Mladi bračni par se najzad useljava u stan i kad su rešili materijalne probleme dolazi do krize u njihovom braku. Zahvaćeni potrošačkom groznicom zapostavljaju jedno drugo, pa i dete. Naravno, posle niza komičnih zapleta uviđaju da su se otuđili i shvate da je njihova ljubav i porodica jedina vrednost. Usput se njihovi roditelji uporno mešaju u njihov život, što dovodi do niza nesporazuma. Nastavak filma "Lude godine".

Ovaj film bavi se u prvom redu problemima jednog mladog čoveka koga su njegove zablude dovele u sukob sa društvom. Njegovo bežanje od otvorenog i pravog obračuna sa sopstvenim zabludama baciće ga u pustolovinu koja će biti tragična za njega, ali koja će mu ipak pomoći da sagleda istinu. Radnja se odigrava sredinom 1945. godine, na Kosmetu, u atmosferi neizlečenih rana, lutanja, spaljenih domova, tifusa i drugih posleratnih muka. Ali isto tako i u atmosferi velikih napora da se poveze kraj s krajem i čovek sa čovekom. Jedna autentična priča iz tih dana uzeta je kao osnova za film...

Železničar, došljak u gradu, doživi ljubavnu noć sa periferijskom prostitutkom. Tragovi tog susreta naruše samoću mladog čoveka i oni počinju zajednički život. Ona, međutim, sledi svoj skitnički nagon i odlazi od njega. Očajan, ostavljen, pokušava da je nađe padajući sve niže u talog gradske periferije. I kada je naizgled vreme učinilo svoje, ona se pojavljuje... U strasti i zlu koje je nosila ponovo ga porazi, nudeći svoje telo nepoznatom. Očajan, razoren, on ubija.

"Agi i Ema" je nežna priča o usamljenom devetogodišnjaku (Stefan Lazarević), koji živi u savremenoj porodici prezauzetoj poslom. Porodica se često seli, tako da Agi nikako da stekne prave prijatelje i nauči da ima normalan odnos sa ljudima. Njegov život se menja u potpunosti kada upozna Emu (Milena Dravić), energičnu i misterioznu stariju gospođu. Ema je optimistična i vesela starica koja Agiju prilazi čistog srca i daje mu ono što mu je u tom trenutku najpotrebnije - iskreno prijateljstvo. Na kreativan i suptilan način, ona izvlači Agija iz njegovog sveta samoće u koji je on nasilno gurnut. Odrasli ih ne primećuju, omalovažavaju ih ili ismevaju, ali njih dvoje strpljivo i razigrano žive onaj život u kome je čovek važniji od sistema, a ljubav važnija od beskrajnog posla ili novog automobila.

Priča o ljubavi, patnji, o sudbinama ljudi koji su preživeli "Hirošimu" današnjeg vremena, a na osnovu istinite ljubavne priče dvoje mladih, Hrvatice i Srbina, koji se, pod uticajem političkog marketinga, a kasnije i rata, udaljavaju i razilaze preživevši pakao. Priča o ponavljanju istorije, o nastavku Drugog svetskog rata na tlu bivše Jugoslavije, o patnjama i stradanju običnih ljudi, koji, pod uticajem moćnih političkih interesa, uništavaju svoju porodicu i svoj dom.

Valent je radnik iz noćne smene koji jedva prehranjuje porodicu. Jednom prilikom, vraćajući se s posla, svedok je gangesterskog obračuna ispred lokalne prodavnice mesa, te uzima torbu s novcem i pištoljem koja je ostavljena na mestu događaja. Mesar koji je povezan s kriminalcima ubrzo shvati da je Valent uzeo novac..

"Balkanski špijun" je drama Dušana Kovačevića o političkoj paranoji Ilije Čvorovića, bivšeg staljiniste, koji je dve godine odležao u zatvoru. Sledeći svoju paranoju, on proganja svog podstanara, povratnika iz Francuske, u kom vidi agenta mračnih imperijalističkih sila, državnog neprijatelja i špijuna...dakle, junak ove drame - Ilija Čvorović, čovek koji je jednom poneo žig neprijatelja naroda, zbog čega je kao informbirovac 1949. godine morao da robija na zloglasnom Golom otoku, gde je na stotine i hiljade ljudi prevaspitavano da se vrate "ispravnom" mišljenju. On, koji je bio žrtva jednog političkog mehanizma i ideološke tiranije, sada se stavlja u funkciju poniženja i mučenja. U svemu tome on izgleda dosta naivno i smešno, pa i promašeno i tragično. Postaje psihički bolestan, čovek izgubljenog smisla za normalno posmatranje i ponašanje...

Mladi bračni par se najzad useljava u stan i kad su rešili materijalne probleme dolazi do krize u njihovom braku. Zahvaćeni potrošačkom groznicom zapostavljaju jedno drugo, pa i dete. Naravno, posle niza komičnih zapleta uviđaju da su se otuđili i shvate da je njihova ljubav i porodica jedina vrednost. Usput se njihovi roditelji uporno mešaju u njihov život, što dovodi do niza nesporazuma. Nastavak filma "Lude godine".

Ovaj film bavi se u prvom redu problemima jednog mladog čoveka koga su njegove zablude dovele u sukob sa društvom. Njegovo bežanje od otvorenog i pravog obračuna sa sopstvenim zabludama baciće ga u pustolovinu koja će biti tragična za njega, ali koja će mu ipak pomoći da sagleda istinu. Radnja se odigrava sredinom 1945. godine, na Kosmetu, u atmosferi neizlečenih rana, lutanja, spaljenih domova, tifusa i drugih posleratnih muka. Ali isto tako i u atmosferi velikih napora da se poveze kraj s krajem i čovek sa čovekom. Jedna autentična priča iz tih dana uzeta je kao osnova za film...

