmima prirode. U ovoj emisiji RTS Lab prolazi pravi matematički poligon i i upoznaje vas sa biotehnološkim izazovima kroz izložbu, predavanja i radionice ovogodišnjeg M3.

Pozorišni programi letnjih festivala u našem regionu potvrđuju višegodišnju praksu negovanja vrhunske umetnosti u letnjem periodu, uprkos mišljenju dela javnosti da je ovo doba zgodnije za zabavu i za laganije teme. Predstave odigrane na festivalima, koji su tema naše emisije, uspostavljaju angažovan odnos prema stvarnosti, koja je na granici sa sopstvenim krajem, zbog čega teži za promenama, za uspostavljanjem odgovornijeg odnosa prema svakodnevici.

U ovoj epizodi umetničko-dokumentarnog serijala Kamera je prisutna - nesvakidašnji pogled na konceptualnog umetnika i pisca Božidara Boška Mandića. Mandić, čovek dvadesetog veka, doživeo je svoju punu umetničku afirmaciju u dvadeset prvom veku. Njegove ideje su danas aktuelnije nego ikad, ekstremni ekološki aktivizam je njegova glavna tema još od vremena kada se i dalje pušilo u avionima i bolnicama. O doslednosti divljaštvu i verovanju u plemenitost neznanja, Boško je govorio u nebrojenim radio i TV emisijama, knjigama i u umetničkoj novinskoj prozi za Politiku i Danas.

Radnja serije odvija se u Majamiju i prati Dekstera Morgana, serijskog ubicu koji radi u policiji kao forenzičar za krv.

Povratak Vanjinog i Filipovog oca Jakova donosi pravi tornado u živote brata i sestre. Pored činjenice da se vratio sa nepoznatom ženom, Lunom, Vanju i Filipa čekaju i druga iznenađenja i to baš u vreme kada je kafana Novi Trst pod Simketovom opsadom. I klub Velter je u sve većoj krizi zbog Mungosove medijske hajke, pa Milica kuje plan koji bi mogao ozbiljno da iznenadi porodicu Kovač.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Uživajte u koncertu Beogradske filharmonije pod dirigentskom palicom Hoseina Piškara. Orkestar izvodi simfonijsku poemu "Peleas i Melisanda" koju je austrijski kompozitor Arnold Šenberg komponovao početkom 20. veka.

Da li je samoupravljanje kočilo privredni razvoj ili naprotiv? Kako je u avionu potpisan ugovor sa Lombardinijem? Ko je i kako izveo elektrifikaciju danas najbogatije zemlje sveta, Katara?

Serija Banjica nastala je 1984. godine, povodom 40-godišnjice oslobođenja Beograda, a scenarista Siniša Pavić bazirao je četvorodelnu seriju na potresnim ispovestima preživelih logoraša, kao i na sačuvanim istorijskim dokumentima. U režiji majstora televizijske režije Save Mrmaka, i u izvođenju plejade glumaca poput Ivana Bekjareva, Erola Kadića, Branislava Cige Jerinića i Miloša Žutića, Banjica i danas predstavlja vrhunski primer istorijske televizijske drame i potresan dokument o stradanju tokom Drugog svetskog rata.