Nišvil džez festival je britanski časopis Guardian ove godine proglasio jednim od deset najboljih evropskih džez festivala. Koncept festivala je od početka bio zasnovan na kombinaciji tradicionalnih džez formi sa etno tradicijama različitih delova sveta, a naročito Balkana, čime je umnogome doprineo predstavljanju balkanske muzike kao novog svetskog trenda.

Nišvil džez festival je britanski časopis Guardian ove godine proglasio jednim od deset najboljih evropskih džez festivala. Koncept festivala je od početka bio zasnovan na kombinaciji tradicionalnih džez formi sa etno tradicijama različitih delova sveta, a naročito Balkana, čime je umnogome doprineo predstavljanju balkanske muzike kao novog svetskog trenda.

Rukometašice Srbije su u Celju napravile značajan korak ka plasmanu na sledeće Svetsko Prvenstvo. Nerešeno 29 prema 29 , protiv Slovenije je rezulatat , koji daje realnu nadu da će posle revanš utakmice u Boru naša selekcija biti učesnik šampionata , koji u novembru ove godine zajednički organizuju Nemačka i Holandija. Predvođene Andreom Lekić, naše rukometašice su u prvoj utakmici prikazale veoma dobru igru i šteta što takvu igru nisu pretvorile u pobedu. Ako u Boru naša odbrana nađe način da zaustavi sjajnu Tjašu Stanko , reprezentacija Srbije ima veliku šansu za pobedu makar i minimalnu. Bent Dal selektor Srbije nije bio zadovoljan posle prve utakmice i najavio je da će u Boru biti ispravljene sveuočene greške iz Celja.

FINA Svetski kup je međunarodno vaterpolo takmičenje reprezentacija koje organizuje FINA. Takmičenje se održava svake četvrte godine.

Uništavanje bubašvaba u magacinu pekare je prvi zadatak koji pekar poverava svome petnaestogodišnjem sinu, nadajući se da će ga tako iz sveta sanjalica prevesti u svet trudbenika. Razlog za neuspeh u poslu otac nalazi u dečakovom nesređenom seksualnom životu, pa ga vodi u jedan motel. Pošto i taj pokušaj ostaje bez uspeha, otac diže ruke. Dečaka će u svet seksa uvesti tetka, raspuštenica, na njoj svojstveni način.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Serija prati zanimljive događaje i pustolovine koje nosi svakodnevica u životu deteta. Junaci "Zokija Pokija" su oličenje negovanja univerzalnih, ali i zaboravljnih vrednosti... Serija zrači toplinom, odaje sliku sveta koji je za dete sigurno mesto kome se razvija i živi.

U desetoj epizodi Mio će saznati: kako efikasnije učiti, ko je bio Milutin Milanković, šta je to dom, šta je to identitet na internetu, šta radi scenograf.

Sedma epizoda govori o tome kako se kroz vreme menjalo pisanje pojedinih reči.

U dvodelnoj emisiji "Lični kosmos", posvećenoj Ivi Andriću, dr Žaneta Đukić Perišić, književnica i književna istoričarka, autorka knjige Nebo nad Beogradom: Andrić i prestonica, vodi gledaoca kroz Beorad u kome je pisac živeo i stvorio svoja najznačajnija dela. Žaneta Đukić Perišić je u Zadužbini Ive Andrića radila dugi niz godina, od mesta stručne saradnice, do upravnice. Svoj naučno-istražički rad posvetila je nobelovcu u brojnim objavljenim knjigama, kao što su: Kavaljer Svetog duha, Jevrejski portreti u delu Ive Andrića, dvojezično engleski-srpski, Pisac i priča: stvaralačka biografija Ive Andrića, Na početku svih staza: Andrić i Višegrad. Emisija prati pisca koji je u Beograd, prvi put, stigao lađom, u jesen 1919. godine. Tada je dobio posao sekretara u Ministarstvu vera osnovanog odmah po konstituisanju nove države, SHS. Iz iznajmljene sobe na Terazijama, kafane hotela "Moskva", omiljenog sastajališta međuratne književne i kulturne elite, Andrić postaje i ostaje lucidni književni portretista stanovnika Beograda, kao i došljaka u potrazi za poslom, obrazovanjem i snovima. Od Beograda ga privremeno odvaja diplomatska karijera, najpre u poslanstvu u Vatikanu, konzulatu u Trstu, Bukureštu. Na mestu ambasadora u Berlinu, našao se u najtežem trenutku, kada je namesnik Kraljevine Jugoslavije potpisao pristupanje Trojnom paktu, 25. marta 1941. Kao posledica tog potpisivanja, izbile su 27. marta demonstracije i izveden je vojni puč, što je dovelo do proterivanja jugoslovenskih diplomata iz Nemačke. Sa drugim diplomatskim službenicima i njihovim porodicama, Ivo Andrić, preko rasklimatanog Železničkog mosta, ponovo stiže vozom u Beograd, ovoga puta razrušen u šesto-aprilskom bombardovanju. U drugom delu emisije "Lični kosmos, Andrić u okupiranom i posleratnom Beogradu", pisac deli sudbinu, svakodnevnu nemaštinu i dramatične događaje zajedno sa stanovnicima grada, a zatim, posle oslobođenja Beograda, 20. oktobra 1944, postaje ugledna figura nove Jugoslavije.

Serija emisija "Život sa muzikom" Kulturno-obrazovnog programa RTS-a već nekoliko godina emituje se na programima RTS-a. Do sada je prikazana čitava plejada muzičara koji su obeležili drugu polovinu dvadesetog veka i koji su svetu približili našu muziku, a među njima su Radmila Bakočević, Biserka Cvejić, Olivera Miljaković, Duško Gojković i mnogi drugi svetski poznati muzičari.

Zabavno-informativni program posvećen informacionim tehnologijama, koji donosi najnovije vesti sa IT tržišta i prati aktuelne IT događaje.

Upoznaćemo dvadeset porodica koje su se osmelile da započnu novu i bolju životnu etapu , u novoj sredini, novoj kući i na novim poslovima. Kroz ove priče vodiće nas Marija Veljković. Svaka porodica raspolagaće budžetom od 1.200.000 dinara za kupovinu kuće, a postoji i dodatni budžet (do 500.000 dinara) sa kojim mogu započeti posao u sopstvenom dvorištu. Učesnici imaju samo jedan dan da izaberu kuću i rok od 30 dana da se u izabrani dom presele. Nakon toga, započinju svoj novi posao uz nesebičnu pomoć tima produkcije serijala "Novi početak" i to u vidu asistencije stručnjaka iz različitih oblasti. Kroz stručnu edukuaciju i uz dodatnu investiciju u sopstveni biznis, namera je da porodice postanu ekonomski nezavisne u novom okruženju.

Uživajte u snimku koncerta klasične muzike u izvođenju Simfonijskog orkestra RTS i saksofoniste Filipa Orlovića.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Šta biste uradili kada bi vam jednog dana neki vanzemaljac došao u kuću, a vi morate da ga naučite da živi na Zemlji? Radoznalcima, Maji, Aci i Jani ovaj zadatak nije bio ni malo težak. Kada je Aca stupio u kontakt sa vanzemaljcima uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku. Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti i društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu.

Život je prepun nedoumica. I jezik je prepun nedoumica, jer je živ. Nešto je doskora bilo pravilno pa više nije, ili obrnuto, ponekad je pravilno "i jedno i drugo", a ponekad nam nije baš sasvim jasno zašto se neke reči pišu i izgovaraju onako kako nam savetuju jezički stručnjaci. U seriji "Jezičke nedoumice" simpatični profesor traga za nedoumicama, fotografiše ih i istražuje kako bi nešto trebalo napisati ili reći. Što će se jednog dana možda promeniti... Jer, rekosmo, jezik je živ, kao što je živa i norma koja ga uređuje. Nedoumice su svuda oko nas: na internetu, u novinama, u prodavnici, na bilbordima, na oglasnim tablama raznih institucija... Zbunjuju nas sa svih strana. Neumorni profesor, poput Don Kihota, ne prestaje da se bori protiv njih. I uvek se nađe neki Sančo Pansa - majstor, komšija snagator, kuvar, voditelj - koji mu pomaže u toj neravnopravnoj borbi.

Emisija koja će vam približiti aktuelne teme iz oblasti nauke na zanimljiv i pristupačan način! Saznajte sve o novim tehnologijama i otkrićima do kojih su došli naučnici iz celog sveta.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

U današnjoj emisiji Drita govorimo o 9. Međunarodnom sajmu pčelarstva koji je održan u Bujanovcu. On je od izuzetnog značaja jer jer u tu opštinu zbog svog geografskog položaja, veliki broj pčelara dolazi da izlože svoje pčelarske proizvode.

Dobro došli u "Džez klub", samo na RTS- u! Ne propustite priliku da uživate u muzici i saznate više o jednom od najvažnijih muzičkih pravaca koji je oblikovao muzičku scenu sveta. Džez nije samo muzika – džez je umetnost, džez je emocija ali i priča, koja uzbuđuje i pokreće. Kroz ekskluzivne razgovore sa džez legendama i ostvarenim umetnicima, nezaboravnu muziku i atraktivan televizijski pristup, serijal "Džez klub" nudi uvide u brojne aspekte muzičkog pravca čija tradicija traje više od 100 godina, a evolucija je u stalnom toku. Novi serijal Muzičke redakcije RTS-a nudi jedinstven televizijski doživljaj- svaka epizoda "Džez kluba" otkriva skrivene tajne i fascinantne momente sveta džez muzike.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Nacionalno odbojkaško prvenstvo Srbije tzv. Superliga Srbije kao najviši profesionalni rang odbojkaškog takmičenja u Srbiji je od 2006. godine i raspada zajedničke države Srbije i Crne Gore.

Da li ljubav i stvaralaštvo mogu zajedno, da li nam strastvene romanse umetnika kazuju nešto više o njima, da li ljubav daje snagu umetnosti? Amedeo Modiljani i Žana Ebitern, Men Rej i Li Miler, Frida Kalo i Dijego Rivera, Vasilij Kandinski i Gabrijela Minter - burne ljubavi velikih umetnika kroz koje se prelamaju njihov život, neuroze, narcizam i suočavanje sa alter egom – njihovim dvojnikom. Robert Kapa, pionir foto-žurnalizma, autor koji je za pravu fotografiju bio spreman na ogroman rizik. Gerda Taro, talentovana, mlada umetnica - fotograf, neustrašiva i ambiciozna, jedna od prvih žena u foto-novinarstvu i ličnost koja je doprinela stvaranju legende o Robertu Kapi. Spoj dvoje politički angažovanih ljudi u strastvenoj ljubavi koja nije opstala u vrtlogu rata.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Glumica Ljiljana Blagojević, prvakinja drame Narodnog pozorišta u Beogradu, već pet decenija živi umetnost. U teatru je odigrala više od 60 uloga, snimila je pedesetak filmova sa najvećim domaćim i inostranim rediteljima, na desetine televizijskih serija... U nama je, zapravo, mali kosmos svega, kaže, objašnjavajući kako pronalazi sve te likove koje je tako uverljivo tumačila. Bila ona Doli Bel, Draga Mašin, doktorka na selu ili Vasa Železnova, sve njeno se pamti i traje.

U Koreji, devojka Na i momak Hae su najbolji prijatelji i često se vraćaju zajedno iz škole. Na se sa roditeljima seli u Njujork. Hae ostaje u Koreji, upisuje mašinstvo, neko vreme služi vojsku i onda nalazi posao. Na menja ime u Nora. Njih dvoje održavaju kontakt preko video-četova, gde razgovaraju o svemu. Na postiže uspeh kao scenaristkinja, srećno je udata za Artura, ali Hae dolazi u Njujork da provede neko vreme sa njima. Kako će se poseta odraziti na njihov odnos?