Železničar, došljak u gradu, doživi ljubavnu noć sa periferijskom prostitutkom. Tragovi tog susreta naruše samoću mladog čoveka i oni počinju zajednički život. Ona, međutim, sledi svoj skitnički nagon i odlazi od njega. Očajan, ostavljen, pokušava da je nađe padajući sve niže u talog gradske periferije. I kada je naizgled vreme učinilo svoje, ona se pojavljuje... U strasti i zlu koje je nosila ponovo ga porazi, nudeći svoje telo nepoznatom. Očajan, razoren, on ubija.

Diplomirani arhitekta, u potrazi za poslom, odlazi u Suboticu vođen novim idejama. Vraća se poražen i luta Beogradom tražeći posao. Pokušava da se pridruži starom društvu u nadi da će pronaći sreću. Provodi jednu noć sa drugovima iz gimnazije. Naviru uspomene, otvaraju se stare rane, zapliću se bivše ljubavi. Te noći vidi naličje svoje generacije i pokušava da spase bar nešto od lepih uspomena. U zoru jedna devojka prereže vene, jednog iz društva vojna patrola greškom odvodi na vojnu vežbu, ostali su potreseni. Vrativši se iz stanice policije, on nalazi poziv iz Subotice da se ponovo javi na posao...

Tamara je učenica srednje medicinske škole. Ona sa svojim vršnjacima dolazi na praksu u vojnu bolnicu. Tu sreće mladog srpskog dobrovoljca koga su kao ranjenika dopremili sa ratišta. Između njih se rađa ljubav. Tuga nastaje onog trenutka kada mladić ozdravi i želi da se vrati na ratište.

Na jednoj taksi stanici na periferiji grada život teče normalno do trenutka kad se pojavi novi taksista - lepa devojka. Taksista, bivši bokser, sumnja da ga žena vara. Uhvativši je na delu, obračuna se sa njenim ljubavnikom Bizmarkom. Posle toga žena ga napusti, zatim bude pretučen i odluči da istera svoju pravdu. Istovremeno se i policija zainteresuje za Bizmarka. Naime, sve devojke iz njegovog društva su narkomanke i sve tajanstveno iščezavaju... U završni rasplet događaja umešani su taksisti, predvođeni svojom lepom koleginicom, Interpol, policija...

Boba i Marija su zaposleni, imaju stan i sina i naizgled je sve u redu. Ali, dok su oni zauzeti svakodnevnim brigama, njihovog sina čuvaju dede i tu nastaju problemi. Njegov otac želi da unuka oblikuje po svojoj meri, a njen otac želi da mu obezbedi klasično obrazovanje: muziku, jezike, itd. Zbog toga dolazi do niza sukoba i komičnih situacija...

Priča se odvija dvadesetak godina posle Drugog svetskog rata i govori o raspadu i ponovnom utemeljavanju jedne seoske porodice. Majka je poludela, a sin onemeo što je posledica nasilja kojem su bili izloženi tokom rata. U danu u kojem se drama događa, majka sinu, po ko zna koji put, kazuje njihovo stradanje kako bi pred njim opravdala sebe kao indirektnog krivca njegove nesreće. Tokom pričanja sin iz infantilnosti u kojoj je ostao, mada dvadesetogodišnjak, sazreva u čoveka, svesnog i odgovornog...

Iva i Marija su zaljubljene homoseksualne devojke koje iznajmljuju stan u naizgled mirnoj zgradi. Umesto da nađu mirni kutak za ljubav, izgleda da su otvorile vrata pakla. Među susedima su ginekolog koji radi na "na crno", mlada prostitutka, demobilisani vojnik i agresivna gazdarica Olga koja maltretira sve oko sebe, a najviše pasivnog muža Blaža i sina Danijela kog bolesno obožava. Kada Olga shvati da se Danijel zaljubio u Ivu, njen bes če se sručiti na lezbejski par i tragedija postaje neizbežna.

Godine 1941. partizani oslobađaju Užice, Čačak i vode borbu za Kraljevo. Nemci, u cilju odmazde, vrše genocid: streljaju 6.000 građana Kraljeva.

Diplomirani arhitekta, u potrazi za poslom, odlazi u Suboticu vođen novim idejama. Vraća se poražen i luta Beogradom tražeći posao. Pokušava da se pridruži starom društvu u nadi da će pronaći sreću. Provodi jednu noć sa drugovima iz gimnazije. Naviru uspomene, otvaraju se stare rane, zapliću se bivše ljubavi. Te noći vidi naličje svoje generacije i pokušava da spase bar nešto od lepih uspomena. U zoru jedna devojka prereže vene, jednog iz društva vojna patrola greškom odvodi na vojnu vežbu, ostali su potreseni. Vrativši se iz stanice policije, on nalazi poziv iz Subotice da se ponovo javi na posao...

Tamara je učenica srednje medicinske škole. Ona sa svojim vršnjacima dolazi na praksu u vojnu bolnicu. Tu sreće mladog srpskog dobrovoljca koga su kao ranjenika dopremili sa ratišta. Između njih se rađa ljubav. Tuga nastaje onog trenutka kada mladić ozdravi i želi da se vrati na ratište.

Na jednoj taksi stanici na periferiji grada život teče normalno do trenutka kad se pojavi novi taksista - lepa devojka. Taksista, bivši bokser, sumnja da ga žena vara. Uhvativši je na delu, obračuna se sa njenim ljubavnikom Bizmarkom. Posle toga žena ga napusti, zatim bude pretučen i odluči da istera svoju pravdu. Istovremeno se i policija zainteresuje za Bizmarka. Naime, sve devojke iz njegovog društva su narkomanke i sve tajanstveno iščezavaju... U završni rasplet događaja umešani su taksisti, predvođeni svojom lepom koleginicom, Interpol, policija...

Na jednoj taksi stanici na periferiji grada život teče normalno do trenutka kad se pojavi novi taksista - lepa devojka. Taksista, bivši bokser, sumnja da ga žena vara. Uhvativši je na delu, obračuna se sa njenim ljubavnikom Bizmarkom. Posle toga žena ga napusti, zatim bude pretučen i odluči da istera svoju pravdu. Istovremeno se i policija zainteresuje za Bizmarka. Naime, sve devojke iz njegovog društva su narkomanke i sve tajanstveno iščezavaju... U završni rasplet događaja umešani su taksisti, predvođeni svojom lepom koleginicom, Interpol, policija...

