Naši nadrealisti su tokom Prvog svetskog rata bili u grupi od četiri hiljade naših đaka koji su poslati u Francusku i Švajcarsku na školovanje. Tamo se upoznaju sa najmodernijim umetničkim i političkim idejama i potom i sami formiraju svoju nadrealističku grupu. U seriji pratimo kako su od marginalizovanih stvaralaca i pobunjenika krajem dvadesetih godina, preko aktivizma i angažovanja pre i tokom Drugog svetskog rata neki od njih postali vodeći učesnici vlasti nakon 1945. godine.

Na poziv Kulturnog centra Ambasade Islamske Republike Irana u Beogradu, upućen Radio-televiziji Srbije, urednica Ranka Jakšić i snimatelj Nikola Đurović putovali su u Iran kao gosti Ministarstva Irana za kulturno nasleđe, turizam i zanate.

Ovu epizodu snimili smo u Rimu, u ateljeu slikara Vladimira Pajevića koji deli sa suprugom, slikarkom Anom Kapor. Početkom sedamdesetih, u Beogradu u kojem bujaju konceptualni umetnički eksperimenti, formira se grupa mladih slikara, rešenih da stvore sopstveni umetnički kredo i pokušaju da ponovo otkriju drevne slikarske metode. Pokret je nazvan metafizičko slikarstvo. Jedan od njih bio je Vladimir Pajević. Iz te pozicije je krenuo u svet. Zaustavio se u Rimu u kojem živi i stvara već više od četiri decenije.

Danas ćemo istražiti šta sve utiče na sreću pojedinca i društva u celini. Da li su to ekonomski faktori, socijalni odnosi, ili možda nešto treće?

Vavilon je elitna mesečna emisija o savremenoj književnosti koju je 2001 godine osmislila Jasmina Vrbavac i uređuje je u okviru Redakcije za kulturu. Pored informacija o tekućem trenutku u savremenoj domaćoj i stranoj književnosti, Vavilon kroz brojne kritičke priloge, intervjue, analize, razgovore i tv eseje prati pre svega vodeću književnost i skenira sve ono što je u literaturi važno pročitati, a na književnoj sceni neophodno saznati. Vavilon je zamišljen kao emisija koja će i ljubiteljima i poznavaocima knjige i književnih prilika biti podjednako zanimljiva i važna.

Emisije iz "Palete kulturnog nasleđa" prikazuju značajne trenutke sa izložbi, promocija i događaja održanih u Galeriji Radio-televizije Srbije tokom prošle i ove godine. Svaka emisija je zapravo posebna priča o delu i bogatstvu životnog puta pojedinca kroz prizmu samog autora, stručnjaka i savremenika. Vrednost ovih dokumentarno-umetničkih zapisa je u čuvanju određenog trenutka od zaborava, a oni su istovremeno i podsticaj na razmišljanje o nasleđu koje nam je ostavljeno od strane umnih počivših i još uvek aktivnih stvaralaca. Sve emisije kao zajedničku tačku kontakta imaju galerijske prostore u Takovskoj 10. Direktan povod za razgovore su izložbe umetnika i događaji oranizovani tokom proteklih meseci u RTS-u. Ciklus počinje emisijom "Pogled u Hram", snimanom tokom izložbe reljefnih ornamenata Hrama Svetog Save, Nebojše Savovića Nesa i promocije knjige "Pogled u Hram", Dragomira Acovića; sledi "Mozaik izvornih svedočanstava" Aleksandra Boričića, a potom emitujemo razgovore povodom izložbi slikara Nebojše Đuranovića, vajara Velimira Karavelića, scenografa Živorada Žaka Kukića, Nedeljka Gvozdenovića, Antona Hutera, Pavla Vasića, Miloša Bajića, Jovana Sivačkog, Ratka Vulanovića i drugih.

Porodica advokata Brane Pundravca i njegov prijatelj Beli završili su kao optuženi na sudu. Na prvom ročištu, Brana traži odlaganje, jer ne želi da ih brani. Posle suda, optuženi odu na ručak u kafanu "Kod Palestinca". U kafani sretnu voditelja popularnog TV kviza "Srbijo, otvori se". Branina tetka; Sunčica, toliko oduševljena voditeljem Velimirom da odmah ode za njegov sto. Tetka Sunčica je toliko napadna da vrlo brzo ubedi Velimira da snimaju kviz u njihovom stanu.

Centar za muziku Kolarčeve zadužbine organizovao je koncert povodom 80. rođendana savremenog američkog kompozitora Filipa Glasa. Na koncertu su nastupile pijanistkinje Nada Kolundžija, Branka Parlić i Nataša Penezić, dok su gosti bili rok kvartet Ljubičice i Katarina Radovanović Jeremić. Proizvodnja: Redakcija muzičkog programa.

"Drugi vek" je emisija o filmu.

Ženska pevačka grupa Moba je ansambl koji izvodi srpske narodne pesme u tradicionalnom obliku, onako kako se to nekada u seoskim sredinama činilo.

U novoj epizodi Fantastične planete imamo priliku da otkrijemo zašto se već 500 godina u Firenci održava turnir u najbrutalnijem sportu - kalču storiku. To je mešavina tuče, šaha i atletike.

Naši nadrealisti su tokom Prvog svetskog rata bili u grupi od četiri hiljade naših đaka koji su poslati u Francusku i Švajcarsku na školovanje. Tamo se upoznaju sa najmodernijim umetničkim i političkim idejama i potom i sami formiraju svoju nadrealističku grupu. U seriji pratimo kako su od marginalizovanih stvaralaca i pobunjenika krajem dvadesetih godina, preko aktivizma i angažovanja pre i tokom Drugog svetskog rata neki od njih postali vodeći učesnici vlasti nakon 1945. godine.

Na poziv Kulturnog centra Ambasade Islamske Republike Irana u Beogradu, upućen Radio-televiziji Srbije, urednica Ranka Jakšić i snimatelj Nikola Đurović putovali su u Iran kao gosti Ministarstva Irana za kulturno nasleđe, turizam i zanate.

Ovu epizodu snimili smo u Rimu, u ateljeu slikara Vladimira Pajevića koji deli sa suprugom, slikarkom Anom Kapor. Početkom sedamdesetih, u Beogradu u kojem bujaju konceptualni umetnički eksperimenti, formira se grupa mladih slikara, rešenih da stvore sopstveni umetnički kredo i pokušaju da ponovo otkriju drevne slikarske metode. Pokret je nazvan metafizičko slikarstvo. Jedan od njih bio je Vladimir Pajević. Iz te pozicije je krenuo u svet. Zaustavio se u Rimu u kojem živi i stvara već više od četiri decenije.

"Mislila sam da je važno sagledati okolnosti koje su ga navele da učestvuje u tome, ali ovoga puta ne s naše već s njegove tačke gledišta".

Četvrta epizoda: Na stotu godišnjicu smrti Petra Drugog Petrovića, pesnika, vladara i vladike, komunističko rukovodstvo Crne Gore odlučilo je da se na Lovćenu umesto crkve Njegošu podigne monumentalni spomenik koji bi izradio hrvatski vajar Ivan Meštrović.

Nova epizoda serijala "U susret snovima" donosi nam priču o pozorištu iz ugla dva reditelja, jednog koji je svoje brojne snove u pozorištu i profesiji ostvario i drugog koji na taj put kreće.

Serija prati život Džona Datona (tumači ga oskarovac Kevin Kostner), koji mora da se bori sa spoljnim i unutrašnjim pretnjama kako bi zaštitio svoju porodicu, ranč i imanje.

Advokat Brana Pundravac nije raspoložen da se spremi za učešće u kvizu "Srbijo, otvori se", koja bi trebalo da bude snimljena u njihovom stanu. Brana ne popušta pred navaljivanjem majke Lahorke i tetke Sunčice. Posle dužeg zakašnjenja voditelj Velimir i TV ekipa stignu u njihov stan. Tetka Sunčica ima veliku tremu pred kamerom. Kada dođe red na nju, Sunčica kaže da je zaljubljena i to baš u njega - TV voditelja Velimira. Prava avantura počne kada odu, bez Brane, u pravi TV studio u kojem se snima kviz.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Ramoova scenska dela spadaju u najznačajnije kompozicije francuskog baroka.

Nastavak priče koju nam Boris Miljković govori o osnivaču prve reklamne agencije kod nas, Dragana Sakana i njegovim velikim timom, koji su činili najveći umetnici, pisci, reditelji, dizajneri tog doba, 1990-tih.

Film koji je osvojio žiri na Kanskom filmskom festivalu, stekao status jednog od glavnih favorita u trci za Oskara – "Supstanca", a glumici Demi Mur će možda konačno doneti njen prvi prestižni zlatni kip. Ovaj satirični horor, prati priču o zvezdi aerobik emisije, Elizabet Sparkl, koja na svoj 50. rođendan dobija otkaz. Nakon šoka koji je usledio, stiže joj neočekivana ponuda – supstanca, koja kroz replikaciju ćelija čini da Elizabet postane mlađa i najbolja moguća verzija sebe. Potrebno je samo "malo" žrtvovanja i strogo poštovanje pravila. I šta može poći naopako? Pa sve! Pored neverovatne Demi Mur (za koju mnogi kažu da je odigrala ulogu karijere – što potvrđuje i Zlatni globus koji je osvojila ali i prva nominacija za Oskara u karijeri dugoj 45 godina), uloge tumače i mlada zvezda Margaret Kvoli i holivudski veteran - Denis Kvejd. Film je osvojio prestižnu nagradu za najbolji scenario na Kanskom filmskom festivalu, Zlatni globus za najbolju žensku ulogu, a uz to je nominovan i za pet Oskara: za najbolju žensku ulogu, najbolji film, najbolju režiju (Korali Farža), originalni scenario i šminku.

"Mislila sam da je važno sagledati okolnosti koje su ga navele da učestvuje u tome, ali ovoga puta ne s naše već s njegove tačke gledišta".

Četvrta epizoda: Na stotu godišnjicu smrti Petra Drugog Petrovića, pesnika, vladara i vladike, komunističko rukovodstvo Crne Gore odlučilo je da se na Lovćenu umesto crkve Njegošu podigne monumentalni spomenik koji bi izradio hrvatski vajar Ivan Meštrović.

Četvrta epizoda: Na stotu godišnjicu smrti Petra Drugog Petrovića, pesnika, vladara i vladike, komunističko rukovodstvo Crne Gore odlučilo je da se na Lovćenu umesto crkve Njegošu podigne monumentalni spomenik koji bi izradio hrvatski vajar Ivan Meštrović.