Uzbudljiva čileanska drama bazirana na istinitoj priči koja se 2015. godine odigrala u Fifi. Serhio Hadue, ponizni direktor malog fudbalskog kluba u Čileu, neočekivano se našao na čelu čileanskog fudbalskog saveza. Pijan od moći, postaje štićenik Hulia Grondone, predsednika argentinskog fudbalskog saveza, ali i FBI - ev ključ za poništavanje najveće šeme korupcije u svetu fudbala.

U plesnom spektaklu "Igra Bogova", ansambl Una Saga Serbica kroz pokret, muziku, kostime, scenografiju i specijalne efekte, predstavio je publici Sava centra priču inspirisanu balkanskim folklorom. Trideset plesača i solista na sceni ispričalo je ljubavnu priču u kojoj su utkana narodna predanja, božanstava i mitska bića Balkanskog nasleđa. "Igru Bogova" predvode solisti Nataša Nenadić, Ivan Mileusnić i Aleksandar Topalović. Kompozitori su Aleksandar Lokner i Goran Kovačić, reditelj Boško Đorđević, a koreografi Ana Krstić i Svetozar Krstić.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Upoznaćemo dvadeset porodica koje su se osmelile da započnu novu i bolju životnu etapu , u novoj sredini, novoj kući i na novim poslovima. Kroz ove priče vodiće nas Marija Veljković. Svaka porodica raspolagaće budžetom od 1.200.000 dinara za kupovinu kuće, a postoji i dodatni budžet (do 500.000 dinara) sa kojim mogu započeti posao u sopstvenom dvorištu. Učesnici imaju samo jedan dan da izaberu kuću i rok od 30 dana da se u izabrani dom presele. Nakon toga, započinju svoj novi posao uz nesebičnu pomoć tima produkcije serijala "Novi početak" i to u vidu asistencije stručnjaka iz različitih oblasti. Kroz stručnu edukuaciju i uz dodatnu investiciju u sopstveni biznis, namera je da porodice postanu ekonomski nezavisne u novom okruženju.

Upoznaćemo dvadeset porodica koje su se osmelile da započnu novu i bolju životnu etapu , u novoj sredini, novoj kući i na novim poslovima. Kroz ove priče vodiće nas Marija Veljković. Svaka porodica raspolagaće budžetom od 1.200.000 dinara za kupovinu kuće, a postoji i dodatni budžet (do 500.000 dinara) sa kojim mogu započeti posao u sopstvenom dvorištu. Učesnici imaju samo jedan dan da izaberu kuću i rok od 30 dana da se u izabrani dom presele. Nakon toga, započinju svoj novi posao uz nesebičnu pomoć tima produkcije serijala "Novi početak" i to u vidu asistencije stručnjaka iz različitih oblasti. Kroz stručnu edukuaciju i uz dodatnu investiciju u sopstveni biznis, namera je da porodice postanu ekonomski nezavisne u novom okruženju.

Uživajte uz sjajne mečeve naših odbojkašica dok se nadmeću za što bolje mesto u Prvenstvu Srbije! Saznajte koja će od ekipa poneti titulu najboljeg ženskog kluba u Srbiji.

Uživajte uz sjajne mečeve naših odbojkašica dok se nadmeću za što bolje mesto u Prvenstvu Srbije! Saznajte koja će od ekipa poneti titulu najboljeg ženskog kluba u Srbiji.

U Koreji, devojka Na i momak Hae su najbolji prijatelji i često se vraćaju zajedno iz škole. Na se sa roditeljima seli u Njujork. Hae ostaje u Koreji, upisuje mašinstvo, neko vreme služi vojsku i onda nalazi posao. Na menja ime u Nora. Njih dvoje održavaju kontakt preko video-četova, gde razgovaraju o svemu. Na postiže uspeh kao scenaristkinja, srećno je udata za Artura, ali Hae dolazi u Njujork da provede neko vreme sa njima. Kako će se poseta odraziti na njihov odnos?

Film je priča o profesoru muzike u penziji, Miši Brankovu, koji pod neobičnim okolnostima otkriva svoje pravo poreklo. Na mestu gde je nekada bio nacistički logor za Jevreje u Drugom svetskom ratu, radnici slučajno pronalaze limenu kutiju sa dokumentima koju je daleke 1941. godine zakopao logoraš Isak Vajs. Profesor saznaje da su njegovi pravi roditelji Vajsovi, koji su ga pre nego što su odvedeni u logor dali na čuvanje prijateljima, porodici Brankov. U kutiji je i nedovršena muzička partitura pod nazivom Kad svane dan, koju je komponovao Isak Vajs. Tragajući za istinom o sebi i svom poreklu profesor Miša traga i za malo poznatom istinom o logoru Judenlager Semlin, jednim od najstrašnijih nacističkih stratišta u samom srcu današnjeg Beograda. Istovremeno profesorova opsesija jeste da dovrši započetu kompoziciju svoga oca i da je izvede na mestu nekadašnjeg logora... što mu na kraju, posle niza peripetija, i polazi za rukom.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ovu veliku, karakterno različito obojenu porodicu predvodi Veliki Štrumpf koji zna da napravi razne čarobne napitke i baca čini. Društvo mu prave Štrumpfeta i svima poznati i omiljeni Mrgud, Kefalo, Gruber, Luftika i ostali. Štrumpfovi žive uglavnom mirnim, idiličnim životom. Ovu sreću kvari jedino zli čarobnjak Gargamel sa svojim pomoćnikom, mačkom Azraelom.

Ovu veliku, karakterno različito obojenu porodicu predvodi Veliki Štrumpf koji zna da napravi razne čarobne napitke i baca čini. Društvo mu prave Štrumpfeta i svima poznati i omiljeni Mrgud, Kefalo, Gruber, Luftika i ostali. Štrumpfovi žive uglavnom mirnim, idiličnim životom. Ovu sreću kvari jedino zli čarobnjak Gargamel sa svojim pomoćnikom, mačkom Azraelom.

Šta biste uradili kada bi vam jednog dana neki vanzemaljac došao u kuću, a vi morate da ga naučite da živi na Zemlji? Radoznalcima, Maji, Aci i Jani ovaj zadatak nije bio ni malo težak. Kada je Aca stupio u kontakt sa vanzemaljcima uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku. Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti i društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu.

Šta biste uradili kada bi vam jednog dana neki vanzemaljac došao u kuću, a vi morate da ga naučite da živi na Zemlji? Radoznalcima, Maji, Aci i Jani ovaj zadatak nije bio ni malo težak. Kada je Aca stupio u kontakt sa vanzemaljcima uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku. Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti i društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu.

Život je prepun nedoumica. I jezik je prepun nedoumica, jer je živ. Nešto je doskora bilo pravilno pa više nije, ili obrnuto, ponekad je pravilno "i jedno i drugo", a ponekad nam nije baš sasvim jasno zašto se neke reči pišu i izgovaraju onako kako nam savetuju jezički stručnjaci. U seriji "Jezičke nedoumice" simpatični profesor traga za nedoumicama, fotografiše ih i istražuje kako bi nešto trebalo napisati ili reći. Što će se jednog dana možda promeniti... Jer, rekosmo, jezik je živ, kao što je živa i norma koja ga uređuje. Nedoumice su svuda oko nas: na internetu, u novinama, u prodavnici, na bilbordima, na oglasnim tablama raznih institucija... Zbunjuju nas sa svih strana. Neumorni profesor, poput Don Kihota, ne prestaje da se bori protiv njih. I uvek se nađe neki Sančo Pansa - majstor, komšija snagator, kuvar, voditelj - koji mu pomaže u toj neravnopravnoj borbi.

Život je prepun nedoumica. I jezik je prepun nedoumica, jer je živ. Nešto je doskora bilo pravilno pa više nije, ili obrnuto, ponekad je pravilno "i jedno i drugo", a ponekad nam nije baš sasvim jasno zašto se neke reči pišu i izgovaraju onako kako nam savetuju jezički stručnjaci. U seriji "Jezičke nedoumice" simpatični profesor traga za nedoumicama, fotografiše ih i istražuje kako bi nešto trebalo napisati ili reći. Što će se jednog dana možda promeniti... Jer, rekosmo, jezik je živ, kao što je živa i norma koja ga uređuje. Nedoumice su svuda oko nas: na internetu, u novinama, u prodavnici, na bilbordima, na oglasnim tablama raznih institucija... Zbunjuju nas sa svih strana. Neumorni profesor, poput Don Kihota, ne prestaje da se bori protiv njih. I uvek se nađe neki Sančo Pansa - majstor, komšija snagator, kuvar, voditelj - koji mu pomaže u toj neravnopravnoj borbi.

U prvoj epizodi serijala razotkrivamo gde sve ima žive i koliko je ona opasna? Živa je izuzetno toksična, akumulira se u mozgu životinja i može izazvati oštećenja nervnog, imunog sistema, kao i pluća, bubrega, kože i očiju. Izloženost čak i malim količinama žive može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Naša zemlja ratifikovala je Zakon o konvenciji o živi i zvanično je od 10. aprila 2025. godine i Srbija član Minamata konvencije. Cilj konvencije je sprečavanje zagađenja živom u svetu. Šta je Minamata konvencija i šta Srbija dobija a šta su joj obaveze? Zbog čega je živa toliko opasna za životnu sredinu i zdravlje? Koliko je ima u hrani, posebno u ribi? Posle ručnog kopanja zlata, sagorevanje uglja je drugi najveći izvor emisija žive u svetu. Koliko u tom slučaju termoelektrane u Srbiji predstavljaju rizik za zdravlje ljudi? Odgovore na ova pitanja daće: Sonja Roglić, Načelnik odeljenja za hemikalije Ministarstva zaštite životne sredine, nacionalni fokal point za Minamata konvenciju, dr sc Marijana Ćurčić, toksikolog, Ana Banduka Todorović, nutricionista i specijalista javnog zdravlja i prof. dr Dragana Životić, Rudarsko geološki fakultet Univerziteta u Beogradu.

U prvoj epizodi serijala razotkrivamo gde sve ima žive i koliko je ona opasna? Živa je izuzetno toksična, akumulira se u mozgu životinja i može izazvati oštećenja nervnog, imunog sistema, kao i pluća, bubrega, kože i očiju. Izloženost čak i malim količinama žive može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Naša zemlja ratifikovala je Zakon o konvenciji o živi i zvanično je od 10. aprila 2025. godine i Srbija član Minamata konvencije. Cilj konvencije je sprečavanje zagađenja živom u svetu. Šta je Minamata konvencija i šta Srbija dobija a šta su joj obaveze? Zbog čega je živa toliko opasna za životnu sredinu i zdravlje? Koliko je ima u hrani, posebno u ribi? Posle ručnog kopanja zlata, sagorevanje uglja je drugi najveći izvor emisija žive u svetu. Koliko u tom slučaju termoelektrane u Srbiji predstavljaju rizik za zdravlje ljudi? Odgovore na ova pitanja daće: Sonja Roglić, Načelnik odeljenja za hemikalije Ministarstva zaštite životne sredine, nacionalni fokal point za Minamata konvenciju, dr sc Marijana Ćurčić, toksikolog, Ana Banduka Todorović, nutricionista i specijalista javnog zdravlja i prof. dr Dragana Životić, Rudarsko geološki fakultet Univerziteta u Beogradu.

