Dokumentarni film "Total: Anatomija ekomanipulacije" pruža nam uvid u ekskluzivno istraživanje o ,,Total Enerdžizu", naftnoj i gasnoj kompaniji, koja se surovo bori da održi svoju hegemoniju u svetu u kom klimatska kriza prelazi sve granice i ubrzano postaje alarmantna. Film premijerno prikazuje intervjue sa njenim najvećim stručnjacima i izvršnim direktorima.

Među pet finalista koji su se u martu ove godine, tokom dve finalne večeri, u Kolarčevoj zadužbini predstavili beogradskoj publici, bila je i violinistkinja Sofija Dodig.

Nekada su Srbiju zvali šaljiva kraljevina. Razlog za to je bio što je 1. aprila 1893. Aleksandar Obrenović pozvao namesnike i članove vlade, sve iskusne političke vukove, na večeru i saopštio im da ukida namesništvo, smenjuje vladu, sebe proglašava punoletnim i postaje kralj Srbije sa nepunih 16 godina. Kasnije je uveden i Prvoaprilski orden. Sve su to bili razlozi da satiričari i vicmajstori Srbiju nazovu šaljivom kraljevinum.

Rođen je 1950. godine u Beogradu. Dugogodišnji je profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i Univerziteta Alborg u Danskoj iz oblasti biomedicinskog i rehabilitacionog inžinjerstva.

Kako se osvajala sloboda govora putem omladinske štampe u bivšoj Jugoslaviji 50-ih godina prošlog veka? Koje nove teme su parirale tekstovima ozbiljnog socijalističkog tona? Kako su studenti postali nosioci kulturne i političke misli i kako se to reflektovalo na društvena dešavanja s kraja 60-ih godina?

Živimo u kolotečini svoje svakodnevice. Melju nas ordinarne, repetitivne aktivnosti usled kojih susrete ne doživimo onako kako bi bilo korisno, i potrebno - kao mogućnost da nešto spoznamo. Ovakve prilike mašimo čak i u slučaju kada nam budu, nekom prilikom, dostupni neki pametni, životno i profesionalno ostvareni likovi.

Nakon što je Vanja sa majstorima pritekla u pomoć Matiji, baka Anka i on moraju da se suoče sa Matijinom depresijom, a ovaj izmučeni momak konačno prihvata da mu je potrebna pomoć. I nije jedini.

"Beograd kao i svi drugi gradovi" emisija je zabavno-edukativnog karaktera koja kroz sliku i priču predstavlja odabrane gradove u Srbiji i kroz mnoge segmente ih upoređuje sa samim Beogradom. Emisija nam donosi sve važne kulturno-istorijske znamenitosti, način života, tradicionalne vrednosti, običaje, folklor, muziku, kuhinju i sve drugo što čini duh jednog grada.

Ko je zaista bio Lazar Hrebeljanović? Šta je bila Srbija u vreme njegove vladavine i kako je, posle Boja na Kosovu, građen mit o vladaru i mučeniku?

Tihomir Tika Stanić dočekao je Tanju Peternek u Republici Srpskoj ispred razrušene škole u kojoj je njegov otac bio direktor, pored koje se nalazio stan u kome su živeli. Na tom mestu je naučio kako se lako menja odnos prema nekome jer su ga deca volela dok je bio direktorov sin, a kada je otac uhapšen ti isti đaci su počeli da ga tuku.

Videćemo na trenutak Milovana DeStil Markovića i nastaviti sa upoznavanjem velike kolekcije Goranke Matić. Put nas dalje vodi u Njujork, u Jevrejski muzej na izložbu "10 portreta genijalnih ljudi" Endija Vorhola, jednog od prvih biznis umetnika.

U Velikoj dvorani Kolarčeve Zadužbine maja 2021. godine "Big bend" RTS-a održao je koncert pod nazivom "Davno i daleko". Posle višemesečne pauze Big bend je ovim koncertom započeo redovnu koncertnu sezonu.

Dokumentarni film "Total: Anatomija ekomanipulacije" pruža nam uvid u ekskluzivno istraživanje o ,,Total Enerdžizu", naftnoj i gasnoj kompaniji, koja se surovo bori da održi svoju hegemoniju u svetu u kom klimatska kriza prelazi sve granice i ubrzano postaje alarmantna. Film premijerno prikazuje intervjue sa njenim najvećim stručnjacima i izvršnim direktorima.

Nauka neprekidno menja svet. Mi te promene razumemo. U emisiji RTS Lab najmlađi novinarski tim RTS - a predstavlja najinteresantnije naučne teme i aktuelna otkrića. Ovo je svojevrsna misija Javnog servisa da na razumljiv, prijemčiv, ali i zabavan način svim generacijama predstavi i učini dostupnim i najozbiljnije naučne projekte. Od nanotehnologija do misterija kosmosa, od tajni neurona do veštačke inteligencije - znanje je jedina sigurnost koju vam niko ne može oduzeti.

Najdugovečniji specijalizovani TV serijal o savremenom pozorištu u regionu, autora i urednika Slobodana Savića.

Poslednja epizoda dokumentarnog serijala Kamera je prisutna, odlazi najdalje u svom alternativnom pristupu u odnosu na temu kojom se cela serija bavi, a to je avangradna umetnička festivalska scena u Srbiji.

Serija je adaptacija trilogije Remembrance of Earth's Past, čiji prvi deo nosi naziv Problem tri tela. Autor trilogije je nagrađivani kineski pisac Cisjin Liju. Rađena u kineskoj produkciji, serija prati više nerazjašnjenih ubistava koja potresaju naučnu zajednicu.

Na dan otvaranja kafane Novi Trst sve je neizvesno - hoće li Vanja stići da sredi kafanu, a Filip da organizuje žurku otvaranja; hoće li Aljoša uspeti da izbegne obnavljanje godine na studijama, a Iskra fijasko na prvoj premijeri?

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Snimak ceremonije svečanog otvaranja šestog Kaleidoskopa kulture u Novom Sadu 2023. godine, koji je održan na Korzu, poznatom gradskom bulevaru.

Dokumentarna serija Jedan drugačiji svet u sedam epizoda govori o jednom zaista drugačijem svetu vrednosti rada i organizacije društva, koji je trajao nekoliko decenija nakon Drugog svetskog rata u tadašnjoj Jugoslaviji.

Od kada je, te 1987. godine, porodica Popadić preko malih ekrana ušla u domove širom Jugoslavije, Bolji život i do danas važi za jednu od najpoznatijih i najvoljenijih domaćih igranih serija. Nebaždareni, ali pravdoljubivi Giga Moravac, njegova zahtevna supruga Emilija i deca Violeta, Saša i Boba, stekli su ikoničnost Kolbijevih, a njihovom težnjom za boljim životom predočena je bogata i precizna slika celog jugoslovenskog društva na kraju jedne epohe.

Podsetićemo se nastupa mlade švajcarske pijanistkinje Vere Kapeler 2013. godine, u Studiju 6 Radio Beograda. Nastup je organizovan zahvaljujući saradnji sa festivalom Swiss music days u Beogradu, Udruženjem RingRing iz Beograda, Činč inicijativom za savremenu muziku i uz podršku Sekretarijata za kulturu Skupštine grada Beograda..

I pored toga što govori više svetskih jezika, pozorišni jezik je taj kojim reditelj Paolo Mađeli najbolje komunicira. Nemir je njegova pokretačka snaga, traganje za neizgovorenim rečima i novim izrazima, život sa stalnim preispitivanjem i sumnjom, a sve to sa namerom da ostane svoj - nepredvidiv, originalan, jedinstven.

Nauka neprekidno menja svet. Mi te promene razumemo. U emisiji RTS Lab najmlađi novinarski tim RTS - a predstavlja najinteresantnije naučne teme i aktuelna otkrića. Ovo je svojevrsna misija Javnog servisa da na razumljiv, prijemčiv, ali i zabavan način svim generacijama predstavi i učini dostupnim i najozbiljnije naučne projekte. Od nanotehnologija do misterija kosmosa, od tajni neurona do veštačke inteligencije - znanje je jedina sigurnost koju vam niko ne može oduzeti.

Na dan otvaranja kafane Novi Trst sve je neizvesno - hoće li Vanja stići da sredi kafanu, a Filip da organizuje žurku otvaranja; hoće li Aljoša uspeti da izbegne obnavljanje godine na studijama, a Iskra fijasko na prvoj premijeri?

Seriju Privredna istorija Srbije čini devet polučasovnih epizoda koje hronološki prate nastanak i razvoj vojne industrije, rudarstva, poljoprivrede, nastanak pošte i telefonije, izgradnju pruge Beograd - Niš i elektrifikaciju. O tom vremenu i navedenim temama govore istoričari: dr Suzana Rajić, dr Ljubinka Trgovčević, dr Bojana Katić Miljković, dr Dubravka Stojanović, dr Nenad Banjac, dr Radivoje Radić, dr Predrag Marković i više istraživača i hroničara.