Advokat Brana Pundravac nije raspoložen da se spremi za učešće u kvizu "Srbijo, otvori se", koja bi trebalo da bude snimljena u njihovom stanu. Brana ne popušta pred navaljivanjem majke Lahorke i tetke Sunčice. Posle dužeg zakašnjenja voditelj Velimir i TV ekipa stignu u njihov stan. Tetka Sunčica ima veliku tremu pred kamerom. Kada dođe red na nju, Sunčica kaže da je zaljubljena i to baš u njega - TV voditelja Velimira. Prava avantura počne kada odu, bez Brane, u pravi TV studio u kojem se snima kviz.

Advokat Brana Pundravac nije raspoložen da se spremi za učešće u kvizu "Srbijo, otvori se", koja bi trebalo da bude snimljena u njihovom stanu. Brana ne popušta pred navaljivanjem majke Lahorke i tetke Sunčice. Posle dužeg zakašnjenja voditelj Velimir i TV ekipa stignu u njihov stan. Tetka Sunčica ima veliku tremu pred kamerom. Kada dođe red na nju, Sunčica kaže da je zaljubljena i to baš u njega - TV voditelja Velimira. Prava avantura počne kada odu, bez Brane, u pravi TV studio u kojem se snima kviz.

Insajderi, outsajderi, lažni Pikaso i pravi heroji. Sve začinjeno sa malo misterije. Domaća kuhinja je epizoda u kojoj se govori o našim falsifikatorima i stranim kupcima, zatim o domaćim kradljivcima, policiji i jednom našem heroju, za koga je malo ljudi čulo: Beograđaninu Dejanu Radovanoviću, koji je 1991. spasao od uništenja zbirku slika iz Vukovarskog muzeja - i našao se na Interpolovoj listi.

TV teatar RTS-a predstavlja Srpsku dramu Narodnog pozorišta. U ciklusu "TV teatar", urednica Dragana Bošković, teatrolog, odabrala je nekoliko izuzetnih pozorišnih ostvarenja na našim scenama.

TV teatar RTS-a predstavlja Srpsku dramu Narodnog pozorišta. U ciklusu "TV teatar", urednica Dragana Bošković, teatrolog, odabrala je nekoliko izuzetnih pozorišnih ostvarenja na našim scenama.

Uoči Prvog svetskog rata u Americi je živelo oko četrdeset pet hiljada Srba. Iz Njujorka je parobrodima Zvezda i Evropa krenulo pet hiljada Srba i Hrvata koji hitaju kao dobrovoljci u Srbiju. Posle rata, porodice srpskih dobrovoljaca kolonizovane su u Baranju, Bačku i Banat. U Banatu su osnovana nova naselja: Aleksandrovo, Vojvoda Stepa, Karađorđevo. Njihovi potomci i danas čuvaju uspomenu i sećanje na veliku hrabrost predaka i njihovu žrtvu za slobodu.

Uoči Prvog svetskog rata u Americi je živelo oko četrdeset pet hiljada Srba. Iz Njujorka je parobrodima Zvezda i Evropa krenulo pet hiljada Srba i Hrvata koji hitaju kao dobrovoljci u Srbiju. Posle rata, porodice srpskih dobrovoljaca kolonizovane su u Baranju, Bačku i Banat. U Banatu su osnovana nova naselja: Aleksandrovo, Vojvoda Stepa, Karađorđevo. Njihovi potomci i danas čuvaju uspomenu i sećanje na veliku hrabrost predaka i njihovu žrtvu za slobodu.

Ramoova scenska dela spadaju u najznačajnije kompozicije francuskog baroka.

Ramoova scenska dela spadaju u najznačajnije kompozicije francuskog baroka.

Nastavak priče koju nam Boris Miljković govori o osnivaču prve reklamne agencije kod nas, Dragana Sakana i njegovim velikim timom, koji su činili najveći umetnici, pisci, reditelji, dizajneri tog doba, 1990-tih.

Nastavak priče koju nam Boris Miljković govori o osnivaču prve reklamne agencije kod nas, Dragana Sakana i njegovim velikim timom, koji su činili najveći umetnici, pisci, reditelji, dizajneri tog doba, 1990-tih.

"Mislila sam da je važno sagledati okolnosti koje su ga navele da učestvuje u tome, ali ovoga puta ne s naše već s njegove tačke gledišta".

"Mislila sam da je važno sagledati okolnosti koje su ga navele da učestvuje u tome, ali ovoga puta ne s naše već s njegove tačke gledišta".

Četvrta epizoda: Na stotu godišnjicu smrti Petra Drugog Petrovića, pesnika, vladara i vladike, komunističko rukovodstvo Crne Gore odlučilo je da se na Lovćenu umesto crkve Njegošu podigne monumentalni spomenik koji bi izradio hrvatski vajar Ivan Meštrović.

Četvrta epizoda: Na stotu godišnjicu smrti Petra Drugog Petrovića, pesnika, vladara i vladike, komunističko rukovodstvo Crne Gore odlučilo je da se na Lovćenu umesto crkve Njegošu podigne monumentalni spomenik koji bi izradio hrvatski vajar Ivan Meštrović.

Nova epizoda serijala "U susret snovima" donosi nam priču o pozorištu iz ugla dva reditelja, jednog koji je svoje brojne snove u pozorištu i profesiji ostvario i drugog koji na taj put kreće.

Nova epizoda serijala "U susret snovima" donosi nam priču o pozorištu iz ugla dva reditelja, jednog koji je svoje brojne snove u pozorištu i profesiji ostvario i drugog koji na taj put kreće.

Advokat Brana Pundravac nije raspoložen da se spremi za učešće u kvizu "Srbijo, otvori se", koja bi trebalo da bude snimljena u njihovom stanu. Brana ne popušta pred navaljivanjem majke Lahorke i tetke Sunčice. Posle dužeg zakašnjenja voditelj Velimir i TV ekipa stignu u njihov stan. Tetka Sunčica ima veliku tremu pred kamerom. Kada dođe red na nju, Sunčica kaže da je zaljubljena i to baš u njega - TV voditelja Velimira. Prava avantura počne kada odu, bez Brane, u pravi TV studio u kojem se snima kviz.

Advokat Brana Pundravac nije raspoložen da se spremi za učešće u kvizu "Srbijo, otvori se", koja bi trebalo da bude snimljena u njihovom stanu. Brana ne popušta pred navaljivanjem majke Lahorke i tetke Sunčice. Posle dužeg zakašnjenja voditelj Velimir i TV ekipa stignu u njihov stan. Tetka Sunčica ima veliku tremu pred kamerom. Kada dođe red na nju, Sunčica kaže da je zaljubljena i to baš u njega - TV voditelja Velimira. Prava avantura počne kada odu, bez Brane, u pravi TV studio u kojem se snima kviz.

Insajderi, outsajderi, lažni Pikaso i pravi heroji. Sve začinjeno sa malo misterije. Domaća kuhinja je epizoda u kojoj se govori o našim falsifikatorima i stranim kupcima, zatim o domaćim kradljivcima, policiji i jednom našem heroju, za koga je malo ljudi čulo: Beograđaninu Dejanu Radovanoviću, koji je 1991. spasao od uništenja zbirku slika iz Vukovarskog muzeja - i našao se na Interpolovoj listi.

Insajderi, outsajderi, lažni Pikaso i pravi heroji. Sve začinjeno sa malo misterije. Domaća kuhinja je epizoda u kojoj se govori o našim falsifikatorima i stranim kupcima, zatim o domaćim kradljivcima, policiji i jednom našem heroju, za koga je malo ljudi čulo: Beograđaninu Dejanu Radovanoviću, koji je 1991. spasao od uništenja zbirku slika iz Vukovarskog muzeja - i našao se na Interpolovoj listi.

TV teatar RTS-a predstavlja Srpsku dramu Narodnog pozorišta. U ciklusu "TV teatar", urednica Dragana Bošković, teatrolog, odabrala je nekoliko izuzetnih pozorišnih ostvarenja na našim scenama.

Uoči Prvog svetskog rata u Americi je živelo oko četrdeset pet hiljada Srba. Iz Njujorka je parobrodima Zvezda i Evropa krenulo pet hiljada Srba i Hrvata koji hitaju kao dobrovoljci u Srbiju. Posle rata, porodice srpskih dobrovoljaca kolonizovane su u Baranju, Bačku i Banat. U Banatu su osnovana nova naselja: Aleksandrovo, Vojvoda Stepa, Karađorđevo. Njihovi potomci i danas čuvaju uspomenu i sećanje na veliku hrabrost predaka i njihovu žrtvu za slobodu.

Ramoova scenska dela spadaju u najznačajnije kompozicije francuskog baroka.

Nastavak priče koju nam Boris Miljković govori o osnivaču prve reklamne agencije kod nas, Dragana Sakana i njegovim velikim timom, koji su činili najveći umetnici, pisci, reditelji, dizajneri tog doba, 1990-tih.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala.

Zbog čega zapadnoj civilizaciji preti nestanak, zašto u svemu što radi promišlja 'istoriju budućnosti', kakav će biti svet 2050 godine, kako zamišlja pozitivno društvo i zašto je na prvom mestu važna briga o generacijama koje dolaze, samo su neke od tema o kojima kultni francuski autor Žak Atali razgovara sa Nedom Valčić Lazović u svom pariskom domu. Pisac, ekonomista, političar i publicista, Žak Atali je objavio više od 80 naslova iz oblasti književnosti, ekonomije, umetnosti, društva... Ličnost širokog spektra interesovanja, više od 10 godina bio je specijalni savetnik francuskog predsednika Fransoa Miterana. Devededetih pokreće naučni projekat Eureka a zatim postaje prvi predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj. Svoju knjigu "Kratka istorija budućnosti" počinje asocijacijama na stihove Lorda Bajrona o budućnosti koja nam se ruga, o nemogućnosti da prihvatimo to što jesmo, o strahu da je život samo obmana. Godine 2008. Žak Atali našao se na listi 100 najuticajnijih svetskih intelektualaca našeg doba.

Zbog čega je važno živeti sad i ovde, kako čovek postaje ono što jeste, gde je granica između intimnosti i zavođenja, koje su čari psihoterapije i kako psihijatar postaje pisac... neka su od pitanja na koja odgovara slavni američki psihoterapeut i književnik Irvin Jalom.