Boba i Marija su zaposleni, imaju stan i sina i naizgled je sve u redu. Ali, dok su oni zauzeti svakodnevnim brigama, njihovog sina čuvaju dede i tu nastaju problemi. Njegov otac želi da unuka oblikuje po svojoj meri, a njen otac želi da mu obezbedi klasično obrazovanje: muziku, jezike, itd. Zbog toga dolazi do niza sukoba i komičnih situacija...

Boba i Marija su zaposleni, imaju stan i sina i naizgled je sve u redu. Ali, dok su oni zauzeti svakodnevnim brigama, njihovog sina čuvaju dede i tu nastaju problemi. Njegov otac želi da unuka oblikuje po svojoj meri, a njen otac želi da mu obezbedi klasično obrazovanje: muziku, jezike, itd. Zbog toga dolazi do niza sukoba i komičnih situacija...

Priča se odvija dvadesetak godina posle Drugog svetskog rata i govori o raspadu i ponovnom utemeljavanju jedne seoske porodice. Majka je poludela, a sin onemeo što je posledica nasilja kojem su bili izloženi tokom rata. U danu u kojem se drama događa, majka sinu, po ko zna koji put, kazuje njihovo stradanje kako bi pred njim opravdala sebe kao indirektnog krivca njegove nesreće. Tokom pričanja sin iz infantilnosti u kojoj je ostao, mada dvadesetogodišnjak, sazreva u čoveka, svesnog i odgovornog...

Priča se odvija dvadesetak godina posle Drugog svetskog rata i govori o raspadu i ponovnom utemeljavanju jedne seoske porodice. Majka je poludela, a sin onemeo što je posledica nasilja kojem su bili izloženi tokom rata. U danu u kojem se drama događa, majka sinu, po ko zna koji put, kazuje njihovo stradanje kako bi pred njim opravdala sebe kao indirektnog krivca njegove nesreće. Tokom pričanja sin iz infantilnosti u kojoj je ostao, mada dvadesetogodišnjak, sazreva u čoveka, svesnog i odgovornog...

Iva i Marija su zaljubljene homoseksualne devojke koje iznajmljuju stan u naizgled mirnoj zgradi. Umesto da nađu mirni kutak za ljubav, izgleda da su otvorile vrata pakla. Među susedima su ginekolog koji radi na "na crno", mlada prostitutka, demobilisani vojnik i agresivna gazdarica Olga koja maltretira sve oko sebe, a najviše pasivnog muža Blaža i sina Danijela kog bolesno obožava. Kada Olga shvati da se Danijel zaljubio u Ivu, njen bes če se sručiti na lezbejski par i tragedija postaje neizbežna.

Iva i Marija su zaljubljene homoseksualne devojke koje iznajmljuju stan u naizgled mirnoj zgradi. Umesto da nađu mirni kutak za ljubav, izgleda da su otvorile vrata pakla. Među susedima su ginekolog koji radi na "na crno", mlada prostitutka, demobilisani vojnik i agresivna gazdarica Olga koja maltretira sve oko sebe, a najviše pasivnog muža Blaža i sina Danijela kog bolesno obožava. Kada Olga shvati da se Danijel zaljubio u Ivu, njen bes če se sručiti na lezbejski par i tragedija postaje neizbežna.

Godine 1941. partizani oslobađaju Užice, Čačak i vode borbu za Kraljevo. Nemci, u cilju odmazde, vrše genocid: streljaju 6.000 građana Kraljeva.

Godine 1941. partizani oslobađaju Užice, Čačak i vode borbu za Kraljevo. Nemci, u cilju odmazde, vrše genocid: streljaju 6.000 građana Kraljeva.

Penzionisani kapetan rečne plovidbe odluči da starost provede u domu za penzionere, verujući da je bolje da živi u društvu sebi sličnih, nego da pasivno čeka kraj. Svojim vedrim duhom on u domski život unosi čar novine i živost. Međutim, u sobi koju deli sa čovekom sasvim različite prirode, taj novi duh nije naišao na dobrodošlicu. Počinju nesuglasice, u početku neznatne, a zatim sve veće, da bi dobile neočekivani epilog u proslavi novogodišnje noći.

Tinejdžerka Julijana, ćerka najvećeg srpskog trubača, Vladiše Trandafilovića Sačma, zaljubljena je u svog vršnjaka Romea, perspektivnog trubača iz romskog orkestra Sandokanovi Tigrovi. Sačma je očajan zbog Romeovog porekla i učiniće sve da ih razdvoji i zabrani ljubav. Ipak, kao strasni obožavalac Luja Amstronga po kojem nosi nadimak, Sačmo obećava na svečanom porodičnom skupu da će se odreći svojih rasističkih predrasuda ako ga Romeo nadsvira na predstojećem saboru trubača u Guči. Finale u Dragačevu je poslednja šansa za nesrećne ljubavnike. Romeo mora da učini nemoguće, da nadsvira nepobedivog Julijaninog oca i na taj način osvoji ljubav.

Tinejdžerka Julijana, ćerka najvećeg srpskog trubača, Vladiše Trandafilovića Sačma, zaljubljena je u svog vršnjaka Romea, perspektivnog trubača iz romskog orkestra Sandokanovi Tigrovi. Sačma je očajan zbog Romeovog porekla i učiniće sve da ih razdvoji i zabrani ljubav. Ipak, kao strasni obožavalac Luja Amstronga po kojem nosi nadimak, Sačmo obećava na svečanom porodičnom skupu da će se odreći svojih rasističkih predrasuda ako ga Romeo nadsvira na predstojećem saboru trubača u Guči. Finale u Dragačevu je poslednja šansa za nesrećne ljubavnike. Romeo mora da učini nemoguće, da nadsvira nepobedivog Julijaninog oca i na taj način osvoji ljubav.