U žiži ovog Autoportreta je Vesna Šouc, dirigentkinja koja je najveći deo karijere posvetila dirigovanju scensko-muzičkim formama. Za dirigentsku profesiju mnogi kažu da je muško zanimanje. Tu, moglo bi se reći predrasudu, narušava Vesna Šouc, koja podjednako dobro diriguje i horovima i orkestrima ali i operom, baletom i mjuziklom. Njeni gosti su etnomuzikolog Dimitrije Golemović, Konstantin Kostjukov, baletski igrač, Snežana Savičić Sekulić i Branislava Podrumac, operske pevačice i Maja Lučić Obradović, diplomirani kompozitor.

Najdugovečniji specijalizovani TV serijal o savremenom pozorištu u regionu, autora i urednika Slobodana Savića.

Podsetićemo se nastupa mlade švajcarske pijanistkinje Vere Kapeler 2013. godine, u Studiju 6 Radio Beograda. Nastup je organizovan zahvaljujući saradnji sa festivalom Swiss music days u Beogradu, Udruženjem RingRing iz Beograda, Činč inicijativom za savremenu muziku i uz podršku Sekretarijata za kulturu Skupštine grada Beograda..

I pored toga što govori više svetskih jezika, pozorišni jezik je taj kojim reditelj Paolo Mađeli najbolje komunicira. Nemir je njegova pokretačka snaga, traganje za neizgovorenim rečima i novim izrazima, život sa stalnim preispitivanjem i sumnjom, a sve to sa namerom da ostane svoj - nepredvidiv, originalan, jedinstven.

Od kada je, te 1987. godine, porodica Popadić preko malih ekrana ušla u domove širom Jugoslavije, Bolji život i do danas važi za jednu od najpoznatijih i najvoljenijih domaćih igranih serija. Nebaždareni, ali pravdoljubivi Giga Moravac, njegova zahtevna supruga Emilija i deca Violeta, Saša i Boba, stekli su ikoničnost Kolbijevih, a njihovom težnjom za boljim životom predočena je bogata i precizna slika celog jugoslovenskog društva na kraju jedne epohe.

Poslednja epizoda dokumentarnog serijala Kamera je prisutna, odlazi najdalje u svom alternativnom pristupu u odnosu na temu kojom se cela serija bavi, a to je avangradna umetnička festivalska scena u Srbiji.

Dokumentarna serija Jedan drugačiji svet u sedam epizoda govori o jednom zaista drugačijem svetu vrednosti rada i organizacije društva, koji je trajao nekoliko decenija nakon Drugog svetskog rata u tadašnjoj Jugoslaviji.

Snimak ceremonije svečanog otvaranja šestog Kaleidoskopa kulture u Novom Sadu 2023. godine, koji je održan na Korzu, poznatom gradskom bulevaru.

Nauka neprekidno menja svet. Mi te promene razumemo. U emisiji RTS Lab najmlađi novinarski tim RTS - a predstavlja najinteresantnije naučne teme i aktuelna otkrića. Ovo je svojevrsna misija Javnog servisa da na razumljiv, prijemčiv, ali i zabavan način svim generacijama predstavi i učini dostupnim i najozbiljnije naučne projekte. Od nanotehnologija do misterija kosmosa, od tajni neurona do veštačke inteligencije - znanje je jedina sigurnost koju vam niko ne može oduzeti.

Na dan otvaranja kafane Novi Trst sve je neizvesno - hoće li Vanja stići da sredi kafanu, a Filip da organizuje žurku otvaranja; hoće li Aljoša uspeti da izbegne obnavljanje godine na studijama, a Iskra fijasko na prvoj premijeri?

Najdugovečniji specijalizovani TV serijal o savremenom pozorištu u regionu, autora i urednika Slobodana Savića.

Podsetićemo se nastupa mlade švajcarske pijanistkinje Vere Kapeler 2013. godine, u Studiju 6 Radio Beograda. Nastup je organizovan zahvaljujući saradnji sa festivalom Swiss music days u Beogradu, Udruženjem RingRing iz Beograda, Činč inicijativom za savremenu muziku i uz podršku Sekretarijata za kulturu Skupštine grada Beograda..

I pored toga što govori više svetskih jezika, pozorišni jezik je taj kojim reditelj Paolo Mađeli najbolje komunicira. Nemir je njegova pokretačka snaga, traganje za neizgovorenim rečima i novim izrazima, život sa stalnim preispitivanjem i sumnjom, a sve to sa namerom da ostane svoj - nepredvidiv, originalan, jedinstven.

Od kada je, te 1987. godine, porodica Popadić preko malih ekrana ušla u domove širom Jugoslavije, Bolji život i do danas važi za jednu od najpoznatijih i najvoljenijih domaćih igranih serija. Nebaždareni, ali pravdoljubivi Giga Moravac, njegova zahtevna supruga Emilija i deca Violeta, Saša i Boba, stekli su ikoničnost Kolbijevih, a njihovom težnjom za boljim životom predočena je bogata i precizna slika celog jugoslovenskog društva na kraju jedne epohe.

Poslednja epizoda dokumentarnog serijala Kamera je prisutna, odlazi najdalje u svom alternativnom pristupu u odnosu na temu kojom se cela serija bavi, a to je avangradna umetnička festivalska scena u Srbiji.

Dokumentarna serija Jedan drugačiji svet u sedam epizoda govori o jednom zaista drugačijem svetu vrednosti rada i organizacije društva, koji je trajao nekoliko decenija nakon Drugog svetskog rata u tadašnjoj Jugoslaviji.

Snimak ceremonije svečanog otvaranja šestog Kaleidoskopa kulture u Novom Sadu 2023. godine, koji je održan na Korzu, poznatom gradskom bulevaru.

Osvetnik Ben Hur, Brzi Gonzales, Flaš Gordon, Hari Poter, Indijana Džons, Lolita, Mini Maus, Mister Bin, Pobesneli Maks, Porodica Adams… Ovde se niz ne prekida. Rečnik junaka pop kulture Vladimira Đurića Đure jeste koncizan ali sveobuhvatan prikaz junaka iz stripa, sa filma i televizije, koje volimo i koje smo voleli. Oni su heroji i antiheroji, svakako markantni likovi bez kojih je nemoguće zamisliti savremenu popularnu kulturu.

Sve do izgradnje Delta sitija termin šoping mol je za većinu u Srbiji predstavljao pravu nepoznanicu. Mada se znalo da je reč o tržnom centru, a u Beogradu je već dugo postojao Merkator, ipak, priča o tome da je reč o nečemu što je mnogo više od obične trgovine, izazvala je nezapamćenu radoznalost i ogromnu gužvu na otvaranju.

Zašto treba jesti žitarice i kako napraviti ukusna jela od njih? Zbog čega je važno natapati ih pre konzumiranja? Šta su sve od žitarica pre 7.000 godina pravili stanovnici današnjeg lokaliteta Borđoš u blizini Novog Bečeja? Kakvu su sve namenu imale žitarice u doba vinčanske kulture? Vraćamo li se ishrani naših predaka?

Serija je adaptacija trilogije Remembrance of Earth's Past čiji prvi deo nosi naziv Problem tri tela. Autor trilogije je nagrađivani kineski pisac Cisjin Liju. Rađena u kineskoj produkciji, serija prati niz nerazjašnjenih ubistava koja potresaju naučnu zajednicu.

Omiljeni junaci iz prve sezone - Aljoša, Vanja, Filip, Iskra, Simke, Tea, Milica, baka Anka i porodica Kovač - svi oni nastavljaju da se bore u ringu za svoje snove, ali i sa sopstvenim slabostima i brojnim novim preprekama. 1. epizoda: Tea je došla na raspust iz Milana u Beograd i, na iznenađenje Aljoše i ostatka ekipe, pojavila se na žurci otvaranja renovirane kafane Novi Trst. Tein iznenadni povratak unosi haos u Aljošin emotivni život i to nakon što je konačno njegova veza sa Iskrom postala zvanična. Na žurci otvaranja renoviranog Trsta iznenađenja čekaju i ostale članove Aljošine ekipe.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

U okviru manifestacije Dani ruske kulture u Srbiji, u Centru Sava je održan, osim baletskog, i operski spektakl, pod nazivom Zvezde ruske operske scene. Solisti vodećih pozorišta Rusije bili su na sceni sa Simfonijskim orkestrom RTS-a, kojim su dirigovali Bojan Suđić i gost dirigent Alim Šahmametjev.

Snimak koncerta održanog 11. juna 2022. godine u Kolarčevoj zadužbini.

Posle uspešne pljačke, vođa bande, Džef, nestaje sa plenom ostavivši svoje partnere praznih šaka.

Muzej kao vremenska kapsula različitih kultura, umetničkih stremljenja, mašte pojedinaca, čini da ga svaki posetilac drugačije doživi.

Osvetnik Ben Hur, Brzi Gonzales, Flaš Gordon, Hari Poter, Indijana Džons, Lolita, Mini Maus, Mister Bin, Pobesneli Maks, Porodica Adams… Ovde se niz ne prekida. Rečnik junaka pop kulture Vladimira Đurića Đure jeste koncizan ali sveobuhvatan prikaz junaka iz stripa, sa filma i televizije, koje volimo i koje smo voleli. Oni su heroji i antiheroji, svakako markantni likovi bez kojih je nemoguće zamisliti savremenu popularnu kulturu.