Serija prati život Džona Datona, koji mora da se bori sa spoljnim i unutrašnjim pretnjama kako bi zaštitio svoju porodicu, ranč i imanje.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Tetka Brane Pundravca, Sunčica, otišla je na plastičnu operaciju. Kad je izašla iz ordinacije na licu nosi zavoje i niko ne zna kakav je rezultat te operacije. Njena sestra, Lahorka, ljuta je zbog toga što je Sunčica otišla na tu operaciju bez njenog znanja. Lahorki je dosta svega. Neće više da radi i da se žrtvuje za porodicu. Hoće malo da se posveti ličnim zadovoljstvima i otputuje u Rim. Lahorkine planove poremeti činjenica da je njena majka pala u komu.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Radnja prati život učenika srednje škole, Kleja Džensena, njegovu drugaricu Hanu Bejker, devojku koja je izvršila samoubistvo nakon što je više puta doživela vršnjačko nasilje, kao i njihove drugove i drugarice. U kutiji kaseta, koju je snimila Hana pre nego što se ubila, nalazi se trinaest razloga zašto je ona to učinila i namenja je osobama koje su, svaka na svoj način, doprinele tome da odluči da okonča svoj život.

Eminentni belgijski dirigent Ronald Colman, dobro poznat srpskoj publici, predvodio je Simfonijski orkestar RTS-a, na koncertu održanom 2013. godine u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine.

Osamnaest epizoda serije ,,Lisice", nastale 2002. godine po scenariju književnice i scenaristkinje Ane Rodić i u režiji Gorčina Stojanovića, prate pokušaje četiri tridesetogodišnjakinje - Mime, Branke, Staše i Nade, da pronađu svoj glas u Beogradu početkom 2000. To je bila jedna od prvih sasvim novih, svežih, urbanih serija koja u fokus stavlja savremenu junakinju.

Ova serija, prema rečima reditelja, akcenat stavlja na događaje koji su u vreme dešavanja bili umanjivani ali su krucijalno oblikovali složenu i jedinstvenu istoriju Amerike u poslednjih 60 godina.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala.

Tetka Brane Pundravca, Sunčica, otišla je na plastičnu operaciju. Kad je izašla iz ordinacije na licu nosi zavoje i niko ne zna kakav je rezultat te operacije. Njena sestra, Lahorka, ljuta je zbog toga što je Sunčica otišla na tu operaciju bez njenog znanja. Lahorki je dosta svega. Neće više da radi i da se žrtvuje za porodicu. Hoće malo da se posveti ličnim zadovoljstvima i otputuje u Rim. Lahorkine planove poremeti činjenica da je njena majka pala u komu.

Zbog čega zapadnoj civilizaciji preti nestanak, zašto u svemu što radi promišlja 'istoriju budućnosti', kakav će biti svet 2050 godine, kako zamišlja pozitivno društvo i zašto je na prvom mestu važna briga o generacijama koje dolaze, samo su neke od tema o kojima kultni francuski autor Žak Atali razgovara sa Nedom Valčić Lazović u svom pariskom domu. Pisac, ekonomista, političar i publicista, Žak Atali je objavio više od 80 naslova iz oblasti književnosti, ekonomije, umetnosti, društva... Ličnost širokog spektra interesovanja, više od 10 godina bio je specijalni savetnik francuskog predsednika Fransoa Miterana. Devededetih pokreće naučni projekat Eureka a zatim postaje prvi predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj. Svoju knjigu "Kratka istorija budućnosti" počinje asocijacijama na stihove Lorda Bajrona o budućnosti koja nam se ruga, o nemogućnosti da prihvatimo to što jesmo, o strahu da je život samo obmana. Godine 2008. Žak Atali našao se na listi 100 najuticajnijih svetskih intelektualaca našeg doba.

Eminentni belgijski dirigent Ronald Colman, dobro poznat srpskoj publici, predvodio je Simfonijski orkestar RTS-a, na koncertu održanom 2013. godine u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine.

Osamnaest epizoda serije ,,Lisice", nastale 2002. godine po scenariju književnice i scenaristkinje Ane Rodić i u režiji Gorčina Stojanovića, prate pokušaje četiri tridesetogodišnjakinje - Mime, Branke, Staše i Nade, da pronađu svoj glas u Beogradu početkom 2000. To je bila jedna od prvih sasvim novih, svežih, urbanih serija koja u fokus stavlja savremenu junakinju.

Uglješa Bogunović, jedan od studenata Arhitektonskog fakulteta iz prve generacije posle Drugog svetskog rata. Među njegovim projektima su: Toranj na Avali, zgrada RTS-a u Košutnjaku, Stadion Tašmajdan...

Književnik Aleksandar Gatalica susreo se sa piscem Laslom Vegelom u srcu Novog Sada, u Gradskoj kući, da bi s najpoznatijim mađarskim piscem iz Srbije i najpoznatijim srpskim piscem u Mađarskoj, progovorio na teme koje zaokupljaju Novosađane i čine književnost ovog majstora proze. Da li je Novi Sad granična stanica Zapadne Evrope, ima li nečeg uznemirujućeg u duhu Novog Sada, zašto je Evropa prokockala šansu veka nakon pada Berlinskog zida - sve su to bila pitanja koja su pokrenuta u ovom Književnom dijalogu. Laslo Vegel, u ekskluzivnom intervjuu za RTS, otkriće gledacima i kako radi, zbog čega zna početke svojih romana, ali mu krajevi, nepozvani, dolaze sami i nameću mu se kao da nisu njegovi, kao i da li su njegovi junaci više principi nego romaneskne ličnosti. Gatalica i Vegel, obojica po sopstvenim rečima Srednjoevropljani, progovoriće o tom najopasnijem mestu na Starom kontinentu, a Vegel će na kraju razgovora konstatovati da pisci današnje generacije ostavljaju u amanet budućim ono najvažnije - svoje greške.

Upoznajte nestvarno lepu prirodu oko reke Drine, mesto gde žive ljudi teških sudbina, koji su, živeći uz ovu reku blagosloveni prirodnim lepotama, ali često napadani, bivali i nesrećni.

Mario Gonci je rođen 1966. godine u Beču u muzičkoj porodici. Njegov otac bio je član Bečke filharmonije, uz čiju muziku je Gonci odrastao rano ispoljivši veliki muzički talenat. Postavši član ansambla saksofoniste Pakita D'Rivere, a potom i kvinteta čuvenog trubača Arta Farmera, u kojem provodi četrnaest godina, Gonci uspešno nastupa i snima u Njujorku i širom Američkog kontinenta. U Evropi se takođe istakao u raznim ansamblima i kao vodeći izvođač u nekim od najznačajnijih evropskih džez sastava - Kvintetu Benija Golsona i zvaničnom kulturnom ambasadoru Austrije, internacionalnom Viena Art Orkestru. Za svoj rad, Gonci je pored ostalih 2001. godine dobio prestižnu nagradu Hans Koler.Na koncertu u Kolarčevoj zadužbini nastupio je zajedno sa Big bendom RTS-a.

Ova serija, prema rečima reditelja, akcenat stavlja na događaje koji su u vreme dešavanja bili umanjivani ali su krucijalno oblikovali složenu i jedinstvenu istoriju Amerike u poslednjih 60 godina.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala.

Tetka Brane Pundravca, Sunčica, otišla je na plastičnu operaciju. Kad je izašla iz ordinacije na licu nosi zavoje i niko ne zna kakav je rezultat te operacije. Njena sestra, Lahorka, ljuta je zbog toga što je Sunčica otišla na tu operaciju bez njenog znanja. Lahorki je dosta svega. Neće više da radi i da se žrtvuje za porodicu. Hoće malo da se posveti ličnim zadovoljstvima i otputuje u Rim. Lahorkine planove poremeti činjenica da je njena majka pala u komu.

Zbog čega zapadnoj civilizaciji preti nestanak, zašto u svemu što radi promišlja 'istoriju budućnosti', kakav će biti svet 2050 godine, kako zamišlja pozitivno društvo i zašto je na prvom mestu važna briga o generacijama koje dolaze, samo su neke od tema o kojima kultni francuski autor Žak Atali razgovara sa Nedom Valčić Lazović u svom pariskom domu. Pisac, ekonomista, političar i publicista, Žak Atali je objavio više od 80 naslova iz oblasti književnosti, ekonomije, umetnosti, društva... Ličnost širokog spektra interesovanja, više od 10 godina bio je specijalni savetnik francuskog predsednika Fransoa Miterana. Devededetih pokreće naučni projekat Eureka a zatim postaje prvi predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj. Svoju knjigu "Kratka istorija budućnosti" počinje asocijacijama na stihove Lorda Bajrona o budućnosti koja nam se ruga, o nemogućnosti da prihvatimo to što jesmo, o strahu da je život samo obmana. Godine 2008. Žak Atali našao se na listi 100 najuticajnijih svetskih intelektualaca našeg doba.

Eminentni belgijski dirigent Ronald Colman, dobro poznat srpskoj publici, predvodio je Simfonijski orkestar RTS-a, na koncertu održanom 2013. godine u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine.

Osamnaest epizoda serije ,,Lisice", nastale 2002. godine po scenariju književnice i scenaristkinje Ane Rodić i u režiji Gorčina Stojanovića, prate pokušaje četiri tridesetogodišnjakinje - Mime, Branke, Staše i Nade, da pronađu svoj glas u Beogradu početkom 2000. To je bila jedna od prvih sasvim novih, svežih, urbanih serija koja u fokus stavlja savremenu junakinju.

Uglješa Bogunović, jedan od studenata Arhitektonskog fakulteta iz prve generacije posle Drugog svetskog rata. Među njegovim projektima su: Toranj na Avali, zgrada RTS-a u Košutnjaku, Stadion Tašmajdan...

Književnik Aleksandar Gatalica susreo se sa piscem Laslom Vegelom u srcu Novog Sada, u Gradskoj kući, da bi s najpoznatijim mađarskim piscem iz Srbije i najpoznatijim srpskim piscem u Mađarskoj, progovorio na teme koje zaokupljaju Novosađane i čine književnost ovog majstora proze. Da li je Novi Sad granična stanica Zapadne Evrope, ima li nečeg uznemirujućeg u duhu Novog Sada, zašto je Evropa prokockala šansu veka nakon pada Berlinskog zida - sve su to bila pitanja koja su pokrenuta u ovom Književnom dijalogu. Laslo Vegel, u ekskluzivnom intervjuu za RTS, otkriće gledacima i kako radi, zbog čega zna početke svojih romana, ali mu krajevi, nepozvani, dolaze sami i nameću mu se kao da nisu njegovi, kao i da li su njegovi junaci više principi nego romaneskne ličnosti. Gatalica i Vegel, obojica po sopstvenim rečima Srednjoevropljani, progovoriće o tom najopasnijem mestu na Starom kontinentu, a Vegel će na kraju razgovora konstatovati da pisci današnje generacije ostavljaju u amanet budućim ono najvažnije - svoje greške.