Šejtanov ratnik je tinejdžerska horor - komedija. Film govori o grupi srednjoškolaca, koji upadaju u niz komičnih i strašnih situacija. Cane, Tića i Mirko su klinci, koji pokušavaju da zaustave iskonsko zlo. Od glumaca starije generacije pojavljuju se Petar Božović (Zulfikar), Bane Vidaković, Svetlana Bojković, Marko Nikolić (kao Karađorđe), Branislav Lečić (kao Miloš Obrenović), Dragan Nikolić, Dušan Janjićijević, Irfan Mensur, Eva Ras. i drugi. "Šejtanov ratnik" je režiserski debi mladog Stevana Filipovića. Film je istovremeno i prvi domaći film koji ozbiljno koristi digitalne specijalne efekte, kao i kompjutersku postprodukcijsku obradu filma. Ovaj spoj entuzijazma i moderne tehnologije trebalo bi, sem da zabavi gledaoce, da pokaže da se i u našim filmovima koristi moderan filmski izraz i savremena tehnika, kao i da inspiriše mlade filmske stvaraoce kod nas da ne prezaju od tehnički zahtevnijeg.

Šejtanov ratnik je tinejdžerska horor - komedija. Film govori o grupi srednjoškolaca, koji upadaju u niz komičnih i strašnih situacija. Cane, Tića i Mirko su klinci, koji pokušavaju da zaustave iskonsko zlo. Od glumaca starije generacije pojavljuju se Petar Božović (Zulfikar), Bane Vidaković, Svetlana Bojković, Marko Nikolić (kao Karađorđe), Branislav Lečić (kao Miloš Obrenović), Dragan Nikolić, Dušan Janjićijević, Irfan Mensur, Eva Ras. i drugi. "Šejtanov ratnik" je režiserski debi mladog Stevana Filipovića. Film je istovremeno i prvi domaći film koji ozbiljno koristi digitalne specijalne efekte, kao i kompjutersku postprodukcijsku obradu filma. Ovaj spoj entuzijazma i moderne tehnologije trebalo bi, sem da zabavi gledaoce, da pokaže da se i u našim filmovima koristi moderan filmski izraz i savremena tehnika, kao i da inspiriše mlade filmske stvaraoce kod nas da ne prezaju od tehnički zahtevnijeg.

Godine brzo prolaze, a u ljudskoj prirodi je da se mnogo toga zaboravi. Tako su Boba i Marija zaboravili kako su izgledale njihove "lude godine". Treba ponovo proći kroz sve peripetije prvog zaljubljivanja. "Lude godine" hvataju njihovo ljubljeno dete... i priča se ponavlja.

Godine brzo prolaze, a u ljudskoj prirodi je da se mnogo toga zaboravi. Tako su Boba i Marija zaboravili kako su izgledale njihove "lude godine". Treba ponovo proći kroz sve peripetije prvog zaljubljivanja. "Lude godine" hvataju njihovo ljubljeno dete... i priča se ponavlja.

Rile i Gile su ortaci u detektivskoj agenciji, čiji je san da odu u Čikago. Posto su tek započeli biznis i nemaju posla, odlučuju da se preruše i opljačkaju gazda Buzdu, kako bi ih on angažovao da pronadju lopove. Ipak pljačkaše, opljačka misteriozni gospodin! Oni zaista kreću u potragu za njim i stižu u kazino kabare. A tamo je lepa devojka i sve se jos vise komplikuje.

Rile i Gile su ortaci u detektivskoj agenciji, čiji je san da odu u Čikago. Posto su tek započeli biznis i nemaju posla, odlučuju da se preruše i opljačkaju gazda Buzdu, kako bi ih on angažovao da pronadju lopove. Ipak pljačkaše, opljačka misteriozni gospodin! Oni zaista kreću u potragu za njim i stižu u kazino kabare. A tamo je lepa devojka i sve se jos vise komplikuje.

Moca-Momčilo Stojisavljević odslužio je vojni rok i vraća se kući. Problemi koji ga već čekaju su zaposlenje, roditelji, stara ljubav, stan. Dolazi mu i devojka iz vojničkih dana koja je ostala u drugom stanju. Moca radi u kombinatu koji proizvodi jaja i piliće. Impresioniran je modernom tehnologijom i zgranut automatizmom i kibernetikom. Otvorenih čula prolazi kroz sve faze rada i sve rizike, izlažući svoje "erogene zone" životu i njegovim iskušenjima.

Moca-Momčilo Stojisavljević odslužio je vojni rok i vraća se kući. Problemi koji ga već čekaju su zaposlenje, roditelji, stara ljubav, stan. Dolazi mu i devojka iz vojničkih dana koja je ostala u drugom stanju. Moca radi u kombinatu koji proizvodi jaja i piliće. Impresioniran je modernom tehnologijom i zgranut automatizmom i kibernetikom. Otvorenih čula prolazi kroz sve faze rada i sve rizike, izlažući svoje "erogene zone" životu i njegovim iskušenjima.

Pavle Pavlović, metalac, govori otvoreno o problemima svoje fabrike u jednoj televizijskoj emisiji. Od uprave dobija stan, a za uzvrat povlači datu izjavu, ali gubi prijateljstvo i poverenje svojih kolega. Počinje iz početka: u drugom preduzeću, kroz rad i požrtvovanost, ponovo stiče drugove, ali, upadajući u niz zapleta u kojima se sučeljava čak i sa kriminalom oko ilegalnog prebacivanja radnika u inostranstvo, na kraju gubi život.

Pavle Pavlović, metalac, govori otvoreno o problemima svoje fabrike u jednoj televizijskoj emisiji. Od uprave dobija stan, a za uzvrat povlači datu izjavu, ali gubi prijateljstvo i poverenje svojih kolega. Počinje iz početka: u drugom preduzeću, kroz rad i požrtvovanost, ponovo stiče drugove, ali, upadajući u niz zapleta u kojima se sučeljava čak i sa kriminalom oko ilegalnog prebacivanja radnika u inostranstvo, na kraju gubi život.

