Treća epizoda dokumentarne serije Oslobođenje Beograda 80 godina posle bavi se suđenjem, kažnjavanjem i stradanjem optuženih za kolaboraciju sa okupatorom i kvislinškom vladom u Beogradu tokom okupacije a posle 20. oktobra 1944. Kao i u većini evropskih gradova posle oslobođenja u Drugom svetskom ratu u prvim mesecima dolazi do nekanalisanog nasilja i represije nad onima koji su orijentisani protiv režima ili su tako označeni ili onima koji su smatrani da su vršili zločine ili na drugi način sarađivali sa okupatorom. Ono što se odigralo u Beogradu, dogodilo se i u Parizu, Amsterdamu i u drugim evropskim gradovima. Pored različitih nedaća koje su snašle stanovnike Beograda neposredno posle oslobođenja mnogi od njih su gajili nade da ih čeka bolji život i da treba pozdraviti oslobodioce sa čijim idejama se nisu slagali ili ih nisu razumeli. Želja za osvetom kod mnogih građana, među kojima su bili i oni koji su sprovodili pravdu, a koji su u ratu izgubili najmilije, često je u tim prvim danima znala da potisne građanske vrline i običaje. U takvim poratnim okolnostima često stradaju i nevini, dok se prema osumnjičenima i odgovornima sprovode drakonske kazne. U trećoj epizodi govore istoričari: Ljubinka Škodrić, dr Srđan Cvetković, dr Rade Ristanović, dr Radmila Radić, dr Nataša Milićević, dr Bojan Dimitrijević, dr Milan Koljanin kao i svedok Marina Kašanin Bojić (kćerka Milana Kašanina).

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Mnogo se govori o tome kako su današnja deca drugačija, da ne cene prave vrednosti i da ih skoro ništa ne zanima... Da li je baš tako, proverićemo kroz razgovor sa onima koji o tome najviše znaju, a to su upravo - deca! I deca, kao i odrasli, imaju stres kada se nađu pred kamerama i reflektorima. Zato su u "Važnim stvarima" kamere sakrivene, a mlade i pametne mušterije prepuštene su frizeru Borku, koji sa njima razgovara u svom malom frizerskom salonu, dok im pravi frizuru koji su sami poželeli. Borko svojim mušterijama ne postavlja teška pitanja, već ih pušta da sami kažu šta su za njih "važne stvari". Iz brojnih razgovora otkrićete jedan predivni šareni univerzum - u njemu žive deca koja se ozbiljno bave sportom i govore o svojim uspesima i neuspesima; u tom univerzumu živi devojčica koja nema pigment i zato mora da se krije od Sunca, ali je srećna jer ima prijatelje i dve mace koje se stalno svađaju. Upoznaćete devojčicu koja ume da komunicira sa svojim papagajem, dečaka koji piše knjigu kojom želi da spreči ekološku katastrofu, decu koja žive u ne uvek srećnim porodicama, ali i decu koja su poreklom sa dva kontinenta. Otkrićete mnogo veselih i tužnih dečijih priča koje će vas uveriti da današnja deca prolaze kroz neke nove dileme, ali da ih i dalje raduju male stvari... kao što je, recimo - sladoled!

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Mnogo se govori o tome kako su današnja deca drugačija, da ne cene prave vrednosti i da ih skoro ništa ne zanima... Da li je baš tako, proverićemo kroz razgovor sa onima koji o tome najviše znaju, a to su upravo - deca! I deca, kao i odrasli, imaju stres kada se nađu pred kamerama i reflektorima. Zato su u "Važnim stvarima" kamere sakrivene, a mlade i pametne mušterije prepuštene su frizeru Borku, koji sa njima razgovara u svom malom frizerskom salonu, dok im pravi frizuru koji su sami poželeli. Borko svojim mušterijama ne postavlja teška pitanja, već ih pušta da sami kažu šta su za njih "važne stvari". Iz brojnih razgovora otkrićete jedan predivni šareni univerzum - u njemu žive deca koja se ozbiljno bave sportom i govore o svojim uspesima i neuspesima; u tom univerzumu živi devojčica koja nema pigment i zato mora da se krije od Sunca, ali je srećna jer ima prijatelje i dve mace koje se stalno svađaju. Upoznaćete devojčicu koja ume da komunicira sa svojim papagajem, dečaka koji piše knjigu kojom želi da spreči ekološku katastrofu, decu koja žive u ne uvek srećnim porodicama, ali i decu koja su poreklom sa dva kontinenta. Otkrićete mnogo veselih i tužnih dečijih priča koje će vas uveriti da današnja deca prolaze kroz neke nove dileme, ali da ih i dalje raduju male stvari... kao što je, recimo - sladoled!

Dobrodošli u "Kukuriku šou"! Glavni likovi našeg šoua su lutak Kreštislav Petlić i njegov prijatelj, Sava Teslić, mladi naučnik na početku velike karijere. Kasnije će ovom dvojcu pridružiti i dva pauka, Toza i Bisa, ali još jedan mladi naučnik Slava. Deci će približi svet koji ih okružuje, kroz razne teme, od kojih su neke: čula, bonton i telefon, strah, smeh, brkovi, životinje, Nova godina, polazak u školu… Ova zanimljiva družina upoznaće nas sa tim šta je to početak početka, a šta kraj krajeva, ko su lekari i da li služe da se deca plaše od njih ili da nas leče… Kreštislav Petlić, kao nepresušni izvor smicalica i zabave uvek će biti u sukobu sa svojim prijateljem, mladim naučnikom, ali će deca tako iz dva ugla moći da sagledaju temu o kojoj je reč. Svaka epizoda počinje u kući Kreštislava Petlića, kokošinjcu, koji je toliko zabavan da bi svako poželeo da u njemu živi. U toj kuće se i igra, i peva, i raspravlja, ali kroz zabavu se uči i kroz učenje zabavlja.

Dobrodošli u "Kukuriku šou"! Glavni likovi našeg šoua su lutak Kreštislav Petlić i njegov prijatelj, Sava Teslić, mladi naučnik na početku velike karijere. Kasnije će ovom dvojcu pridružiti i dva pauka, Toza i Bisa, ali još jedan mladi naučnik Slava. Deci će približi svet koji ih okružuje, kroz razne teme, od kojih su neke: čula, bonton i telefon, strah, smeh, brkovi, životinje, Nova godina, polazak u školu… Ova zanimljiva družina upoznaće nas sa tim šta je to početak početka, a šta kraj krajeva, ko su lekari i da li služe da se deca plaše od njih ili da nas leče… Kreštislav Petlić, kao nepresušni izvor smicalica i zabave uvek će biti u sukobu sa svojim prijateljem, mladim naučnikom, ali će deca tako iz dva ugla moći da sagledaju temu o kojoj je reč. Svaka epizoda počinje u kući Kreštislava Petlića, kokošinjcu, koji je toliko zabavan da bi svako poželeo da u njemu živi. U toj kuće se i igra, i peva, i raspravlja, ali kroz zabavu se uči i kroz učenje zabavlja.

Grupa ABBA nije prisustvovala ovogodišnjoj Pesmi Evrovizije zbog angažmana na Lektizeru! Hej, hej, Napoleon se na Vaterlou pred'o. Ovo je lažna vest. Priznajemo, praštajte. Samo pokušavamo da vas namamimo da nas gledate. A sad istinite vesti. Ovog puta mamimo dvostruko! Imaćete ekskluzivnu priliku da upoznate dva pisca i njihova dva čuvena junaka. A oni će imati još ekskluzivniju priliku da se međusobno upoznaju. Oni su pisci romantizma - Aleksandar Puškin i Džordž Gordon Bajron. Oni su romantičarski junaci - Evgenije Onjegin i Čajld Harold. Koliko su različiti, a koliko slični ovi pisci? Koliko su se razlikuju od svojih junaka? Da li su ti junaci neponovljive i očaravajuće individue, ili su svi oni isti tip? U potrazi za odgovorima na ova pitanja, zavirićemo u dejting iskustva Tatjane Larine, autorke slavnog ljubavnog pisma i junakinje neslavnog ljubavnog života. Videćemo i šta sami pisci imaju da kažu povodom svega toga, u nadi da njihov verbalni duel neće dovesti i do dvoboja (kojem su romantičari, inače, bili neobično skloni). A da ne bi ostalo sve na ličnom planu, sagledaćemo i šire istorijske okolnosti koje su oblikovale pisce i junake romantizma. To su bila vremena velikih očekivanja. To su bila vremena velikih razočaranja. Smenjivali su se revolucionarizam i konzervatizam, a iz tih smena rođen je romantizam... i zajedno s njim, pandemija "virusa veltšmerc". Ukoliko i sami osećate simptome veltšmerca (ili prosto želite da saznate šta je to uopšte), pogledajte narednu epizodu "Lektizera". Biće objašnjenja, i predloga rešenja (ne garantujemo za njihovu delotvornost). Upozorenje: U ovoj epizodi su malo pobrkane Abe i žabe.

Grupa ABBA nije prisustvovala ovogodišnjoj Pesmi Evrovizije zbog angažmana na Lektizeru! Hej, hej, Napoleon se na Vaterlou pred'o. Ovo je lažna vest. Priznajemo, praštajte. Samo pokušavamo da vas namamimo da nas gledate. A sad istinite vesti. Ovog puta mamimo dvostruko! Imaćete ekskluzivnu priliku da upoznate dva pisca i njihova dva čuvena junaka. A oni će imati još ekskluzivniju priliku da se međusobno upoznaju. Oni su pisci romantizma - Aleksandar Puškin i Džordž Gordon Bajron. Oni su romantičarski junaci - Evgenije Onjegin i Čajld Harold. Koliko su različiti, a koliko slični ovi pisci? Koliko su se razlikuju od svojih junaka? Da li su ti junaci neponovljive i očaravajuće individue, ili su svi oni isti tip? U potrazi za odgovorima na ova pitanja, zavirićemo u dejting iskustva Tatjane Larine, autorke slavnog ljubavnog pisma i junakinje neslavnog ljubavnog života. Videćemo i šta sami pisci imaju da kažu povodom svega toga, u nadi da njihov verbalni duel neće dovesti i do dvoboja (kojem su romantičari, inače, bili neobično skloni). A da ne bi ostalo sve na ličnom planu, sagledaćemo i šire istorijske okolnosti koje su oblikovale pisce i junake romantizma. To su bila vremena velikih očekivanja. To su bila vremena velikih razočaranja. Smenjivali su se revolucionarizam i konzervatizam, a iz tih smena rođen je romantizam... i zajedno s njim, pandemija "virusa veltšmerc". Ukoliko i sami osećate simptome veltšmerca (ili prosto želite da saznate šta je to uopšte), pogledajte narednu epizodu "Lektizera". Biće objašnjenja, i predloga rešenja (ne garantujemo za njihovu delotvornost). Upozorenje: U ovoj epizodi su malo pobrkane Abe i žabe.

Kako postati "građanin - naučnik" i zašto bi gotovo svako naše angažovanje u nauci, koliko god amatersko bilo, moglo da napravi razliku u svetu. Ljudi koji nisu naučnici ali su entuzijasti, zaljubljenici u neku naučnu oblast i imaju visoku svest o tome da svojim angažovanjem mogu da doprinesu napretku čovečanstva, širom sveta upravo to i rade - postaju deo važnih naučnih otkrića u ekologiji, astronomiji, medicini... O značaju i dometima građanske nauke u studiju RTS Laba govore ornitolog doc. Dimitrije Radišić sa Prirodno - matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Svetlana Janković ispred Udruženja građana "Održive Divčibare" i Branislava Lekić, koordinator projekta Divsci.