Upoznajte nestvarno lepu prirodu oko reke Drine, mesto gde žive ljudi teških sudbina, koji su, živeći uz ovu reku blagosloveni prirodnim lepotama, ali često napadani, bivali i nesrećni.

Mario Gonci je rođen 1966. godine u Beču u muzičkoj porodici. Njegov otac bio je član Bečke filharmonije, uz čiju muziku je Gonci odrastao rano ispoljivši veliki muzički talenat. Postavši član ansambla saksofoniste Pakita D'Rivere, a potom i kvinteta čuvenog trubača Arta Farmera, u kojem provodi četrnaest godina, Gonci uspešno nastupa i snima u Njujorku i širom Američkog kontinenta. U Evropi se takođe istakao u raznim ansamblima i kao vodeći izvođač u nekim od najznačajnijih evropskih džez sastava - Kvintetu Benija Golsona i zvaničnom kulturnom ambasadoru Austrije, internacionalnom Viena Art Orkestru. Za svoj rad, Gonci je pored ostalih 2001. godine dobio prestižnu nagradu Hans Koler.Na koncertu u Kolarčevoj zadužbini nastupio je zajedno sa Big bendom RTS-a.

Ova serija, prema rečima reditelja, akcenat stavlja na događaje koji su u vreme dešavanja bili umanjivani ali su krucijalno oblikovali složenu i jedinstvenu istoriju Amerike u poslednjih 60 godina.

Kulturni centar je mesto gde se možete ulogovati na sve ono što se u pretraživaču odaziva na ime - kultura. U Kulturnom centru mogu se dobiti ili razmeniti informacije, mogu se produbiti razmišljanja o savremenoj kulturi, ali i civilizaciji kao celini, moguće je ući u diskusiju i polemiku, zamisliti se, ili jednostavno, saznati i otkriti.

Snimak koncerta održanog 16. maja prošle godine u Kolarčevoj zadužbini.

U beogradskom Centru Sava 9. aprila 2016. održan je Koncert za Arsena - Gabi, Matija i prijatelji kao omaž jednom od najvećih šansonjera, Arsenu Dediću.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Serija prati zgode i nezgode glavnog junaka Brane, kojem verni saputnik Beli pomaže da svakodnevno upada u nove probleme. Središte radnje fokusira se na prijateljske i porodične odnose, tipične za balkansko podneblje, prožete i tugom i humorom. To je priča o borbi pojedinca sa željom da se otrgne od nametnutih stereotipa i konzervativne sredine koja kritički posmatra odluke što odudaraju od tradicionalnih postulata. Ipak, on nastavlja svoju bitku, želeći da promeni poziciju u kojoj se nalazi i da prestane biti sve ono što označava reč ,,advokado".

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Američka veb-serija Trinaest razloga zasnovana je na istoimenom romanu Džeja Ašera iz 2007. godine. Serija prati život učenika srednje škole, Kleja Džensena, i njegovu drugaricu Hanu Bejker, devojku koja je izvršila samoubistvo nakon što je postala žrtva vršnjačkog nasilja. Kutija kaseta koju je snimila Hana pre tragičnog događaja, sadrži trinaest razloga zašto je ona to učinila.

Svoj izraz opisuju kao "Minimalna kamerna džez muzika", čime otvaraju širok spektar igrivih i intelektualnih mogućnosti za delovanje. Džez u ovom opisu označava naravno slobodni duh, oslobađanje ideja koje je svojstveno izvođačima tog muzičkog žanra. Ali, njih zanima i pedantno brušenje sofisticiranih kompozicija i aranžmana, kompleksne i povremeno veoma zamršene strukture, što je blisko klasičarima. Gradeći konceptualni most između modernog džeza i kamerne klasike, nije im strano ni nadahnuće raznim poljima popularne muzike, među kojima su progresivni rok sedamdesetih, trip-hop, kao i elektronika. Iskreno, ova muzika baš i nije "minimalna". Preciznije bi bilo reći da nije rastrgnuta, već logična i dosledna u razvoju i dizajnu, ispunjavajući i srce i mozak. Počev od 2011. godine kvartet HI5 objavio je šest albuma, odsviravši preko tri stotine koncerata na festivalima i u klubovima širom sveta. Proizvodnja: Redakcija muzičkog programa.

Toliko toga je rečeno, napisano i snimljeno o Jovanki Broz, a večita intriga je ko je nasledio lične stvari Jovanke Broz, supruge Josipa Broza Tita. Na kraju čitavog procesa oko nasleđa i svih administrativnih zavrzlama, licne stvari Jovanke Broz pripale su porodici Aleksic - tačnije sinu Jovankine sestre, koji je oženjen Svetlanom Zorinom Aleksić. Ona je preuzela brigu o zaostavštvini kao zastupnik fondacije "Jovanka Broz" .

Zarađujući za život od poljoprivrede na zemlji koju je nasledio od oca, Hasan pokušava da se oslobodi električnog stuba koji će biti postavljen usred njegove zemlje. Uz to, njegovo putovanje u Meku na hodočašće vodi ga ka traženju duše u ličnoj prošlosti.

Kulturni centar je mesto gde se možete ulogovati na sve ono što se u pretraživaču odaziva na ime - kultura. U Kulturnom centru mogu se dobiti ili razmeniti informacije, mogu se produbiti razmišljanja o savremenoj kulturi, ali i civilizaciji kao celini, moguće je ući u diskusiju i polemiku, zamisliti se, ili jednostavno, saznati i otkriti.

Snimak koncerta održanog 16. maja prošle godine u Kolarčevoj zadužbini.

Serija prati zgode i nezgode glavnog junaka Brane, kojem verni saputnik Beli pomaže da svakodnevno upada u nove probleme. Središte radnje fokusira se na prijateljske i porodične odnose, tipične za balkansko podneblje, prožete i tugom i humorom. To je priča o borbi pojedinca sa željom da se otrgne od nametnutih stereotipa i konzervativne sredine koja kritički posmatra odluke što odudaraju od tradicionalnih postulata. Ipak, on nastavlja svoju bitku, želeći da promeni poziciju u kojoj se nalazi i da prestane biti sve ono što označava reč ,,advokado".

Marta 1967, izbio je jezički sukob u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Hrvatski intelektualci, sastavili su Deklaraciju o nazivu i položaju hrvatskog književnog jezika, koju je u Društvu književnika Hrvatske 15. marta potpisalo 18 najznačajnijih ustanova kulture i nauke Hrvatske. Srpski pisci uglavnom okupljeni oko izdavačke kuće Prosveta, pripremili su tekst koji je kasnije dobio naziv Predlog za razmišljanje i koji će biti iznesen na redovnoj skupštini Udruženja književnika Srbije, sticajem okolnosti zakazanoj za 19. mart. Povodom ova dva dokumenta pokrenut je partijski mehanizam, to jest reagovali su izvršni komiteti Saveza komunista Hrvatske i Srbije. Deklaracija i Predlog su postali centralna tema razgovora u društvu.

Svoj izraz opisuju kao "Minimalna kamerna džez muzika", čime otvaraju širok spektar igrivih i intelektualnih mogućnosti za delovanje. Džez u ovom opisu označava naravno slobodni duh, oslobađanje ideja koje je svojstveno izvođačima tog muzičkog žanra. Ali, njih zanima i pedantno brušenje sofisticiranih kompozicija i aranžmana, kompleksne i povremeno veoma zamršene strukture, što je blisko klasičarima. Gradeći konceptualni most između modernog džeza i kamerne klasike, nije im strano ni nadahnuće raznim poljima popularne muzike, među kojima su progresivni rok sedamdesetih, trip-hop, kao i elektronika. Iskreno, ova muzika baš i nije "minimalna". Preciznije bi bilo reći da nije rastrgnuta, već logična i dosledna u razvoju i dizajnu, ispunjavajući i srce i mozak. Počev od 2011. godine kvartet HI5 objavio je šest albuma, odsviravši preko tri stotine koncerata na festivalima i u klubovima širom sveta. Proizvodnja: Redakcija muzičkog programa.

Toliko toga je rečeno, napisano i snimljeno o Jovanki Broz, a večita intriga je ko je nasledio lične stvari Jovanke Broz, supruge Josipa Broza Tita. Na kraju čitavog procesa oko nasleđa i svih administrativnih zavrzlama, licne stvari Jovanke Broz pripale su porodici Aleksic - tačnije sinu Jovankine sestre, koji je oženjen Svetlanom Zorinom Aleksić. Ona je preuzela brigu o zaostavštvini kao zastupnik fondacije "Jovanka Broz" .

U beogradskom Centru Sava 9. aprila 2016. održan je Koncert za Arsena - Gabi, Matija i prijatelji kao omaž jednom od najvećih šansonjera, Arsenu Dediću.

Kantautor iz Hrvatske Ibrica Jusić nastupio je na prošlogodišnjem izdanju Belefa. Šansonjer i veliki kantautor bivše Jugoslavije Ibrica Jusić dugo nije nastupao u Beogradu i bio je veoma uzbuđen zbog koncerta koji je održao u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja. Jusić je na koncertu izvodio brojne pesme koje se već generacijama pevaju i hitove koji nisu bili napisani za njega, ali koje je oduvek sanjao da peva. Kao što sam sanjao da jednog dana snimim album sa sevdalinkama, želeo sam da odam i omaž prijateljima kojih više nema - Runjiću, Dediću, Novkoviću, otkrio je Jusić, koji je na svom poslednjem albumu Harlekino obradio 14 pesama, među kojima su Molitva za Magdalenu, Kuća pored mora, Stari Pjer i Potraži me u predgrađu.

Kamerni orkestar Gudači Svetog Đorđa, uz dirigenta Ivana Markovića, obeležio je taj važan jubilej izvodeći kompozicije Isidore Žebeljan, Srđana Hofmana i Zorana Erića.