Sve do izgradnje Delta sitija termin šoping mol je za većinu u Srbiji predstavljao pravu nepoznanicu. Mada se znalo da je reč o tržnom centru, a u Beogradu je već dugo postojao Merkator, ipak, priča o tome da je reč o nečemu što je mnogo više od obične trgovine, izazvala je nezapamćenu radoznalost i ogromnu gužvu na otvaranju.

Znameniti srpski pisac, romansijer, pesnik, esejista i prevodilac Milovan Danojlić, misli da je o snovima nepristojno pričati, trebalo bi ih ostvarivati. U svet je, kao dečak, krenuo bez velikih i jasnih planova, sa željom da opstane. U Beograd je stigao jednog davnog leta, bosonog. Prodavao je led i novine, a potom kao novinar u ubogim sobičcima ili elegantnoj kancelariji tadašnjeg direktora Borbe, noću je pisao pesme. Na književnu scenu je zakoračio pre punih šezdeset godina, kao đak šestog razreda ondašnje gimnazije, sa zbirkom pesama objavljenom u prvom broju časopisa Delo. Pamti da se tada pisana reč više cenila. Bežimo, jer uvek iz nečeg nekuda bežati treba, mislio je i vođen radoznalošću, koju brižljivo neguje i danas, putovao svetom. Drugu otadžbinu je stekao u Francuskoj, ali se nije obeskorenio i pokondirio, već se neprekidno utvrđivao u sopstvenom jeziku, pa i na očevini i zemlji sa koje je onako silovito želeo da pobegne. Podigao je crkvu na bratovljevoj zemlji. U svojoj kući, u pitomom šumadijskom selu Ivanovci, primio i našu ekipu. U emisiji o velikom piscu delove biografije i stihove govore đaci škole u kojoj je i sam sricao prva slova. O njemu pričaju i Matija Bećković i Milo Lompar.

Zašto treba jesti žitarice i kako napraviti ukusna jela od njih? Zbog čega je važno natapati ih pre konzumiranja? Šta su sve od žitarica pre 7.000 godina pravili stanovnici današnjeg lokaliteta Borđoš u blizini Novog Bečeja? Kakvu su sve namenu imale žitarice u doba vinčanske kulture? Vraćamo li se ishrani naših predaka?

Omiljeni junaci iz prve sezone - Aljoša, Vanja, Filip, Iskra, Simke, Tea, Milica, baka Anka i porodica Kovač - svi oni nastavljaju da se bore u ringu za svoje snove, ali i sa sopstvenim slabostima i brojnim novim preprekama. 1. epizoda: Tea je došla na raspust iz Milana u Beograd i, na iznenađenje Aljoše i ostatka ekipe, pojavila se na žurci otvaranja renovirane kafane Novi Trst. Tein iznenadni povratak unosi haos u Aljošin emotivni život i to nakon što je konačno njegova veza sa Iskrom postala zvanična. Na žurci otvaranja renoviranog Trsta iznenađenja čekaju i ostale članove Aljošine ekipe.

U okviru manifestacije Dani ruske kulture u Srbiji, u Centru Sava je održan, osim baletskog, i operski spektakl, pod nazivom Zvezde ruske operske scene. Solisti vodećih pozorišta Rusije bili su na sceni sa Simfonijskim orkestrom RTS-a, kojim su dirigovali Bojan Suđić i gost dirigent Alim Šahmametjev.

Pored nezaobilazne priče o Maršu na Drinu, pesmama "Tamo daleko" i "Kreće se lađa Francuska" biće predstavljene i nedovoljno poznate činjenice do kojih se došlo u toku istraživanja arhivske građe i pripreme za ovu emisiju. Kao što je uobičajeno za vojne muzičke sastave, a posebno za njihovu aktivnost u ratu, prvenstveno se insistiralo da doprinose očuvanju duha vojske. Vrhovna komanda Srpske vojske insistirala je na očuvanju kulturnog i političkog identiteta ne samo usled odlaska sa svoje teritorije, već i neizvesne budućnosti u kojoj je bilo neophodno negovati kulturno sećanje, te tako 6. marta 1917. stiže naređenje da je zbog: "dobrog raspoloženja i oduševljenja koje kod vojske izazivaju nastupi vojnih muzika, potrebno bar jednom nedeljno slušati vojnu muziku." To je bio samo jedan deo delovanja vojnih muzika, međutim, drugi, i za nas danas zanimljiviji jeste diplomatska uloga orkestara kroz koncertiranje. Malo je poznato da su tadašnja dva orkestra "Muzika Kraljeve garde" i "Muzika Konjičke divizije" održala veliki broj turneja po inostranstvu, koji je i za današnje orkestre nezamisliv. Pariz, Tuluz, Marsej, Tunis, Alžir samo su neka od njihovih odredišta gde su održani vrhunski koncerti sa programima klasičnog repertoara. Istoričari su se uglavnom bavili boravkom srpske vojske na Krfu, ali malo ko se zainteresovao za našu vojsku koja je bila u Bizerti. A prema nekim podacima bilo ih je između deset i trinaest hiljada. Tamo je boravila i veoma aktivno koncertirala Muzika konjičke divizije, na čijem čelu je bio Dragutin F. Pokorni. Televizijska ekipa Školske redakcije obišla je Krf ali i Tunis i Bizertu i prelepim kadrovima koji su snimljeni na ovim mestima obogatila emisiju "Muzika u velikom ratu".

U ovoj epizodi serije Art trileri, iako nije premijerno emitovana, gledaoci i dalje imaju priliku da zarade pet miliona dolara. Jedino što treba da uradite jeste da pomognete Ef-Bi-Aju da rasvetli najveću pljačku umetnina u istoriji - pljačku Muzeja Izabele Stjuart Gardner, u Bostonu, koja se dogodila skoro pre tri decenije, 18. marta 1990. godine. Ni do dana-današnjeg ne zna se gde su slike nestale, ko ih je uzeo, šta je bio motiv. Ef-Bi-Aj je raspisao nagradu od pet miliona dolara za informacije koje bi omogućile povratak nekoliko dela Rembranta, Vermera, Manea, Degaa...

Na ova ledena područja dolaze samo naučnici, istraživači i poneki avanturista. Zovu ga zamrznuto more, a oni koji ga godinama proučavaju, kažu da se debljina leda menja. Svake godine je sve tanji. Nekada su dolazili sankama, a danas je na isto mesto moguće doći samo čamcem.

Snimak koncerta održanog 11. juna 2022. godine u Kolarčevoj zadužbini.

Osvetnik Ben Hur, Brzi Gonzales, Flaš Gordon, Hari Poter, Indijana Džons, Lolita, Mini Maus, Mister Bin, Pobesneli Maks, Porodica Adams… Ovde se niz ne prekida. Rečnik junaka pop kulture Vladimira Đurića Đure jeste koncizan ali sveobuhvatan prikaz junaka iz stripa, sa filma i televizije, koje volimo i koje smo voleli. Oni su heroji i antiheroji, svakako markantni likovi bez kojih je nemoguće zamisliti savremenu popularnu kulturu.

Sve do izgradnje Delta sitija termin šoping mol je za većinu u Srbiji predstavljao pravu nepoznanicu. Mada se znalo da je reč o tržnom centru, a u Beogradu je već dugo postojao Merkator, ipak, priča o tome da je reč o nečemu što je mnogo više od obične trgovine, izazvala je nezapamćenu radoznalost i ogromnu gužvu na otvaranju.

Znameniti srpski pisac, romansijer, pesnik, esejista i prevodilac Milovan Danojlić, misli da je o snovima nepristojno pričati, trebalo bi ih ostvarivati. U svet je, kao dečak, krenuo bez velikih i jasnih planova, sa željom da opstane. U Beograd je stigao jednog davnog leta, bosonog. Prodavao je led i novine, a potom kao novinar u ubogim sobičcima ili elegantnoj kancelariji tadašnjeg direktora Borbe, noću je pisao pesme. Na književnu scenu je zakoračio pre punih šezdeset godina, kao đak šestog razreda ondašnje gimnazije, sa zbirkom pesama objavljenom u prvom broju časopisa Delo. Pamti da se tada pisana reč više cenila. Bežimo, jer uvek iz nečeg nekuda bežati treba, mislio je i vođen radoznalošću, koju brižljivo neguje i danas, putovao svetom. Drugu otadžbinu je stekao u Francuskoj, ali se nije obeskorenio i pokondirio, već se neprekidno utvrđivao u sopstvenom jeziku, pa i na očevini i zemlji sa koje je onako silovito želeo da pobegne. Podigao je crkvu na bratovljevoj zemlji. U svojoj kući, u pitomom šumadijskom selu Ivanovci, primio i našu ekipu. U emisiji o velikom piscu delove biografije i stihove govore đaci škole u kojoj je i sam sricao prva slova. O njemu pričaju i Matija Bećković i Milo Lompar.

Zašto treba jesti žitarice i kako napraviti ukusna jela od njih? Zbog čega je važno natapati ih pre konzumiranja? Šta su sve od žitarica pre 7.000 godina pravili stanovnici današnjeg lokaliteta Borđoš u blizini Novog Bečeja? Kakvu su sve namenu imale žitarice u doba vinčanske kulture? Vraćamo li se ishrani naših predaka?