Kako postati "građanin - naučnik" i zašto bi gotovo svako naše angažovanje u nauci, koliko god amatersko bilo, moglo da napravi razliku u svetu. Ljudi koji nisu naučnici ali su entuzijasti, zaljubljenici u neku naučnu oblast i imaju visoku svest o tome da svojim angažovanjem mogu da doprinesu napretku čovečanstva, širom sveta upravo to i rade - postaju deo važnih naučnih otkrića u ekologiji, astronomiji, medicini... O značaju i dometima građanske nauke u studiju RTS Laba govore ornitolog doc. Dimitrije Radišić sa Prirodno - matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Svetlana Janković ispred Udruženja građana "Održive Divčibare" i Branislava Lekić, koordinator projekta Divsci.

U nedeljnom magazinu Redakcije ekološkog programa čućete šta su mogućnosti najsavremenije mobilne mreže. Videćete prvu eksperimentalnu baznu stanicu koja je postavljena u Naučnom parku u Beogradu. O drugoj strani medalje 5G mreže govoriće naučnici iz Evropskog centra za vremensku prognozu u Engleskoj. Oni tvrde da ta mreža ometa njihov rad što može da izazove katastrofalne posledice naročito kada znamo koliko je važna blagovremena najava velkih nepogoda. Biće reči i o novom satelitu koji Švedska šalje u orbitu nakon osamnaest godina od lansiranja prvog satelita ove države. Saznaćete i kako se sa posledicama klimatskih promena bore stanovnici Fidžija koji su konstantno izloženi velikim opasnostima. Objavićemo i veliko sitraživanje Svetske zdravstvene organizacije koje dovodi u direktnu vezu težinu bebe na rođenju sa njenim kompletnim zdravstvenim stanjem, predisponiranim bolestima i potencijalnim problemima. Biće predstavljeni i konkretni rezultati višegodišnje studije Američke asocijacije onkologa koja se odnosi na uticaj ishrane na zdravstveno stanje obolelih od kancera dojke...

U nedeljnom magazinu Redakcije ekološkog programa čućete šta su mogućnosti najsavremenije mobilne mreže. Videćete prvu eksperimentalnu baznu stanicu koja je postavljena u Naučnom parku u Beogradu. O drugoj strani medalje 5G mreže govoriće naučnici iz Evropskog centra za vremensku prognozu u Engleskoj. Oni tvrde da ta mreža ometa njihov rad što može da izazove katastrofalne posledice naročito kada znamo koliko je važna blagovremena najava velkih nepogoda. Biće reči i o novom satelitu koji Švedska šalje u orbitu nakon osamnaest godina od lansiranja prvog satelita ove države. Saznaćete i kako se sa posledicama klimatskih promena bore stanovnici Fidžija koji su konstantno izloženi velikim opasnostima. Objavićemo i veliko sitraživanje Svetske zdravstvene organizacije koje dovodi u direktnu vezu težinu bebe na rođenju sa njenim kompletnim zdravstvenim stanjem, predisponiranim bolestima i potencijalnim problemima. Biće predstavljeni i konkretni rezultati višegodišnje studije Američke asocijacije onkologa koja se odnosi na uticaj ishrane na zdravstveno stanje obolelih od kancera dojke...

U serijalu "Momenat nepažnje" stručnjaci objašnjavaju kako i zašto nastaju greške tokom boravka na otvorenom koje ponekad mogu biti fatalne sa ciljem da shvatimo koja mera opreza nam omogućava da bezbedno uživamo u prirodi.

U serijalu "Momenat nepažnje" stručnjaci objašnjavaju kako i zašto nastaju greške tokom boravka na otvorenom koje ponekad mogu biti fatalne sa ciljem da shvatimo koja mera opreza nam omogućava da bezbedno uživamo u prirodi.

Rodoslavci su oni dobri, vredni, hrabri, plemeniti, mudri, svom rodu posvećeni ljudi, koje smo slučajno, ili namerno zaboravili. Njihovo delo utemeljeno u poštenoj nameri, nastalo je iz dubokog uverenja. Ljudi , čije sudbine prati serijal Rodoslavci, najčešće su izvan glavne pozornice, ali nikako bez uticaja na nju. Ravnodušnost prema njihovim sudbinama, bila bi nepravda, a neznanje o njihovom delu, sužava naš kulturni vidokrug. Uz to, rodoslavci su uzori koji vraćaju veru i učvršćuju stavove, pomažu da se uzdignemo, shvatimo ko smo i šta nam je činiti.

Rodoslavci su oni dobri, vredni, hrabri, plemeniti, mudri, svom rodu posvećeni ljudi, koje smo slučajno, ili namerno zaboravili. Njihovo delo utemeljeno u poštenoj nameri, nastalo je iz dubokog uverenja. Ljudi , čije sudbine prati serijal Rodoslavci, najčešće su izvan glavne pozornice, ali nikako bez uticaja na nju. Ravnodušnost prema njihovim sudbinama, bila bi nepravda, a neznanje o njihovom delu, sužava naš kulturni vidokrug. Uz to, rodoslavci su uzori koji vraćaju veru i učvršćuju stavove, pomažu da se uzdignemo, shvatimo ko smo i šta nam je činiti.

Poznata je kao frajla Nata, ona lepa plava, o sebi kaže da mnogi misle da živi u La la lendu, a da tako nešto ne bi poželela nikome. Pevačica Nataša Mihajlović ovih dana je aktivna u borbi za prevenciju suicida na panelima na kojima emituje spot za pesmu "Probudi me, zovi me".To je bio povod za razgovor u porodičnoj kući u Sremskoj Kamenici gde je odrasla zajedno sa bratom Raletom u idiličnom okruženju punom kućnih ljubimaca u Dunavskoj ulici. U razgovoru su učestvovali i Natašini roditelji govoreći o muzičkom talentu koji je imao njen brat, o bendu u kome su zajedno nastupali, o smehu popodne uoči noći u kojoj će zauvek otići i o tome kako su preživeli tragediju i smogli snagu da posle 20 godina o tome govore. Nataša, Ivanka i Nebojša Mihajlović hrabro se bore govoreći otvoreno i emotivno o tome šta se dogodilo njihovoj porodici, u nadi da će to pomoći u prevenciji depresije i suicida.

U velikoj sali Kolarčeve zadužbine, koncert "Hilandar kao nadahnuće", izvešće združeni simfonijski orkestri RTS-a i Akademije umetnosti Univerziteta iz Banjaluke, sa solistom na klaviru Aleksandrom Sinčukom. Na programu će biti kompozicije Vlade S. Miloševića i akademika Svetislava Božića.

U velikoj sali Kolarčeve zadužbine, koncert "Hilandar kao nadahnuće", izvešće združeni simfonijski orkestri RTS-a i Akademije umetnosti Univerziteta iz Banjaluke, sa solistom na klaviru Aleksandrom Sinčukom. Na programu će biti kompozicije Vlade S. Miloševića i akademika Svetislava Božića.

Pred kraj godine svuda su gužve i svi su u gužvi, a škole nisu izuzetak. Ipak, završavanje školskih obaveza može da olakša "Lektizer", serija koja briše granice između čitanja, učenja i zabave. Kvalitet serije prepoznat je na međunarodnom festivalu "Srce Evrope" ("Heart of Europe") u Poljskoj, gde je nagrađen prvom nagradom u kategoriji za decu i mlade. "Lektizer" je osmišljen kao niz tizera za dela iz srednjoškolske lektire. Koncipiran je tako da može da se koristi na časovima književnosti i istorije u srednjim školama, kao vrsta multimedijalnog dodatka nastavi, te ciljna grupa nisu samo učenici, već i njihovi profesori. "Lektizer nije prečica za čitanje knjiga, jer za pravo razumevanje i uživanje u knjigama prečice ne postoje. Mamci za knjige, s druge strane, treba da postoje, jer se čitanje književnosti nedovoljno podstiče, a ta aktivnost je jedna od osnova za razvoj kritičkog mišljenja, saosećanja, stavova i duha", navela je urednica i scenaristkinja serije, Višnja Pečenčić.

Koliko se promenila obrazovna paradigma od kada postoji mogućnost da studenti uz stipendiju, provedu deo studijskog programa u nekoj drugoj zemlji, na nekom drugom univerzitetu? Kakve se sve mogućnosti otvaraju studentima u Srbiji? Na koji način projektovati svoj obrazovni i profesionalni put? Zašto je važna međunarodna saradnja? - samo su neka od pitanja koja su postavljena u emisiji "Mobilnost studenata" u okviru serijala "Nauka u pokretu". Tražeći odgovore zakucali smo na vrata novootvorenog Informativnog centra Fondacije TEMPUS; Rektorata Beogradskog univerziteta, Kancelarije za razvoj karijere i savetovanje studenata Beogradskog univerziteta, kao i na nekoliko prirodnih, društvenih i tehničkih fakulteta razgovarajući sa koordinatorima za međunarodnu saradnju kao i studentima koji su bili na mobilnostima.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

U naučnoj zajednici događa se niz neobičnih samoubistava. Jedan od vodećih stručnjaka za nanomaterijale udružuje se sa detektivom ne bi li istražili o čemu se radi. Istraga vodi prema tajnom društvu pod imenom "Granice nauke" i počinju da saznaju istinu kako je vanzemaljski svet opisan u video igri povezan za sudbinom Zemlje i čovečanstva. Inače, "problem tri tela" je stvarni fizički problem proračuna kretanja tri nebeska tela pri uticaju njihovih gravitacija.

U naučnoj zajednici događa se niz neobičnih samoubistava. Jedan od vodećih stručnjaka za nanomaterijale udružuje se sa detektivom ne bi li istražili o čemu se radi. Istraga vodi prema tajnom društvu pod imenom "Granice nauke" i počinju da saznaju istinu kako je vanzemaljski svet opisan u video igri povezan za sudbinom Zemlje i čovečanstva. Inače, "problem tri tela" je stvarni fizički problem proračuna kretanja tri nebeska tela pri uticaju njihovih gravitacija.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Džon Konor, vođa pokreta otpora ljudi protiv mašina, šalje Kajla Risa nazad kroz vreme u 1984. godinu da bi zaštitio svoju majku Saru Konor, a samim tim i budućnost i sebe. Neočekivani sled događaja pravi pukotinu u vremenu i menja događaje viđene u kultnom filmu "Terminator". Ris se nalazi u novoj i nepoznatoj verziji prošlosti, gde će se susresti sa neočekivanim saveznicima, uključujući i jednog terminatora. Pred njim su i opasni novi neprijatelji i iznenađujuća nova misija: da vrati budućnost kakva je najpre bila.

Džon Konor, vođa pokreta otpora ljudi protiv mašina, šalje Kajla Risa nazad kroz vreme u 1984. godinu da bi zaštitio svoju majku Saru Konor, a samim tim i budućnost i sebe. Neočekivani sled događaja pravi pukotinu u vremenu i menja događaje viđene u kultnom filmu "Terminator". Ris se nalazi u novoj i nepoznatoj verziji prošlosti, gde će se susresti sa neočekivanim saveznicima, uključujući i jednog terminatora. Pred njim su i opasni novi neprijatelji i iznenađujuća nova misija: da vrati budućnost kakva je najpre bila.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Likovna kolonija RTS osnovana je 1996. godine, a prvi saziv je imala na Zlatiboru 1997. Ova kolonija više od dve decenije umetnicima pruža priliku da izlože svoje radove.

Likovna kolonija RTS osnovana je 1996. godine, a prvi saziv je imala na Zlatiboru 1997. Ova kolonija više od dve decenije umetnicima pruža priliku da izlože svoje radove.