Danas su začinske biljke dostupne svima i ne razmišljamo mnogo o njima kada ih koristimo u kulinarstvu. Ali nije oduvek bilo tako. U davnoj prošlosti, začini su bili sinonim ekonomske moći, nedostižni i skupi, zbog njih su se čak vodili i ratovi, ali i dešavala velika geografska otkrića. Za začine se vezuju brojni mitovi, predanja i verovanja, ali njihova najvažnija uloga danas je u gastronomiji, jer predstavljaju nezaobilazan dodatak svakom jelu.

Danas su začinske biljke dostupne svima i ne razmišljamo mnogo o njima kada ih koristimo u kulinarstvu. Ali nije oduvek bilo tako. U davnoj prošlosti, začini su bili sinonim ekonomske moći, nedostižni i skupi, zbog njih su se čak vodili i ratovi, ali i dešavala velika geografska otkrića. Za začine se vezuju brojni mitovi, predanja i verovanja, ali njihova najvažnija uloga danas je u gastronomiji, jer predstavljaju nezaobilazan dodatak svakom jelu.

Emisija o aktivnostima albanske nacionalne manjine u Srbiji koja se realizuje u saradnji sa TV Spektri iz Bujanovca.

Emisija o aktivnostima albanske nacionalne manjine u Srbiji koja se realizuje u saradnji sa TV Spektri iz Bujanovca.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Uživajte u koncertu koji su priredili violinista Roman Simović i Simfonijski orkestar RTS. Oni izvode muziku Petra Iljiča Čajkovskog, ruskog kompozitora koji je živeo i stvarao u drugoj polovini 19. veka.

Uživajte u koncertu koji su priredili violinista Roman Simović i Simfonijski orkestar RTS. Oni izvode muziku Petra Iljiča Čajkovskog, ruskog kompozitora koji je živeo i stvarao u drugoj polovini 19. veka.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

U Domu Narodne skupštine Republike Srbije biće održana sednica o izboru Vlade mandatara Đura Macuta. Vladu će sačinjavati 25 ministarstava i 5 ministara bez portfelja.

Šta biste uradili kada bi vam jednog dana neki vanzemaljac došao u kuću, a vi morate da ga naučite da živi na Zemlji? Radoznalcima, Maji, Aci i Jani ovaj zadatak nije bio ni malo težak. Kada je Aca stupio u kontakt sa vanzemaljcima uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku. Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti i društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu.

Šta biste uradili kada bi vam jednog dana neki vanzemaljac došao u kuću, a vi morate da ga naučite da živi na Zemlji? Radoznalcima, Maji, Aci i Jani ovaj zadatak nije bio ni malo težak. Kada je Aca stupio u kontakt sa vanzemaljcima uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku. Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti i društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu.

Život je prepun nedoumica. I jezik je prepun nedoumica, jer je živ. Nešto je doskora bilo pravilno pa više nije, ili obrnuto, ponekad je pravilno "i jedno i drugo", a ponekad nam nije baš sasvim jasno zašto se neke reči pišu i izgovaraju onako kako nam savetuju jezički stručnjaci. U seriji "Jezičke nedoumice" simpatični profesor traga za nedoumicama, fotografiše ih i istražuje kako bi nešto trebalo napisati ili reći. Što će se jednog dana možda promeniti... Jer, rekosmo, jezik je živ, kao što je živa i norma koja ga uređuje. Nedoumice su svuda oko nas: na internetu, u novinama, u prodavnici, na bilbordima, na oglasnim tablama raznih institucija... Zbunjuju nas sa svih strana. Neumorni profesor, poput Don Kihota, ne prestaje da se bori protiv njih. I uvek se nađe neki Sančo Pansa - majstor, komšija snagator, kuvar, voditelj - koji mu pomaže u toj neravnopravnoj borbi.

Život je prepun nedoumica. I jezik je prepun nedoumica, jer je živ. Nešto je doskora bilo pravilno pa više nije, ili obrnuto, ponekad je pravilno "i jedno i drugo", a ponekad nam nije baš sasvim jasno zašto se neke reči pišu i izgovaraju onako kako nam savetuju jezički stručnjaci. U seriji "Jezičke nedoumice" simpatični profesor traga za nedoumicama, fotografiše ih i istražuje kako bi nešto trebalo napisati ili reći. Što će se jednog dana možda promeniti... Jer, rekosmo, jezik je živ, kao što je živa i norma koja ga uređuje. Nedoumice su svuda oko nas: na internetu, u novinama, u prodavnici, na bilbordima, na oglasnim tablama raznih institucija... Zbunjuju nas sa svih strana. Neumorni profesor, poput Don Kihota, ne prestaje da se bori protiv njih. I uvek se nađe neki Sančo Pansa - majstor, komšija snagator, kuvar, voditelj - koji mu pomaže u toj neravnopravnoj borbi.

Kopenhagen nije samo političko i kulturno središte Danske već i uzor ekološke održivosti. Pokušavajući da postane prvi grad sa nultom emisijom štetnih gasova do 2025. godine grad gradi nove biciklističke staze, investira u zelene tehnologije i akcenat stavlja na održivost. Luka u Kopenhagenu je jedna od najvažnijih i najlepših luka u Evropi. Kupališta na otvorenom postala su jedan od simbola Danske prestonice. Grad u kome je rođen čuveni pisac Hans Kristijan Andersen je jačanjem saradnje sa Švedskom postao sedište velike regije sa skoro četiri miliona stanovnika. To je jedna od najrazvijenijih oblasti u EU. Most Eresund, koji spaja Kopenhagen i Malme smatra se arhitektonskim čudom i najduži je kombinovani most na svetu.

Kopenhagen nije samo političko i kulturno središte Danske već i uzor ekološke održivosti. Pokušavajući da postane prvi grad sa nultom emisijom štetnih gasova do 2025. godine grad gradi nove biciklističke staze, investira u zelene tehnologije i akcenat stavlja na održivost. Luka u Kopenhagenu je jedna od najvažnijih i najlepših luka u Evropi. Kupališta na otvorenom postala su jedan od simbola Danske prestonice. Grad u kome je rođen čuveni pisac Hans Kristijan Andersen je jačanjem saradnje sa Švedskom postao sedište velike regije sa skoro četiri miliona stanovnika. To je jedna od najrazvijenijih oblasti u EU. Most Eresund, koji spaja Kopenhagen i Malme smatra se arhitektonskim čudom i najduži je kombinovani most na svetu.

"Spomenar iz Srbije" je serijal emisija u kojima slavimo lepote, uspomene, suvenire, iskustvo i doživljaje kao i jedinstvene priče koje idu uz njih iz različitih krajeva naše zemlje. Putujemo kroz vreme, kulturu i običaje koji su oblikovali naš identitet, a koje sa ponosom šire glas o gostoprimstvu, veštini i domišljatosti stanovnika Srbije kako u prošlosti, tako i danas. Serija nije samo svojevrsni vodič već je i podsećanje na to da su uspomene dragocene i da su utkane u svaki utisak ili materijalnu stvar koju ponesemo sa sobom. A šta ćete vi staviti u svoj spomenar iz Srbije? Miris, ukus, reč, sliku, pesmu, jedinstvenu rukotvorinu, tradicionalni ili moderan proizvod?

"Spomenar iz Srbije" je serijal emisija u kojima slavimo lepote, uspomene, suvenire, iskustvo i doživljaje kao i jedinstvene priče koje idu uz njih iz različitih krajeva naše zemlje. Putujemo kroz vreme, kulturu i običaje koji su oblikovali naš identitet, a koje sa ponosom šire glas o gostoprimstvu, veštini i domišljatosti stanovnika Srbije kako u prošlosti, tako i danas. Serija nije samo svojevrsni vodič već je i podsećanje na to da su uspomene dragocene i da su utkane u svaki utisak ili materijalnu stvar koju ponesemo sa sobom. A šta ćete vi staviti u svoj spomenar iz Srbije? Miris, ukus, reč, sliku, pesmu, jedinstvenu rukotvorinu, tradicionalni ili moderan proizvod?

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Imovina nije pitanje politike, već prava. Bar bi tako trebalo da bude. Ali da je taj pravni put dug i krivudav svedoče desetine hiljada raseljenih koji do svojih poseda na Kosovu i Metohiji ne mogu da dođu godinama. Imanja su morali da napuste, a ko ih i šta sprečava da ponovo njima raspolažu, mnogi od njih svedoče u novom serijalu Radio-televizije Srbije "Pravo na sutra". Kancelarija za Kosovo i Metohiju i kancelarije pravnih timova projekta "Besplatna pravna pomoć", koji se sprovodi uz podršku Evropske unije, adrese su na kojima zainteresovani građani mogu da potraže pomoć. U kojim slučajevima, pod kojim okolnostima? Kako ti procesi izgledaju i šta vlasnici zatiču kada konačno dođu do svoje imovine? Svedočenja, problemi, nada u pravdu i rešenja, sve to u 6 emisija serijala "Pravo na sutra", realizovanim u saradnji sa Projektom Evropske unije "Besplatna pravna pomoć" i Kancelarijom za Kosovo i Metohiju.

Jedini specijalizovani TV serijal o pozorišnoj umetnosti u regionu, autora i urednika Slobodana Savića. Emisija je osmišljena i pokrenuta početkom 2002. godine s namerom da posreduje pozorišnu umetnost širokom TV auditorijumu. Za gledaoce zainteresovane za pozorište, podjednako kao i za pozorišne stvaraoce. Čitanje pozorišta je pouzdana, stručna, informativna i kritički osvešćena hronika referentnih pozorišnih zbivanja. U formi kritičko-fenomenološke i dokumentarno-informativne strukture autor promišlja ključne fenomene koji se iščitavaju iz pozorišnih ostvarenja.

Kako li će društvo budućnosti predstavljati globalnu kulturu? Koji predmeti će biti odabrani da budu izloženi javnosti? Da li će to biti ploča Elvisa Preslija, print Endija Vorhola, haljina Merilin Monro, poster iz filma Kazablanka, Simpsonovi ili Avatar? Sve su to fragmenti jedne urbane katedrale, značajni artefakti savremene kulture, ali i najživopisniji dokumenti naših života. Pokušaćemo da objasnimo šta treba da se dogodi da bi nešto postalo pop kultura? Da li ona predstavlja nešto dobro ili loše? Na koji način se oblikuje pop kultura i na koji način ona oblikuje nas?

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Uživajte uz sjajne mečeve naših odbojkašica dok se nadmeću za što bolje mesto u Prvenstvu Srbije! Saznajte koja će od ekipa poneti titulu najboljeg ženskog kluba u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Povodom smrti književnika i nekadašnjeg urednika u Kulturno umetničkom programu Filipa Davida, Redakcija za kulturu i umetnost reprizira emisiju Autoportret snimljenu 2016. godine. Filipa Davida prepoznajemo pre svega kao književnika. Ipak, on je i scenarista i esejista i dugogodišnji urednik na TV Beograd i pedagog. Kako je uklopio sva svoja interesovanja u dug radni vek, šta je najviše uticalo na njegovo formiranje i spisateljski stil, da li je i političar i zašto ima potrebu da se društveno angažuje, otkriva nam u razgovoru sa dramskim piscem Nenadom Prokićem, filmskim kritičarem Milanom Vlaičićem, književnicima Srđanom Srdićem, Ibrahimom Hadžićem i Vladimirom Arsenićem, kao i sa rediteljem i likovnim kritičarem Đorđem Kadijevićem. Omiljeno mesto Filipa Davida ukazuje na potrebu da se druži dok mu je omiljena muzička numera ujedno i kritika društva. Dobitnika Ninove nagrade za 2015, Filipa Davida, upoznajemo na jedan potpuno nov način, kroz njegova sećanja, stavove, ali i uz pomalo gorčine.