Od 2003. godine, u Beogradu se svakog leta susreću čuveni i manje čuveni violončelisti, stariji i mladi, početnici i iskusni muzičari. Na koncertima i masterkursevima, oni predstavljaju svoje umetničke domete i kreiraju identitet festivala svojim vrhunskim nastupima. Na koncertu održanom u okviru Čelo festa 2007 godine, uz SO RTS nastupili su i neki od naših najeminentnijih čelista: pored Maje Bogdanović i Ksenije Janković, nastupio je i Dragan Đorđević koji je izveo Koncert za violončelo i orkestar a molu, Op.129 Roberta Šumana.

Kulturni centar je mesto gde se možete ulogovati na sve ono što se u pretraživaču odaziva na ime - kultura. U Kulturnom centru mogu se dobiti ili razmeniti informacije, mogu se produbiti razmišljanja o savremenoj kulturi, ali i civilizaciji kao celini, moguće je ući u diskusiju i polemiku, zamisliti se, ili jednostavno, saznati i otkriti.

Snimak koncerta održanog 16. maja prošle godine u Kolarčevoj zadužbini.

Serija prati zgode i nezgode glavnog junaka Brane, kojem verni saputnik Beli pomaže da svakodnevno upada u nove probleme. Središte radnje fokusira se na prijateljske i porodične odnose, tipične za balkansko podneblje, prožete i tugom i humorom. To je priča o borbi pojedinca sa željom da se otrgne od nametnutih stereotipa i konzervativne sredine koja kritički posmatra odluke što odudaraju od tradicionalnih postulata. Ipak, on nastavlja svoju bitku, želeći da promeni poziciju u kojoj se nalazi i da prestane biti sve ono što označava reč ,,advokado".

Svoj izraz opisuju kao "Minimalna kamerna džez muzika", čime otvaraju širok spektar igrivih i intelektualnih mogućnosti za delovanje. Džez u ovom opisu označava naravno slobodni duh, oslobađanje ideja koje je svojstveno izvođačima tog muzičkog žanra. Ali, njih zanima i pedantno brušenje sofisticiranih kompozicija i aranžmana, kompleksne i povremeno veoma zamršene strukture, što je blisko klasičarima. Gradeći konceptualni most između modernog džeza i kamerne klasike, nije im strano ni nadahnuće raznim poljima popularne muzike, među kojima su progresivni rok sedamdesetih, trip-hop, kao i elektronika. Iskreno, ova muzika baš i nije "minimalna". Preciznije bi bilo reći da nije rastrgnuta, već logična i dosledna u razvoju i dizajnu, ispunjavajući i srce i mozak. Počev od 2011. godine kvartet HI5 objavio je šest albuma, odsviravši preko tri stotine koncerata na festivalima i u klubovima širom sveta. Proizvodnja: Redakcija muzičkog programa.

Toliko toga je rečeno, napisano i snimljeno o Jovanki Broz, a večita intriga je ko je nasledio lične stvari Jovanke Broz, supruge Josipa Broza Tita. Na kraju čitavog procesa oko nasleđa i svih administrativnih zavrzlama, licne stvari Jovanke Broz pripale su porodici Aleksic - tačnije sinu Jovankine sestre, koji je oženjen Svetlanom Zorinom Aleksić. Ona je preuzela brigu o zaostavštvini kao zastupnik fondacije "Jovanka Broz" .

U četvrtoj epizodi serije "Đaci u Velikom ratu" govori se o đacima koji su se, posle prelaska sa vojskom, našli u Grčkoj, a zatim u Francuskoj gde su upućeni na dalje školovanje. Francuska nije slučajno bila zemlja u kojoj se tokom Prvog svetskog rata školovalo najviše srpskih đaka. Još pre rata, njen kulturni uticaj u Srbiji bio je veoma izražen, a ova zemlja doživljavana je kao simbol slobode. Tokom 1915. i 1916. godine srpski đaci stigli su brodovima u Francusku. Svi oni toplo su dočekani, i odmah raspoređeni po školama i francuskim porodicama. O francuskoj podršci srpskom narodu svedoče naslovne strane i brojni članci iz francuskih novina tog vremena. Ipak, najvažnija je bila toplina francuskih građana koju su svakodnevno pokazivali prema srpskoj deci. Značaj školovanja u Francuskoj bio je veliki. Tzv. "francuski đaci" ostaviće kasnije veliki trag u novostvorenoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

U beogradskom Centru Sava 9. aprila 2016. održan je Koncert za Arsena - Gabi, Matija i prijatelji kao omaž jednom od najvećih šansonjera, Arsenu Dediću.

Kantautor iz Hrvatske Ibrica Jusić nastupio je na prošlogodišnjem izdanju Belefa. Šansonjer i veliki kantautor bivše Jugoslavije Ibrica Jusić dugo nije nastupao u Beogradu i bio je veoma uzbuđen zbog koncerta koji je održao u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja. Jusić je na koncertu izvodio brojne pesme koje se već generacijama pevaju i hitove koji nisu bili napisani za njega, ali koje je oduvek sanjao da peva. Kao što sam sanjao da jednog dana snimim album sa sevdalinkama, želeo sam da odam i omaž prijateljima kojih više nema - Runjiću, Dediću, Novkoviću, otkrio je Jusić, koji je na svom poslednjem albumu Harlekino obradio 14 pesama, među kojima su Molitva za Magdalenu, Kuća pored mora, Stari Pjer i Potraži me u predgrađu.

Kamerni orkestar Gudači Svetog Đorđa, uz dirigenta Ivana Markovića, obeležio je taj važan jubilej izvodeći kompozicije Isidore Žebeljan, Srđana Hofmana i Zorana Erića.

Od 2003. godine, u Beogradu se svakog leta susreću čuveni i manje čuveni violončelisti, stariji i mladi, početnici i iskusni muzičari. Na koncertima i masterkursevima, oni predstavljaju svoje umetničke domete i kreiraju identitet festivala svojim vrhunskim nastupima. Na koncertu održanom u okviru Čelo festa 2007 godine, uz SO RTS nastupili su i neki od naših najeminentnijih čelista: pored Maje Bogdanović i Ksenije Janković, nastupio je i Dragan Đorđević koji je izveo Koncert za violončelo i orkestar a molu, Op.129 Roberta Šumana.

Vlada Divljan bi 10. maja 2018. napunio 60 godina. Tog dana, njemu u čast, Vladini prijatelji, saradnici i poštovaoci iz Beograda, Zagreba i drugih gradova bivše Jugoslavije, nastupili su na koncertu nazvanom Hajde sanjaj me, sanjaj u velikoj dvorani Sava centra.

U trećoj priči o hajdučiji u Srbiji na pragu 20. veka bavimo se u krajnjem posledicama ovog fenomena koji je obeležio predhodnih 50 godina - upinjanja države da se "udržavi", uredi i ojača s jedne strane i činjenice da je na ovim prostorima početkom 20. veka postojao najveći broj paravojnih jedinica na svetu!

Volim klasiku, emisija klasične muzike, karakteristična je po tome što u Studiju 8 Radio-televizije Srbije, najveće hitove izvode veliki orkestri, horovi, ansambli, vokalni i instrumentalni solisti. Biće reči o interesantnim muzičkim instrumentima, intervjuišu se velike domaće i svetske muzičke zvezde, a sve je obojeno najzanimljivijim muzičkim pričama. Proizvodnja: Redakcija muzičkog programa.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

U serijalu "Spasavanje raja" otkrijte zadivljujuću lepotu netaknutih prirodnih područja širom sveta i neverovatne eko-sisteme, gde životinjske vrste i sile prirode opstaju u savršenoj harmoniji. Iza ove lepote krije se opasnost: bogatstvo ovih područja čini ih metama ljudske pohlepe. Borba za njihovu zaštitu je neumorna, a ljudi koji vode ovu borbu postaju pravi heroji našeg doba.

Serijal United we stream - Balkan, nastao je kao nastavak ideje o menjanju sveta u vreme pandemije, tokom 2020. godine. Početna ideja o vraćanju u život zaspalih berlinskih klubova bez publike, proširila se na globalnu produkciju koncerata i nastupa izvođača i autora po svetu.

Gledaoci i slušaoci RTS-a 3 imaju priliku da prate serijski program prilagođen slepim i slabovidim osobama. Nakon serije Nečista krv, subotnji večernji termin rezervisan je za seriju ,,Montevideo, bog te video", sa audio-deskripcijom. Adaptacija audio-deskripcije urađena je u saradnji sa Savezom slepih i slabovidih Srbije.

Film je biografska priča o dobitnici najviše odlikovanja među ženama učesnicama Prvog svetskog rata, o ženi koja se na frontu borila rame uz rame sa srpskim vojnicima.

Vlada Divljan bi 10. maja 2018. napunio 60 godina. Tog dana, njemu u čast, Vladini prijatelji, saradnici i poštovaoci iz Beograda, Zagreba i drugih gradova bivše Jugoslavije, nastupili su na koncertu nazvanom Hajde sanjaj me, sanjaj u velikoj dvorani Sava centra.

U trećoj priči o hajdučiji u Srbiji na pragu 20. veka bavimo se u krajnjem posledicama ovog fenomena koji je obeležio predhodnih 50 godina - upinjanja države da se "udržavi", uredi i ojača s jedne strane i činjenice da je na ovim prostorima početkom 20. veka postojao najveći broj paravojnih jedinica na svetu!

Volim klasiku, emisija klasične muzike, karakteristična je po tome što u Studiju 8 Radio-televizije Srbije, najveće hitove izvode veliki orkestri, horovi, ansambli, vokalni i instrumentalni solisti. Biće reči o interesantnim muzičkim instrumentima, intervjuišu se velike domaće i svetske muzičke zvezde, a sve je obojeno najzanimljivijim muzičkim pričama. Proizvodnja: Redakcija muzičkog programa.

Emisija "Vreme televizije" u svim svojim epizoda i serijalima donosi svedočanstva nekih vremena i ideja kroz televizijski program.

Film je biografska priča o dobitnici najviše odlikovanja među ženama učesnicama Prvog svetskog rata, o ženi koja se na frontu borila rame uz rame sa srpskim vojnicima.

Serijal United we stream - Balkan, nastao je kao nastavak ideje o menjanju sveta u vreme pandemije, tokom 2020. godine. Početna ideja o vraćanju u život zaspalih berlinskih klubova bez publike, proširila se na globalnu produkciju koncerata i nastupa izvođača i autora po svetu.