Pit i Eli odluče da zasnuju porodicu, ali da deci budu hranitelji. Planiraju da uzmu jedno malo dete, ali dobijaju troje, među kojima je i buntovna petnaestogodišnjakinja Lizi. Pit i Emili moraju da se snađu u formiranju svoje instant porodice, gde dolazi do niza urnebesnih situacija.

Pit i Eli odluče da zasnuju porodicu, ali da deci budu hranitelji. Planiraju da uzmu jedno malo dete, ali dobijaju troje, među kojima je i buntovna petnaestogodišnjakinja Lizi. Pit i Emili moraju da se snađu u formiranju svoje instant porodice, gde dolazi do niza urnebesnih situacija.

Slobodan Trkulja i "Balkanopolis" izvode jedinstvenu muziku koja je zasnovana na rok i orkestarskoj muzici, tradicionalnom zvuku Srbije i Balkana, pravoslavnom pojanju, uz gajde, tambure, kavale, gitare i bubnjeve, te Trkuljin prepoznatljiv nežan, ali i moćan glas. Osim po energičnim nastupima, poznati su i po ekscentričnim frizurama i modernim kostimima kao iz Tolkinovih bajki.

Slobodan Trkulja i "Balkanopolis" izvode jedinstvenu muziku koja je zasnovana na rok i orkestarskoj muzici, tradicionalnom zvuku Srbije i Balkana, pravoslavnom pojanju, uz gajde, tambure, kavale, gitare i bubnjeve, te Trkuljin prepoznatljiv nežan, ali i moćan glas. Osim po energičnim nastupima, poznati su i po ekscentričnim frizurama i modernim kostimima kao iz Tolkinovih bajki.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Poznata je kao frajla Nata, ona lepa plava, o sebi kaže da mnogi misle da živi u La la lendu, a da tako nešto ne bi poželela nikome. Pevačica Nataša Mihajlović ovih dana je aktivna u borbi za prevenciju suicida na panelima na kojima emituje spot za pesmu "Probudi me, zovi me".To je bio povod za razgovor u porodičnoj kući u Sremskoj Kamenici gde je odrasla zajedno sa bratom Raletom u idiličnom okruženju punom kućnih ljubimaca u Dunavskoj ulici. U razgovoru su učestvovali i Natašini roditelji govoreći o muzičkom talentu koji je imao njen brat, o bendu u kome su zajedno nastupali, o smehu popodne uoči noći u kojoj će zauvek otići i o tome kako su preživeli tragediju i smogli snagu da posle 20 godina o tome govore. Nataša, Ivanka i Nebojša Mihajlović hrabro se bore govoreći otvoreno i emotivno o tome šta se dogodilo njihovoj porodici, u nadi da će to pomoći u prevenciji depresije i suicida.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Poznata je kao frajla Nata, ona lepa plava, o sebi kaže da mnogi misle da živi u La la lendu, a da tako nešto ne bi poželela nikome. Pevačica Nataša Mihajlović ovih dana je aktivna u borbi za prevenciju suicida na panelima na kojima emituje spot za pesmu "Probudi me, zovi me".To je bio povod za razgovor u porodičnoj kući u Sremskoj Kamenici gde je odrasla zajedno sa bratom Raletom u idiličnom okruženju punom kućnih ljubimaca u Dunavskoj ulici. U razgovoru su učestvovali i Natašini roditelji govoreći o muzičkom talentu koji je imao njen brat, o bendu u kome su zajedno nastupali, o smehu popodne uoči noći u kojoj će zauvek otići i o tome kako su preživeli tragediju i smogli snagu da posle 20 godina o tome govore. Nataša, Ivanka i Nebojša Mihajlović hrabro se bore govoreći otvoreno i emotivno o tome šta se dogodilo njihovoj porodici, u nadi da će to pomoći u prevenciji depresije i suicida.

Napretkom medicine, nauke i tehnologije, životni vek žena se značajno produžio. U doba antičkog Rima žene su živele veoma kratko. Prosečan životni vek se procenjuje na 23 godine, tako da nisu ni stizale do menopauze - završetka reproduktivnog perioda - koji donosi brojne promene u telu i načinu života žene. Međutim, stvari su se drastično promenile. Ljudski vek se iz godine u godinu produžava. Žene u Srbiji žive oko 76 godina, kaže statistika. Što je kraće nego u drugim zemljama Zapadnog Balkala, ali je 10 godina duže nego u periodu od pre samo 60 godina. A tendencija produžavanja životnog veka se nastavlja. Žena i muškarac u savremenom svetu drugačije sazrevaju i stare. Pomerena je starosna granica rađanja a neprestano se produžava i radni vek. Oni koji su ranije smatrani starima sada se se svrstavaju u sredovečne i to prema podeli Svetske zdravstvene organizacije. Danas se srednje životno doba računa do 60-te godine, starije od 60-te do 80-te, a tek period posle 80-te godine se smatra starošću. Ipak, biološki časovnik ljudskog organizma ne menja svoj rad. To znači da i kod žena i kod muškaraca oko 40-te dolazi do početka pada polnih hormona da bi se najveće promene dogodile oko 50-te godine, što kao posledicu nosi niz promena i mogućih oboljenja.

Napretkom medicine, nauke i tehnologije, životni vek žena se značajno produžio. U doba antičkog Rima žene su živele veoma kratko. Prosečan životni vek se procenjuje na 23 godine, tako da nisu ni stizale do menopauze - završetka reproduktivnog perioda - koji donosi brojne promene u telu i načinu života žene. Međutim, stvari su se drastično promenile. Ljudski vek se iz godine u godinu produžava. Žene u Srbiji žive oko 76 godina, kaže statistika. Što je kraće nego u drugim zemljama Zapadnog Balkala, ali je 10 godina duže nego u periodu od pre samo 60 godina. A tendencija produžavanja životnog veka se nastavlja. Žena i muškarac u savremenom svetu drugačije sazrevaju i stare. Pomerena je starosna granica rađanja a neprestano se produžava i radni vek. Oni koji su ranije smatrani starima sada se se svrstavaju u sredovečne i to prema podeli Svetske zdravstvene organizacije. Danas se srednje životno doba računa do 60-te godine, starije od 60-te do 80-te, a tek period posle 80-te godine se smatra starošću. Ipak, biološki časovnik ljudskog organizma ne menja svoj rad. To znači da i kod žena i kod muškaraca oko 40-te dolazi do početka pada polnih hormona da bi se najveće promene dogodile oko 50-te godine, što kao posledicu nosi niz promena i mogućih oboljenja.

Likovna kolonija RTS osnovana je 1996. godine, a prvi saziv je imala na Zlatiboru 1997. Ova kolonija više od dve decenije umetnicima pruža priliku da izlože svoje radove.

Likovna kolonija RTS osnovana je 1996. godine, a prvi saziv je imala na Zlatiboru 1997. Ova kolonija više od dve decenije umetnicima pruža priliku da izlože svoje radove.

Džon Konor, vođa pokreta otpora ljudi protiv mašina, šalje Kajla Risa nazad kroz vreme u 1984. godinu da bi zaštitio svoju majku Saru Konor, a samim tim i budućnost i sebe. Neočekivani sled događaja pravi pukotinu u vremenu i menja događaje viđene u kultnom filmu "Terminator". Ris se nalazi u novoj i nepoznatoj verziji prošlosti, gde će se susresti sa neočekivanim saveznicima, uključujući i jednog terminatora. Pred njim su i opasni novi neprijatelji i iznenađujuća nova misija: da vrati budućnost kakva je najpre bila.

Džon Konor, vođa pokreta otpora ljudi protiv mašina, šalje Kajla Risa nazad kroz vreme u 1984. godinu da bi zaštitio svoju majku Saru Konor, a samim tim i budućnost i sebe. Neočekivani sled događaja pravi pukotinu u vremenu i menja događaje viđene u kultnom filmu "Terminator". Ris se nalazi u novoj i nepoznatoj verziji prošlosti, gde će se susresti sa neočekivanim saveznicima, uključujući i jednog terminatora. Pred njim su i opasni novi neprijatelji i iznenađujuća nova misija: da vrati budućnost kakva je najpre bila.

Pit i Eli odluče da zasnuju porodicu, ali da deci budu hranitelji. Planiraju da uzmu jedno malo dete, ali dobijaju troje, među kojima je i buntovna petnaestogodišnjakinja Lizi. Pit i Emili moraju da se snađu u formiranju svoje instant porodice, gde dolazi do niza urnebesnih situacija.

Pit i Eli odluče da zasnuju porodicu, ali da deci budu hranitelji. Planiraju da uzmu jedno malo dete, ali dobijaju troje, među kojima je i buntovna petnaestogodišnjakinja Lizi. Pit i Emili moraju da se snađu u formiranju svoje instant porodice, gde dolazi do niza urnebesnih situacija.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Adolescencija je životno razdoblje koje zahteva prilagođavanje i deteta i roditelja. Adolescentske godine obiluju uzbuđenjima i izazovima, mnogim brigama i problemima: adolescenti su pod pritiskom da budu uspešni u školi, da se dopadnu drugima, da imaju dobre odnose s vršnjacima i porodicom, da prebrode rastanke i da donose važne odluke o svom budućem životu.

Adolescencija je životno razdoblje koje zahteva prilagođavanje i deteta i roditelja. Adolescentske godine obiluju uzbuđenjima i izazovima, mnogim brigama i problemima: adolescenti su pod pritiskom da budu uspešni u školi, da se dopadnu drugima, da imaju dobre odnose s vršnjacima i porodicom, da prebrode rastanke i da donose važne odluke o svom budućem životu.

Život je kao video igra, stalno imamo razne izazove i opcije da bismo prešli na sledeći nivo. U novoj seriji Redakcije školskog programa, po principima igre, hrabra i pametna devetogodišnja devojčica Mina prelaziće iz epizode u epizodu, sa teme na temu, od promena i učenja do vršnjačkog nasilja i samopouzdanja. Kao i svaki uporan lik u video igrici, Mina će zajedno sa svojim drugarima iz škole i porodicom prolaziti kroz razne situacije sa kojima se njeni vršnjaci suočavaju dok napreduje u igri odrastanja. U svakoj epizodi za nju će tu biti Strahinja, vitez iz igrice koji joj predočava da je svakom problemu moguće pristupiti na više načina i da je uvek važno razmisliti o opcijama koje su pred njom. Ovu igricu ne morate samo da gledate, već se i uključite razmišljajući koje opcije biste vi odabrali i zbog čega.

Život je kao video igra, stalno imamo razne izazove i opcije da bismo prešli na sledeći nivo. U novoj seriji Redakcije školskog programa, po principima igre, hrabra i pametna devetogodišnja devojčica Mina prelaziće iz epizode u epizodu, sa teme na temu, od promena i učenja do vršnjačkog nasilja i samopouzdanja. Kao i svaki uporan lik u video igrici, Mina će zajedno sa svojim drugarima iz škole i porodicom prolaziti kroz razne situacije sa kojima se njeni vršnjaci suočavaju dok napreduje u igri odrastanja. U svakoj epizodi za nju će tu biti Strahinja, vitez iz igrice koji joj predočava da je svakom problemu moguće pristupiti na više načina i da je uvek važno razmisliti o opcijama koje su pred njom. Ovu igricu ne morate samo da gledate, već se i uključite razmišljajući koje opcije biste vi odabrali i zbog čega.