Serijal prati likovne stvaraoce sa domaće i svetske, umetničke scene, aktuelne manifestacije, kao i probleme i fenomene savremenih, likovnih umetnika.

Ako želite da čujete novosti iz sveta nauke, razotkrijete mitove ili istražite naučnu stranu svakodnevnih pojava, onda je vreme da zajedno krenemo u "Naučni portalˮ. Pažljivo ćemo pratiti dešavanja u svetu nauke a aktuelne teme posmatrati iz naučnog ugla.

Ako želite da čujete novosti iz sveta nauke, razotkrijete mitove ili istražite naučnu stranu svakodnevnih pojava, onda je vreme da zajedno krenemo u "Naučni portalˮ. Pažljivo ćemo pratiti dešavanja u svetu nauke a aktuelne teme posmatrati iz naučnog ugla.

Pošta kao institucija ima jednu od najznačajnijih uloga u mirnodopskim uslovima, a u ratnim uslovima, dobro organizovana pošta je nezamenljivi činilac i u vojnom i u pozadinskom delu. U ovoj epizodi gledaoci će imati priliku da saznaju niz do sada nepoznatih, ili malo poznatih podataka o Pošti Srbije u Velikom ratu, da vide mnoge nepoznate fotografije iz tog perioda kao i bogatu dokumentaciju. Sa koliko ozbiljnosti je država Srbija pristupala organizovanju svojih institucija govori i to što je za izradu šifarnika za odvijanje vojnog poštanskog saobraćaja angažovala najvećeg srpskog matematičkog genija Miku Petrovića Alasa.

Pošta kao institucija ima jednu od najznačajnijih uloga u mirnodopskim uslovima, a u ratnim uslovima, dobro organizovana pošta je nezamenljivi činilac i u vojnom i u pozadinskom delu. U ovoj epizodi gledaoci će imati priliku da saznaju niz do sada nepoznatih, ili malo poznatih podataka o Pošti Srbije u Velikom ratu, da vide mnoge nepoznate fotografije iz tog perioda kao i bogatu dokumentaciju. Sa koliko ozbiljnosti je država Srbija pristupala organizovanju svojih institucija govori i to što je za izradu šifarnika za odvijanje vojnog poštanskog saobraćaja angažovala najvećeg srpskog matematičkog genija Miku Petrovića Alasa.

13 razloga je američka hit serija zasnovana na istoimenom romanu Trinaest razloga Džeja Ašera iz 2007, koju je za Netfliks adaptirao Brajan Jokri. Radnja prati život učenika srednje škole, Kleja Džensena, njegovu drugaricu Hanu Bejker, devojku koja oduzima sopstveni život nakon što je doživela niz demoralizovanih poduhvata od strane svojih vršnjaka, kao i njihove drugove i drugarice. Kutija kaseta koja je snimila Hana pre nego što se ubila, daje trinaest razloga zašto je ona to učinila i namenjene su osobama koje su, svaka na svoj način, doprinele tome da odluči da okonča svoj život. Klej je jedna od osoba na kaseti, i kada presluša, sve što treba da uradi jeste da ih pošalje sledećem na listi. Serija je dobila brojne pozitivne kritike kritičara i publike, koji su pohvalili radnju ali i glumačku postavu, naročito dve glavne uloge - Dilana Mineta i Ketrin Langford. I knjiga i sama serija bavi se veoma važnim temama depresije, samoubistva, vršnjačkog nasilja, seksualnosti, kao i raznim problemima i pritiscima sa kojima se nose mladi ljudi danas.

13 razloga je američka hit serija zasnovana na istoimenom romanu Trinaest razloga Džeja Ašera iz 2007, koju je za Netfliks adaptirao Brajan Jokri. Radnja prati život učenika srednje škole, Kleja Džensena, njegovu drugaricu Hanu Bejker, devojku koja oduzima sopstveni život nakon što je doživela niz demoralizovanih poduhvata od strane svojih vršnjaka, kao i njihove drugove i drugarice. Kutija kaseta koja je snimila Hana pre nego što se ubila, daje trinaest razloga zašto je ona to učinila i namenjene su osobama koje su, svaka na svoj način, doprinele tome da odluči da okonča svoj život. Klej je jedna od osoba na kaseti, i kada presluša, sve što treba da uradi jeste da ih pošalje sledećem na listi. Serija je dobila brojne pozitivne kritike kritičara i publike, koji su pohvalili radnju ali i glumačku postavu, naročito dve glavne uloge - Dilana Mineta i Ketrin Langford. I knjiga i sama serija bavi se veoma važnim temama depresije, samoubistva, vršnjačkog nasilja, seksualnosti, kao i raznim problemima i pritiscima sa kojima se nose mladi ljudi danas.

Manifestacija Wine Garden održala se 15. i 16. juna 2019. godine u ambijentu Botaničke bašte, jednom od najlepših prostora centra Beograda. Botanička bašta je prvi put otvorila svoja vrata za održavanje jednog ovako atraktivnog događaja. U ovom prelepom ambijentu, u okviru manifestacije Wine Garden, nastupili su džez kantautorka Lena Kovačević i balkan-soul autor Marko Luis.

Manifestacija Wine Garden održala se 15. i 16. juna 2019. godine u ambijentu Botaničke bašte, jednom od najlepših prostora centra Beograda. Botanička bašta je prvi put otvorila svoja vrata za održavanje jednog ovako atraktivnog događaja. U ovom prelepom ambijentu, u okviru manifestacije Wine Garden, nastupili su džez kantautorka Lena Kovačević i balkan-soul autor Marko Luis.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Imovina nije pitanje politike, već prava. Bar bi tako trebalo da bude. Ali da je taj pravni put dug i krivudav svedoče desetine hiljada raseljenih koji do svojih poseda na Kosovu i Metohiji ne mogu da dođu godinama. Imanja su morali da napuste, a ko ih i šta sprečava da ponovo njima raspolažu, mnogi od njih svedoče u novom serijalu Radio-televizije Srbije "Pravo na sutra". Kancelarija za Kosovo i Metohiju i kancelarije pravnih timova projekta "Besplatna pravna pomoć", koji se sprovodi uz podršku Evropske unije, adrese su na kojima zainteresovani građani mogu da potraže pomoć. U kojim slučajevima, pod kojim okolnostima? Kako ti procesi izgledaju i šta vlasnici zatiču kada konačno dođu do svoje imovine? Svedočenja, problemi, nada u pravdu i rešenja, sve to u 6 emisija serijala "Pravo na sutra", realizovanim u saradnji sa Projektom Evropske unije "Besplatna pravna pomoć" i Kancelarijom za Kosovo i Metohiju.

Imovina nije pitanje politike, već prava. Bar bi tako trebalo da bude. Ali da je taj pravni put dug i krivudav svedoče desetine hiljada raseljenih koji do svojih poseda na Kosovu i Metohiji ne mogu da dođu godinama. Imanja su morali da napuste, a ko ih i šta sprečava da ponovo njima raspolažu, mnogi od njih svedoče u novom serijalu Radio-televizije Srbije "Pravo na sutra". Kancelarija za Kosovo i Metohiju i kancelarije pravnih timova projekta "Besplatna pravna pomoć", koji se sprovodi uz podršku Evropske unije, adrese su na kojima zainteresovani građani mogu da potraže pomoć. U kojim slučajevima, pod kojim okolnostima? Kako ti procesi izgledaju i šta vlasnici zatiču kada konačno dođu do svoje imovine? Svedočenja, problemi, nada u pravdu i rešenja, sve to u 6 emisija serijala "Pravo na sutra", realizovanim u saradnji sa Projektom Evropske unije "Besplatna pravna pomoć" i Kancelarijom za Kosovo i Metohiju.

Uživajte uz sjajne mečeve naših odbojkašica dok se nadmeću za što bolje mesto u Prvenstvu Srbije! Saznajte koja će od ekipa poneti titulu najboljeg ženskog kluba u Srbiji.

Uživajte uz sjajne mečeve naših odbojkašica dok se nadmeću za što bolje mesto u Prvenstvu Srbije! Saznajte koja će od ekipa poneti titulu najboljeg ženskog kluba u Srbiji.

U prvoj epizodi serijala razotkrivamo gde sve ima žive i koliko je ona opasna? Živa je izuzetno toksična, akumulira se u mozgu životinja i može izazvati oštećenja nervnog, imunog sistema, kao i pluća, bubrega, kože i očiju. Izloženost čak i malim količinama žive može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Naša zemlja ratifikovala je Zakon o konvenciji o živi i zvanično je od 10. aprila 2025. godine i Srbija član Minamata konvencije. Cilj konvencije je sprečavanje zagađenja živom u svetu. Šta je Minamata konvencija i šta Srbija dobija a šta su joj obaveze? Zbog čega je živa toliko opasna za životnu sredinu i zdravlje? Koliko je ima u hrani, posebno u ribi? Posle ručnog kopanja zlata, sagorevanje uglja je drugi najveći izvor emisija žive u svetu. Koliko u tom slučaju termoelektrane u Srbiji predstavljaju rizik za zdravlje ljudi? Odgovore na ova pitanja daće: Sonja Roglić, Načelnik odeljenja za hemikalije Ministarstva zaštite životne sredine, nacionalni fokal point za Minamata konvenciju, dr sc Marijana Ćurčić, toksikolog, Ana Banduka Todorović, nutricionista i specijalista javnog zdravlja i prof. dr Dragana Životić, Rudarsko geološki fakultet Univerziteta u Beogradu.

U prvoj epizodi serijala razotkrivamo gde sve ima žive i koliko je ona opasna? Živa je izuzetno toksična, akumulira se u mozgu životinja i može izazvati oštećenja nervnog, imunog sistema, kao i pluća, bubrega, kože i očiju. Izloženost čak i malim količinama žive može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Naša zemlja ratifikovala je Zakon o konvenciji o živi i zvanično je od 10. aprila 2025. godine i Srbija član Minamata konvencije. Cilj konvencije je sprečavanje zagađenja živom u svetu. Šta je Minamata konvencija i šta Srbija dobija a šta su joj obaveze? Zbog čega je živa toliko opasna za životnu sredinu i zdravlje? Koliko je ima u hrani, posebno u ribi? Posle ručnog kopanja zlata, sagorevanje uglja je drugi najveći izvor emisija žive u svetu. Koliko u tom slučaju termoelektrane u Srbiji predstavljaju rizik za zdravlje ljudi? Odgovore na ova pitanja daće: Sonja Roglić, Načelnik odeljenja za hemikalije Ministarstva zaštite životne sredine, nacionalni fokal point za Minamata konvenciju, dr sc Marijana Ćurčić, toksikolog, Ana Banduka Todorović, nutricionista i specijalista javnog zdravlja i prof. dr Dragana Životić, Rudarsko geološki fakultet Univerziteta u Beogradu.