Penzionisani kapetan rečne plovidbe odluči da starost provede u domu za penzionere, verujući da je bolje da živi u društvu sebi sličnih, nego da pasivno čeka kraj. Svojim vedrim duhom on u domski život unosi čar novine i živost. Međutim, u sobi koju deli sa čovekom sasvim različite prirode, taj novi duh nije naišao na dobrodošlicu. Počinju nesuglasice, u početku neznatne, a zatim sve veće, da bi dobile neočekivani epilog u proslavi novogodišnje noći.

Penzionisani kapetan rečne plovidbe odluči da starost provede u domu za penzionere, verujući da je bolje da živi u društvu sebi sličnih, nego da pasivno čeka kraj. Svojim vedrim duhom on u domski život unosi čar novine i živost. Međutim, u sobi koju deli sa čovekom sasvim različite prirode, taj novi duh nije naišao na dobrodošlicu. Počinju nesuglasice, u početku neznatne, a zatim sve veće, da bi dobile neočekivani epilog u proslavi novogodišnje noći.

Tinejdžerka Julijana, ćerka najvećeg srpskog trubača, Vladiše Trandafilovića Sačma, zaljubljena je u svog vršnjaka Romea, perspektivnog trubača iz romskog orkestra Sandokanovi Tigrovi. Sačma je očajan zbog Romeovog porekla i učiniće sve da ih razdvoji i zabrani ljubav. Ipak, kao strasni obožavalac Luja Amstronga po kojem nosi nadimak, Sačmo obećava na svečanom porodičnom skupu da će se odreći svojih rasističkih predrasuda ako ga Romeo nadsvira na predstojećem saboru trubača u Guči. Finale u Dragačevu je poslednja šansa za nesrećne ljubavnike. Romeo mora da učini nemoguće, da nadsvira nepobedivog Julijaninog oca i na taj način osvoji ljubav.

Šejtanov ratnik je tinejdžerska horor - komedija. Film govori o grupi srednjoškolaca, koji upadaju u niz komičnih i strašnih situacija. Cane, Tića i Mirko su klinci, koji pokušavaju da zaustave iskonsko zlo. Od glumaca starije generacije pojavljuju se Petar Božović (Zulfikar), Bane Vidaković, Svetlana Bojković, Marko Nikolić (kao Karađorđe), Branislav Lečić (kao Miloš Obrenović), Dragan Nikolić, Dušan Janjićijević, Irfan Mensur, Eva Ras. i drugi. "Šejtanov ratnik" je režiserski debi mladog Stevana Filipovića. Film je istovremeno i prvi domaći film koji ozbiljno koristi digitalne specijalne efekte, kao i kompjutersku postprodukcijsku obradu filma. Ovaj spoj entuzijazma i moderne tehnologije trebalo bi, sem da zabavi gledaoce, da pokaže da se i u našim filmovima koristi moderan filmski izraz i savremena tehnika, kao i da inspiriše mlade filmske stvaraoce kod nas da ne prezaju od tehnički zahtevnijeg.

Godine brzo prolaze, a u ljudskoj prirodi je da se mnogo toga zaboravi. Tako su Boba i Marija zaboravili kako su izgledale njihove "lude godine". Treba ponovo proći kroz sve peripetije prvog zaljubljivanja. "Lude godine" hvataju njihovo ljubljeno dete... i priča se ponavlja.

Rile i Gile su ortaci u detektivskoj agenciji, čiji je san da odu u Čikago. Posto su tek započeli biznis i nemaju posla, odlučuju da se preruše i opljačkaju gazda Buzdu, kako bi ih on angažovao da pronadju lopove. Ipak pljačkaše, opljačka misteriozni gospodin! Oni zaista kreću u potragu za njim i stižu u kazino kabare. A tamo je lepa devojka i sve se jos vise komplikuje.

Moca-Momčilo Stojisavljević odslužio je vojni rok i vraća se kući. Problemi koji ga već čekaju su zaposlenje, roditelji, stara ljubav, stan. Dolazi mu i devojka iz vojničkih dana koja je ostala u drugom stanju. Moca radi u kombinatu koji proizvodi jaja i piliće. Impresioniran je modernom tehnologijom i zgranut automatizmom i kibernetikom. Otvorenih čula prolazi kroz sve faze rada i sve rizike, izlažući svoje "erogene zone" životu i njegovim iskušenjima.

Pavle Pavlović, metalac, govori otvoreno o problemima svoje fabrike u jednoj televizijskoj emisiji. Od uprave dobija stan, a za uzvrat povlači datu izjavu, ali gubi prijateljstvo i poverenje svojih kolega. Počinje iz početka: u drugom preduzeću, kroz rad i požrtvovanost, ponovo stiče drugove, ali, upadajući u niz zapleta u kojima se sučeljava čak i sa kriminalom oko ilegalnog prebacivanja radnika u inostranstvo, na kraju gubi život.

Priča o mladom sezonskom radniku labilnih moralnih kvaliteta, koji, ostavši bez posla, posle dugog lutanja i mnogih pokušaja da nađe svoje mesto u društvu i životu, bez utočišta i podrške, tragično završava život.

Čini se da je petnaest godina posle izlaska iz školskih klupa dovoljno vremena da se naprave nekakve životne rekapitulacije, da se vidi dokle je ko stigao. I tako se školski drugovi Bane Bumbar, njegova žena Biljka, Goca, Uške i Boca Čombe odluče da proslave dolazak iz inostranstva svoga druga Mikija Rubiroze. Planirana je luda noć u samo za njih zakupljenoj kafani uz sećanje na mladost, koja je padala u vreme šezdesetih godina. Sentimentalni sastanak starih drugara prerasta u noć neobičnih događaja, smešnih, tužnih, često apsurdnih.

Godina je 1945. u tek oslobođenom Zagrebu. U život mlade žene sa trećeg sprata secesijske kuće ulaze dvoje ljudi, oslobodilaca, za koje se rat završio, revolucija još uvek traje, a život tek započinje. To su mladi poručnik i njegova devojka. Ljubav među njima polako gasne, a rađa se nova između poručnika i mlade žene u čijem su stanu, koja će postepeno poprimati tragične dimenzije...