Gledaoci i slušaoci RTS-a 3 imaju priliku da prate serijski program prilagođen slepim i slabovidim osobama. Nakon serije Nečista krv, subotnji večernji termin rezervisan je za seriju ,,Montevideo, bog te video", sa audio-deskripcijom. Adaptacija audio-deskripcije urađena je u saradnji sa Savezom slepih i slabovidih Srbije.

U serijalu "Spasavanje raja" otkrijte zadivljujuću lepotu netaknutih prirodnih područja širom sveta i neverovatne eko-sisteme, gde životinjske vrste i sile prirode opstaju u savršenoj harmoniji. Iza ove lepote krije se opasnost: bogatstvo ovih područja čini ih metama ljudske pohlepe. Borba za njihovu zaštitu je neumorna, a ljudi koji vode ovu borbu postaju pravi heroji našeg doba.

Vlada Divljan bi 10. maja 2018. napunio 60 godina. Tog dana, njemu u čast, Vladini prijatelji, saradnici i poštovaoci iz Beograda, Zagreba i drugih gradova bivše Jugoslavije, nastupili su na koncertu nazvanom Hajde sanjaj me, sanjaj u velikoj dvorani Sava centra.

U trećoj priči o hajdučiji u Srbiji na pragu 20. veka bavimo se u krajnjem posledicama ovog fenomena koji je obeležio predhodnih 50 godina - upinjanja države da se "udržavi", uredi i ojača s jedne strane i činjenice da je na ovim prostorima početkom 20. veka postojao najveći broj paravojnih jedinica na svetu!

U trećoj priči o hajdučiji u Srbiji na pragu 20. veka bavimo se u krajnjem posledicama ovog fenomena koji je obeležio predhodnih 50 godina - upinjanja države da se "udržavi", uredi i ojača s jedne strane i činjenice da je na ovim prostorima početkom 20. veka postojao najveći broj paravojnih jedinica na svetu!

Volim klasiku, emisija klasične muzike, karakteristična je po tome što u Studiju 8 Radio-televizije Srbije, najveće hitove izvode veliki orkestri, horovi, ansambli, vokalni i instrumentalni solisti. Biće reči o interesantnim muzičkim instrumentima, intervjuišu se velike domaće i svetske muzičke zvezde, a sve je obojeno najzanimljivijim muzičkim pričama. Proizvodnja: Redakcija muzičkog programa.

Volim klasiku, emisija klasične muzike, karakteristična je po tome što u Studiju 8 Radio-televizije Srbije, najveće hitove izvode veliki orkestri, horovi, ansambli, vokalni i instrumentalni solisti. Biće reči o interesantnim muzičkim instrumentima, intervjuišu se velike domaće i svetske muzičke zvezde, a sve je obojeno najzanimljivijim muzičkim pričama. Proizvodnja: Redakcija muzičkog programa.

Emisija "Vreme televizije" u svim svojim epizoda i serijalima donosi svedočanstva nekih vremena i ideja kroz televizijski program.

Emisija "Vreme televizije" u svim svojim epizoda i serijalima donosi svedočanstva nekih vremena i ideja kroz televizijski program.

Film je biografska priča o dobitnici najviše odlikovanja među ženama učesnicama Prvog svetskog rata, o ženi koja se na frontu borila rame uz rame sa srpskim vojnicima.

Film je biografska priča o dobitnici najviše odlikovanja među ženama učesnicama Prvog svetskog rata, o ženi koja se na frontu borila rame uz rame sa srpskim vojnicima.

Serijal United we stream - Balkan, nastao je kao nastavak ideje o menjanju sveta u vreme pandemije, tokom 2020. godine. Početna ideja o vraćanju u život zaspalih berlinskih klubova bez publike, proširila se na globalnu produkciju koncerata i nastupa izvođača i autora po svetu.

Serijal United we stream - Balkan, nastao je kao nastavak ideje o menjanju sveta u vreme pandemije, tokom 2020. godine. Početna ideja o vraćanju u život zaspalih berlinskih klubova bez publike, proširila se na globalnu produkciju koncerata i nastupa izvođača i autora po svetu.

Gledaoci i slušaoci RTS-a 3 imaju priliku da prate serijski program prilagođen slepim i slabovidim osobama. Nakon serije Nečista krv, subotnji večernji termin rezervisan je za seriju ,,Montevideo, bog te video", sa audio-deskripcijom. Adaptacija audio-deskripcije urađena je u saradnji sa Savezom slepih i slabovidih Srbije.

Gledaoci i slušaoci RTS-a 3 imaju priliku da prate serijski program prilagođen slepim i slabovidim osobama. Nakon serije Nečista krv, subotnji večernji termin rezervisan je za seriju ,,Montevideo, bog te video", sa audio-deskripcijom. Adaptacija audio-deskripcije urađena je u saradnji sa Savezom slepih i slabovidih Srbije.

U serijalu "Spasavanje raja" otkrijte zadivljujuću lepotu netaknutih prirodnih područja širom sveta i neverovatne eko-sisteme, gde životinjske vrste i sile prirode opstaju u savršenoj harmoniji. Iza ove lepote krije se opasnost: bogatstvo ovih područja čini ih metama ljudske pohlepe. Borba za njihovu zaštitu je neumorna, a ljudi koji vode ovu borbu postaju pravi heroji našeg doba.

U serijalu "Spasavanje raja" otkrijte zadivljujuću lepotu netaknutih prirodnih područja širom sveta i neverovatne eko-sisteme, gde životinjske vrste i sile prirode opstaju u savršenoj harmoniji. Iza ove lepote krije se opasnost: bogatstvo ovih područja čini ih metama ljudske pohlepe. Borba za njihovu zaštitu je neumorna, a ljudi koji vode ovu borbu postaju pravi heroji našeg doba.

Trezor pažljivo okuplja arhivske emisije oko tematskih celina, a posebnom opremom predstavlja nov autorski, kritički pristup odabranoj temi, žanru ili samom mediju. Nova oprema podrazumeva potpunu informaciju o emisiji i autorima, komentare i svedočenje učesnika, ocene i analize eksperata iz oblasti medija, delimičnu rekonstrukciju nesačuvanih emisija ili serija. Specijali Trezora pokazuju kako se pravi televizijski program, koji tehnički i programski sektori učestvuju u pripremi i realizaciji emisije, koliko rezultat emisije zavisi od dobro usaglašenog timskog rada. Trezor jedna od delatnosti Redakcije za istoriografiju Televizije Beograd koja radi na prikupljanju, sistematizaciji, arhiviranju i plasiranju građe za istoriju Televizije Beograd-RTS i pripremi Muzeja televizije.

Odnos učenika i učitelja vrlo je delikatan, ponekad skoro kao roditeljski. Divljenje i ljubav, ali i određena vrsta sukoba sa učiteljem, ozbiljan je motiv za svakog učenika.

Povod za razgovor sa dirigentom Aleksandrom Kojićem je premijera opere "Lovci bisera" Žorža Bizea u Narodnom pozorištu u Beogradu. Kojić se školovao u Beogradu, usavršavao u Austriji, Nemačkoj, Holandiji i Italiji. Bio je dirigent u Operi Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, a sada je stalno angažovan u Narodnom pozorištu u Beogradu. Aktivno se bavi i orkestriranjem i aranžiranjem. Aleksandar Kojić diriguje i klasični i savremeni operski repertoar. Sarađivao je sa Vojvođanskim simfonijskim orkestrom, Beogradskom, Subotičkom, Zrenjaninskom i Banjalučkom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom RTS-a, Niškim simfonijskim orkestrom, Orkestrom Češki virtuozi iz Brna, Kamernim orkestrima Kamerata akademika i Državnim orkestrom iz Braunšvajga. Gostovao je u pozorištima, operskim i baletskim kućama u Zagrebu, Rijeci, Segedinu, Krasnojarsku, Braunšvajgu... Nosilac je šest godišnjih nagrada Srpskog narodnog pozorišta. U razgovoru o radu Aleksandra Kojića učestvuje i kritičarka dr Ivana Medić.

Priroda istočne Srbije bogata je vodopadima, pećinama, zanimljivim ljudima i običajima. Pećine su svet u kome su naši preci našli prvo utočište, oslikali prvu sliku... i sigurno je zanimljivo kako to priroda stvara neke čudne oblike koji nas podsete na sferu fantastike.

U ovom istinskom kraljevstvu žena, žensko prisustvo je vidljivo, čak i neizbežno. U Šilongu, žene su svuda na prvim linijama: u bankama, školama, pa čak i u parlamentu.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Niški džez sastav Ejot obeležio je deceniju rada "Koncertom za prirodu", koji je održan na Suvoj planini. Prvi snimak sa ovog koncerta premijerno je objavio sajt National Geographic. Desetogodišnjicu rada niška grupa Eyot obeležila je na 1.515 metara nadmorske visine, koncertom za prirodu na vrhu Suve planine.

Film o piscu kome je ceo život sveden na tri poslednja dana, u kojima se dešavalo ono što umetnika može najjače da pogodi - da mu se događa ono o čemu je pisao. Iskačući iz okvira pisca po zadatku, on postaje poseban slučaj za državu koja to može da reši samo na jedan način - smrću, dok se više sile, u liku jednog anđela, bore da odgode neumitno.

Serija ,,Tunel" je policijski triler sa snažnim elementima socijalne drame. Ona govori o ljudskim sudbinama u dramatičnim okolnostima talačkih kriza; jedanaest različitih slučajeva rešavaju pripadnici specijalnog pregovaračkog tima MUP-a Srbije.

Serija je snimana delom van Moskve u Trojice-Sergijevoj lavri, najvažnijem duhovnom centru Ruske pravoslavne crkve, gde je baba Ivana Groznog, Ana Jakšić, dolazila kao hodočasnik. Takođe, ekipa RTS-a zabeležila je još jedan važan trag Ane Jakšić u Rusiji. U letnjoj carskoj rezidenciji Kolomensko, u Crkvi Usekovanja Sv. Jovana Krstitelja, Ivan Grozni je deo crkve - paraklis, posvetio baš svojoj babi Ani.

Trezor pažljivo okuplja arhivske emisije oko tematskih celina, a posebnom opremom predstavlja nov autorski, kritički pristup odabranoj temi, žanru ili samom mediju. Nova oprema podrazumeva potpunu informaciju o emisiji i autorima, komentare i svedočenje učesnika, ocene i analize eksperata iz oblasti medija, delimičnu rekonstrukciju nesačuvanih emisija ili serija. Specijali Trezora pokazuju kako se pravi televizijski program, koji tehnički i programski sektori učestvuju u pripremi i realizaciji emisije, koliko rezultat emisije zavisi od dobro usaglašenog timskog rada. Trezor jedna od delatnosti Redakcije za istoriografiju Televizije Beograd koja radi na prikupljanju, sistematizaciji, arhiviranju i plasiranju građe za istoriju Televizije Beograd-RTS i pripremi Muzeja televizije.