Kopenhagen nije samo političko i kulturno središte Danske već i uzor ekološke održivosti. Pokušavajući da postane prvi grad sa nultom emisijom štetnih gasova do 2025. godine grad gradi nove biciklističke staze, investira u zelene tehnologije i akcenat stavlja na održivost. Luka u Kopenhagenu je jedna od najvažnijih i najlepših luka u Evropi. Kupališta na otvorenom postala su jedan od simbola Danske prestonice. Grad u kome je rođen čuveni pisac Hans Kristijan Andersen je jačanjem saradnje sa Švedskom postao sedište velike regije sa skoro četiri miliona stanovnika. To je jedna od najrazvijenijih oblasti u EU. Most Eresund, koji spaja Kopenhagen i Malme smatra se arhitektonskim čudom i najduži je kombinovani most na svetu.

Kopenhagen nije samo političko i kulturno središte Danske već i uzor ekološke održivosti. Pokušavajući da postane prvi grad sa nultom emisijom štetnih gasova do 2025. godine grad gradi nove biciklističke staze, investira u zelene tehnologije i akcenat stavlja na održivost. Luka u Kopenhagenu je jedna od najvažnijih i najlepših luka u Evropi. Kupališta na otvorenom postala su jedan od simbola Danske prestonice. Grad u kome je rođen čuveni pisac Hans Kristijan Andersen je jačanjem saradnje sa Švedskom postao sedište velike regije sa skoro četiri miliona stanovnika. To je jedna od najrazvijenijih oblasti u EU. Most Eresund, koji spaja Kopenhagen i Malme smatra se arhitektonskim čudom i najduži je kombinovani most na svetu.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Najpoznatija serija našeg velikog glumca Milana Laneta Gutovića ali i ujedno reditelja i scenariste Vladimira Andrića, otkriva svoje nove mogućnosti. On, Milan Lane Gutović, u ulozi pustolova istraživača, u svakoj priči otkriva nove svetove, pojave iliti bisere današnjeg društva. On, najpametniji, najotvoreniji, najradoznaliji Pustolov u svojim pričama stigao je i stiže do dalekih svetova, dimenzija, vremena. Gledaoci mu veruju, a zašto, zapitajte se i vi.

Interaktivni dečji magazin po zamisli Timotija Džona Bajforda.

Šta biste uradili kada bi vam jednog dana neki vanzemaljac došao u kuću, a vi morate da ga naučite da živi na Zemlji? Radoznalcima, Maji, Aci i Jani ovaj zadatak nije bio ni malo težak. Kada je Aca stupio u kontakt sa vanzemaljcima uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku. Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti i društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu.

Život je prepun nedoumica. I jezik je prepun nedoumica, jer je živ. Nešto je doskora bilo pravilno pa više nije, ili obrnuto, ponekad je pravilno "i jedno i drugo", a ponekad nam nije baš sasvim jasno zašto se neke reči pišu i izgovaraju onako kako nam savetuju jezički stručnjaci. U seriji "Jezičke nedoumice" simpatični profesor traga za nedoumicama, fotografiše ih i istražuje kako bi nešto trebalo napisati ili reći. Što će se jednog dana možda promeniti... Jer, rekosmo, jezik je živ, kao što je živa i norma koja ga uređuje. Nedoumice su svuda oko nas: na internetu, u novinama, u prodavnici, na bilbordima, na oglasnim tablama raznih institucija... Zbunjuju nas sa svih strana. Neumorni profesor, poput Don Kihota, ne prestaje da se bori protiv njih. I uvek se nađe neki Sančo Pansa - majstor, komšija snagator, kuvar, voditelj - koji mu pomaže u toj neravnopravnoj borbi.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez? Šta je to što može da doprinese sprečavanju bolesti ili bržem oporavku? Koja su nova naučna saznanja o biljnim lekovima, tradicionalnoj medicini, aktivnom pristupu zdravlju, samolečenju? Dobro je znati odgovore na ova pitanja i zato se to istražuje u emisiji.

Imovina nije pitanje politike, već prava. Bar bi tako trebalo da bude. Ali da je taj pravni put dug i krivudav svedoče desetine hiljada raseljenih koji do svojih poseda na Kosovu i Metohiji ne mogu da dođu godinama. Imanja su morali da napuste, a ko ih i šta sprečava da ponovo njima raspolažu, mnogi od njih svedoče u novom serijalu Radio-televizije Srbije "Pravo na sutra". Kancelarija za Kosovo i Metohiju i kancelarije pravnih timova projekta "Besplatna pravna pomoć", koji se sprovodi uz podršku Evropske unije, adrese su na kojima zainteresovani građani mogu da potraže pomoć. U kojim slučajevima, pod kojim okolnostima? Kako ti procesi izgledaju i šta vlasnici zatiču kada konačno dođu do svoje imovine? Svedočenja, problemi, nada u pravdu i rešenja, sve to u 6 emisija serijala "Pravo na sutra", realizovanim u saradnji sa Projektom Evropske unije "Besplatna pravna pomoć" i Kancelarijom za Kosovo i Metohiju.

Tragači Milica Jokanović, Žarko Stevanović i Milorad Milinković vraćaju se na vaše ekrane. U jednom od najdugovečnijih domaćih nedeljnih kvizova, ponovo će upotrebiti svoje znanje, brzinu i hladnokrvnost ne bi li stigli neke od najuspešnijih, najmlađih i najsimpatičnijih takmičara do sada. Srećom po takmičare, na njihovom timskom putu do nagrade i ove godine Tragače će pokušati da zbuni omiljeno TV lice, Jovan Memedović.

Hor RTS i dečji hor "Kolibri" izvode horsko delo "Strasna sedmica", Maksimilijana Štajnberga, ruskog kompozitora koji je stvarao u prvoj polovini 20. veka.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Šta biste uradili kada bi vam jednog dana neki vanzemaljac došao u kuću, a vi morate da ga naučite da živi na Zemlji? Radoznalcima, Maji, Aci i Jani ovaj zadatak nije bio ni malo težak. Kada je Aca stupio u kontakt sa vanzemaljcima uz pomoć svog specijalnog kompjutera, stigla je Mio, zbunjena vanzemaljka koja ima moć da se pretvara u mačku. Kroz 12 epizoda radoznalci će pokušati da je nauče o našoj prirodi, najistaknutijim istorijskim ličnostima, profesijama, ali i nekim problemima i pitanjima koja su deci važna. Mio će dobiti i društvo, antivirusa Reksa, koji ima zadatak da decu nauči o bezbednosti na internetu.

Život je prepun nedoumica. I jezik je prepun nedoumica, jer je živ. Nešto je doskora bilo pravilno pa više nije, ili obrnuto, ponekad je pravilno "i jedno i drugo", a ponekad nam nije baš sasvim jasno zašto se neke reči pišu i izgovaraju onako kako nam savetuju jezički stručnjaci. U seriji "Jezičke nedoumice" simpatični profesor traga za nedoumicama, fotografiše ih i istražuje kako bi nešto trebalo napisati ili reći. Što će se jednog dana možda promeniti... Jer, rekosmo, jezik je živ, kao što je živa i norma koja ga uređuje. Nedoumice su svuda oko nas: na internetu, u novinama, u prodavnici, na bilbordima, na oglasnim tablama raznih institucija... Zbunjuju nas sa svih strana. Neumorni profesor, poput Don Kihota, ne prestaje da se bori protiv njih. I uvek se nađe neki Sančo Pansa - majstor, komšija snagator, kuvar, voditelj - koji mu pomaže u toj neravnopravnoj borbi.

Kroz 12 polusatnih emisija serijal istražuje važnu oblast naše kulture - legatorstvo. Inspirisani čuvenom Andrićevom misli da svi mi umiremo samo jednom, a veliki ljudi po dva puta, jednom kad ih nestane sa zemlje, a drugi put kad propadne njihova zadužbina - autori su fenomenološkim pristupom nastojali da pronađu odgovore na sledeća pitanja: šta su legati i koliko su nam važni, ko su naši najveći darodavci i zadužbinari i šta ih je pokretalo da ostavljaju svoju imovinu društvu, koji su najveći problemi sa kojima se stručnjaci u muzejima danas suočavaju, kakav je naš odnos prema kulturnom nasleđu a kako se evropske zemlje odnose prema legatima. Konačno, da li je moguće sagledati budućnost u kojoj bi naši važni pokloni mogli da budu čuvani i sačuvani na najbolji način i da li smo u stanju da, prateći najbolja evropska rešenja, legate učinimo živim delom kulturne i obrazovne scene. Brojne kulturne institucije podržale su istraživački rad Redakcije opšteobrazovnog programa i odazvale se pozivu za učešće u serijalu "Glasovi iz prošlosti".

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Neposredno nakon predstavljanja novog studijskog albuma (dupli CD, PGP RTS), pod nazivom "Koreni i cvetovi", renomirana estradna umetnica Dragica Radosavljević Cakana održala je i veliki solistički koncert u MTS dvorani. "Dobro veče i dobro došli da zajedno zapevamo, pa i zaplačemo. Da slavimo što smo svoji, što imamo i korene i cvetove. Hvala vam još jednom i dobro mi došli.", obratila se Dragica Radosavljević Cakana publici na početku koncerta, odevena u narodnu nošnju koju je donela iz rodnog Leposavića. Tokom nesvakidašnjeg muzičkog spektakla koji je trajao duže od dva sata, uz pratnju vrhunskih muzičara Narodnog ansambla RTS-a pod vođstvom soliste na harmonici Siniše Vićentijevića, legendarna pevačica podsetila je na brojne hitove koji su obeležili njenu karijeru, koja kontinuirano i uspešno traje trideset tri godine.

Rodoslavci su oni dobri, vredni, hrabri, plemeniti, mudri, svom rodu posvećeni ljudi, koje smo slučajno, ili namerno zaboravili. Njihovo delo utemeljeno u poštenoj nameri, nastalo je iz dubokog uverenja. Ljudi , čije sudbine prati serijal Rodoslavci, najčešće su izvan glavne pozornice, ali nikako bez uticaja na nju. Ravnodušnost prema njihovim sudbinama, bila bi nepravda, a neznanje o njihovom delu, sužava naš kulturni vidokrug. Uz to, rodoslavci su uzori koji vraćaju veru i učvršćuju stavove, pomažu da se uzdignemo, shvatimo ko smo i šta nam je činiti.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Druga epizoda dokumentarne serije "Boka pomorska" posvećena je kapetanu Marku Martinoviću iz Persta – jednoj od najznačajnijih ličnosti pomorske istorije Boke Kotorske. U drugoj polovini 17. veka, kada je Boka svojim znanjem i pomorskom veštinom bila prepoznata u najmoćnijim državama tog doba, kapetan Martinović izrastao je u simbol tog uticaja. Kao pedagog, pomorac, trgovac, matematičar i kulturni delatnik, on je Perast pretvorio u središte prvog organizovanog pomorskog školstva na Jadranu. Njegova uloga u diplomatskoj misiji približavanja Zapada i Rusije, kao i u uspostavljanju kadrovskih osnova za nastanak ruske ratne mornarice pod Petrom Velikim, čini ga ključnom vezom između dve civilizacije. Epizoda osvetljava kako su znanje, veštine i duh jednog Bokelja ostavili trajan trag u istoriji Rusije, ali i u kulturnoj mapi Evrope.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Emisija Bunt, autorke Branke Glavonjić, iza sebe ima već 20 sezona kontinuiranog emitovanja. Uticaj emisije Bunt je izuzetan i nedvosmisleno značajan - za formiranje i unapređenje domaće muzičke scene, afirmaciju novih muzičara i autora, doprinosi edukaciji i aktuelnom informisanju publike. Osim premijera video spotova novih i afirmisanih domaćih bendova, kao i nastupa muzičara uživo, emisija je u percepciji auditorijuma i sinonim za praćenje razvoja muzičkih scena u regionu. Iz emisije Bunt nastao je jedini televizijski festival za afirmaciju novih muzičara - Bunt rok festival. Za sedam izdanja, do sada je kroz ovaj projekat prošlo i svoje stvaralaštvo prvi put na televiziji predstavilo više od 200 neafirmisanih muzičara i autora iz cele Srbije.