Prijatelj Milan shvata da je jedino rešenje za Žiku da se ponovo oženi. Računajući da tu i on može da se "okoristi", raspisuju konkurs za Žikinu mladu. Odziv je neočekivano veliki.

Film obrađuje temu srpske zajednice koja je ostala na Kosovu da živi u malim izolovanim zajednicama - enklavama. Primorani na ovakav život, ograničeni da žive na skučenom prostoru, Srbi koji su ostali da žive na Kosovu i Metohiji žive svoje živote na veoma težak način. Šta se dešava kad neko premine u enklavi, a groblje se nalazi van nje, na neprijateljskoj teritoriji? U ovoj priči, uz mnogo peripetija, jedan osamdesetogodišnji starac će, ipak, biti sahranjen zahvaljujući svom unuku, desetogodišnjem dečaku koji se usudio da učini nešto nemoguće za obe zajednice na Kosovu, i srpsku i albansku: da zavoli i stekne prijatelja na suprotnoj strani.

Romantična priča o siromašnoj ciganskoj porodici, koja se bori za opstanak lutajući po periferiji Skoplja. Njihova priča oslikava sudbinu odbačenih i zaboravljenih uličnih heroja, koji se u vestima pojavljuju samo u slučaju pljačke ili ubistva. Oni sanjaju velike snove, koji se ponekad čine smešnim, ali koji daju smisao njihovim životima i šansu da pobegnu iz surove stvarnosti. U centru pažnje je čergar i sitni pevarat Taip. Kada mu majka umre, Taip uzima državni novac za sahranu, ali potom majka iznenada oživljava. Nevolje koje nastaju, omogućavaju Taipu da upozna devojku svog života, ali put do prave ljubavi nije ni malo lak….

Tri priče o ocu i sinu u tri vremenska razdoblja: kraj Drugog svetskog rata, vreme pada Berlinskog zida i nakon raspada Jugoslavije. U svakoj od priča, otac i sin će se naći u osobenim, graničnim situacijama, u kojima dolazi do preispitivanja vlastite egzistencije. Odluke koje će morati da donesu, promeniće njihove živote zauvek.

Priča o mladom sezonskom radniku labilnih moralnih kvaliteta, koji, ostavši bez posla, posle dugog lutanja i mnogih pokušaja da nađe svoje mesto u društvu i životu, bez utočišta i podrške, tragično završava život.

Čini se da je petnaest godina posle izlaska iz školskih klupa dovoljno vremena da se naprave nekakve životne rekapitulacije, da se vidi dokle je ko stigao. I tako se školski drugovi Bane Bumbar, njegova žena Biljka, Goca, Uške i Boca Čombe odluče da proslave dolazak iz inostranstva svoga druga Mikija Rubiroze. Planirana je luda noć u samo za njih zakupljenoj kafani uz sećanje na mladost, koja je padala u vreme šezdesetih godina. Sentimentalni sastanak starih drugara prerasta u noć neobičnih događaja, smešnih, tužnih, često apsurdnih.

Godina je 1945. u tek oslobođenom Zagrebu. U život mlade žene sa trećeg sprata secesijske kuće ulaze dvoje ljudi, oslobodilaca, za koje se rat završio, revolucija još uvek traje, a život tek započinje. To su mladi poručnik i njegova devojka. Ljubav među njima polako gasne, a rađa se nova između poručnika i mlade žene u čijem su stanu, koja će postepeno poprimati tragične dimenzije...

Prijatelj Milan shvata da je jedino rešenje za Žiku da se ponovo oženi. Računajući da tu i on može da se "okoristi", raspisuju konkurs za Žikinu mladu. Odziv je neočekivano veliki.

Film obrađuje temu srpske zajednice koja je ostala na Kosovu da živi u malim izolovanim zajednicama - enklavama. Primorani na ovakav život, ograničeni da žive na skučenom prostoru, Srbi koji su ostali da žive na Kosovu i Metohiji žive svoje živote na veoma težak način. Šta se dešava kad neko premine u enklavi, a groblje se nalazi van nje, na neprijateljskoj teritoriji? U ovoj priči, uz mnogo peripetija, jedan osamdesetogodišnji starac će, ipak, biti sahranjen zahvaljujući svom unuku, desetogodišnjem dečaku koji se usudio da učini nešto nemoguće za obe zajednice na Kosovu, i srpsku i albansku: da zavoli i stekne prijatelja na suprotnoj strani.

Romantična priča o siromašnoj ciganskoj porodici, koja se bori za opstanak lutajući po periferiji Skoplja. Njihova priča oslikava sudbinu odbačenih i zaboravljenih uličnih heroja, koji se u vestima pojavljuju samo u slučaju pljačke ili ubistva. Oni sanjaju velike snove, koji se ponekad čine smešnim, ali koji daju smisao njihovim životima i šansu da pobegnu iz surove stvarnosti. U centru pažnje je čergar i sitni pevarat Taip. Kada mu majka umre, Taip uzima državni novac za sahranu, ali potom majka iznenada oživljava. Nevolje koje nastaju, omogućavaju Taipu da upozna devojku svog života, ali put do prave ljubavi nije ni malo lak….

Tri priče o ocu i sinu u tri vremenska razdoblja: kraj Drugog svetskog rata, vreme pada Berlinskog zida i nakon raspada Jugoslavije. U svakoj od priča, otac i sin će se naći u osobenim, graničnim situacijama, u kojima dolazi do preispitivanja vlastite egzistencije. Odluke koje će morati da donesu, promeniće njihove živote zauvek.

Najnesrećniji umiru dva puta. Prvi put kad ostanu napušteni i sami. Priča o starom čoveku i njegovoj usamljenosti. Samo malo ljudskosti i topline bilo je dovoljno da ovaj čovek svoju starost doživi kao najlepši period u životu.