Odnos učenika i učitelja vrlo je delikatan, ponekad skoro kao roditeljski. Divljenje i ljubav, ali i određena vrsta sukoba sa učiteljem, ozbiljan je motiv za svakog učenika.

Povod za razgovor sa dirigentom Aleksandrom Kojićem je premijera opere "Lovci bisera" Žorža Bizea u Narodnom pozorištu u Beogradu. Kojić se školovao u Beogradu, usavršavao u Austriji, Nemačkoj, Holandiji i Italiji. Bio je dirigent u Operi Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, a sada je stalno angažovan u Narodnom pozorištu u Beogradu. Aktivno se bavi i orkestriranjem i aranžiranjem. Aleksandar Kojić diriguje i klasični i savremeni operski repertoar. Sarađivao je sa Vojvođanskim simfonijskim orkestrom, Beogradskom, Subotičkom, Zrenjaninskom i Banjalučkom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom RTS-a, Niškim simfonijskim orkestrom, Orkestrom Češki virtuozi iz Brna, Kamernim orkestrima Kamerata akademika i Državnim orkestrom iz Braunšvajga. Gostovao je u pozorištima, operskim i baletskim kućama u Zagrebu, Rijeci, Segedinu, Krasnojarsku, Braunšvajgu... Nosilac je šest godišnjih nagrada Srpskog narodnog pozorišta. U razgovoru o radu Aleksandra Kojića učestvuje i kritičarka dr Ivana Medić.

Priroda istočne Srbije bogata je vodopadima, pećinama, zanimljivim ljudima i običajima. Pećine su svet u kome su naši preci našli prvo utočište, oslikali prvu sliku... i sigurno je zanimljivo kako to priroda stvara neke čudne oblike koji nas podsete na sferu fantastike.

Niški džez sastav Ejot obeležio je deceniju rada "Koncertom za prirodu", koji je održan na Suvoj planini. Prvi snimak sa ovog koncerta premijerno je objavio sajt National Geographic. Desetogodišnjicu rada niška grupa Eyot obeležila je na 1.515 metara nadmorske visine, koncertom za prirodu na vrhu Suve planine.

Film o piscu kome je ceo život sveden na tri poslednja dana, u kojima se dešavalo ono što umetnika može najjače da pogodi - da mu se događa ono o čemu je pisao. Iskačući iz okvira pisca po zadatku, on postaje poseban slučaj za državu koja to može da reši samo na jedan način - smrću, dok se više sile, u liku jednog anđela, bore da odgode neumitno.

Serija ,,Tunel" je policijski triler sa snažnim elementima socijalne drame. Ona govori o ljudskim sudbinama u dramatičnim okolnostima talačkih kriza; jedanaest različitih slučajeva rešavaju pripadnici specijalnog pregovaračkog tima MUP-a Srbije.

Serija je snimana delom van Moskve u Trojice-Sergijevoj lavri, najvažnijem duhovnom centru Ruske pravoslavne crkve, gde je baba Ivana Groznog, Ana Jakšić, dolazila kao hodočasnik. Takođe, ekipa RTS-a zabeležila je još jedan važan trag Ane Jakšić u Rusiji. U letnjoj carskoj rezidenciji Kolomensko, u Crkvi Usekovanja Sv. Jovana Krstitelja, Ivan Grozni je deo crkve - paraklis, posvetio baš svojoj babi Ani.

U ovom istinskom kraljevstvu žena, žensko prisustvo je vidljivo, čak i neizbežno. U Šilongu, žene su svuda na prvim linijama: u bankama, školama, pa čak i u parlamentu.

Trezor pažljivo okuplja arhivske emisije oko tematskih celina, a posebnom opremom predstavlja nov autorski, kritički pristup odabranoj temi, žanru ili samom mediju. Nova oprema podrazumeva potpunu informaciju o emisiji i autorima, komentare i svedočenje učesnika, ocene i analize eksperata iz oblasti medija, delimičnu rekonstrukciju nesačuvanih emisija ili serija. Specijali Trezora pokazuju kako se pravi televizijski program, koji tehnički i programski sektori učestvuju u pripremi i realizaciji emisije, koliko rezultat emisije zavisi od dobro usaglašenog timskog rada. Trezor jedna od delatnosti Redakcije za istoriografiju Televizije Beograd koja radi na prikupljanju, sistematizaciji, arhiviranju i plasiranju građe za istoriju Televizije Beograd-RTS i pripremi Muzeja televizije.

Odnos učenika i učitelja vrlo je delikatan, ponekad skoro kao roditeljski. Divljenje i ljubav, ali i određena vrsta sukoba sa učiteljem, ozbiljan je motiv za svakog učenika.

Povod za razgovor sa dirigentom Aleksandrom Kojićem je premijera opere "Lovci bisera" Žorža Bizea u Narodnom pozorištu u Beogradu. Kojić se školovao u Beogradu, usavršavao u Austriji, Nemačkoj, Holandiji i Italiji. Bio je dirigent u Operi Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, a sada je stalno angažovan u Narodnom pozorištu u Beogradu. Aktivno se bavi i orkestriranjem i aranžiranjem. Aleksandar Kojić diriguje i klasični i savremeni operski repertoar. Sarađivao je sa Vojvođanskim simfonijskim orkestrom, Beogradskom, Subotičkom, Zrenjaninskom i Banjalučkom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom RTS-a, Niškim simfonijskim orkestrom, Orkestrom Češki virtuozi iz Brna, Kamernim orkestrima Kamerata akademika i Državnim orkestrom iz Braunšvajga. Gostovao je u pozorištima, operskim i baletskim kućama u Zagrebu, Rijeci, Segedinu, Krasnojarsku, Braunšvajgu... Nosilac je šest godišnjih nagrada Srpskog narodnog pozorišta. U razgovoru o radu Aleksandra Kojića učestvuje i kritičarka dr Ivana Medić.

Priroda istočne Srbije bogata je vodopadima, pećinama, zanimljivim ljudima i običajima. Pećine su svet u kome su naši preci našli prvo utočište, oslikali prvu sliku... i sigurno je zanimljivo kako to priroda stvara neke čudne oblike koji nas podsete na sferu fantastike.

Niški džez sastav Ejot obeležio je deceniju rada "Koncertom za prirodu", koji je održan na Suvoj planini. Prvi snimak sa ovog koncerta premijerno je objavio sajt National Geographic. Desetogodišnjicu rada niška grupa Eyot obeležila je na 1.515 metara nadmorske visine, koncertom za prirodu na vrhu Suve planine.

Film o piscu kome je ceo život sveden na tri poslednja dana, u kojima se dešavalo ono što umetnika može najjače da pogodi - da mu se događa ono o čemu je pisao. Iskačući iz okvira pisca po zadatku, on postaje poseban slučaj za državu koja to može da reši samo na jedan način - smrću, dok se više sile, u liku jednog anđela, bore da odgode neumitno.

Serija ,,Tunel" je policijski triler sa snažnim elementima socijalne drame. Ona govori o ljudskim sudbinama u dramatičnim okolnostima talačkih kriza; jedanaest različitih slučajeva rešavaju pripadnici specijalnog pregovaračkog tima MUP-a Srbije.

Serija je snimana delom van Moskve u Trojice-Sergijevoj lavri, najvažnijem duhovnom centru Ruske pravoslavne crkve, gde je baba Ivana Groznog, Ana Jakšić, dolazila kao hodočasnik. Takođe, ekipa RTS-a zabeležila je još jedan važan trag Ane Jakšić u Rusiji. U letnjoj carskoj rezidenciji Kolomensko, u Crkvi Usekovanja Sv. Jovana Krstitelja, Ivan Grozni je deo crkve - paraklis, posvetio baš svojoj babi Ani.

Književnik Vule Žurić, čiji je pripovedački dar potvrđen uglednim nagradama, u emisiju "Autoportret" je pozvao mlade kolege, pisca Miloša Ilića i dramaturškinju Sanju Savić. Autor romana "Pomor i strah", "Republika Ćopić", scenarija "Slepi putnik na brodu ludaka", zbirki priča, radio drama, u emisiji otkriva specifičnu povezanost s Pančevom još iz vremena kada je živeo u Sarajevu, da li je i kako odlazak iz Sarajeva uticao na njegovo pisanje i koja ga je knjiga odredila kao pisca i kao čitaoca. Zbog čega je Narodna biblioteka tajno mesto, s kakvim se izazovima suočava, o iskoraku u književnost za decu, jeziku u romanu "Pomor i strah", o iskustvu pisanja za televiziju, o nagradama i budućim planovima - Vule Žurić u emisiji "Autoportret".

U ovom istinskom kraljevstvu žena, žensko prisustvo je vidljivo, čak i neizbežno. U Šilongu, žene su svuda na prvim linijama: u bankama, školama, pa čak i u parlamentu.

Jedan od ansambala koji spadaju među najistaknutije predstavnike ruske kulture, predstavio se publici u Sava centru. Pored svog uobičajenog repertoara koji čini, pre svega, duhovna muzika, ovaj renomirani hor je izveo i tradicionalne ruske narodne, ratne pesme i najlepše ruske romanse.

Rođen je 1970. godine u Moskvi. Završio je Ruski državni univerzitet društvenih nauka. Kao novinar Prvog kanala, najgledanijeg i najpopularnijeg u Rusiji, izveštavao je a mnogih kriznih područja uključujući i bombardovanje Jugoslavije 1999. godine. Predsednik Putin 2001. godine odlikovao ga je Ordenom za hrabrost.

U Beču, prestonici nekadašnjeg moćnog Habzburškog carstva, u jednoj od najlepših Nacionalnih biblioteka u svetu koja je smeštena u okviru palate Hofburg kroz knjige otkrivamo uzore, motivaciju, kanone, duhovna nadahnuća, poetska i estetska merila. Utvrđujemo srpsko srednjovekovno književno nasleđe u okviru sveukupne evropske kulturne baštine.

Od Crnjanskog i Pekića do danas. Ekipa serijala Putevima putopisaca Redakcije za kulturu vas posle Norveške Isidore Sekulić upoznaje sa Londonom Miloša Crnjanskog i Borislava Pekića! U emisiji učestvuju i brojni savremenici čiji očima gledamo kako se London menjao od vremena Crnjanskog do danas.