Zvona pariske katedrale Notr Dam prvi put su se oglasila 7. decembra nakon velikog požara koji je izbio 2019. godine. Koncert koji je usledio nakon zvanične ceremonije otvaranja, predstavio je neke od najznačajnijih muzičkih umetnika današnjice. Lang Lang, Katja Bunijatišvili, Daniel Lozakovič, Jo Jo Ma, samo su neka od imena onih koji su nastupili u predivnom zdanju Notr Dam. Filharmonijskim orkestrom Francuskog radija dirigovao je Gustavo Dudamel.

13 razloga je američka hit serija zasnovana na istoimenom romanu Trinaest razloga Džeja Ašera iz 2007, koju je za Netfliks adaptirao Brajan Jokri. Radnja prati život učenika srednje škole, Kleja Džensena, njegovu drugaricu Hanu Bejker, devojku koja oduzima sopstveni život nakon što je doživela niz demoralizovanih poduhvata od strane svojih vršnjaka, kao i njihove drugove i drugarice. Kutija kaseta koja je snimila Hana pre nego što se ubila, daje trinaest razloga zašto je ona to učinila i namenjene su osobama koje su, svaka na svoj način, doprinele tome da odluči da okonča svoj život. Klej je jedna od osoba na kaseti, i kada presluša, sve što treba da uradi jeste da ih pošalje sledećem na listi. Serija je dobila brojne pozitivne kritike kritičara i publike, koji su pohvalili radnju ali i glumačku postavu, naročito dve glavne uloge - Dilana Mineta i Ketrin Langford. I knjiga i sama serija bavi se veoma važnim temama depresije, samoubistva, vršnjačkog nasilja, seksualnosti, kao i raznim problemima i pritiscima sa kojima se nose mladi ljudi danas.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Tragači Milica Jokanović, Žarko Stevanović i Milorad Milinković vraćaju se na vaše ekrane. U jednom od najdugovečnijih domaćih nedeljnih kvizova, ponovo će upotrebiti svoje znanje, brzinu i hladnokrvnost ne bi li stigli neke od najuspešnijih, najmlađih i najsimpatičnijih takmičara do sada. Srećom po takmičare, na njihovom timskom putu do nagrade i ove godine Tragače će pokušati da zbuni omiljeno TV lice, Jovan Memedović.

Rodoslavci su oni dobri, vredni, hrabri, plemeniti, mudri, svom rodu posvećeni ljudi, koje smo slučajno, ili namerno zaboravili. Njihovo delo utemeljeno u poštenoj nameri, nastalo je iz dubokog uverenja. Ljudi , čije sudbine prati serijal Rodoslavci, najčešće su izvan glavne pozornice, ali nikako bez uticaja na nju. Ravnodušnost prema njihovim sudbinama, bila bi nepravda, a neznanje o njihovom delu, sužava naš kulturni vidokrug. Uz to, rodoslavci su uzori koji vraćaju veru i učvršćuju stavove, pomažu da se uzdignemo, shvatimo ko smo i šta nam je činiti.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez? Šta je to što može da doprinese sprečavanju bolesti ili bržem oporavku? Koja su nova naučna saznanja o biljnim lekovima, tradicionalnoj medicini, aktivnom pristupu zdravlju, samolečenju? Dobro je znati odgovore na ova pitanja i zato se to istražuje u emisiji.

Kroz 12 polusatnih emisija serijal istražuje važnu oblast naše kulture - legatorstvo. Inspirisani čuvenom Andrićevom misli da svi mi umiremo samo jednom, a veliki ljudi po dva puta, jednom kad ih nestane sa zemlje, a drugi put kad propadne njihova zadužbina - autori su fenomenološkim pristupom nastojali da pronađu odgovore na sledeća pitanja: šta su legati i koliko su nam važni, ko su naši najveći darodavci i zadužbinari i šta ih je pokretalo da ostavljaju svoju imovinu društvu, koji su najveći problemi sa kojima se stručnjaci u muzejima danas suočavaju, kakav je naš odnos prema kulturnom nasleđu a kako se evropske zemlje odnose prema legatima. Konačno, da li je moguće sagledati budućnost u kojoj bi naši važni pokloni mogli da budu čuvani i sačuvani na najbolji način i da li smo u stanju da, prateći najbolja evropska rešenja, legate učinimo živim delom kulturne i obrazovne scene. Brojne kulturne institucije podržale su istraživački rad Redakcije opšteobrazovnog programa i odazvale se pozivu za učešće u serijalu "Glasovi iz prošlosti".

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Zvona pariske katedrale Notr Dam prvi put su se oglasila 7. decembra nakon velikog požara koji je izbio 2019. godine. Koncert koji je usledio nakon zvanične ceremonije otvaranja, predstavio je neke od najznačajnijih muzičkih umetnika današnjice. Lang Lang, Katja Bunijatišvili, Daniel Lozakovič, Jo Jo Ma, samo su neka od imena onih koji su nastupili u predivnom zdanju Notr Dam. Filharmonijskim orkestrom Francuskog radija dirigovao je Gustavo Dudamel.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

U životu dečaka Petra bibliotekarka zauzima veoma važno mesto: ona ga savetuje šta da čita, sa njom razmenjuje misli i stavove o knjigama, ali mu ona mnogo pomaže i oko knjige koju sam piše; knjiga koju piše ima za cilj da osvesti ljude da ne postoji druga planeta i da ovu jednu moramo veoma nežno i pažljivo da čuvamo. Luku iz Kragujevca zaposedaju druge teme: oduvek je želeo da dočeka trenutak "da mu bude baš super" i smatra da je upravo trenutak u kome je došao do Borkove frizerske stolice. Iskoristio je priliku da se i sam zabavi pričajući o tome da trenutno nije zaljubljen i da objasni zašto je to tako, s obzirom da je inače zaljubljive prirode. Sofija je od kad zna za sebe jako želela da ima kućnog ljubimca, posebno psa. Njen tata je uvek obećavao da će razmisliti, ali, kako Sofija kaže, "nikad nije razmislio". I onda je došao 3. maj 2024. godine u njenoj školi i u tatinom stavu se nešto promenilo.

Lola i Mila su sestre koje svakodnevno nauče nešto novo! Pratite ih u avanturama koje su pune igre, smeha i otkrivanja novih stvari o svetu koji ih okružuje.

Animiranu seriju "Raspevana slikovnica" čini 12 trominutnih epizoda namenjenu predškolcima. Originalni songovi Nikole Čuturila i animacija studija "Gojko", vode vas na jednu seosku farmu. Otkrićemo jednu ovcu koja nikada nije sama jer je uvek sa drugaricama, ćurana, ćuriće i ćurku koji se šepure po imanju, gusku koja voli da se prska, kozu koja je okretna lepotica, konja koji pleni izuzetnim stasom, patku sa svojim pačićima, prase koje šta god vidi brzo smaže, magaraca koji glasno njače, mačku koju opsedaju snovi, kravicu koja je dobra mamica, koku koja nosi važna jaja i jednog psa čuvara - odgovornog gazdinog saradnika. "Raspevana slikovnica" poručuje: Mame, tate podsetite se na vaše odrastanje dok najmlađi upoznaju koliko je važna priroda i sve što je okružuje.

Lola i Mila su sestre koje svakodnevno nauče nešto novo! Pratite ih u avanturama koje su pune igre, smeha i otkrivanja novih stvari o svetu koji ih okružuje.

Kako je dečak Dimitrije dobio ime Dositej, koje će kao jedinstveno ostati upisano u našu kulturnu istoriju? Prva epizoda serije "Dositej putnik prosvećenosti" govori o rani u duši i strasti srca dečaka Dimitrija iz Čakova. U ovoj epizodi pratimo: kako i kuda Dimitrija vodi srce, zanetost, tvrdoglavost, strast? Otkrivamo i porodičnu ranu koja ga obeleži za čitav život i usmeri na dalek životni put - čemu teži, od čega beži, o čemu mašta i čemu se nada, čije ga reči zanesu i ponesu, a šta otrezni dečaka Dimitrija Obradovića?

Nauka neprekidno menja svet. Mi te promene razumemo. U emisiji RTS Lab najmlađi novinarski tim RTS - a predstavlja najinteresantnije naučne teme i aktuelna otkrića. Ovo je svojevrsna misija Javnog servisa da na razumljiv, prijemčiv, ali i zabavan način svim generacijama predstavi i učini dostupnim i najozbiljnije naučne projekte. Od nanotehnologija do misterija kosmosa, od tajni neurona do veštačke inteligencije - znanje je jedina sigurnost koju vam niko ne može oduzeti.

U nedeljnom magazinu Redakcije ekološkog programa čućete šta su mogućnosti najsavremenije mobilne mreže. Videćete prvu eksperimentalnu baznu stanicu koja je postavljena u Naučnom parku u Beogradu. O drugoj strani medalje 5G mreže govoriće naučnici iz Evropskog centra za vremensku prognozu u Engleskoj. Oni tvrde da ta mreža ometa njihov rad što može da izazove katastrofalne posledice naročito kada znamo koliko je važna blagovremena najava velkih nepogoda. Biće reči i o novom satelitu koji Švedska šalje u orbitu nakon osamnaest godina od lansiranja prvog satelita ove države. Saznaćete i kako se sa posledicama klimatskih promena bore stanovnici Fidžija koji su konstantno izloženi velikim opasnostima. Objavićemo i veliko sitraživanje Svetske zdravstvene organizacije koje dovodi u direktnu vezu težinu bebe na rođenju sa njenim kompletnim zdravstvenim stanjem, predisponiranim bolestima i potencijalnim problemima. Biće predstavljeni i konkretni rezultati višegodišnje studije Američke asocijacije onkologa koja se odnosi na uticaj ishrane na zdravstveno stanje obolelih od kancera dojke...

Urbane bašte sve su popularnije u gradskim sredinama. Ekološka svest raste, pa tako stanovnici u neboderima gaje povrće i začinsko bilje u saksijama na prozorima, terasama, ali i u stanovima. Poznato je da je baštovanstvo dobro i za fizičko i za mentalno zdravlje, a koncept urbane bašte će postati veoma važan za uslove života u gradskoj sredini.

Rodoslavci su oni dobri, vredni, hrabri, plemeniti, mudri, svom rodu posvećeni ljudi, koje smo slučajno, ili namerno zaboravili. Njihovo delo utemeljeno u poštenoj nameri, nastalo je iz dubokog uverenja. Ljudi , čije sudbine prati serijal Rodoslavci, najčešće su izvan glavne pozornice, ali nikako bez uticaja na nju. Ravnodušnost prema njihovim sudbinama, bila bi nepravda, a neznanje o njihovom delu, sužava naš kulturni vidokrug. Uz to, rodoslavci su uzori koji vraćaju veru i učvršćuju stavove, pomažu da se uzdignemo, shvatimo ko smo i šta nam je činiti.

"Tv lica …kao sav normalan svet" je na programu RTS-a deset sezona. Za to vreme oko 300 ličnosti iz javnog života pokazalo je da uspeh i popularnost nisu uspeli da ih promene. Koncepcija emisije, jedan dan u životu, dakle mnogo lokacija na kojima se snima, brojna putovanja po zemlji i inostranstvu, zanimljivi događaji, koncerti, premijere i pozorišne predstave, stvorili su specifičan žanr - intervju u dokumentarnoj formi.