Omiljeni junaci iz prve sezone - Aljoša, Vanja, Filip, Iskra, Simke, Tea, Milica, baka Anka i porodica Kovač - svi oni nastavljaju da se bore u ringu za svoje snove, ali i sa sopstvenim slabostima i brojnim novim preprekama. 1. epizoda: Tea je došla na raspust iz Milana u Beograd i, na iznenađenje Aljoše i ostatka ekipe, pojavila se na žurci otvaranja renovirane kafane Novi Trst. Tein iznenadni povratak unosi haos u Aljošin emotivni život i to nakon što je konačno njegova veza sa Iskrom postala zvanična. Na žurci otvaranja renoviranog Trsta iznenađenja čekaju i ostale članove Aljošine ekipe.

U okviru manifestacije Dani ruske kulture u Srbiji, u Centru Sava je održan, osim baletskog, i operski spektakl, pod nazivom Zvezde ruske operske scene. Solisti vodećih pozorišta Rusije bili su na sceni sa Simfonijskim orkestrom RTS-a, kojim su dirigovali Bojan Suđić i gost dirigent Alim Šahmametjev.

Pored nezaobilazne priče o Maršu na Drinu, pesmama "Tamo daleko" i "Kreće se lađa Francuska" biće predstavljene i nedovoljno poznate činjenice do kojih se došlo u toku istraživanja arhivske građe i pripreme za ovu emisiju. Kao što je uobičajeno za vojne muzičke sastave, a posebno za njihovu aktivnost u ratu, prvenstveno se insistiralo da doprinose očuvanju duha vojske. Vrhovna komanda Srpske vojske insistirala je na očuvanju kulturnog i političkog identiteta ne samo usled odlaska sa svoje teritorije, već i neizvesne budućnosti u kojoj je bilo neophodno negovati kulturno sećanje, te tako 6. marta 1917. stiže naređenje da je zbog: "dobrog raspoloženja i oduševljenja koje kod vojske izazivaju nastupi vojnih muzika, potrebno bar jednom nedeljno slušati vojnu muziku." To je bio samo jedan deo delovanja vojnih muzika, međutim, drugi, i za nas danas zanimljiviji jeste diplomatska uloga orkestara kroz koncertiranje. Malo je poznato da su tadašnja dva orkestra "Muzika Kraljeve garde" i "Muzika Konjičke divizije" održala veliki broj turneja po inostranstvu, koji je i za današnje orkestre nezamisliv. Pariz, Tuluz, Marsej, Tunis, Alžir samo su neka od njihovih odredišta gde su održani vrhunski koncerti sa programima klasičnog repertoara. Istoričari su se uglavnom bavili boravkom srpske vojske na Krfu, ali malo ko se zainteresovao za našu vojsku koja je bila u Bizerti. A prema nekim podacima bilo ih je između deset i trinaest hiljada. Tamo je boravila i veoma aktivno koncertirala Muzika konjičke divizije, na čijem čelu je bio Dragutin F. Pokorni. Televizijska ekipa Školske redakcije obišla je Krf ali i Tunis i Bizertu i prelepim kadrovima koji su snimljeni na ovim mestima obogatila emisiju "Muzika u velikom ratu".

U ovoj epizodi serije Art trileri, iako nije premijerno emitovana, gledaoci i dalje imaju priliku da zarade pet miliona dolara. Jedino što treba da uradite jeste da pomognete Ef-Bi-Aju da rasvetli najveću pljačku umetnina u istoriji - pljačku Muzeja Izabele Stjuart Gardner, u Bostonu, koja se dogodila skoro pre tri decenije, 18. marta 1990. godine. Ni do dana-današnjeg ne zna se gde su slike nestale, ko ih je uzeo, šta je bio motiv. Ef-Bi-Aj je raspisao nagradu od pet miliona dolara za informacije koje bi omogućile povratak nekoliko dela Rembranta, Vermera, Manea, Degaa...

Na ova ledena područja dolaze samo naučnici, istraživači i poneki avanturista. Zovu ga zamrznuto more, a oni koji ga godinama proučavaju, kažu da se debljina leda menja. Svake godine je sve tanji. Nekada su dolazili sankama, a danas je na isto mesto moguće doći samo čamcem.

Snimak koncerta održanog 11. juna 2022. godine u Kolarčevoj zadužbini.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala.

Koja je prava domovina pisca, kako se naš identitet menja i evoluira, zašto smatra da svaki čovek može da postane potencijalni zločinac, da li već živimo u dobu transhumanizma i kako smo sami stvorili instrumente našeg ropstva, samo su neka pitanja Nede Valčić Lazović, na koje odgovara francuski autor Pjer Asulin.

U naučnoj zajednici događa se niz neobičnih samoubistava. Jedan od vodećih stručnjaka za nanomaterijale udružuje se sa detektivom ne bi li istražili o čemu se radi. Istraga vodi prema tajnom društvu pod imenom "Granice nauke" i počinju da saznaju istinu kako je vanzemaljski svet opisan u video igri povezan za sudbinom Zemlje i čovečanstva. Inače, "problem tri tela" je stvarni fizički problem proračuna kretanja tri nebeska tela pri uticaju njihovih gravitacija.

Omiljeni junaci iz prve sezone - Aljoša, Vanja, Filip, Iskra, Simke, Tea, Milica, baka Anka i porodica Kovač - svi oni nastavljaju da se bore u ringu za svoje snove, ali i sa sopstvenim slabostima i brojnim novim preprekama.

Nakon kvalifikacije za nominaciju za Oskara za dokumentarni dugometražni film, gledajte novu sezonu dokumentarnog serijala Teslin narod.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Adaptacija popularnog romana Kejlaba Kara Alijenista, bavi se najmračnijom stranom 19. veka u Njujorku: zlostavljačima, serijskim ubicama dece, siromaštvom i posrnulim moralom.

Inauguralni koncert Pariske Opere odražan 2021. godine, posvećen je predstavljanju Gustava Dudamela, novog muzičkog direktora ove prestižne institucije.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala.

Omiljeni junaci iz prve sezone - Aljoša, Vanja, Filip, Iskra, Simke, Tea, Milica, baka Anka i porodica Kovač - svi oni nastavljaju da se bore u ringu za svoje snove, ali i sa sopstvenim slabostima i brojnim novim preprekama.

Nakon kvalifikacije za nominaciju za Oskara za dokumentarni dugometražni film, gledajte novu sezonu dokumentarnog serijala Teslin narod.

Rudnik uglja Kovin jedinstven je u svetu. Eksploatacija ovog važnog energenta vrši se pod vodom. Izazov, umeće, strepnja, radost nadigravanja čoveka, vode i uglja. Na prvi pogled nema se utisak da ste u, tj. na rudniku. Grdosije od mašina koje je napravio čovek vade ugalj radi udobnijeg života. Sve su smeštene na odgovarajućim plovilima odakle se sa njima upravlja, po potrebi popravlja, menja. U rudniku se šest meseci, ponekada i više, pripremaju mašine za rad a u drugom delu godine se vadi ugalj. Borba čoveka, uglja i vode mora biti fer gde nema pobednika a ni pobeđenog jer se strogo vodi računa da se prostor i voda ne zagade, devastiraju.

Da li se prezime Andrić piše ćirilicom ili latinicom? Od ovog jednostavnog pitanja krenula je ekipa Dokumentarnog programa Radio-televizije Srbije da ispituje nasleđe našeg nobelovca. Ko je bio za života? Šta je postao nakon smrti? Na ova pitanja odgovori su veoma različiti ukoliko se kamere uključe u Beogradu, Sarajevu, Banjaluci ili Zagrebu. Aleksandar Gatalica, urednik i autor emisije koja nosi amblematičan naziv Andrić ili-ili Andrić, odlučio je da čuje mišljenje najvećih današnjih poznavalaca Andrićevog dela, pisaca i leksikografa u tri zemlje koje Andrića smatraju svojim piscem ili delom svoje kulture. Kako razrešiti enigmu najvećeg pisca s ovih prostora i da li je nakon više od četrdeset godina posle njegove smrti sazrelo vreme da se o svemu što se vezuje uz Andrića progovori otvoreno? Emisija Andrić ili-ili Andrić dala je pozitivan odgovor na ovo pitanje. Sagovornici emisije: Aleksandar Jerkov, Petar Pijanović i Muharem Bazdulj iz Beograda, Velimir Visković, Miljenko Jergović i Dušan Marinković iz Zagreba, Nedžad Ibrahimović, Ivan Lovrenović i Rusmir Mahmutćehajić iz Sarajeva, te Ranko Risojević iz Banjaluke skinuli su veo zagonetnosti i svojim odgovorima ponudili novo viđenje Andrića u 21. veku. Iskaze deset poznavalaca Andrićevog dela prate snimci savremenih prizora, ljudi, vernika, zanatlija snimljenih u četiri grada, kao i kadrovi svih lokacija koje se vezuju za Andrića - u onom stanju u kojem se nalaze danas, zabeleženi u HD rezoluciji. Radio-televizija Srbije želela je da snimi savremeni dokumentarni serijal u kojem će dokumentarne uloge Andrićevih junaka igrati naši savremenici, a dramatiku Andrićevog položaja danas ilustrovati mesta njegove mladosti, koja mahom imaju sasvim drugačije lice.

Inauguralni koncert Pariske Opere odražan 2021. godine, posvećen je predstavljanju Gustava Dudamela, novog muzičkog direktora ove prestižne institucije.