Radnja filma smeštena je u 1914. godinu, u srpsko selo na obali Save, prirodnu granicu sa moćnim Austrougarskim carstvom. Stanovništvo u selu podeljeno je na dve radikalno suprotstavljene strane. Na jednoj strani su telesno sposobni seljani, potencijalni vojni regruti, a na drugoj, invalidi, veterani iz prethodna dva balkanska rata. Među tim grupama vlada velika netrpeljivost. Ubrzo počinje Prvi svetski rat i zdravi deo populacije je mobilizovan. Invalidi koji su ostali u selu pokušavaju iskoristiti žene i sestre vojnika. Te vesti dopiru do srpskih vojnika u rovovima nekoliko dana pre očekivanog neprijateljskog napada. Kako bi sprečila pobunu, srpska komanda odlučuje da pošalje invalide na front i tako reši "neugodnosti". Zasnovani na istinitoj priči, ti neobični događaji predstavljaju pozadinu nesretnog ljubavnog trougla između mladog ratnog invalida, lokalnog policajca i njegove žene, koji se okončava kao u staroj grčkoj tragediji.

Mlada žena, učiteljica, ide u udaljeno selo gde je dobila prvi posao posle šest godina čekanja. Srećna i puna nade želi da njen život konačno počne... Drugi glavni lik je sličan njoj. Vraća se iz rata u kojem, u stvari, nije ni učestvovao jer je već prvog dana ranjen i proveo je u bolnici osam meseci. Njegov prvi posao je posao taksiste na pustoj železničkoj stanici na kojoj nema mnogo putnika, ali nudi mir koji mu je potreban da prevaziđe svoje traume i koji budi nadu da će mu se konačno dogoditi nešto lepo. Ali, surova vremena prete da unište snove učiteljici i taksisti. Sreću čoveka koji je mlad kao i oni, ali on ima potpuno drugačije ciljeve u životu...

Hodočasnik, zaražen nepoznatom bolešću, sticajem okolnosti uđe u zemlju. Premeštan sa mesta na mesto, umire, a zaraza se širi. U trenutku kad odgovorni shvate da se radi o bolesti koja se smatrala iskorenjenom, već je kasno. Epidemija velikih boginja (Variole vere) počinje harati, dovodeći u iskušenje i pojedince i društvo. Zaraženi su izolovani i prepušteni logici strašne bolesti na koju su svi već zaboravili, smatrajući je dalekom prošlošću...

Beograd je pod bombama. Proleće 1999. godine. Odeljenje psihijatrije je smešteno u atomsko sklonište u kome je nestalo struje. Pod svetlošću sveća i sa zvucima detonacija u daljini, zatičemo kao pacijenta bez dijagnoze, Borisa, mladog montažera koji je čudom preživeo bombardovanje zgrade RTS-a. Na televiziji je radio u informativnom programu, montirajući priloge o protokolu predsednika, partijskim kongresima, rečju režimsku propagandu. Njegov cimer je stari Čika Nebojša, bivši komunistički islednik koji, opterećen stotinama likvidacija koja je obavio za Titov režim, sada u nekoj vrsti religioznog ludila, zamišlja sebe kao mladog junaka starog crno-belog filma "Čudotvorni mač". Načelnica psihijatrije, doktorka Vanja, radi Roršahov test sa Borisom pokušavajući da mu postavi dijagnozu. Boris koji je opsednut filmovima, svojim kinotečkim iskustvom i umetnošću koju je studirao, u Roršahovim mrljama vidi film o plaćenim ubicama i prostitutkama. On pred zbunjenom doktorkom od mrlja mastila "montira" delimično smešnu, a delimično zastrašujuću priču o moralnom stanju ljudskih bića koja naseljavaju Zemlju istine, slobode i ljubavi….

Radnja filma se odvija u malom rudarskom mestu Srbije i vremenski obuhvata predratni, ratni i posleratni period... To je priča o tragičnom životnom putu nepismene žene sa sela, o njenom životu sa tri čoveka koja je volela. Njen životni put, rastrzan između stvarnosti i sna, život trpljenja, samoće, razočarenja, nadanja i ljubavi prerasta u neuništivost i simbol pobede čoveka.

Radoš dolazi iz provincije u Beograd da se upiše na odsek za kompoziciju Muzičke akademije. Pun je ideja i želi da stvara muziku za "čovečanstvo". Lepa koleginica ga opseda, a on se bezuspešno udvara drugoj. Stanuje u sobici u potkrovlju i u čestoj besparici stanarinu gazdarici plaća u naturi. U početku oduševljen, polako se razočarava sredinom i odnosom profesora prema muzici. Javno iskazuje svoje mišljenje da je muzika koja se forsira na Akademiji za mrtvace. On želi pravu, novu, veliku muziku i malo ljubavi. Iznenadna poseta dede iz provincije budi njegovu apolitičnu svest. I pošto borba na fakultetu ne pokazuje rezultate, razočaran, Radoš se vraća kući. Otac ga primorava na povratak, u borbu.

Najnesrećniji umiru dva puta. Prvi put kad ostanu napušteni i sami. Priča o starom čoveku i njegovoj usamljenosti. Samo malo ljudskosti i topline bilo je dovoljno da ovaj čovek svoju starost doživi kao najlepši period u životu.

Radnja filma smeštena je u 1914. godinu, u srpsko selo na obali Save, prirodnu granicu sa moćnim Austrougarskim carstvom. Stanovništvo u selu podeljeno je na dve radikalno suprotstavljene strane. Na jednoj strani su telesno sposobni seljani, potencijalni vojni regruti, a na drugoj, invalidi, veterani iz prethodna dva balkanska rata. Među tim grupama vlada velika netrpeljivost. Ubrzo počinje Prvi svetski rat i zdravi deo populacije je mobilizovan. Invalidi koji su ostali u selu pokušavaju iskoristiti žene i sestre vojnika. Te vesti dopiru do srpskih vojnika u rovovima nekoliko dana pre očekivanog neprijateljskog napada. Kako bi sprečila pobunu, srpska komanda odlučuje da pošalje invalide na front i tako reši "neugodnosti". Zasnovani na istinitoj priči, ti neobični događaji predstavljaju pozadinu nesretnog ljubavnog trougla između mladog ratnog invalida, lokalnog policajca i njegove žene, koji se okončava kao u staroj grčkoj tragediji.