Koncert "Od klasike samo najbolje", Simfonijskog orkestra RTS održan je 20. juna 2024. godine u Kolarčevoj zadužbini. Za ljubitelje klasične muzike izvođena su dela Mocarta, Betovena, Čajkovskog i drugih velikih kompozitora.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Kako je dečak Dimitrije dobio ime Dositej, koje će kao jedinstveno ostati upisano u našu kulturnu istoriju? Prva epizoda serije "Dositej putnik prosvećenosti" govori o rani u duši i strasti srca dečaka Dimitrija iz Čakova. U ovoj epizodi pratimo: kako i kuda Dimitrija vodi srce, zanetost, tvrdoglavost, strast? Otkrivamo i porodičnu ranu koja ga obeleži za čitav život i usmeri na dalek životni put - čemu teži, od čega beži, o čemu mašta i čemu se nada, čije ga reči zanesu i ponesu, a šta otrezni dečaka Dimitrija Obradovića?

Govorni i pisani srpski jezik danas su dva ravnopravna vida komunikacije, ali u prošlosti je bilo drugačije. Postojala su dva pisma srpske srednjovekovne azbuke: glagoljica i ćirilica. Književni i narodni jezik su se razlikovali, ali s vremenom, tokom svog razvoja, sve više su se međusobno prožimali. Na širenje svesti o značaju pisane reči i jezika veliki uticaj vršila su sačuvana dela srednjovekovne književnosti, povelje i drugi pravni dokumenti.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Raša Pavlović, pevač narodnih pesama, ove godine slavi pet decenija umetničkog rada. Rođen u Obrvi kod Kraljeva, kao student došao je u Beograd gde su njegov talenat zapazili muzičari Radio Beograda. Od tada do danas snimio je preko 100 pesama za Zvučni arhiv Radija. Prvu ploču snimio je za PGP RTS u saradnji sa kompozitorom Bucom Jovanovićem, a kasnije je sarađivao i sa kompozitorima Miodragom Todorovićem Krnjevcem, Vitomirom Životićem, Novicom Negovanovićem, Draganom Aleksandrićem i drugim.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Turnir "Igrajmo za šesnaest" igra se u znak sećanja na radnike RTS - a ubijene u noći 23. aprila 1999. godine na radnom mestu u Aberdarevoj ulici u Beogradu. Turnir je vremenom prerastao okvire takmičenja zaposlenih u RTS - u i postao manifestacija kojom se širom Srbije sećamo i svih ostalih, nedužnih žrtava NATO agresije 1999. godine. Danas je "Igrajmo za šesnaest" najveća sportska manifestacija u Srbiji. Ove godine više od 3000 učesnika Memorijala RTS - a širom zemlje je na sportskom terenu odalo počast žrtvama bombardovanja.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Uživajte uz sjajne mečeve naših odbojkašica dok se nadmeću za što bolje mesto u Prvenstvu Srbije! Saznajte koja će od ekipa poneti titulu najboljeg ženskog kluba u Srbiji.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Većina članova grupa postali su kasnije ugledni umetnici i književnici, poput Slobodana Tišme, Vladimira Kopicla, Miroslava i Božidara Mandića, Peđe Vraneševića, Vujice Rešin Tucića, Slavka Bogdanovića, Katalin Ladik i dr. Danas se umetničkoj i kulturnoj javnosti otkrivaju umetnici o čijem se tadašnjem radu malo znalo. Sticajem političkih i društvenih okolnosti bila je stvorena atmosfera otvorenog umetničkog univerziteta koja je bila izuzetak u socijalističkim državama. Nažalost, protiv pojedinih članova grupa su zbog njihovih radova i tekstova su podignute optužnice, a Miroslav Mandić i Slavko Bogdanović su osuđeni na zatvorske kazne koje su i izdržali. Neobično je to da su se ta suđenja i kažnjavanje umetnika vremenski poklopili sa vladavinom "srpskih liberala" početkom sedamdesetih godina prošlog veka! Kako je na Tribini mladih pre pedeset godina došlo do umetničkih akcija koje su nazvane Nova umetnička praksa? Koliko je takva umetnost bila saglasna s duhom vremena i sličnim tendencijama u svetu? Kakve su se izložbe, performansi i akcije na Tribini mladih održavale od 1970. do 1975? Ko je i zbog čega smenio urednike Tribine mladih 1972? Zbog čega su Miroslav Mandić i Slavko Bogdanović osuđeni na zatvorske kazne? Kako su posle sklanjanja s Tribine mladih konceptualni umetnici tragali za zajedničkim životom u komuni?

Komandant Aušvica Rudolf Hos i njegova supruga Hedvig trude se da ostvare život iz snova za svoju porodicu, u kući i imanju odmah pored koncentracionog logora.

Stari Rok Majstori su više od benda - oni su čuvari jednog bezbrižnog vremena i neuništivog duha. Zlatnih šezdesetih bili su naš prozor u svet - jugoslovenski pandan Bitlsima i Stonsima. Oni su Crni biseri, Zlatni dečaci, Siluete, Elipse, Iskre, Lutalice - ujedinjeni u nameri da svim generacijama koje utisak o zlatnim šezdesetim grade naknadno i posredno priušte muzički ugođaj koji bi se doživeo i na najvećim evropskim i svetskim pozornicama.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

"Tv lica …kao sav normalan svet" je na programu RTS-a deset sezona. Za to vreme oko 300 ličnosti iz javnog života pokazalo je da uspeh i popularnost nisu uspeli da ih promene. Koncepcija emisije, jedan dan u životu, dakle mnogo lokacija na kojima se snima, brojna putovanja po zemlji i inostranstvu, zanimljivi događaji, koncerti, premijere i pozorišne predstave, stvorili su specifičan žanr - intervju u dokumentarnoj formi.

Uživajte uz sjajne mečeve naših odbojkašica dok se nadmeću za što bolje mesto u Prvenstvu Srbije! Saznajte koja će od ekipa poneti titulu najboljeg ženskog kluba u Srbiji.

Turnir "Igrajmo za šesnaest" igra se u znak sećanja na radnike RTS - a ubijene u noći 23. aprila 1999. godine na radnom mestu u Aberdarevoj ulici u Beogradu. Turnir je vremenom prerastao okvire takmičenja zaposlenih u RTS - u i postao manifestacija kojom se širom Srbije sećamo i svih ostalih, nedužnih žrtava NATO agresije 1999. godine. Danas je "Igrajmo za šesnaest" najveća sportska manifestacija u Srbiji. Ove godine više od 3000 učesnika Memorijala RTS - a širom zemlje je na sportskom terenu odalo počast žrtvama bombardovanja.

Lidija Katić i Branislav Vran iz Zrenjanina okušaće svoju drugu sreću u životu. Iz prvih bračnih zajednica oboje imaju po jedno dete, uzrasta od 10 godina - Branislav ćerku, a Lidija sina. Deca jedno drugo oslovljavaju bratom i sestrom i pre venčanja njihovih roditelja. Srećni što će ponovo imati kompletnu porodicu, a budući da im ovo nije prvi brak, mladenci su odlučili da svadba ne bude pretenciozna. Okupili su stotinak najbližih prijatelja i rodbine. Ipak, nisu preskočili sve običaje koji krase banatsku svadbu. Biće tu i jabuka i korito, sito, lupanje u plehani tanjir zbog dolaska svatova, ali i podvezice, koju će mladoženja morati zubima da skine. Ovu netipičnu porodicu nadgleda najstariji član, Ljubomir Ljuba Katić, bivši reprezentativac Jugoslavije u košarci. A Lidijin deda pristao je da bude lažna mlada tokom "kupovine" neveste, što je zabavilo i nasmejalo sve goste. Jedna od stvari koje su neobične je i činjenica da mlada ne dolazi kod mladoženje, već je ovde situacija obrnuta. Ali ni to neće dugo potrajati, jer su mladenci odlučili da nastavak života provedu u Švedskoj...

U nedeljnom magazinu Redakcije ekološkog programa čućete šta su mogućnosti najsavremenije mobilne mreže. Videćete prvu eksperimentalnu baznu stanicu koja je postavljena u Naučnom parku u Beogradu. O drugoj strani medalje 5G mreže govoriće naučnici iz Evropskog centra za vremensku prognozu u Engleskoj. Oni tvrde da ta mreža ometa njihov rad što može da izazove katastrofalne posledice naročito kada znamo koliko je važna blagovremena najava velkih nepogoda. Biće reči i o novom satelitu koji Švedska šalje u orbitu nakon osamnaest godina od lansiranja prvog satelita ove države. Saznaćete i kako se sa posledicama klimatskih promena bore stanovnici Fidžija koji su konstantno izloženi velikim opasnostima. Objavićemo i veliko sitraživanje Svetske zdravstvene organizacije koje dovodi u direktnu vezu težinu bebe na rođenju sa njenim kompletnim zdravstvenim stanjem, predisponiranim bolestima i potencijalnim problemima. Biće predstavljeni i konkretni rezultati višegodišnje studije Američke asocijacije onkologa koja se odnosi na uticaj ishrane na zdravstveno stanje obolelih od kancera dojke...

Urbane bašte sve su popularnije u gradskim sredinama. Ekološka svest raste, pa tako stanovnici u neboderima gaje povrće i začinsko bilje u saksijama na prozorima, terasama, ali i u stanovima. Poznato je da je baštovanstvo dobro i za fizičko i za mentalno zdravlje, a koncept urbane bašte će postati veoma važan za uslove života u gradskoj sredini.

Govorni i pisani srpski jezik danas su dva ravnopravna vida komunikacije, ali u prošlosti je bilo drugačije. Postojala su dva pisma srpske srednjovekovne azbuke: glagoljica i ćirilica. Književni i narodni jezik su se razlikovali, ali s vremenom, tokom svog razvoja, sve više su se međusobno prožimali. Na širenje svesti o značaju pisane reči i jezika veliki uticaj vršila su sačuvana dela srednjovekovne književnosti, povelje i drugi pravni dokumenti.

Sagovornici u osmoj epizodi iznose svoja sećanja na period kada su Miroslav Mandić i Slavko Bogdanović, posle izricanja presude, otišli na izdržavanje kazne. Mirko Čanadanović iznosi svoja sećanja na taj period i govori o njihovim idejama u tom vremenu i zašto su one, po njemu, bile pogrešne. Tibor Varadi tvrdi da je vlast kažnjavanjem mladih umetnika želela da zastraši druge umetnike i da zaustavi praksu kritike vlasti koja se u jugoslovenskom društvu javila kasnih šezdesetih i ranih sedamdesetih. Takođe, Varadi tvrdi da sudska vlast nije mogla da se oslobodi političkog pritiska, i da se zapravo ishod procesa znao i pre samog suđenja umetnicima za tekstove u novosadskom Uj simpozionu i beogradskom Studentu.

Komandant Aušvica Rudolf Hos i njegova supruga Hedvig trude se da ostvare život iz snova za svoju porodicu, u kući i imanju odmah pored koncentracionog logora.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Interaktivni dečji magazin po zamisli Timotija Džona Bajforda.

Interaktivni dečji magazin po zamisli Timotija Džona Bajforda.