U emisiji "Most kralja Aleksandra" saznaćete kako je ovaj most promenio lice Beograda i povezao prošlost, sadašnjost i budućnost. Od davnina su obale Save i Dunava bile mesta koja su naseljavali marginalni slojevi društva, prostor gde se, kako kaže Darko Ćirić, muzejski savetnik, ništa značajno nije događalo. Podizanjem mosta kralja Aleksandra, ovaj deo Beograda postaje središte razvoja i simbol povezivanja stare i nove države. Istoričar dr Stanislav Sretenović podseća nas da je Beograd, smešten na granici između dve moćne države, bio grad koji se lako napadao, a teško branio. Kada je postao glavni grad države sa 12 miliona stanovnika, bilo je neophodno povezati njene delove novim saobraćajnim čvorovima, što je dodatno podstaklo privredni procvat. O organizaciji same izgradnje mosta govori dr Dušan Babac. Jedan od ključnih zahteva bio je da rečni saobraćaj ostane nesmetan, dok je urbanistički procvat Beograda tekao paralelno sa izgradnjom Novog Beograda, čime je stvoren osnov za moderno lice glavnog grada. Kako je Andrić napisao, Od svega što čovek u svom životu podiže i gradi, ništa nije bolje i vrednije od mostova. Most kralja Aleksandra nije bio samo infrastrukturni podvig, već i simbol napretka, povezanosti i težnje ka budućnosti.

U emisiji "Most kralja Aleksandra" saznaćete kako je ovaj most promenio lice Beograda i povezao prošlost, sadašnjost i budućnost. Od davnina su obale Save i Dunava bile mesta koja su naseljavali marginalni slojevi društva, prostor gde se, kako kaže Darko Ćirić, muzejski savetnik, ništa značajno nije događalo. Podizanjem mosta kralja Aleksandra, ovaj deo Beograda postaje središte razvoja i simbol povezivanja stare i nove države. Istoričar dr Stanislav Sretenović podseća nas da je Beograd, smešten na granici između dve moćne države, bio grad koji se lako napadao, a teško branio. Kada je postao glavni grad države sa 12 miliona stanovnika, bilo je neophodno povezati njene delove novim saobraćajnim čvorovima, što je dodatno podstaklo privredni procvat. O organizaciji same izgradnje mosta govori dr Dušan Babac. Jedan od ključnih zahteva bio je da rečni saobraćaj ostane nesmetan, dok je urbanistički procvat Beograda tekao paralelno sa izgradnjom Novog Beograda, čime je stvoren osnov za moderno lice glavnog grada. Kako je Andrić napisao, Od svega što čovek u svom životu podiže i gradi, ništa nije bolje i vrednije od mostova. Most kralja Aleksandra nije bio samo infrastrukturni podvig, već i simbol napretka, povezanosti i težnje ka budućnosti.

Povod za razgovor sa vajarom Dušanom Petrovićem je njegova aktuelna izložba Svet u zelenom u Galeriji B2. Petrović je redovni profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Bio je pripadnik takozvane Mlade beogradske skulpture krajem osamdesetih godina HH veka. Samostalno je izlagao u Srbiji, učestvovao na više grupnih izložbi u zemlji i u inostranstvu. Dobitnik je nagrade Ivan Tabaković Srpske akademije nauka i umetnosti. U emisiji Dušan Petrović govori o tome koliko sam materijal - drvo, kamen, staklo, metal – utiče na ideju i izvođenje skulpture. U razgovoru o njegovom delu učestvuje i istoričarka umetnosti Biljana Tomić.

Emisija "Do detalja" predstavlja aktuelna dela u oblasti savremene umetnosti i kulture.

Sedam vrsnih domaćica i uspešnih dama iz različitih krajeva Srbije spremaju najbolje specijalitete, ugošćavaju jedna drugu, razmenjuju recepte i kroz druženje i zanimljive priče upoznaju nova mesta u Srbiji.

Sedam vrsnih domaćica i uspešnih dama iz različitih krajeva Srbije spremaju najbolje specijalitete, ugošćavaju jedna drugu, razmenjuju recepte i kroz druženje i zanimljive priče upoznaju nova mesta u Srbiji.

Povodom 60 godina postojanja Drugog programa Radio Beograda, u Kolarčevoj zadužbini nastupiće Hor i Orkestar RTS-a uz dirigenta Bojana Suđića. Kao solista nastupiće bariton Zeljko Lučić, koji već deceniju karijeru gradi u njujorškom Metropolitenu. Ovaj koncert je najsvečaniji trenutak proslave 60. rođendana Drugog programa Radio Beograda. Obeležavanje jubileja počelo je dodelom književne nagrade Nikola Milošević, a nastaviće se otvaranjem izložbe pod nazivom "Biti drugi" u noći muzeja i objavljivanjem knjige "Ko je radio na Radiju". "Radio Beograd 2 je tokom ovih 60 godina menjao koncepciju, profil, urednike, nazive emisija. Međutim, jedna stvar je ostajala ista za sve to vreme. Na tom programu su uvek radile ličnosti prvog reda. Samo da nabrojite ta imena videli bi ste da je to zapravo čitav jedan vek u novinarstvu na radiju, našoj kulturi", kaže glavni i odgovorni urednik Drugog programa Radio Beograda Radoman Kanjevac. Bariton Željko Lučić izvešće u drugom delu koncerta nekoliko arija. "Ono o čemu ja razmišljam je isključivo pevanje. Ne razmišljam više ni o tehnici ni da li imam visoke note ili nemam. To je sve već prevaziđeno. To je došlo do nekog automatizma i to je to. Ono što je meni najglavnije je da što bolje donesem tu ulogu u kojoj sam trenutno. A ono što bih postavio još više od ovog što sam rekao je da uradim ili otpevam ono što je od mene tražio dirigent ", kaže Lučić.

Povodom 60 godina postojanja Drugog programa Radio Beograda, u Kolarčevoj zadužbini nastupiće Hor i Orkestar RTS-a uz dirigenta Bojana Suđića. Kao solista nastupiće bariton Zeljko Lučić, koji već deceniju karijeru gradi u njujorškom Metropolitenu. Ovaj koncert je najsvečaniji trenutak proslave 60. rođendana Drugog programa Radio Beograda. Obeležavanje jubileja počelo je dodelom književne nagrade Nikola Milošević, a nastaviće se otvaranjem izložbe pod nazivom "Biti drugi" u noći muzeja i objavljivanjem knjige "Ko je radio na Radiju". "Radio Beograd 2 je tokom ovih 60 godina menjao koncepciju, profil, urednike, nazive emisija. Međutim, jedna stvar je ostajala ista za sve to vreme. Na tom programu su uvek radile ličnosti prvog reda. Samo da nabrojite ta imena videli bi ste da je to zapravo čitav jedan vek u novinarstvu na radiju, našoj kulturi", kaže glavni i odgovorni urednik Drugog programa Radio Beograda Radoman Kanjevac. Bariton Željko Lučić izvešće u drugom delu koncerta nekoliko arija. "Ono o čemu ja razmišljam je isključivo pevanje. Ne razmišljam više ni o tehnici ni da li imam visoke note ili nemam. To je sve već prevaziđeno. To je došlo do nekog automatizma i to je to. Ono što je meni najglavnije je da što bolje donesem tu ulogu u kojoj sam trenutno. A ono što bih postavio još više od ovog što sam rekao je da uradim ili otpevam ono što je od mene tražio dirigent ", kaže Lučić.

Život je kao video igra, stalno imamo razne izazove i opcije da bismo prešli na sledeći nivo. U novoj seriji Redakcije školskog programa, po principima igre, hrabra i pametna devetogodišnja devojčica Mina prelaziće iz epizode u epizodu, sa teme na temu, od promena i učenja do vršnjačkog nasilja i samopouzdanja. Kao i svaki uporan lik u video igrici, Mina će zajedno sa svojim drugarima iz škole i porodicom prolaziti kroz razne situacije sa kojima se njeni vršnjaci suočavaju dok napreduje u igri odrastanja. U svakoj epizodi za nju će tu biti Strahinja, vitez iz igrice koji joj predočava da je svakom problemu moguće pristupiti na više načina i da je uvek važno razmisliti o opcijama koje su pred njom. Ovu igricu ne morate samo da gledate, već se i uključite razmišljajući koje opcije biste vi odabrali i zbog čega.

Život je kao video igra, stalno imamo razne izazove i opcije da bismo prešli na sledeći nivo. U novoj seriji Redakcije školskog programa, po principima igre, hrabra i pametna devetogodišnja devojčica Mina prelaziće iz epizode u epizodu, sa teme na temu, od promena i učenja do vršnjačkog nasilja i samopouzdanja. Kao i svaki uporan lik u video igrici, Mina će zajedno sa svojim drugarima iz škole i porodicom prolaziti kroz razne situacije sa kojima se njeni vršnjaci suočavaju dok napreduje u igri odrastanja. U svakoj epizodi za nju će tu biti Strahinja, vitez iz igrice koji joj predočava da je svakom problemu moguće pristupiti na više načina i da je uvek važno razmisliti o opcijama koje su pred njom. Ovu igricu ne morate samo da gledate, već se i uključite razmišljajući koje opcije biste vi odabrali i zbog čega.

Zoofobija je ekstremni, iracionalni strah od životinja. Strah od zmija je veoma čest i oseća ga skoro polovina ljudi na svetu ali samo 3% onih koji se plaše razviju ekstremni strah - ofidiofobiju. Iako znamo da zmije radije beže nego što napadaju, strah nas ne napušta. On je generacijski, evolucijski ukorenjen. Zmije imaju važnu ulogu u ekosistemu a njihov otrov se koristi u medicini. Upravo zbog tih koristi zaslužuju naše poštovanje i prijateljski odnos.

Ovoga puta svoje skriveno mesto (planina Rožanj na tromeđi: Valjevo, Loznica, Ljubovija) otkriva glumac Branko Janković.

Zoofobija je ekstremni, iracionalni strah od životinja. Strah od zmija je veoma čest i oseća ga skoro polovina ljudi na svetu ali samo 3% onih koji se plaše razviju ekstremni strah - ofidiofobiju. Iako znamo da zmije radije beže nego što napadaju, strah nas ne napušta. On je generacijski, evolucijski ukorenjen. Zmije imaju važnu ulogu u ekosistemu a njihov otrov se koristi u medicini. Upravo zbog tih koristi zaslužuju naše poštovanje i prijateljski odnos.

Ovoga puta svoje skriveno mesto (planina Rožanj na tromeđi: Valjevo, Loznica, Ljubovija) otkriva glumac Branko Janković.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

U naučnoj zajednici događa se niz neobičnih samoubistava. Jedan od vodećih stručnjaka za nanomaterijale udružuje se sa detektivom ne bi li istražili o čemu se radi. Istraga vodi prema tajnom društvu pod imenom "Granice nauke" i počinju da saznaju istinu kako je vanzemaljski svet opisan u video igri povezan za sudbinom Zemlje i čovečanstva. Inače, "problem tri tela" je stvarni fizički problem proračuna kretanja tri nebeska tela pri uticaju njihovih gravitacija.

U naučnoj zajednici događa se niz neobičnih samoubistava. Jedan od vodećih stručnjaka za nanomaterijale udružuje se sa detektivom ne bi li istražili o čemu se radi. Istraga vodi prema tajnom društvu pod imenom "Granice nauke" i počinju da saznaju istinu kako je vanzemaljski svet opisan u video igri povezan za sudbinom Zemlje i čovečanstva. Inače, "problem tri tela" je stvarni fizički problem proračuna kretanja tri nebeska tela pri uticaju njihovih gravitacija.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Objektiv njegovog aparata vidi istoriju svetskog Rokenrola. On je tihi pratilac zvezda, čovek koji nenametljivo svedoči o slavi, energiji i iskustvima sa najvećim muzičarima. Na pitanje koga je sve fotografisao u dugoj i plodnoj karijeri, odgovara da mu je lakše da nabroji, koga nije!