Mlada žena, učiteljica, ide u udaljeno selo gde je dobila prvi posao posle šest godina čekanja. Srećna i puna nade želi da njen život konačno počne... Drugi glavni lik je sličan njoj. Vraća se iz rata u kojem, u stvari, nije ni učestvovao jer je već prvog dana ranjen i proveo je u bolnici osam meseci. Njegov prvi posao je posao taksiste na pustoj železničkoj stanici na kojoj nema mnogo putnika, ali nudi mir koji mu je potreban da prevaziđe svoje traume i koji budi nadu da će mu se konačno dogoditi nešto lepo. Ali, surova vremena prete da unište snove učiteljici i taksisti. Sreću čoveka koji je mlad kao i oni, ali on ima potpuno drugačije ciljeve u životu...

Hodočasnik, zaražen nepoznatom bolešću, sticajem okolnosti uđe u zemlju. Premeštan sa mesta na mesto, umire, a zaraza se širi. U trenutku kad odgovorni shvate da se radi o bolesti koja se smatrala iskorenjenom, već je kasno. Epidemija velikih boginja (Variole vere) počinje harati, dovodeći u iskušenje i pojedince i društvo. Zaraženi su izolovani i prepušteni logici strašne bolesti na koju su svi već zaboravili, smatrajući je dalekom prošlošću...

Beograd je pod bombama. Proleće 1999. godine. Odeljenje psihijatrije je smešteno u atomsko sklonište u kome je nestalo struje. Pod svetlošću sveća i sa zvucima detonacija u daljini, zatičemo kao pacijenta bez dijagnoze, Borisa, mladog montažera koji je čudom preživeo bombardovanje zgrade RTS-a. Na televiziji je radio u informativnom programu, montirajući priloge o protokolu predsednika, partijskim kongresima, rečju režimsku propagandu. Njegov cimer je stari Čika Nebojša, bivši komunistički islednik koji, opterećen stotinama likvidacija koja je obavio za Titov režim, sada u nekoj vrsti religioznog ludila, zamišlja sebe kao mladog junaka starog crno-belog filma "Čudotvorni mač". Načelnica psihijatrije, doktorka Vanja, radi Roršahov test sa Borisom pokušavajući da mu postavi dijagnozu. Boris koji je opsednut filmovima, svojim kinotečkim iskustvom i umetnošću koju je studirao, u Roršahovim mrljama vidi film o plaćenim ubicama i prostitutkama. On pred zbunjenom doktorkom od mrlja mastila "montira" delimično smešnu, a delimično zastrašujuću priču o moralnom stanju ljudskih bića koja naseljavaju Zemlju istine, slobode i ljubavi….

Radnja filma se odvija u malom rudarskom mestu Srbije i vremenski obuhvata predratni, ratni i posleratni period... To je priča o tragičnom životnom putu nepismene žene sa sela, o njenom životu sa tri čoveka koja je volela. Njen životni put, rastrzan između stvarnosti i sna, život trpljenja, samoće, razočarenja, nadanja i ljubavi prerasta u neuništivost i simbol pobede čoveka.

Radoš dolazi iz provincije u Beograd da se upiše na odsek za kompoziciju Muzičke akademije. Pun je ideja i želi da stvara muziku za "čovečanstvo". Lepa koleginica ga opseda, a on se bezuspešno udvara drugoj. Stanuje u sobici u potkrovlju i u čestoj besparici stanarinu gazdarici plaća u naturi. U početku oduševljen, polako se razočarava sredinom i odnosom profesora prema muzici. Javno iskazuje svoje mišljenje da je muzika koja se forsira na Akademiji za mrtvace. On želi pravu, novu, veliku muziku i malo ljubavi. Iznenadna poseta dede iz provincije budi njegovu apolitičnu svest. I pošto borba na fakultetu ne pokazuje rezultate, razočaran, Radoš se vraća kući. Otac ga primorava na povratak, u borbu.

Nakon što Mara rodi Ivana, odmotava se klupko neočekivanih i zastrašujućih događaja. Ivanov otac Rok, oženjeni biznismen koga Mara opsesivno voli, je nestao. Kad Mara sazna da je Rok optužen za finansijsku prevaru, nju prebiju batinaši Rokove supruge. Mara i Rok uspeju da se sastanu, ali Mara se nađe u nemogućoj situaciji da bira između ljubavnika i deteta.

1993. šestoro beogradskih glumaca pritisnuti lošom financijskom situacijom, nesvesni ozbiljnosti ratnog stanja, pristaju da otputuju u Srpsku krajinu kako bi tamo u mestu Srbobran izveli predstavu "Buba u uhu". Putuju u transporteru i ubrzo doživljavaju prvo bombardovanje. U Srbobranu ih dočekuje pukovnik Gavro od koga saznaju da će imati dve predstave: jednu za civile, a drugu na prvoj liniji fronta za vojnike. Pun komičnih i apsurdnih situacija, film kritikuje politiku i ismeva nacionalizam.

Srpski knez Lazar 1389. godine odbija da se pokori turskom sultanu Muratu koji sa velikom vojskom nadire prema Srbiji da bi preko nje nastavio osvajanje Evrope. Iako svestan da je slabiji, bez dovoljno i dobro opremljene vojske, knez Lazar odlučuje da mu se suprotstavi. Srpski velikaši su nejedinstveni. Većina je za borbu makar i po cenu poraza, ali se neki kolebaju. Sve što je za oružje sposobno upućuje se ka polju Kosovu. Bitka na Kosovu, 1389. godine završena je bez pobednika, obe su vojske iskrvarile i posustale. Ginu i Lazar i Murat. Ali ipak, boj na Kosovu je dobijen, ne za srpsku državu koja je uskoro pala u turske ruke, već za Evropu, koju je telima svojih junaka spasila od prvog i najjačeg naleta turske najezde.