Koja je prava domovina pisca, kako se naš identitet menja i evoluira, zašto smatra da svaki čovek može da postane potencijalni zločinac, da li već živimo u dobu transhumanizma i kako smo sami stvorili instrumente našeg ropstva, samo su neka pitanja Nede Valčić Lazović, na koje odgovara francuski autor Pjer Asulin.

Među brojnim muzičarima koji su u februaru 2009. godine nastupili pred publikom desetog Gitar art festivala, bio je i argentinski gitarista Roberto Osel. Na festivalu koji je te godine obeležavao jubilej, svakog dana je nastupalo nekoliko umetnika, a pored brojnih virtuoza na gitari koji - kao i svake godine - dolaze iz čitavog sveta, beogradska publika je imala priliku da čuje i dve velike svetske zvezde Stinga i Enja Morikonea.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala.

Omiljeni junaci iz prve sezone - Aljoša, Vanja, Filip, Iskra, Simke, Tea, Milica, baka Anka i porodica Kovač - svi oni nastavljaju da se bore u ringu za svoje snove, ali i sa sopstvenim slabostima i brojnim novim preprekama.

Nakon kvalifikacije za nominaciju za Oskara za dokumentarni dugometražni film, gledajte novu sezonu dokumentarnog serijala Teslin narod.

Rudnik uglja Kovin jedinstven je u svetu. Eksploatacija ovog važnog energenta vrši se pod vodom. Izazov, umeće, strepnja, radost nadigravanja čoveka, vode i uglja. Na prvi pogled nema se utisak da ste u, tj. na rudniku. Grdosije od mašina koje je napravio čovek vade ugalj radi udobnijeg života. Sve su smeštene na odgovarajućim plovilima odakle se sa njima upravlja, po potrebi popravlja, menja. U rudniku se šest meseci, ponekada i više, pripremaju mašine za rad a u drugom delu godine se vadi ugalj. Borba čoveka, uglja i vode mora biti fer gde nema pobednika a ni pobeđenog jer se strogo vodi računa da se prostor i voda ne zagade, devastiraju.

Da li se prezime Andrić piše ćirilicom ili latinicom? Od ovog jednostavnog pitanja krenula je ekipa Dokumentarnog programa Radio-televizije Srbije da ispituje nasleđe našeg nobelovca. Ko je bio za života? Šta je postao nakon smrti? Na ova pitanja odgovori su veoma različiti ukoliko se kamere uključe u Beogradu, Sarajevu, Banjaluci ili Zagrebu. Aleksandar Gatalica, urednik i autor emisije koja nosi amblematičan naziv Andrić ili-ili Andrić, odlučio je da čuje mišljenje najvećih današnjih poznavalaca Andrićevog dela, pisaca i leksikografa u tri zemlje koje Andrića smatraju svojim piscem ili delom svoje kulture. Kako razrešiti enigmu najvećeg pisca s ovih prostora i da li je nakon više od četrdeset godina posle njegove smrti sazrelo vreme da se o svemu što se vezuje uz Andrića progovori otvoreno? Emisija Andrić ili-ili Andrić dala je pozitivan odgovor na ovo pitanje. Sagovornici emisije: Aleksandar Jerkov, Petar Pijanović i Muharem Bazdulj iz Beograda, Velimir Visković, Miljenko Jergović i Dušan Marinković iz Zagreba, Nedžad Ibrahimović, Ivan Lovrenović i Rusmir Mahmutćehajić iz Sarajeva, te Ranko Risojević iz Banjaluke skinuli su veo zagonetnosti i svojim odgovorima ponudili novo viđenje Andrića u 21. veku. Iskaze deset poznavalaca Andrićevog dela prate snimci savremenih prizora, ljudi, vernika, zanatlija snimljenih u četiri grada, kao i kadrovi svih lokacija koje se vezuju za Andrića - u onom stanju u kojem se nalaze danas, zabeleženi u HD rezoluciji. Radio-televizija Srbije želela je da snimi savremeni dokumentarni serijal u kojem će dokumentarne uloge Andrićevih junaka igrati naši savremenici, a dramatiku Andrićevog položaja danas ilustrovati mesta njegove mladosti, koja mahom imaju sasvim drugačije lice.

Inauguralni koncert Pariske Opere odražan 2021. godine, posvećen je predstavljanju Gustava Dudamela, novog muzičkog direktora ove prestižne institucije.

Koja je prava domovina pisca, kako se naš identitet menja i evoluira, zašto smatra da svaki čovek može da postane potencijalni zločinac, da li već živimo u dobu transhumanizma i kako smo sami stvorili instrumente našeg ropstva, samo su neka pitanja Nede Valčić Lazović, na koje odgovara francuski autor Pjer Asulin.

Među brojnim muzičarima koji su u februaru 2009. godine nastupili pred publikom desetog Gitar art festivala, bio je i argentinski gitarista Roberto Osel. Na festivalu koji je te godine obeležavao jubilej, svakog dana je nastupalo nekoliko umetnika, a pored brojnih virtuoza na gitari koji - kao i svake godine - dolaze iz čitavog sveta, beogradska publika je imala priliku da čuje i dve velike svetske zvezde Stinga i Enja Morikonea.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Stari rok majstori su više od benda - oni su čuvari jednog bezbrižnog vremena i neuništivog duha. Zlatnih šezdesetih bili su naš prozor u svet - jugoslovenski pandan Bitlsima i Stonsima. Oni su Crni biseri, Zlatni dečaci, Siluete, Elipse, Iskre, Lutalice - ujedinjeni u nameri da svim generacijama koje utisak o zlatnim šezdesetim grade naknadno i posredno priušte muzički ugođaj, čega se ne bi postidele ni najveće evropske i svetske pozornice.

Posle knjige Problem tri tela Liju Cisina, najpopularnijeg kineskog pisca naučne fantastike, i Netfliksove serije, pred publiku RTS-a stiže original. Rađena u kineskoj produkciji, serija Problem tri tela prati više nerazjašnjenih ubistava koja potresaju naučnu zajednicu.

Simketa sve više brine činjenica da baka Anka, pod stare dane, naporno radi u Filipovoj ketering firmi, ali možda se iza te preokupacije bakom krije njegov strah od suočavanja sa sopstvenim problemima.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Adaptacija popularnog romana Kejlaba Kara Alijenista, bavi se najmračnijom stranom 19. veka u Njujorku: zlostavljačima, serijskim ubicama dece, siromaštvom i posrnulim moralom.

Festival u Rokamaduru eminentni je festival duhovne muzike. Zahvaljujući autentičnom srednjovekovnom okruženju sačuvanih katedrala i kapela ovog francuskog grada, publika je u mogućnosti da se divi sakralnoj muzici i uživa u istoriji dugoj vekovima.

Emisija govori o Miri Jevtić-Ruben, njenom odrastanju i ranom opredeljenju da se bavi muzikom. Danas je ona poznati pijanista i sada govori o ranom odvajanju od roditelja, o žudnji za umetnošću i žrtvama koje se moraju podneti da bi čovek ispunio svoje vizije.

Margo i njen sin Klod odlaze u posetu njenoj sestri Polin, nakon što je objavila da se udaje za neugledog Malkolma.

Redakcija za kulturu i umetnost premijerno emituje prvi deo dokumentarne emisije ,,Antička žena na Balkanu", posvećene životu žene u periodu antike na našim prostorima. Povod za emisiju su istoimena knjiga dr Jelene Anđelković Grašar, istoričarke umetnosti iz Arheološkog instituta u Beogradu i izložba ,,Antička žena na Balkanu" priređena u Narodnom muzeju Srbije, a kojoj će biti posvećen drugi deo ove emisije.

Stari rok majstori su više od benda - oni su čuvari jednog bezbrižnog vremena i neuništivog duha. Zlatnih šezdesetih bili su naš prozor u svet - jugoslovenski pandan Bitlsima i Stonsima. Oni su Crni biseri, Zlatni dečaci, Siluete, Elipse, Iskre, Lutalice - ujedinjeni u nameri da svim generacijama koje utisak o zlatnim šezdesetim grade naknadno i posredno priušte muzički ugođaj, čega se ne bi postidele ni najveće evropske i svetske pozornice.

Simketa sve više brine činjenica da baka Anka, pod stare dane, naporno radi u Filipovoj ketering firmi, ali možda se iza te preokupacije bakom krije njegov strah od suočavanja sa sopstvenim problemima.

Emisija govori o Miri Jevtić-Ruben, njenom odrastanju i ranom opredeljenju da se bavi muzikom. Danas je ona poznati pijanista i sada govori o ranom odvajanju od roditelja, o žudnji za umetnošću i žrtvama koje se moraju podneti da bi čovek ispunio svoje vizije.

Festival u Rokamaduru eminentni je festival duhovne muzike. Zahvaljujući autentičnom srednjovekovnom okruženju sačuvanih katedrala i kapela ovog francuskog grada, publika je u mogućnosti da se divi sakralnoj muzici i uživa u istoriji dugoj vekovima.

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Uživajte u snimku koncerta slavnog violiste i violiniste Julijana Rahlina i Beogradske filharmonije.