Objektiv njegovog aparata vidi istoriju svetskog Rokenrola. On je tihi pratilac zvezda, čovek koji nenametljivo svedoči o slavi, energiji i iskustvima sa najvećim muzičarima. Na pitanje koga je sve fotografisao u dugoj i plodnoj karijeri, odgovara da mu je lakše da nabroji, koga nije!

Ekipa emisije "Lov i ribolov" u cilju popularizacije lova i ribolova obilazi svet. Snimamo atraktivne destinacije, prirodne lepote zemljine kugle, jedinstvene kulture pojedinih naroda koji žive u najudaljenijim krajevima sveta kao što su Sibir, Afrika, Mongolija, Skandinavija.

Ekipa emisije "Lov i ribolov" u cilju popularizacije lova i ribolova obilazi svet. Snimamo atraktivne destinacije, prirodne lepote zemljine kugle, jedinstvene kulture pojedinih naroda koji žive u najudaljenijim krajevima sveta kao što su Sibir, Afrika, Mongolija, Skandinavija.

Emisija o nacionalnim manjinama u Srbiji. Brojni narodi na ovim prostorima vekovima su živeli i danas žive zajedno. Uprkos ratovima iz devedestih godina i velikog pomeranja naroda, Srbija je i dalje zemlja sa nejvećom nacionalnom raznolikošću. Vojvodina je i dalje jedinstven primer multinacionalnost o prepoznatljiva je kao "Evropa u malom". Ali manjine žive u čitavoj Srbiji. Popis iz 2011. je pokazao da u Srbiji živi 21 etnička zajednica. Upoznaćemo se sa jezičkim, kulturnim, konfesionalnim i svim drugim različitostima.

"Vodič kroz budućnost" je nova serija Redakcije naučnog programa koja u evropskim naučnim centrima traga za istraživanjima koja pomeraju granice dosadašnjih znanja i utiru put u budućnost.

Emisija o nacionalnim manjinama u Srbiji. Brojni narodi na ovim prostorima vekovima su živeli i danas žive zajedno. Uprkos ratovima iz devedestih godina i velikog pomeranja naroda, Srbija je i dalje zemlja sa nejvećom nacionalnom raznolikošću. Vojvodina je i dalje jedinstven primer multinacionalnost o prepoznatljiva je kao "Evropa u malom". Ali manjine žive u čitavoj Srbiji. Popis iz 2011. je pokazao da u Srbiji živi 21 etnička zajednica. Upoznaćemo se sa jezičkim, kulturnim, konfesionalnim i svim drugim različitostima.

"Vodič kroz budućnost" je nova serija Redakcije naučnog programa koja u evropskim naučnim centrima traga za istraživanjima koja pomeraju granice dosadašnjih znanja i utiru put u budućnost.

Ime i delo profesora i akademika Janisa H. Tarnanidisa iz Soluna svakako je dobro poznato srpskim vizantolozima i šire, naučnicima na međunarodnom planu. Promocija njegove nove knjige "Moj Sinaj" u Kripti hrama Sv. Save u Beogradu u junu ove godine bila je prilika da se upoznamo i razgovaramo o njegovim višedecenijskim istraživanjima, o saradnji sa kolegama iz Srbije i profesorima koje pamti još iz vremena postdiplomskih studija u Beogradu, o uspomenama iz Beograda koje pamti i dr. Razgovor je vođen na srpskom jeziku koji profesor izuzetno ceni i neguje godinama. Prof. Janis H. Tarnanidis je uveliko ušao u devetu deceniju života i prava je riznica znanja o pravoslavnom duhovnom i istorijskom kodu. Primera radi, o drevnim rukopisima u manastiru Sv. Katarine na Sinaju prvi je svetsku javnost obavestio prof. Janis H. Tarnanidis 1988. godine. Najveći deo svog naučno-istraživačkog rada proveo istražujući istoriju srpske crkve i srpskog naroda i sam na ličnom planu doživljavao Svetosavlje. Karakterističan i prepoznatljiv sklad Tarnanidisovog naučno - istraživačkog rada u kome su njegova dela potvrđena i njegovim životom, primećen je i od strane Srpske pravoslavne crkve. Tako je 2015. godine, na predlog blaženopočivšeg Mitropolita crnogorsko-primorskog g. Amfilohija profesoru J. Tarnanidisu dodeljen orden Svetoga Save drugog reda - kako u sinodskoj odluci stoji - "za njegov izuzetni naučni doprinos proučavanju Istorije Crkve, a posebno istorije Srpske pravoslavne crkve i autentično predstavljanje srpskog crkvenog života, mesta i uloge Srpske Crkve u pravoslavnoj Vaseljeni".

U igrano dokumentarnoj emisiji "Srpska kruna" govore istoričari, istoričari umetnosti i istoričari književnosti. Tematsku celinu o Stefanu Prvovenčanom čine dve emisije "Srpska kruna" i "Sv. kralj i pisac".

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Ako želite da čujete novosti iz sveta nauke, razotkrijete mitove ili istražite naučnu stranu svakodnevnih pojava, onda je vreme da zajedno krenemo u "Naučni portalˮ. Pažljivo ćemo pratiti dešavanja u svetu nauke a aktuelne teme posmatrati iz naučnog ugla.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Ako želite da čujete novosti iz sveta nauke, razotkrijete mitove ili istražite naučnu stranu svakodnevnih pojava, onda je vreme da zajedno krenemo u "Naučni portalˮ. Pažljivo ćemo pratiti dešavanja u svetu nauke a aktuelne teme posmatrati iz naučnog ugla.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Govoriti o piscima kao prorocima znači govoriti o sposobnosti uvida u realnost koju pisca okružuje, o intuitivnom, o imaginaciji, o sposobnosti i talentu da taj uvid prenese u književno polje. Kada je krajem 18.veka nemački pesnik Novalis govorio o magičnom idealisti i magičnom realisti, nije, ipak, mogao znati da će jedan od ova dva "proroka" biti prepoznat u tehnici magijskog realizma. Metodi koja je obeležila jedan segment latinoameričke književnosti i koja je proizvela pravi "bum" šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Novo izdanje Časa anatomije posvećujemo toj ideji magijskog realizma u književnosti ali pratimo i tokove razvoja danas veoma heterogene i uzbudljive literature Latinske Amerike. Tačnije, analiziramo odnos književnosti prema stvarnosti u kojoj nastaje, popularnost magijskog realizma, njegov nastanak ali i preobražaj. Zbog čega je tehnika magijskog realizma bila važna u jednom društvenom kontekstu , kako se desila ta eksplozija magijskog realizma, da li je mogla da izrazi sve kontradiktornosti vremena, šta je magijsko u književnom a šta suština potrebe za magijskim u realnom prostoru i vremenu.

Čas anatomije, nova emisija Redakcije za kulturu koju uređuju Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac a koju je rediteljski uobličio Filip Čolović, nastoji da analizira i osvetli anatomiju aktuelnog javnog kulturnog prostora. Kroz razgovor u studiju, esejistički i kritički pristup, na jednom mestu ukrštaju se stavovi, predstavljaju planovi, tumače pojave koje formiraju i odražavaju "duh jednog vremena".

Kažu da imamo samo jednu šansu da ostavimo prvi utisak. U tih nekoliko sekundi drugi stvaraju sliku o nama - ali koliko je ta slika autentična? Da li prvi utisak kontrolišemo mi ili ga oblikuju intuicija i predrasude? U današnjoj emisiji otkrivamo moć trenutka i učimo kako da ga iskoristimo na najbolji način. U prvom delu emisije, sa filozofom Milankom Govedaricom razgovaramo o prirodi prvog utiska i njegovoj povezanosti sa predrasudama i intuicijom. Kako veštine govorništva i stil izražavanja oblikuju prvi utisak koji ostavljamo na publiku, objasniće nam profesor retorike i stilistike Dobrivoje Stanojević, koji će podeliti savete za što upečatljiviji nastup. Kasnije, otkrivamo kako prvi utisak funkcioniše u svetu marketinga i umetnosti. Pi-Ar stručnjak Simona Žikić govoriće o važnosti verbalne i neverbalne komunikacije u oblikovanju pozitivnog prvog utiska, dok će glumac Milan Bobić otkriti koliko je prvi kontakt značajan u glumačkoj profesiji i u interakciji sa publikom. O značaju mimike lica, gestikulacije, porukama koje nam indirektno sagovornik šalje, kao i kako da ostavimo dobar prvi utisak na ljude razgovaraćemo sa pantomimičarom Vladimirom Cvejićem. Pridružite nam se i otkrijte tajne ostavljanja prvog utiska koji traje! Muziku u studiju donose: Tamara i Andra Žeželj sa pesmama: You Gotta Be, Tvoje oči i Volim osmeh tvoj.

Serijski ubica je u Rimu ubio tri prostitutke žicom od violončela. "Čelistina" sledeća žrtva je Dajana, luksuzna poslovna pratnja koja radi po hotelima u Via Veneto. Jedne večeri manijak se zaleteo u njen automobil i ona je udarila u drugo vozilo. Probudila se u bolnici, u tami. Dijagnoza je donesena – izgubila je vid u sudaru. Mlada Rita pomaže Dajani da se snađe, dok policijska istraga tapka u mestu.

Serijski ubica je u Rimu ubio tri prostitutke žicom od violončela. "Čelistina" sledeća žrtva je Dajana, luksuzna poslovna pratnja koja radi po hotelima u Via Veneto. Jedne večeri manijak se zaleteo u njen automobil i ona je udarila u drugo vozilo. Probudila se u bolnici, u tami. Dijagnoza je donesena – izgubila je vid u sudaru. Mlada Rita pomaže Dajani da se snađe, dok policijska istraga tapka u mestu.

Kultna slovenačka grupa Lačni Franc, predvođena pevačem Zoranom Predinom, 1. oktobra je u Domu omladine poslednji put nastupila pred beogradskom publikom u okviru oproštajne serije regionalnih koncerata, naslovljenih Veliko finale. U ispunjenoj dvorani Amerikana, Predin i podmlađena, odlično usvirana postava Lačnog Franca, koja je na okupu poslednjih nekoliko godina, predstavili su publici izbor pesama sa 13 albuma, koje je Lačni Franc objavio od osnivanja 1979. godine u Mariboru do danas.

Kultna slovenačka grupa Lačni Franc, predvođena pevačem Zoranom Predinom, 1. oktobra je u Domu omladine poslednji put nastupila pred beogradskom publikom u okviru oproštajne serije regionalnih koncerata, naslovljenih Veliko finale. U ispunjenoj dvorani Amerikana, Predin i podmlađena, odlično usvirana postava Lačnog Franca, koja je na okupu poslednjih nekoliko godina, predstavili su publici izbor pesama sa 13 albuma, koje je Lačni Franc objavio od osnivanja 1979. godine u Mariboru do danas.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Sedam vrsnih domaćica i uspešnih dama iz različitih krajeva Srbije spremaju najbolje specijalitete, ugošćavaju jedna drugu, razmenjuju recepte i kroz druženje i zanimljive priče upoznaju nova mesta u Srbiji.

Sedam vrsnih domaćica i uspešnih dama iz različitih krajeva Srbije spremaju najbolje specijalitete, ugošćavaju jedna drugu, razmenjuju recepte i kroz druženje i zanimljive priče upoznaju nova mesta u Srbiji.

Ovoga puta svoje skriveno mesto (planina Rožanj na tromeđi: Valjevo, Loznica, Ljubovija) otkriva glumac Branko Janković.

Ovoga puta svoje skriveno mesto (planina Rožanj na tromeđi: Valjevo, Loznica, Ljubovija) otkriva glumac Branko Janković.

Serijal obrazovno-naučnog programa RTS-a "Eko minijature" donosi nam zanimljive priče iz našeg životnog okruženja.