U drugoj epizodi serije Dositej, putnik prosvećenosti pratimo kuda je krenuo odbegli đakon Dositej iz manastira Hopovo u želji da uči i da se razvija drugačije nego što je bilo moguće na tom mestu. Pratimo kakav je značaj za Dositeja imao susret sa Mediteranom? Kako je prihvaćen u Dalmaciji i šta je tamo naučio? Kako pamti Dalmatince, a kako je reagovao susrevši se sa negativnim stereotipima, koje jedni o drugima imaju pravoslavni i katolici? Kakav nam je amanet ostavio nakon boravka na primorju? Čime je bio podstaknut da tu počne da piše svoja prva dela poznata kao Dositejeve bukvice? Koje su teme njegovog prvog dela i kuda će ga želje i sudbina odvesti dalje?

Živimo u kolotečini svoje svakodnevice. Melju nas ordinarne, repetitivne aktivnosti usled kojih susrete ne doživimo onako kako bi bilo korisno, i potrebno - kao mogućnost da nešto spoznamo. Ovakve prilike mašimo čak i u slučaju kada nam budu, nekom prilikom, dostupni neki pametni, životno i profesionalno ostvareni likovi. Ne postavimo prava pitanja. Nestrpljivi smo da saslušamo odgovor. A ko bi još oćutao, i dao sebi komocije da ga na pravi način razume? Mi smo ih zato pozvali. Ne po bilo kakvim drugim kriterijumima, osim po proceni da će iskreno i argumentovano obrazlagati svoje stavove. Pa su tako sledile opservacije na varijaciju prustovskog upitnika, širokog spektra, od recimo Kako ste? preko: Treba li roditelj detetu biti drug? Kako se uči kako da se uči? U kojim situacijama lažete? Može li ružno da bude lepo? Kako prevazilazite stid? Šta vas prosto izbezumljuje? Mogu li manje inteligentniji da budu duhoviti? Vredi li zbilja Ronaldo toliko miliona? do duboko filozofskog Gde se nalazi duša? I sagovornici su, videćete, bili veoma iskreni i inspirisani. Vraćamo polako kulturu dijaloga, kao osnov razumevanja i komunikacije.

Emisija "Do detalja" predstavlja aktuelna dela u oblasti savremene umetnosti i kulture.

Sedam vrsnih domaćica i uspešnih dama iz različitih krajeva Srbije spremaju najbolje specijalitete, ugošćavaju jedna drugu, razmenjuju recepte i kroz druženje i zanimljive priče upoznaju nova mesta u Srbiji.

Simfonijski orkestar i Hor deo su Muzičke produkcije Radio-televizije Srbije. Ovi ansambli neguju muzičko nasleđe Srbije, ali idu u korak i sa modernom produkcijom izvođeći kompozicije savremenih domaćih i inostranih autora.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Šta znamo o ovom jedinstvenom i enigmatičnom usamljeniku koji je prešao put od Smirne do Londona? Čime je njegov roman Život i priključenija doneo preokret našoj kulturi? Zašto je poneo ime srpskog Sokrata? Kako je kao siroče uspeo da se uzdigne i postane jedan od najobrazovanijih ličnosti svoga doba? Kako je uspeo da spoji antiku i pravoslavlje, Istok i Zapad, veru i nauku, da uskladi srce i razum? Kako je uspeo da pronikne u tajnu oslobođenja društva novog doba? Zašto u sedmoj deceniji napušta teško stečenu finansijsku sigurnost i pola svog imetka šalje srpskim ustanicima? Koje poruke nam ostavlja kao amanet? Prvi put sveobuhvatna dokumentarna serija o našem praučitelju i prvom ministru prosvete u osam epizoda.

Serijal emisija "Eko motiv" posvećen je vekovnoj vezi čoveka i prirode kao osnovi nastanka i opstanka života koji poznajemo. Naziv "Ekologija" potiče od grčke reči oikos, što znači dom, stanište i grčke reči logos koja znači znanje.

U ovoj epizodi neki znameniti Gročanci, a pre svega direktorka Kulturnog centra Grocka Zorica Atić, otkrivaće sopstvene razloge zašto su baš Grocku odabrali za svoju oazu.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Vinogradarstvo je na našim prostorima kroz istoriju uvek zauzimalo značajno mesto. Znatno smanjenje vinogradarske površine krajem prošlog veka, poslednjih godina beleži porast. Pojavili su se novi vinari i naša vina ponovo su na vinarskoj mapi sveta. Šanse su i u našim autohtonim i skoro zaboravljenim sortama grožđa.

Ekipa emisije "Lov i ribolov" u cilju popularizacije lova i ribolova obilazi svet. Snimamo atraktivne destinacije, prirodne lepote zemljine kugle, jedinstvene kulture pojedinih naroda koji žive u najudaljenijim krajevima sveta kao što su Sibir, Afrika, Mongolija, Skandinavija.

Emisija o nacionalnim manjinama u Srbiji. Brojni narodi na ovim prostorima vekovima su živeli i danas žive zajedno. Uprkos ratovima iz devedestih godina i velikog pomeranja naroda, Srbija je i dalje zemlja sa nejvećom nacionalnom raznolikošću. Vojvodina je i dalje jedinstven primer multinacionalnost o prepoznatljiva je kao "Evropa u malom". Ali manjine žive u čitavoj Srbiji. Popis iz 2011. je pokazao da u Srbiji živi 21 etnička zajednica. Upoznaćemo se sa jezičkim, kulturnim, konfesionalnim i svim drugim različitostima.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Ime Faberže evocira vrhunsku umetnost i majstorstvo izrade predmeta neprocenjive vrednosti iz slavnih trezora carske Rusije. Posebno mesto zauzima kolekcija Uskršnjih jaja, koja su jedni drugima darovali članovi carske porodice Romanov. Rađeni od najplemenitijih materijala, sažimali su u sebi svu snagu i lepotu Carevine. Padom Imperije, posle revolucije, jaja su se našla u raznim privatnim kolekcijama, mahom američkog trgovačkog staleža. Bilo je 56 unikatno rađenih carskih Uskršnjih jaja. Samo za dva primerka se ne zna gde su završila. Oba su rađena, za Rusiju kobne 1917. godine...Ovi predmeti vrhunske fantazije, nose u sebi i simboliku vaskrsa večne Rusije, u jednu novu evropsku imperiju, doraslu izazovima vremena.

Istorijski podaci o razvoju medicine u Srbiji nalaze se u arhivima Srpske akademije nauka i umetnosti, Matice Srpske, Narodne biblioteke Srbije. U arhivima Karlovačke mitropolije, Dubrovnika i Kotora u manastirima Hilandaru, Studenici, Pećkoj patrijaršiji, Dečanima, Cetinjskom manastiru kao i u manastirima na Fruškoj Gori. Ipak, zbog mnogih razaranja tokom vekova značajan deo istorijske građe o medicini srednjeg veka na našim prostorima nepovratno je izgubljen. Hilandarski medicinski kodeks jedinstvena je kompilacija odabranih naučnih sastava u srednjovekovnoj medicini i farmakologiji u kome su sažeta znanja Istoka i Zapada. Otkrili su ga naši naučnici 1952. godine u srcu srpskog pravoslavnog bića u manastiru Hilandaru na Svetoj Gori. Godine 1980. objavljeno je fototipsko izdanje sa 408 strana faksimila. Deset godina kasnije objavljena je transkripcija ovog vrednog rukopisa, prevod teksta sa srpskoslovenkog na savremeni srpski jezik. Fototipsko izdanje se nalazi u Narodnoj biblioteci Srbije. Ne zna se ko ga je naručio i osmislio, kojim povodom i gde je pisan. Srpski kraljevi su velikodušno pomagali te prve bolnice, ali i gradili nove u okviru svojih zadužbina. Posebno su to činili kralj Milutin, Stefan Dečanski, car Dušan, a potom i knez Lazar. Osim monaha empirika pri manastirima, srpski vladari su pozivali lekare i apotekare iz Italije i Francuske koji su dolazili preko Kotora i Dubrovnika. Prve srpske medicinske knjige takozvane "lekaruše" bile su značajan izvor podataka o bolestima čoveka na ovom području i uslovima u kojima je živeo. U njima nalazimo saznanja iz vizantijske, arapske i zapadnoevropske medicine. Lekaruše su zapisivali monasi na srpskoslovenskom jeziku te su pored značajnih podataka iz medicine i važan izvor za proučavanje jezika. Takođe poznate su lekaruše iz Hodoškog zbornika iz 14. veka koji se danas čuva u Narodnoj biblioteci u Pragu. Hilandarski medicinski kondeks pisan tokom 15. i 16.veka, sadrži tekstove iz oblasti farmakologije, interne medicine odnosno infektologije, toksikologije, pedijatrije kao dijagnostiku i terapijska uputstva. Hirurgija nije zastupljena, a suprotno duhu epohe nema ni astroloških tekstova koje srećemo u drugim knjigama ovog tipa. Kojim su tempom medicinski tekstovi iz Zapadne Evrope prodirali u srpsku sredinu nije dovoljno poznato jer nema sačuvanih prepisa baš kao što nije poznato ni da je bilo preteča kodeksa istovetnog sastava kao što je ovaj pred nama. Tokom prve polovine 2023. godine na izložbi "Hilandarski medicinski kodeks i srpska srednjovekovna medicina" u Galeriji Prirodnjačkog muzeja predstavljena su javnosti medicinska znanja i prakse lečenja ljudi prirodnim lekovitim sredstvima, koja su bila dostupna u srednjem veku u Srbiji kao i drugi sadržaji koji su ispričani u emisiji "Hilandarski medicinski kodeks" u okviru serije "Staro srpsko pisano nasleđe" Naučnog programa RTS.

U novoj seriji Redakcije naučnog programa startuje serija "Život i nauka" koja istražuje koliko su nauka i tehnologija promenile svakodnevni život ljudi. Počinjemo sa onim najosetljivijim članovima društva, decom i mladima kojima su digitalne tehnologije dale glas, a njihovim porodicama probudile nadu da je moguće prevazići teškoće u komunikaciji. U emisiji učestvuju deca i mladi koji koriste asistivne tehnologije, njihovi roditelji, terapeuti, natavnici i lekari.

Ako želite da čujete novosti iz sveta nauke, razotkrijete mitove ili istražite naučnu stranu svakodnevnih pojava, onda je vreme da zajedno krenemo u "Naučni portalˮ. Pažljivo ćemo pratiti dešavanja u svetu nauke a aktuelne teme posmatrati iz naučnog ugla.

Serijal emisija "Eko motiv" posvećen je vekovnoj vezi čoveka i prirode kao osnovi nastanka i opstanka života koji poznajemo. Naziv "Ekologija" potiče od grčke reči oikos, što znači dom, stanište i grčke reči logos koja znači znanje.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Otkrijmo tajne nekih od najvećih književnih dela. Alisa u Zemlji čuda, Jadnici, Don Đovani, Proces… Mnogi čitaoci su uz ova dela stasavali i nalazili u njima svoju istinu, spas i nadu, ali većina ne zna poreklo ovih rukopisa, niti teškoće na putovanju koje su prošli kako bi postali neke od najčuvenijih knjiga na svetu.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Čas anatomije, nova emisija Redakcije za kulturu koju uređuju Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac a koju je rediteljski uobličio Filip Čolović, nastoji da analizira i osvetli anatomiju aktuelnog javnog kulturnog prostora. Kroz razgovor u studiju, esejistički i kritički pristup, na jednom mestu ukrštaju se stavovi, predstavljaju planovi, tumače pojave koje formiraju i odražavaju "duh jednog vremena".

Tim predvođen Zoranom Živkovićem, autorom, urednikom i idejnim tvorcem emisije, vodiće gledaoce kroz svet nauke, obrazovanja i najrazličitijih ideja na originalan način.