Koncert poznatog soul muzičara, snimljen na njegovom gostovanju u Beogradu. Ajzak Hejz je osvojio Oskara 1971. godine za numeru iz filma Šaft. Jedan je od najznačajnijih afroameričkih izvođača s početka 70-ih godina 20. veka. Glumio je u filmovima Bekstvo iz Njujorka, Braća Bluz 2000, Igra jelena, i mnogim drugim, a prepoznatljivi dubok glas pozajmio je Kuvaru iz serije South Park.

Redakcija za kulturu i umetnost premijerno emituje prvi deo dokumentarne emisije ,,Antička žena na Balkanu", posvećene životu žene u periodu antike na našim prostorima. Povod za emisiju su istoimena knjiga dr Jelene Anđelković Grašar, istoričarke umetnosti iz Arheološkog instituta u Beogradu i izložba ,,Antička žena na Balkanu" priređena u Narodnom muzeju Srbije, a kojoj će biti posvećen drugi deo ove emisije.

Stari rok majstori su više od benda - oni su čuvari jednog bezbrižnog vremena i neuništivog duha. Zlatnih šezdesetih bili su naš prozor u svet - jugoslovenski pandan Bitlsima i Stonsima. Oni su Crni biseri, Zlatni dečaci, Siluete, Elipse, Iskre, Lutalice - ujedinjeni u nameri da svim generacijama koje utisak o zlatnim šezdesetim grade naknadno i posredno priušte muzički ugođaj, čega se ne bi postidele ni najveće evropske i svetske pozornice.

Simketa sve više brine činjenica da baka Anka, pod stare dane, naporno radi u Filipovoj ketering firmi, ali možda se iza te preokupacije bakom krije njegov strah od suočavanja sa sopstvenim problemima.

Emisija govori o Miri Jevtić-Ruben, njenom odrastanju i ranom opredeljenju da se bavi muzikom. Danas je ona poznati pijanista i sada govori o ranom odvajanju od roditelja, o žudnji za umetnošću i žrtvama koje se moraju podneti da bi čovek ispunio svoje vizije.

Festival u Rokamaduru eminentni je festival duhovne muzike. Zahvaljujući autentičnom srednjovekovnom okruženju sačuvanih katedrala i kapela ovog francuskog grada, publika je u mogućnosti da se divi sakralnoj muzici i uživa u istoriji dugoj vekovima.

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Uživajte u snimku koncerta slavnog violiste i violiniste Julijana Rahlina i Beogradske filharmonije.

Koncert poznatog soul muzičara, snimljen na njegovom gostovanju u Beogradu. Ajzak Hejz je osvojio Oskara 1971. godine za numeru iz filma Šaft. Jedan je od najznačajnijih afroameričkih izvođača s početka 70-ih godina 20. veka. Glumio je u filmovima Bekstvo iz Njujorka, Braća Bluz 2000, Igra jelena, i mnogim drugim, a prepoznatljivi dubok glas pozajmio je Kuvaru iz serije South Park.

U poslednjoj epizodi serije tumačimo "Pepeljugu". Zašto su siročići specifični junaci bajki? Zašto se Vukova verzija "Pepeljuge" razlikuje od Peroove? Zašto nema balova, a zašto se Pepeljugina majka pretvori u kravu? Kako je majčinstvo i veza sa detetom prikazana preko veze sa kravom u našoj verziji Pepeljuge, koju je Vuk zabeležio prema onome što je čuo u detinjstvu u Tršiću?

Osmišljen kao prva faza šireg uvida u fotografsku scenu Srbije, serijal predstavlja autorske pristupe, poetike, tematsko-problemske fokuse istraživanja, kao i široku oblast interpretacije fotografije, od funkcije dokumenta do umetničkog izraza Goranke Matić, Branimira Karanovića, Ivana Petrovića, Aleksandra Kelića, Aleksandrije Ajduković i Stefane Savić.

Grupa Generacija 5 proslavila je svoj 45 rođendan velikim koncertom u MTS dvorani u decembru 2022. godine.

Serijal Putevima kamere Ekološke redakcije Obrazovno-naučnog programa govori i prikazuje lokacije na kojima su snimane kultne serije i filmovi domaće kinematografije.

U naučnoj zajednici događa se niz neobičnih samoubistava. Jedan od vodećih stručnjaka za nanomaterijale udružuje se sa detektivom ne bi li istražili o čemu se radi. Istraga vodi prema tajnom društvu pod imenom "Granice nauke" i počinju da saznaju istinu kako je vanzemaljski svet opisan u video igri povezan za sudbinom Zemlje i čovečanstva. Inače, "problem tri tela" je stvarni fizički problem proračuna kretanja tri nebeska tela pri uticaju njihovih gravitacija.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Povodom otvaranja Sueckog kanala, Verdiju je naručena opera Aida. Nemogući izbor Verdi stavlja u centar svog dela. To je izbor koji glavnu junakinju primorava da bira između ljubavi i patriotizma.

Pre dve stotine godine, Šampolion, istoričar i lingvista, uspeo je da dešifruje hijeroglife. Poslednjih godina ostvarena je naučna istraga bez presedana tokom koje su se njeni akteri otisnuli u srce najveće grobnice Egipta sa željom da otključaju tajne ovog misterioznog pisma.

U drugoj epizodi serije "Utopija" bavimo se začecima apstraktne umetnosti na našim prostorima. Nakon istorijskog raskola Tita i Staljina, Utopija, koja je do juče bila u gvozdenom zagrljaju Sovjeta, sada se kreće ka novom ustrojstvu i boljem životu. Nametnulo se pitanje: kako i čime najbrže i najčitljivije predstaviti novu, iznenada promenjenu politiku, do maločas ortodoksne komunističke države?

U poslednjoj epizodi serije tumačimo "Pepeljugu". Zašto su siročići specifični junaci bajki? Zašto se Vukova verzija "Pepeljuge" razlikuje od Peroove? Zašto nema balova, a zašto se Pepeljugina majka pretvori u kravu? Kako je majčinstvo i veza sa detetom prikazana preko veze sa kravom u našoj verziji Pepeljuge, koju je Vuk zabeležio prema onome što je čuo u detinjstvu u Tršiću?

Osmišljen kao prva faza šireg uvida u fotografsku scenu Srbije, serijal predstavlja autorske pristupe, poetike, tematsko-problemske fokuse istraživanja, kao i široku oblast interpretacije fotografije, od funkcije dokumenta do umetničkog izraza Goranke Matić, Branimira Karanovića, Ivana Petrovića, Aleksandra Kelića, Aleksandrije Ajduković i Stefane Savić.

Grupa Generacija 5 proslavila je svoj 45 rođendan velikim koncertom u MTS dvorani u decembru 2022. godine.

U formi otvorenog i modernog televizijskog razgovora u pokretu, sa Borisom Miljkovićem kao sagovornikom, Marina Abramović nanovo otkriva toponime svoje mladosti, govori o svojim počecima, umetnosti, porodici, mestu na kom je provela detinjstvo i mladost, iskustvu performansa, idejama, željama, snovima i generacijama koje dolaze.

Serijal Putevima kamere Ekološke redakcije Obrazovno-naučnog programa govori i prikazuje lokacije na kojima su snimane kultne serije i filmovi domaće kinematografije.

U bifeu Narodnog pozorišta, gde se pozorišni stvaraoci okupljaju pre i nakon predstava, slave premijere i čekaju prvi komentari i utisci, narator će ponovo osetiti duh glumačke boemije - srešće se sa velikom Ljubinkom Bobić. Upravo će od nje i njenog prijatelja Mirka Milisavljevića, sa kojim je ova glumica imala običaj da sedi svakog dana, saznati zašto su glumci toliko voleli kafanu i boemski život.

Pre dve stotine godine, Šampolion, istoričar i lingvista, uspeo je da dešifruje hijeroglife. Poslednjih godina ostvarena je naučna istraga bez presedana tokom koje su se njeni akteri otisnuli u srce najveće grobnice Egipta sa željom da otključaju tajne ovog misterioznog pisma.

U drugoj epizodi serije "Utopija" bavimo se začecima apstraktne umetnosti na našim prostorima. Nakon istorijskog raskola Tita i Staljina, Utopija, koja je do juče bila u gvozdenom zagrljaju Sovjeta, sada se kreće ka novom ustrojstvu i boljem životu. Nametnulo se pitanje: kako i čime najbrže i najčitljivije predstaviti novu, iznenada promenjenu politiku, do maločas ortodoksne komunističke države?

Povodom otvaranja Sueckog kanala, Verdiju je naručena opera Aida. Nemogući izbor Verdi stavlja u centar svog dela. To je izbor koji glavnu junakinju primorava da bira između ljubavi i patriotizma.

U poslednjoj epizodi serije tumačimo "Pepeljugu". Zašto su siročići specifični junaci bajki? Zašto se Vukova verzija "Pepeljuge" razlikuje od Peroove? Zašto nema balova, a zašto se Pepeljugina majka pretvori u kravu? Kako je majčinstvo i veza sa detetom prikazana preko veze sa kravom u našoj verziji Pepeljuge, koju je Vuk zabeležio prema onome što je čuo u detinjstvu u Tršiću?

Osmišljen kao prva faza šireg uvida u fotografsku scenu Srbije, serijal predstavlja autorske pristupe, poetike, tematsko-problemske fokuse istraživanja, kao i široku oblast interpretacije fotografije, od funkcije dokumenta do umetničkog izraza Goranke Matić, Branimira Karanovića, Ivana Petrovića, Aleksandra Kelića, Aleksandrije Ajduković i Stefane Savić.