U igrano dokumentarnoj emisiji "Srpska kruna" govore istoričari, istoričari umetnosti i istoričari književnosti. Tematsku celinu o Stefanu Prvovenčanom čine dve emisije "Srpska kruna" i "Sv. kralj i pisac".

U igrano dokumentarnoj emisiji "Srpska kruna" govore istoričari, istoričari umetnosti i istoričari književnosti. Tematsku celinu o Stefanu Prvovenčanom čine dve emisije "Srpska kruna" i "Sv. kralj i pisac".

Serijski ubica je u Rimu ubio tri prostitutke žicom od violončela. "Čelistina" sledeća žrtva je Dajana, luksuzna poslovna pratnja koja radi po hotelima u Via Veneto. Jedne večeri manijak se zaleteo u njen automobil i ona je udarila u drugo vozilo. Probudila se u bolnici, u tami. Dijagnoza je donesena – izgubila je vid u sudaru. Mlada Rita pomaže Dajani da se snađe, dok policijska istraga tapka u mestu.

Serijski ubica je u Rimu ubio tri prostitutke žicom od violončela. "Čelistina" sledeća žrtva je Dajana, luksuzna poslovna pratnja koja radi po hotelima u Via Veneto. Jedne večeri manijak se zaleteo u njen automobil i ona je udarila u drugo vozilo. Probudila se u bolnici, u tami. Dijagnoza je donesena – izgubila je vid u sudaru. Mlada Rita pomaže Dajani da se snađe, dok policijska istraga tapka u mestu.

Kultna slovenačka grupa Lačni Franc, predvođena pevačem Zoranom Predinom, 1. oktobra je u Domu omladine poslednji put nastupila pred beogradskom publikom u okviru oproštajne serije regionalnih koncerata, naslovljenih Veliko finale. U ispunjenoj dvorani Amerikana, Predin i podmlađena, odlično usvirana postava Lačnog Franca, koja je na okupu poslednjih nekoliko godina, predstavili su publici izbor pesama sa 13 albuma, koje je Lačni Franc objavio od osnivanja 1979. godine u Mariboru do danas.

Kultna slovenačka grupa Lačni Franc, predvođena pevačem Zoranom Predinom, 1. oktobra je u Domu omladine poslednji put nastupila pred beogradskom publikom u okviru oproštajne serije regionalnih koncerata, naslovljenih Veliko finale. U ispunjenoj dvorani Amerikana, Predin i podmlađena, odlično usvirana postava Lačnog Franca, koja je na okupu poslednjih nekoliko godina, predstavili su publici izbor pesama sa 13 albuma, koje je Lačni Franc objavio od osnivanja 1979. godine u Mariboru do danas.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Emisija iz kulture koja se osvrće na živote i stvaralaštvo umetnika različitog kalibra.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Emisija iz kulture koja se osvrće na živote i stvaralaštvo umetnika različitog kalibra.

Ovu veliku, karakterno različito obojenu porodicu predvodi Veliki Štrumpf koji zna da napravi razne čarobne napitke i baca čini. Društvo mu prave Štrumpfeta i svima poznati i omiljeni Mrgud, Kefalo, Gruber, Luftika i ostali. Štrumpfovi žive uglavnom mirnim, idiličnim životom. Ovu sreću kvari jedino zli čarobnjak Gargamel sa svojim pomoćnikom, mačkom Azraelom.

Ovu veliku, karakterno različito obojenu porodicu predvodi Veliki Štrumpf koji zna da napravi razne čarobne napitke i baca čini. Društvo mu prave Štrumpfeta i svima poznati i omiljeni Mrgud, Kefalo, Gruber, Luftika i ostali. Štrumpfovi žive uglavnom mirnim, idiličnim životom. Ovu sreću kvari jedino zli čarobnjak Gargamel sa svojim pomoćnikom, mačkom Azraelom.

"Avanture Heti Feder" adaptacija je istoimenog romana poznate spisateljice za decu, Džeklin Vilson. Smeštena u viktorijansko doba, u centru zbivanja se nalazi devojčica Heti koja je ostavljena kao beba u domu za nezbrinutu decu. Nakon kratkotrajnog perioda provedenog u hraniteljskoj porodici, Heti je primorana da se vrati u bolnicu kako bi nastavila školovanje i pripremila se za budući posao služavke, kao i sve ostale devojčice u domu. Međutim, Heti je posebna - ona uprkos brojnim preprekama, ne odustaje od pronalaska svoje majke i borbe za sopstvenu slobodu. Uz svoje prijatelje, ona se suočava sa nedaćama života, iz epizode u epizodu pokazujući svoju hrabrost i domišljatost. Očekujte bezvremenu i neodoljivu priču koja uspešno oživljava epohu i uvlači nas u viktorijansku englesku i sve njene raznolikosti. Iskrena dečja prijateljstva, težak život siročića, smešne i tragične trenutke gledamo kroz oči dečaka i devojčica koji u svemu što im se suprotstavlja ipak uspevaju da pronađu razlog za igru i zabavu!

"Avanture Heti Feder" adaptacija je istoimenog romana poznate spisateljice za decu, Džeklin Vilson. Smeštena u viktorijansko doba, u centru zbivanja se nalazi devojčica Heti koja je ostavljena kao beba u domu za nezbrinutu decu. Nakon kratkotrajnog perioda provedenog u hraniteljskoj porodici, Heti je primorana da se vrati u bolnicu kako bi nastavila školovanje i pripremila se za budući posao služavke, kao i sve ostale devojčice u domu. Međutim, Heti je posebna - ona uprkos brojnim preprekama, ne odustaje od pronalaska svoje majke i borbe za sopstvenu slobodu. Uz svoje prijatelje, ona se suočava sa nedaćama života, iz epizode u epizodu pokazujući svoju hrabrost i domišljatost. Očekujte bezvremenu i neodoljivu priču koja uspešno oživljava epohu i uvlači nas u viktorijansku englesku i sve njene raznolikosti. Iskrena dečja prijateljstva, težak život siročića, smešne i tragične trenutke gledamo kroz oči dečaka i devojčica koji u svemu što im se suprotstavlja ipak uspevaju da pronađu razlog za igru i zabavu!

Najpoznatija serija našeg velikog glumca Milana Laneta Gutovića ali i ujedno reditelja i scenariste Vladimira Andrića, otkriva svoje nove mogućnosti. On, Milan Lane Gutović, u ulozi pustolova istraživača, u svakoj priči otkriva nove svetove, pojave iliti bisere današnjeg društva. On, najpametniji, najotvoreniji, najradoznaliji Pustolov u svojim pričama stigao je i stiže do dalekih svetova, dimenzija, vremena. Gledaoci mu veruju, a zašto, zapitajte se i vi.

Najpoznatija serija našeg velikog glumca Milana Laneta Gutovića ali i ujedno reditelja i scenariste Vladimira Andrića, otkriva svoje nove mogućnosti. On, Milan Lane Gutović, u ulozi pustolova istraživača, u svakoj priči otkriva nove svetove, pojave iliti bisere današnjeg društva. On, najpametniji, najotvoreniji, najradoznaliji Pustolov u svojim pričama stigao je i stiže do dalekih svetova, dimenzija, vremena. Gledaoci mu veruju, a zašto, zapitajte se i vi.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez? Šta je to što može da doprinese sprečavanju bolesti ili bržem oporavku? Koja su nova naučna saznanja o biljnim lekovima, tradicionalnoj medicini, aktivnom pristupu zdravlju, samolečenju? Dobro je znati odgovore na ova pitanja i zato se to istražuje u emisiji.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez? Šta je to što može da doprinese sprečavanju bolesti ili bržem oporavku? Koja su nova naučna saznanja o biljnim lekovima, tradicionalnoj medicini, aktivnom pristupu zdravlju, samolečenju? Dobro je znati odgovore na ova pitanja i zato se to istražuje u emisiji.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Pratite zabavnu emisiju koja donosi mnoge aktuelne informacije i interesantne teme i koja će nam predstaviti mnoge značajne ličnosti iz zemlje i inostranstva, sve to uz divnu muziku sjajnih muzičara i pevača.

Pratite zabavnu emisiju koja donosi mnoge aktuelne informacije i interesantne teme i koja će nam predstaviti mnoge značajne ličnosti iz zemlje i inostranstva, sve to uz divnu muziku sjajnih muzičara i pevača.

Informativna emisija koja se bavi vojno - bezbednosnim temama. Saznajte novosti iz vojske i gledajte zanimljive priče o životu i radu pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, naoružanju i vojnoj opremi, vojnoj istoriji, međunarodnoj vojnoj saradnji odbrambenoj industriji, zanimljivostima, naučnim istraživanjima iz sfere odbrane i "drugim snagama odbrane" - žandarmeriji i drugim specijalnim jedinicama policije.

Emisija "Nas je 10 odsto" ima cilj da promoviše osobe sa invaliditetom, koje su tu, svuda oko nas. To su naši rođaci, komšije, kolege, prijatelji, koji imaju iste želje, radosti, strahove... U pravoj armiji od oko 800 hiljada ljudi koji imaju neki od oblika invaliditeta nalaze se priznati stručnjaci, naučni radnici, umetnici, vrhunski sportisti.

Emisija "Nas je 10 odsto" ima cilj da promoviše osobe sa invaliditetom, koje su tu, svuda oko nas. To su naši rođaci, komšije, kolege, prijatelji, koji imaju iste želje, radosti, strahove... U pravoj armiji od oko 800 hiljada ljudi koji imaju neki od oblika invaliditeta nalaze se priznati stručnjaci, naučni radnici, umetnici, vrhunski sportisti.

Tim predvođen Zoranom Živkovićem, autorom, urednikom i idejnim tvorcem emisije, vodiće gledaoce kroz svet nauke, obrazovanja i najrazličitijih ideja na originalan način.

Tim predvođen Zoranom Živkovićem, autorom, urednikom i idejnim tvorcem emisije, vodiće gledaoce kroz svet nauke, obrazovanja i najrazličitijih ideja na originalan način.

Ekologija materijala novi je serijal Redakcije ekološkog programa koji se bavi materijalima koji su najznačajniji za nastanak i opstanak ljudske civilizacije - metalom, drvetom, plastikom, kamenom, tkaninom, betonom. Oni, međutim, poslednjih decenija postaju problem zbog filozovije današnje ekonomije koja razmišlja samo o profitu. Ne vide, međutim, svi na isti način resurse i materijale koji nam stoje na raspolaganju. Кroz serijal ćemo se osim dominantnim ekonomskim konceptom potrošnje baviti i koncetom cirkularne ekonomije, već i stvaraocima i umetničkim tradicijama koji su spremni da u materijalima vide nešto više od predmeta koji ćemo upotrebiti i baciti na smeće.

Televizijski serijal kreiran od strane ekološke redakcije, donosi nam razgovore sa vrhunskim stručnjacima iz oblasti očuvanja životne sredine i ekologije. Ova emisija pruža priliku da naučimo važne stvari o odnosu čoveka i prirode, o neophodnosti podizanja ekološke svesti kod ljudi, kao i o potrebi za boljim uslovima života i očuvanjem planete.

Televizijski serijal kreiran od strane ekološke redakcije, donosi nam razgovore sa vrhunskim stručnjacima iz oblasti očuvanja životne sredine i ekologije. Ova emisija pruža priliku da naučimo važne stvari o odnosu čoveka i prirode, o neophodnosti podizanja ekološke svesti kod ljudi, kao i o potrebi za boljim uslovima života i očuvanjem planete.