Petnaesta epizoda: Beli svom prijatelju Brani i njegovoj porodici kaže da je baka razgovarala sa njim. Niko mu ne veruje, jer Branina baka nije progovorila ni reč već više od dvadeset godina.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Roman "Noćni let" je bio Sent Egziperijeva ulaznica u književne krugove. Od 1936. godine, kao pisac izveštava o Španskom građanskom ratu i šalje izveštaje obojene ličnim stavovima, zauzimajući gotovo metafizičko stanovište. Zapanjen nečoveštvom rata koji pojedince pretvara u bezličnu gomilu, on španske republikance i Frankove pristalice stavlja u isti koš, ne birajući stranu.

Glumica Aleksandra Janković o svom životu govori iskreno i otvoreno, a taj težak i neobičan put opisuje kao vetrove uz koje je odrasla, kao buru i jugo.

Koncert "Balkan soul" promoviše istoimeni muzički album sa numerama tradicionalne izvorne muzike, aranžiranim za Big bend RTS-a.

Kako li će društvo budućnosti predstavljati globalnu kulturu? Koji predmeti će biti odabrani da budu izloženi javnosti? Da li će to biti ploča Elvisa Preslija? Print Endija Vorhola? Haljina Merilin Monro? Poster iz filma Kazablanka? Simpsonovi ili Avatar? Sve su to fragmenti jedne urbane katedrale, značajni artefakti savremene kulture, ali i najživopisniji dokumenti naših života.

,,Vodič kroz budućnost" je nova serija Redakcije naučnog programa, koja u evropskim naučnim centrima traga za istraživanjima koja pomeraju granice dosadašnjih znanja i utiru put u budućnost.

Jedan od ansambala koji spadaju među najistaknutije predstavnike ruske kulture, predstavio se publici u Sava centru. Pored svog uobičajenog repertoara koji čini, pre svega, duhovna muzika, ovaj renomirani hor je izveo i tradicionalne ruske narodne, ratne pesme i najlepše ruske romanse.

Rođen je 1970. godine u Moskvi. Završio je Ruski državni univerzitet društvenih nauka. Kao novinar Prvog kanala, najgledanijeg i najpopularnijeg u Rusiji, izveštavao je a mnogih kriznih područja uključujući i bombardovanje Jugoslavije 1999. godine. Predsednik Putin 2001. godine odlikovao ga je Ordenom za hrabrost.

U Beču, prestonici nekadašnjeg moćnog Habzburškog carstva, u jednoj od najlepših Nacionalnih biblioteka u svetu koja je smeštena u okviru palate Hofburg kroz knjige otkrivamo uzore, motivaciju, kanone, duhovna nadahnuća, poetska i estetska merila. Utvrđujemo srpsko srednjovekovno književno nasleđe u okviru sveukupne evropske kulturne baštine.

Od Crnjanskog i Pekića do danas. Ekipa serijala Putevima putopisaca Redakcije za kulturu vas posle Norveške Isidore Sekulić upoznaje sa Londonom Miloša Crnjanskog i Borislava Pekića! U emisiji učestvuju i brojni savremenici čiji očima gledamo kako se London menjao od vremena Crnjanskog do danas.

Petnaesta epizoda: Beli svom prijatelju Brani i njegovoj porodici kaže da je baka razgovarala sa njim. Niko mu ne veruje, jer Branina baka nije progovorila ni reč već više od dvadeset godina.

Glumica Aleksandra Janković o svom životu govori iskreno i otvoreno, a taj težak i neobičan put opisuje kao vetrove uz koje je odrasla, kao buru i jugo.

U trećoj epizodi serije Ja, mi i drugi, govorićemo o bolnoj temi - diskriminaciji. Kako nastaje? Zašto je opasna? Da li svi možemo jednog trenutka postati predmet diskriminacije? O ovoj temi govorimo tumačeći filmove: U vrelini noći Normana Džuisona, Misisipi u plamenu Alana Parkera Osama Sadika Barmaka i pozorišnu predstavu Miljakovac tj. Novi Zeland prema priči Jasminke Petrović, u kojoj je glavni junak tinejdžer Jovan koji ima cerebralnu paralizu.

Koncert "Balkan soul" promoviše istoimeni muzički album sa numerama tradicionalne izvorne muzike, aranžiranim za Big bend RTS-a.

,,Vodič kroz budućnost" je nova serija Redakcije naučnog programa, koja u evropskim naučnim centrima traga za istraživanjima koja pomeraju granice dosadašnjih znanja i utiru put u budućnost.

Kako li će društvo budućnosti predstavljati globalnu kulturu? Koji predmeti će biti odabrani da budu izloženi javnosti? Da li će to biti ploča Elvisa Preslija? Print Endija Vorhola? Haljina Merilin Monro? Poster iz filma Kazablanka? Simpsonovi ili Avatar? Sve su to fragmenti jedne urbane katedrale, značajni artefakti savremene kulture, ali i najživopisniji dokumenti naših života.

Roman "Noćni let" je bio Sent Egziperijeva ulaznica u književne krugove. Od 1936. godine, kao pisac izveštava o Španskom građanskom ratu i šalje izveštaje obojene ličnim stavovima, zauzimajući gotovo metafizičko stanovište. Zapanjen nečoveštvom rata koji pojedince pretvara u bezličnu gomilu, on španske republikance i Frankove pristalice stavlja u isti koš, ne birajući stranu.

Jedan od ansambala koji spadaju među najistaknutije predstavnike ruske kulture, predstavio se publici u Sava centru. Pored svog uobičajenog repertoara koji čini, pre svega, duhovna muzika, ovaj renomirani hor je izveo i tradicionalne ruske narodne, ratne pesme i najlepše ruske romanse.

Rođen je 1970. godine u Moskvi. Završio je Ruski državni univerzitet društvenih nauka. Kao novinar Prvog kanala, najgledanijeg i najpopularnijeg u Rusiji, izveštavao je a mnogih kriznih područja uključujući i bombardovanje Jugoslavije 1999. godine. Predsednik Putin 2001. godine odlikovao ga je Ordenom za hrabrost.

U Beču, prestonici nekadašnjeg moćnog Habzburškog carstva, u jednoj od najlepših Nacionalnih biblioteka u svetu koja je smeštena u okviru palate Hofburg kroz knjige otkrivamo uzore, motivaciju, kanone, duhovna nadahnuća, poetska i estetska merila. Utvrđujemo srpsko srednjovekovno književno nasleđe u okviru sveukupne evropske kulturne baštine.

Od Crnjanskog i Pekića do danas. Ekipa serijala Putevima putopisaca Redakcije za kulturu vas posle Norveške Isidore Sekulić upoznaje sa Londonom Miloša Crnjanskog i Borislava Pekića! U emisiji učestvuju i brojni savremenici čiji očima gledamo kako se London menjao od vremena Crnjanskog do danas.

Petnaesta epizoda: Beli svom prijatelju Brani i njegovoj porodici kaže da je baka razgovarala sa njim. Niko mu ne veruje, jer Branina baka nije progovorila ni reč već više od dvadeset godina.

Glumica Aleksandra Janković o svom životu govori iskreno i otvoreno, a taj težak i neobičan put opisuje kao vetrove uz koje je odrasla, kao buru i jugo.

U trećoj epizodi serije Ja, mi i drugi, govorićemo o bolnoj temi - diskriminaciji. Kako nastaje? Zašto je opasna? Da li svi možemo jednog trenutka postati predmet diskriminacije? O ovoj temi govorimo tumačeći filmove: U vrelini noći Normana Džuisona, Misisipi u plamenu Alana Parkera Osama Sadika Barmaka i pozorišnu predstavu Miljakovac tj. Novi Zeland prema priči Jasminke Petrović, u kojoj je glavni junak tinejdžer Jovan koji ima cerebralnu paralizu.

Koncert "Balkan soul" promoviše istoimeni muzički album sa numerama tradicionalne izvorne muzike, aranžiranim za Big bend RTS-a.

,,Vodič kroz budućnost" je nova serija Redakcije naučnog programa, koja u evropskim naučnim centrima traga za istraživanjima koja pomeraju granice dosadašnjih znanja i utiru put u budućnost.

Kako li će društvo budućnosti predstavljati globalnu kulturu? Koji predmeti će biti odabrani da budu izloženi javnosti? Da li će to biti ploča Elvisa Preslija? Print Endija Vorhola? Haljina Merilin Monro? Poster iz filma Kazablanka? Simpsonovi ili Avatar? Sve su to fragmenti jedne urbane katedrale, značajni artefakti savremene kulture, ali i najživopisniji dokumenti naših života.

Roman "Noćni let" je bio Sent Egziperijeva ulaznica u književne krugove. Od 1936. godine, kao pisac izveštava o Španskom građanskom ratu i šalje izveštaje obojene ličnim stavovima, zauzimajući gotovo metafizičko stanovište. Zapanjen nečoveštvom rata koji pojedince pretvara u bezličnu gomilu, on španske republikance i Frankove pristalice stavlja u isti koš, ne birajući stranu.

Da li ste znali da naš nos može da prepozna preko trilion različitih mirisa? Zamislite samo život bez mirisa jutarnje kafe, sveže pokošene trave, bez... upozorenja kada nešto gori.

Dokumentarni serijal Vremenska kapsula posvećen je istraživanjima, prezentaciji i problemima vezanim za oblast kulturnog nasleđa i kulture sećanja.

Snimak nastupa američkog kompozitora i pijaniste Frederika Rževskog, koji je održan 26. juna 2019. godine. Gostujući u Beogradu, ovaj autor je izveo ciklus Šest stavova.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Lahorka, majka advokata Brane Pundravca, sprijateljila se sa Milicom Krcunović, advokaticom sa kojom Brana ima česte okršaje u sudnici.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

U novoj epizodi Fantastične planete, Vladimir Banić istražuje koje iščezle kulture i civilizacije i dalje mogu da se nađu u tragovima i u našem modernom vremenu.

Četrdesetak kilometara južno od Pariza, u divnoj seoskoj kući živi majstor džeza, Bojan Zulfikarpašić, u svetu poznat kao Bojan Z, pijanista i kompozitor, aranžer, producent, profesor. I kosmopolita, čija muzika odiše multikulturalizmom.

U okviru 22. Gitar art festivala, 2021. godine, premijerno je izveden koncert, koji je nemački kompozitor Hoakin Klerč posvetio Beogradu.