Grupa Generacija 5 proslavila je svoj 45 rođendan velikim koncertom u MTS dvorani u decembru 2022. godine.

U formi otvorenog i modernog televizijskog razgovora u pokretu, sa Borisom Miljkovićem kao sagovornikom, Marina Abramović nanovo otkriva toponime svoje mladosti, govori o svojim počecima, umetnosti, porodici, mestu na kom je provela detinjstvo i mladost, iskustvu performansa, idejama, željama, snovima i generacijama koje dolaze.

Serijal Putevima kamere Ekološke redakcije Obrazovno-naučnog programa govori i prikazuje lokacije na kojima su snimane kultne serije i filmovi domaće kinematografije.

U bifeu Narodnog pozorišta, gde se pozorišni stvaraoci okupljaju pre i nakon predstava, slave premijere i čekaju prvi komentari i utisci, narator će ponovo osetiti duh glumačke boemije - srešće se sa velikom Ljubinkom Bobić. Upravo će od nje i njenog prijatelja Mirka Milisavljevića, sa kojim je ova glumica imala običaj da sedi svakog dana, saznati zašto su glumci toliko voleli kafanu i boemski život.

Pre dve stotine godine, Šampolion, istoričar i lingvista, uspeo je da dešifruje hijeroglife. Poslednjih godina ostvarena je naučna istraga bez presedana tokom koje su se njeni akteri otisnuli u srce najveće grobnice Egipta sa željom da otključaju tajne ovog misterioznog pisma.

U drugoj epizodi serije "Utopija" bavimo se začecima apstraktne umetnosti na našim prostorima. Nakon istorijskog raskola Tita i Staljina, Utopija, koja je do juče bila u gvozdenom zagrljaju Sovjeta, sada se kreće ka novom ustrojstvu i boljem životu. Nametnulo se pitanje: kako i čime najbrže i najčitljivije predstaviti novu, iznenada promenjenu politiku, do maločas ortodoksne komunističke države?

Povodom otvaranja Sueckog kanala, Verdiju je naručena opera Aida. Nemogući izbor Verdi stavlja u centar svog dela. To je izbor koji glavnu junakinju primorava da bira između ljubavi i patriotizma.

Književnik i pripovedač, akademik Dragoslav Mihailović, posle dugog planiranja posetio je Muzej knjige i putovanja juna 2019. godine. Već u prvoj sobi gde su izložene knjige raznih oblika i veličina, štampane na kineskoj svili, palminom lišću, ilustrovane slonovskim crtežima, knjige svih veličina i namena - Dragoslav Mihailović je bio zatečen, a kada je čuo da je tek na pragu zdanja u kojem se nalazi milion knjiga (mada taj broj raste svakodnevno, pa se u stvari i ne zna koliko ih ima u Muzeju), pojavio se trag sete na njegovom licu i kajanje što i ranije nije posetio ovo carstvo.

Holandski ansambl Yuri Honing Acoustic Quartet, koji predvodi Yuri Honing, nastupio je na Nišvil džez festivalu.

Beograd sa svojom okolinom "krije" mnogobrojne prirodne lepote na samo par kilometara udaljenosti od gradske vreve.

Povod za razgovor je nova pesnička zbirka Onamo namo, portreti i pesme. Reč je o trećoj knjizi Bećkovićevih pesama-portreta, u kojoj čitamo neku vrstu lične, lirske istorije umetnosti i autobiografije o drugima.

Život između kopna i mora podrazumeva stalne izazove. U ritmu smena plime i oseke, zavirićemo u burni život malih heroja koji nekoliko puta dnevno prkose neukrotivim silama okeana. Oni se čvrsto hvataju za stenu, prepuštaju se morskoj struji ili se valjaju u žestokim talasima. Izdržljivi i izuzetno domišljati, ovi minijaturni stanovnici prilagodili su se surovom životu jer primenjuju razne strategije zahvaljujući kojima uspevaju da odole opasnim vremenskim uslovima. Serijal Neustrašivi ljubimci sa morskih dubina kroz četiri satne epizode vodi nas u nemilosrdni ali očaravjući morski svet Kanade, Australije, Afrike i Evrope.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Balet Opere u Parizu i Marijinski teatar iz Sankt Peterburga, dve su najuticajnije i najvažnije institucije u klasičnom baletu. U dokumentarnom filmu "Iza scene", odlazimo iza kulisa da bismo istražili dva izuzetna ansambla ovih velikih baletskih kuća. Zavirićemo iza scene pre podizanja zavese, u prostorije za probe, i tu ćemo videti primere ekstremne koncentracije i samopouzdanja, ali i iscrpljenosti i sumnje u same sebe. Otkrivamo živote iza reflektora izuzetnih umetnika poput Izabel Geren, Anjes Letesti, Gilen Tesmar, Hozea Karlosa Martineza, Julijane Lopatkine i drugih. Od onih koji su se nedavno oprostili od scene, do mladih koji tek započinju svoje karijere, ovaj film prati nekoliko generacija najvećih zvezda baleta.

Angažovana, autentična i autorska, dramska serija Ex libris, reditelja i scenariste Dragana Marinkovića predstavljala je, na Televiziji Beograd, knjige najpoznatijih svetskih pisaca, među kojima su G. G. Markes, Selindžer, Edgar Alan Po, Džordž Orvel. Način na koji je serijal bio osmišljen i ostvaren ostavio je trag u društvenim i umetničkim krugovima stekavši kultni status. Inscenacije i retorika svake od epizoda menjali su se u zavisnosti od vizije autora, ali teme koje serijal Ex libris obrađuje, postaju i aktuelna dešavanja ili događaji koji znatno utiču na društvo tog doba.

Gavrilo Princip i drugovi, mladići koji snivaju o slobodi, izvršili su 28. juna 1914. atentat na prestolonaslednika Austrougarske monarhije, koja je okupirala njihovu zemlju. Suočeni sa ogromnim represalijama Austrije, Princip i drugovi odlučili su da sve priznaju. Međutim, bez obzira na sve pokušaje da se u istrazi nađu dokazi, a krivica za atentat pripiše Vladi Srbije, istraga doživljava neuspeh.

Nakon serije Život u okupiranom Beogradu 1941-1944. iz 2022. godine Redakcija dokumentarnog programa realizovala je seriju Oslobođenje Beograda 80 godina posle. U četiri epizode rasvetljava se ono što se dogodilo u danima borbe za oslobođenje glavnog grada, kao i promene koje su usledile nakon zauzimanja Beograda, do početka 1946. godine.

Srpska akademija nauka i umetnosti je institucija koja postoji 181 godinu. Tokom istorije, SANU je imala skoro 1500 članova. Ko su srpski akademici danas? U novom serijalu dvadeset srpskih akademika govori o izazovima profesija kojima se bave. Odgovaraju nam kako je izgledalo njihovo profesionalno uzrastanje i kada je donošenje odluka suštinska tegoba.

Književnik i pripovedač, akademik Dragoslav Mihailović, posle dugog planiranja posetio je Muzej knjige i putovanja juna 2019. godine. Već u prvoj sobi gde su izložene knjige raznih oblika i veličina, štampane na kineskoj svili, palminom lišću, ilustrovane slonovskim crtežima, knjige svih veličina i namena - Dragoslav Mihailović je bio zatečen, a kada je čuo da je tek na pragu zdanja u kojem se nalazi milion knjiga (mada taj broj raste svakodnevno, pa se u stvari i ne zna koliko ih ima u Muzeju), pojavio se trag sete na njegovom licu i kajanje što i ranije nije posetio ovo carstvo.

Holandski ansambl Yuri Honing Acoustic Quartet, koji predvodi Yuri Honing, nastupio je na Nišvil džez festivalu.

Povod za razgovor je nova pesnička zbirka Onamo namo, portreti i pesme. Reč je o trećoj knjizi Bećkovićevih pesama-portreta, u kojoj čitamo neku vrstu lične, lirske istorije umetnosti i autobiografije o drugima.

Srpska akademija nauka i umetnosti je institucija koja postoji 181 godinu. Tokom istorije, SANU je imala skoro 1500 članova. Ko su srpski akademici danas? U novom serijalu dvadeset srpskih akademika govori o izazovima profesija kojima se bave. Odgovaraju nam kako je izgledalo njihovo profesionalno uzrastanje i kada je donošenje odluka suštinska tegoba.

Angažovana, autentična i autorska, dramska serija Ex libris, reditelja i scenariste Dragana Marinkovića predstavljala je, na Televiziji Beograd, knjige najpoznatijih svetskih pisaca, među kojima su G. G. Markes, Selindžer, Edgar Alan Po, Džordž Orvel. Način na koji je serijal bio osmišljen i ostvaren ostavio je trag u društvenim i umetničkim krugovima stekavši kultni status. Inscenacije i retorika svake od epizoda menjali su se u zavisnosti od vizije autora, ali teme koje serijal Ex libris obrađuje, postaju i aktuelna dešavanja ili događaji koji znatno utiču na društvo tog doba.