U drugom delu naše emisije o Beču, kao gradu koji prednjači na polju ekologije u okviru Evropske Unije, naš sagovornik je Nebojša Rodić, Ambasador Republike Srbije u Austriji. Ambasador Rodić ističe dobru saradnju Srbije i Austrije na polju ekologije, kao i primere dobre prakse koja se može primeniti i kod nas. Svaki građanin Beča godišnje baci četrdeset kilograma životnih namirnica. Zbog toga grad Beč realizuje projekte koji će omogućiti da se hrana korisno upotrebi. Ozelenjavanje krovova je jedna od mera kojim se sprečava dodatno zagrevanje grada. Dobar primer zelene fasade je i spalionica otpada Špitelau koja se nalazi u centru grada i predstavlja spoj najnovije tehnologije i urbane arhitekture. "MA48" je u Beču zadužen za upravljanje i odlaganje otpada. Nakon što su shvatili da je korisnije da otpad dobije i svoju drugu namenu, otvorili su prodavnicu polovne robe, kako bi odbačenim proizvodima dali drugu šansu. Parkovi, zelene površine i šume predstavljaju važne prostore za odmor stanovnika Beča. Pored toga, ovaj grad se može pohvaliti i obradivim površinama i vinogradima. Po najnovijoj odluci gradskih čelnika, organski proizvodi proizvedeni na teritoriji grada će se prodavati pod novim brendom " Bečki ukus".

U drugom delu naše emisije o Beču, kao gradu koji prednjači na polju ekologije u okviru Evropske Unije, naš sagovornik je Nebojša Rodić, Ambasador Republike Srbije u Austriji. Ambasador Rodić ističe dobru saradnju Srbije i Austrije na polju ekologije, kao i primere dobre prakse koja se može primeniti i kod nas. Svaki građanin Beča godišnje baci četrdeset kilograma životnih namirnica. Zbog toga grad Beč realizuje projekte koji će omogućiti da se hrana korisno upotrebi. Ozelenjavanje krovova je jedna od mera kojim se sprečava dodatno zagrevanje grada. Dobar primer zelene fasade je i spalionica otpada Špitelau koja se nalazi u centru grada i predstavlja spoj najnovije tehnologije i urbane arhitekture. "MA48" je u Beču zadužen za upravljanje i odlaganje otpada. Nakon što su shvatili da je korisnije da otpad dobije i svoju drugu namenu, otvorili su prodavnicu polovne robe, kako bi odbačenim proizvodima dali drugu šansu. Parkovi, zelene površine i šume predstavljaju važne prostore za odmor stanovnika Beča. Pored toga, ovaj grad se može pohvaliti i obradivim površinama i vinogradima. Po najnovijoj odluci gradskih čelnika, organski proizvodi proizvedeni na teritoriji grada će se prodavati pod novim brendom " Bečki ukus".

Danas su začinske biljke dostupne svima i ne razmišljamo mnogo o njima kada ih koristimo u kulinarstvu. Ali nije oduvek bilo tako. U davnoj prošlosti, začini su bili sinonim ekonomske moći, nedostižni i skupi, zbog njih su se čak vodili i ratovi, ali i dešavala velika geografska otkrića. Za začine se vezuju brojni mitovi, predanja i verovanja, ali njihova najvažnija uloga danas je u gastronomiji, jer predstavljaju nezaobilazan dodatak svakom jelu.

Danas su začinske biljke dostupne svima i ne razmišljamo mnogo o njima kada ih koristimo u kulinarstvu. Ali nije oduvek bilo tako. U davnoj prošlosti, začini su bili sinonim ekonomske moći, nedostižni i skupi, zbog njih su se čak vodili i ratovi, ali i dešavala velika geografska otkrića. Za začine se vezuju brojni mitovi, predanja i verovanja, ali njihova najvažnija uloga danas je u gastronomiji, jer predstavljaju nezaobilazan dodatak svakom jelu.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Jedan je od najboljih glumaca današnjice sa neverovatnom moći transformacije – od grofa Drakule do Sirijusa Bleka. Od Sid Vicious basiste Seks Pistolsa, Kenedijevog atentatora Lija Osvalda, Ludviga Van Betovena do Vinstona Čerčila koji mu je doneo oskara. Bravurozno ih je oživeo na filmu, baš kao i Čehova američkih predgrađa, pisca Džona Čivera u Soretinovoj senzualnoj odi lepote rodnog Napulja – "Partenope" koja je u Kanu doživela ovacije. U "Krupnom planu" Velike iluzije je oskarovac – Geri Oldman. Od Marelovog fantastičnog univerzuma do skrivenih fantazija bez maski. U ovoj epizodi "Velike iluzije" pričamo o akcionoj avanturi "Lovac Krejven" i erotskom trileru "Požuda" sa Nikol Kidman. O turskom filmu "Jedan od onih dana kada Hene umire", pobedniku 20. "Slobodne zone" iz rakursa Đorđa Bajića. U "Premotavanju", podsećanje na film "Tragovi crne devojke" Zdravka Randića koji je Jugoslovenska kinoteka digitalno restaurirala za peto izdanje evropskog projekta "Sezona filmskih klasika". U rubrici "Kontaplan" sa glumicama mračnog istorijskog trilera "Devojka sa iglom" – Trine Dirholm i Vik Karmen Sone.

Lindzi Lohan glumi Kejdi Haron, šesnaestogodišnju devojku koja polazi u novu školu i zaljubljuje se u bivšeg momka najpopularnije devojke, Redžine Džordž. Istovremeno, Kejdi se pridružuje klubu "Plastičarke" koji predvodi upravo Redžina. Školski život ume da postane veoma komplikovan.

Lindzi Lohan glumi Kejdi Haron, šesnaestogodišnju devojku koja polazi u novu školu i zaljubljuje se u bivšeg momka najpopularnije devojke, Redžine Džordž. Istovremeno, Kejdi se pridružuje klubu "Plastičarke" koji predvodi upravo Redžina. Školski život ume da postane veoma komplikovan.

U ovom nastavku hit komedije "Opasne devojke", ponovo se pojavljuju Plastičarke, opasna klika najpopularnijih devojaka iz škole. Džo je samopouzdana, gleda svoja posla i ne meša se u tuđe. Nije se sukobljavala sa Plastičarkama dok nije videla da zadirkuju njenu drugaricu Abi. Džo je spremna da uzvrati udarac osionoj Mendi, predvodnici Plastičarki.

U ovom nastavku hit komedije "Opasne devojke", ponovo se pojavljuju Plastičarke, opasna klika najpopularnijih devojaka iz škole. Džo je samopouzdana, gleda svoja posla i ne meša se u tuđe. Nije se sukobljavala sa Plastičarkama dok nije videla da zadirkuju njenu drugaricu Abi. Džo je spremna da uzvrati udarac osionoj Mendi, predvodnici Plastičarki.

Bilja Krstić i članovi orkestra Bistrik - 20 godina rade na prikupljanju, zapisivanju i stilizaciji muzike sa Balkana, posebno muzike iz Srbije. Koristeći arhivski materijal, 8 profesionalnih muzičara provešće nas kroz proces otkrivanja, zapisivanja i stilizacije značajnih pesmama koje su obeležile našu tradiciju. Dokumentarni film Sedam sati udara sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju promoviše preduzetnički način razmišljanja i ponašanja, pružajući edukativnu i finansijsku podršku svojim takmičarima. Kroz uzbudljivo veče 20. jubilarnog takmičenja vodiće vas Dragana Daničić i Nemanja Matić. Nagradni fond je 6 miliona dinara. Takmičenje se realizuje u tri kategorije – I inovativne ideje srednjoškolskih i studentskih timova, Realizovane inovacije i Inovativno selo. Učešće na Takmičenju, osim nagrada, svim takmičarima obezbeđuje besplatnu stručnu pomoć u vidu edukacije kroz treninge i konsalting, besplatnu medijsku podršku, kao i kontinuirano praćenje i pomoć u godinama koje slede nakon završenog učešća. Ove godine predstaviće nam se timovi Detektor N, Ekotera, Gruja, RECIKOM, Surulada i H-BRIDGES. Specijalni gost je Ansambl narodnih igara i pesama Srbije KOLO.

Bilja Krstić i članovi orkestra Bistrik - 20 godina rade na prikupljanju, zapisivanju i stilizaciji muzike sa Balkana, posebno muzike iz Srbije. Koristeći arhivski materijal, 8 profesionalnih muzičara provešće nas kroz proces otkrivanja, zapisivanja i stilizacije značajnih pesmama koje su obeležile našu tradiciju. Dokumentarni film Sedam sati udara sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja.

Istorija nauke je emisija posvećenog znamenitim ljudima, koji su ostavili prepoznatljiv trag u svetskoj i domaćoj nauci. Opredelivši se za kratku formu, dokumentaristički pristup i igranu strukturu, autori serijala žele da stvore TV leksikon znamenitih naučnika, koji će trajno podsećati na njihovo neprolazno delo.

Istorija nauke je emisija posvećenog znamenitim ljudima, koji su ostavili prepoznatljiv trag u svetskoj i domaćoj nauci. Opredelivši se za kratku formu, dokumentaristički pristup i igranu strukturu, autori serijala žele da stvore TV leksikon znamenitih naučnika, koji će trajno podsećati na njihovo neprolazno delo.

13 razloga je američka hit serija zasnovana na istoimenom romanu Trinaest razloga Džeja Ašera iz 2007, koju je za Netfliks adaptirao Brajan Jokri. Radnja prati život učenika srednje škole, Kleja Džensena, njegovu drugaricu Hanu Bejker, devojku koja oduzima sopstveni život nakon što je doživela niz demoralizovanih poduhvata od strane svojih vršnjaka, kao i njihove drugove i drugarice. Kutija kaseta koja je snimila Hana pre nego što se ubila, daje trinaest razloga zašto je ona to učinila i namenjene su osobama koje su, svaka na svoj način, doprinele tome da odluči da okonča svoj život. Klej je jedna od osoba na kaseti, i kada presluša, sve što treba da uradi jeste da ih pošalje sledećem na listi. Serija je dobila brojne pozitivne kritike kritičara i publike, koji su pohvalili radnju ali i glumačku postavu, naročito dve glavne uloge - Dilana Mineta i Ketrin Langford. I knjiga i sama serija bavi se veoma važnim temama depresije, samoubistva, vršnjačkog nasilja, seksualnosti, kao i raznim problemima i pritiscima sa kojima se nose mladi ljudi danas.

Povodom koncerta Novi klasicizam Miloša Raičkovića u Narodnom pozorištu oplemenjenog crtežima Vesne Golubović, gosti emisije su dvoje umetnika koji su zajedno kreirali ovaj kulturni događaj. Miloš Raičković je kompozitor i dirigent. Piše kamernu, orkestarsku i horsku muziku, muziku za pozorište i film. Orkestarska dela: Srećna uvertira, B-A-G-D-A-D, Zimski valcer, Emperor, the Last, Kolo vidovdansko... Horska i vokalna muzika: Veličanije Sv. Savi, Parastos, La raison d'etre, Pismo iz Amerike, The Spring, Pesma Gavrila Principa... Vesna Golubović je slikarka. Imala je preko 20 samostalnih i učestvovala je na više od 30 grupnih izložbi u zemlji i u svetu. Autorka je baletskih scenografija za pozorišta u Holandiji, Finskoj, Izraelu, Americi i Australiji. Radi scenografije za film. Njeni radovi i instalacije nalaze se u institucijama i privatnim kolekcijama u Njujorku, Los Anđelesu, Vašingtonu, Bostonu, Baltimoru, Hongkongu, Tokiju, Berlinu, Antverpenu, Tel Avivu, Hagu, Beogradu, Zagrebu...