Gavrilo Princip i drugovi, mladići koji snivaju o slobodi, izvršili su 28. juna 1914. atentat na prestolonaslednika Austrougarske monarhije, koja je okupirala njihovu zemlju. Suočeni sa ogromnim represalijama Austrije, Princip i drugovi odlučili su da sve priznaju. Međutim, bez obzira na sve pokušaje da se u istrazi nađu dokazi, a krivica za atentat pripiše Vladi Srbije, istraga doživljava neuspeh.

Nakon serije Život u okupiranom Beogradu 1941-1944. iz 2022. godine Redakcija dokumentarnog programa realizovala je seriju Oslobođenje Beograda 80 godina posle. U četiri epizode rasvetljava se ono što se dogodilo u danima borbe za oslobođenje glavnog grada, kao i promene koje su usledile nakon zauzimanja Beograda, do početka 1946. godine.

Balet Opere u Parizu i Marijinski teatar iz Sankt Peterburga, dve su najuticajnije i najvažnije institucije u klasičnom baletu. U dokumentarnom filmu "Iza scene", odlazimo iza kulisa da bismo istražili dva izuzetna ansambla ovih velikih baletskih kuća. Zavirićemo iza scene pre podizanja zavese, u prostorije za probe, i tu ćemo videti primere ekstremne koncentracije i samopouzdanja, ali i iscrpljenosti i sumnje u same sebe. Otkrivamo živote iza reflektora izuzetnih umetnika poput Izabel Geren, Anjes Letesti, Gilen Tesmar, Hozea Karlosa Martineza, Julijane Lopatkine i drugih. Od onih koji su se nedavno oprostili od scene, do mladih koji tek započinju svoje karijere, ovaj film prati nekoliko generacija najvećih zvezda baleta.

Život između kopna i mora podrazumeva stalne izazove. U ritmu smena plime i oseke, zavirićemo u burni život malih heroja koji nekoliko puta dnevno prkose neukrotivim silama okeana. Oni se čvrsto hvataju za stenu, prepuštaju se morskoj struji ili se valjaju u žestokim talasima. Izdržljivi i izuzetno domišljati, ovi minijaturni stanovnici prilagodili su se surovom životu jer primenjuju razne strategije zahvaljujući kojima uspevaju da odole opasnim vremenskim uslovima. Serijal Neustrašivi ljubimci sa morskih dubina kroz četiri satne epizode vodi nas u nemilosrdni ali očaravjući morski svet Kanade, Australije, Afrike i Evrope.

Književnik i pripovedač, akademik Dragoslav Mihailović, posle dugog planiranja posetio je Muzej knjige i putovanja juna 2019. godine. Već u prvoj sobi gde su izložene knjige raznih oblika i veličina, štampane na kineskoj svili, palminom lišću, ilustrovane slonovskim crtežima, knjige svih veličina i namena - Dragoslav Mihailović je bio zatečen, a kada je čuo da je tek na pragu zdanja u kojem se nalazi milion knjiga (mada taj broj raste svakodnevno, pa se u stvari i ne zna koliko ih ima u Muzeju), pojavio se trag sete na njegovom licu i kajanje što i ranije nije posetio ovo carstvo.

Holandski ansambl Yuri Honing Acoustic Quartet, koji predvodi Yuri Honing, nastupio je na Nišvil džez festivalu.

Beograd sa svojom okolinom "krije" mnogobrojne prirodne lepote na samo par kilometara udaljenosti od gradske vreve.

Povod za razgovor je nova pesnička zbirka Onamo namo, portreti i pesme. Reč je o trećoj knjizi Bećkovićevih pesama-portreta, u kojoj čitamo neku vrstu lične, lirske istorije umetnosti i autobiografije o drugima.

Srpska akademija nauka i umetnosti je institucija koja postoji 181 godinu. Tokom istorije, SANU je imala skoro 1500 članova. Ko su srpski akademici danas? U novom serijalu dvadeset srpskih akademika govori o izazovima profesija kojima se bave. Odgovaraju nam kako je izgledalo njihovo profesionalno uzrastanje i kada je donošenje odluka suštinska tegoba.

Angažovana, autentična i autorska, dramska serija Ex libris, reditelja i scenariste Dragana Marinkovića predstavljala je, na Televiziji Beograd, knjige najpoznatijih svetskih pisaca, među kojima su G. G. Markes, Selindžer, Edgar Alan Po, Džordž Orvel. Način na koji je serijal bio osmišljen i ostvaren ostavio je trag u društvenim i umetničkim krugovima stekavši kultni status. Inscenacije i retorika svake od epizoda menjali su se u zavisnosti od vizije autora, ali teme koje serijal Ex libris obrađuje, postaju i aktuelna dešavanja ili događaji koji znatno utiču na društvo tog doba.

Gavrilo Princip i drugovi, mladići koji snivaju o slobodi, izvršili su 28. juna 1914. atentat na prestolonaslednika Austrougarske monarhije, koja je okupirala njihovu zemlju. Suočeni sa ogromnim represalijama Austrije, Princip i drugovi odlučili su da sve priznaju. Međutim, bez obzira na sve pokušaje da se u istrazi nađu dokazi, a krivica za atentat pripiše Vladi Srbije, istraga doživljava neuspeh.

Nakon serije Život u okupiranom Beogradu 1941-1944. iz 2022. godine Redakcija dokumentarnog programa realizovala je seriju Oslobođenje Beograda 80 godina posle. U četiri epizode rasvetljava se ono što se dogodilo u danima borbe za oslobođenje glavnog grada, kao i promene koje su usledile nakon zauzimanja Beograda, do početka 1946. godine.

Balet Opere u Parizu i Marijinski teatar iz Sankt Peterburga, dve su najuticajnije i najvažnije institucije u klasičnom baletu. U dokumentarnom filmu "Iza scene", odlazimo iza kulisa da bismo istražili dva izuzetna ansambla ovih velikih baletskih kuća. Zavirićemo iza scene pre podizanja zavese, u prostorije za probe, i tu ćemo videti primere ekstremne koncentracije i samopouzdanja, ali i iscrpljenosti i sumnje u same sebe. Otkrivamo živote iza reflektora izuzetnih umetnika poput Izabel Geren, Anjes Letesti, Gilen Tesmar, Hozea Karlosa Martineza, Julijane Lopatkine i drugih. Od onih koji su se nedavno oprostili od scene, do mladih koji tek započinju svoje karijere, ovaj film prati nekoliko generacija najvećih zvezda baleta.

Život između kopna i mora podrazumeva stalne izazove. U ritmu smena plime i oseke, zavirićemo u burni život malih heroja koji nekoliko puta dnevno prkose neukrotivim silama okeana. Oni se čvrsto hvataju za stenu, prepuštaju se morskoj struji ili se valjaju u žestokim talasima. Izdržljivi i izuzetno domišljati, ovi minijaturni stanovnici prilagodili su se surovom životu jer primenjuju razne strategije zahvaljujući kojima uspevaju da odole opasnim vremenskim uslovima. Serijal Neustrašivi ljubimci sa morskih dubina kroz četiri satne epizode vodi nas u nemilosrdni ali očaravjući morski svet Kanade, Australije, Afrike i Evrope.

Među pet finalista koji su se u martu ove godine, tokom dve finalne večeri, u Kolarčevoj zadužbini predstavili beogradskoj publici, bila je i gruzijska violinistkinja Mariam Obolašvili.

Serija Žena (o) ženi je niz od dvadeset pet portreta neobičnih, talentovanih i hrabrih žena, koje na najbolji način predstavljaju ponajpre sebe, a zatim i prostor i probleme koje njihova sredina nosi.

Jovan Janjić, pravnik, kulturolog i pisac, rođen je 1963. god, u selu Vrbići kod Krupnja. Bio je novinar NIN-a, direktor Izdavačkog preduzeća Prosveta, a sada je profesor na Univerzitetu Union.

Student će početkom devedesetih pratiti studenske proteste i zalagati se za demokratska prava, Mladina će i dalje biti opozicione slovenačke novine, dok će Ritam nastaviti svoju ulogu vodiča kroz alternativnu kulturu. U okviru nedeljnika Vreme pokreće se mesečni list Vreme zabave.

Živimo u kolotečini svoje svakodnevice. Susrete ne doživljavamo onako kako bi bilo korisno i potrebno - kao mogućnost da nešto spoznamo. Takve prilike promašimo čak i u slučaju kada nam budu, nekom prilikom, dostupne pametne, životno i profesionalno ostvarene osobe.

Omiljeni junaci iz prve sezone - Aljoša, Vanja, Filip, Iskra, Simke, Tea, Milica, baka Anka i porodica Kovač - svi oni nastavljaju da se bore u ringu za svoje snove, ali i sa sopstvenim slabostima i brojnim novim preprekama.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Dana 18. februara 2021. godine, nosač rovera Persevirans ušao je u atmosferu Marsa brzinom većom od dvadeset hiljada kilometara na čas.

U nastavku razgovora Tihomir Stanić, u oronuloj školi u kojoj je i živeo, otvoreno govori o alkoholizmu kao društveno poželjnom delu njegovog odrastanja u okolini Kozarske Dubice.

Saksofonista Kristof Lauer nastupio je uz Big bend RTS-a i dirigenta Rajnera Tempela u Domu sindikata u okviru 31. beogradskog džez festivala.