Treća epizoda u ovo-mesečnom ciklusu TV Teatra, posvećenom glumcu Danilu Bati Stojkoviću, donosi snimak čuvene uspešne predstave "Korešpodencija", produkcije Ateljea 212, u režiji Arsenija Jovanovića, koja je na Sterijinom pozorju 1982. godine osvojila tri nagrade. Nastala prema romanu "Zlatno runo" Borislava Pekića, u dramatizaciji Borislava Mihajlovića Mihiza, ova vredna porodična hronika pokreće važne teme mitomanije, revolucije, veza između vlasti i naroda, ali i porodičnih nesuglasica, u osobenoj epsko-dramskoj formi izvođenja.

Legendarni Smak održao je 6. maja 2022. godine koncert u Kragujevcu povodom Dana grada.

Lindzi Lohan glumi Kejdi Haron, šesnaestogodišnju devojku koja polazi u novu školu i zaljubljuje se u bivšeg momka najpopularnije devojke, Redžine Džordž. Istovremeno, Kejdi se pridružuje klubu "Plastičarke" koji predvodi upravo Redžina. Školski život ume da postane veoma komplikovan.

Lindzi Lohan glumi Kejdi Haron, šesnaestogodišnju devojku koja polazi u novu školu i zaljubljuje se u bivšeg momka najpopularnije devojke, Redžine Džordž. Istovremeno, Kejdi se pridružuje klubu "Plastičarke" koji predvodi upravo Redžina. Školski život ume da postane veoma komplikovan.

U ovom nastavku hit komedije "Opasne devojke", ponovo se pojavljuju Plastičarke, opasna klika najpopularnijih devojaka iz škole. Džo je samopouzdana, gleda svoja posla i ne meša se u tuđe. Nije se sukobljavala sa Plastičarkama dok nije videla da zadirkuju njenu drugaricu Abi. Džo je spremna da uzvrati udarac osionoj Mendi, predvodnici Plastičarki.

U ovom nastavku hit komedije "Opasne devojke", ponovo se pojavljuju Plastičarke, opasna klika najpopularnijih devojaka iz škole. Džo je samopouzdana, gleda svoja posla i ne meša se u tuđe. Nije se sukobljavala sa Plastičarkama dok nije videla da zadirkuju njenu drugaricu Abi. Džo je spremna da uzvrati udarac osionoj Mendi, predvodnici Plastičarki.

Televizijski serijal kreiran od strane ekološke redakcije, donosi nam razgovore sa vrhunskim stručnjacima iz oblasti očuvanja životne sredine i ekologije. Ova emisija pruža priliku da naučimo važne stvari o odnosu čoveka i prirode, o neophodnosti podizanja ekološke svesti kod ljudi, kao i o potrebi za boljim uslovima života i očuvanjem planete.

Televizijski serijal kreiran od strane ekološke redakcije, donosi nam razgovore sa vrhunskim stručnjacima iz oblasti očuvanja životne sredine i ekologije. Ova emisija pruža priliku da naučimo važne stvari o odnosu čoveka i prirode, o neophodnosti podizanja ekološke svesti kod ljudi, kao i o potrebi za boljim uslovima života i očuvanjem planete.

Ekologija materijala novi je serijal Redakcije ekološkog programa koji se bavi materijalima koji su najznačajniji za nastanak i opstanak ljudske civilizacije - metalom, drvetom, plastikom, kamenom, tkaninom, betonom. Oni, međutim, poslednjih decenija postaju problem zbog filozovije današnje ekonomije koja razmišlja samo o profitu. Ne vide, međutim, svi na isti način resurse i materijale koji nam stoje na raspolaganju. Кroz serijal ćemo se osim dominantnim ekonomskim konceptom potrošnje baviti i koncetom cirkularne ekonomije, već i stvaraocima i umetničkim tradicijama koji su spremni da u materijalima vide nešto više od predmeta koji ćemo upotrebiti i baciti na smeće.

Danas su začinske biljke dostupne svima i ne razmišljamo mnogo o njima kada ih koristimo u kulinarstvu. Ali nije oduvek bilo tako. U davnoj prošlosti, začini su bili sinonim ekonomske moći, nedostižni i skupi, zbog njih su se čak vodili i ratovi, ali i dešavala velika geografska otkrića. Za začine se vezuju brojni mitovi, predanja i verovanja, ali njihova najvažnija uloga danas je u gastronomiji, jer predstavljaju nezaobilazan dodatak svakom jelu.

Bilja Krstić i članovi orkestra Bistrik - 20 godina rade na prikupljanju, zapisivanju i stilizaciji muzike sa Balkana, posebno muzike iz Srbije. Koristeći arhivski materijal, 8 profesionalnih muzičara provešće nas kroz proces otkrivanja, zapisivanja i stilizacije značajnih pesmama koje su obeležile našu tradiciju. Dokumentarni film Sedam sati udara sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja.

Domaći i strani izvođači poželeće nam dobro jutro uz svoje najveće hitove.

Domaći i strani izvođači poželeće nam dobro jutro uz svoje najveće hitove.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Na Radio-televiziji Srbije od jeseni gledamo kviz za decu! I to ne bilo koji kviz, već "NTC kviz", nastao prema sistemu učenja osnivača Mense Jugoslavije - dr Ranka Rajovića. "Nikola Tesla Centar" (skrećeno NTC) je Odsek Mense za darovitu decu. Začetnik NTC sistema učenja, dr Rajko Rajović, osnivač je Mense Jugoslavije, član Borda direktora svetske Mense i predsednik Komiteta svetske Mense za darovitu decu. "NTC kviz" je jedinstven po tome što ne predstavlja test znanja i informisanosti, već kviz misaonih veština, pa će ispred malih ekrana moći da se ravnopravno nadmeću deca i roditelji. Za dobijanje poena u igrama biće neophodna pažnja, koncentracija, asocijativno mišljenje, povezivanje znanja, ali i - timski rad.

Na Radio-televiziji Srbije od jeseni gledamo kviz za decu! I to ne bilo koji kviz, već "NTC kviz", nastao prema sistemu učenja osnivača Mense Jugoslavije - dr Ranka Rajovića. "Nikola Tesla Centar" (skrećeno NTC) je Odsek Mense za darovitu decu. Začetnik NTC sistema učenja, dr Rajko Rajović, osnivač je Mense Jugoslavije, član Borda direktora svetske Mense i predsednik Komiteta svetske Mense za darovitu decu. "NTC kviz" je jedinstven po tome što ne predstavlja test znanja i informisanosti, već kviz misaonih veština, pa će ispred malih ekrana moći da se ravnopravno nadmeću deca i roditelji. Za dobijanje poena u igrama biće neophodna pažnja, koncentracija, asocijativno mišljenje, povezivanje znanja, ali i - timski rad.

Mnogo se govori o tome kako su današnja deca drugačija, da ne cene prave vrednosti i da ih skoro ništa ne zanima... Da li je baš tako, proverićemo kroz razgovor sa onima koji o tome najviše znaju, a to su upravo - deca! I deca, kao i odrasli, imaju stres kada se nađu pred kamerama i reflektorima. Zato su u "Važnim stvarima" kamere sakrivene, a mlade i pametne mušterije prepuštene su frizeru Borku, koji sa njima razgovara u svom malom frizerskom salonu, dok im pravi frizuru koji su sami poželeli. Borko svojim mušterijama ne postavlja teška pitanja, već ih pušta da sami kažu šta su za njih "važne stvari". Iz brojnih razgovora otkrićete jedan predivni šareni univerzum - u njemu žive deca koja se ozbiljno bave sportom i govore o svojim uspesima i neuspesima; u tom univerzumu živi devojčica koja nema pigment i zato mora da se krije od Sunca, ali je srećna jer ima prijatelje i dve mace koje se stalno svađaju. Upoznaćete devojčicu koja ume da komunicira sa svojim papagajem, dečaka koji piše knjigu kojom želi da spreči ekološku katastrofu, decu koja žive u ne uvek srećnim porodicama, ali i decu koja su poreklom sa dva kontinenta. Otkrićete mnogo veselih i tužnih dečijih priča koje će vas uveriti da današnja deca prolaze kroz neke nove dileme, ali da ih i dalje raduju male stvari... kao što je, recimo - sladoled!

Mnogo se govori o tome kako su današnja deca drugačija, da ne cene prave vrednosti i da ih skoro ništa ne zanima... Da li je baš tako, proverićemo kroz razgovor sa onima koji o tome najviše znaju, a to su upravo - deca! I deca, kao i odrasli, imaju stres kada se nađu pred kamerama i reflektorima. Zato su u "Važnim stvarima" kamere sakrivene, a mlade i pametne mušterije prepuštene su frizeru Borku, koji sa njima razgovara u svom malom frizerskom salonu, dok im pravi frizuru koji su sami poželeli. Borko svojim mušterijama ne postavlja teška pitanja, već ih pušta da sami kažu šta su za njih "važne stvari". Iz brojnih razgovora otkrićete jedan predivni šareni univerzum - u njemu žive deca koja se ozbiljno bave sportom i govore o svojim uspesima i neuspesima; u tom univerzumu živi devojčica koja nema pigment i zato mora da se krije od Sunca, ali je srećna jer ima prijatelje i dve mace koje se stalno svađaju. Upoznaćete devojčicu koja ume da komunicira sa svojim papagajem, dečaka koji piše knjigu kojom želi da spreči ekološku katastrofu, decu koja žive u ne uvek srećnim porodicama, ali i decu koja su poreklom sa dva kontinenta. Otkrićete mnogo veselih i tužnih dečijih priča koje će vas uveriti da današnja deca prolaze kroz neke nove dileme, ali da ih i dalje raduju male stvari... kao što je, recimo - sladoled!

Pred kraj godine svuda su gužve i svi su u gužvi, a škole nisu izuzetak. Ipak, završavanje školskih obaveza može da olakša "Lektizer", serija koja briše granice između čitanja, učenja i zabave. Kvalitet serije prepoznat je na međunarodnom festivalu "Srce Evrope" ("Heart of Europe") u Poljskoj, gde je nagrađen prvom nagradom u kategoriji za decu i mlade. "Lektizer" je osmišljen kao niz tizera za dela iz srednjoškolske lektire. Koncipiran je tako da može da se koristi na časovima književnosti i istorije u srednjim školama, kao vrsta multimedijalnog dodatka nastavi, te ciljna grupa nisu samo učenici, već i njihovi profesori. "Lektizer nije prečica za čitanje knjiga, jer za pravo razumevanje i uživanje u knjigama prečice ne postoje. Mamci za knjige, s druge strane, treba da postoje, jer se čitanje književnosti nedovoljno podstiče, a ta aktivnost je jedna od osnova za razvoj kritičkog mišljenja, saosećanja, stavova i duha", navela je urednica i scenaristkinja serije, Višnja Pečenčić.

Zabavno-informativni program posvećen informacionim tehnologijama, koji donosi najnovije vesti sa IT tržišta i prati aktuelne IT događaje.

Zabavno-informativni program posvećen informacionim tehnologijama, koji donosi najnovije vesti sa IT tržišta i prati aktuelne IT događaje.

Radio-televizija Srbije emituje serijal "Građanin", koji je posvećen životu nacionalnih manjina u Srbiji. Emisije su kolažnog tipa i snimane su širom Srbije, svugde gde žive pripadnici manjina. U realizaciji učestvuju ekipe Informativnog programa i dopisništava Radio-televizije Srbije.

Da li je samoupravljanje kočilo privredni razvoj ili naprotiv? Kako je u avionu potpisan ugovor sa Lombardinijem? Ko je i kako izveo elektrifikaciju danas najbogatije zemlje sveta, Katara?

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Religijska emisija "Verski mozaik Srbije" bavi se različitim religijama i njihovim delovanjem na području Srbije. Saznajte više o dešavanjima unutar prisutnih konfesionalnih zajednica i izazovima sa kojima se susreću njihovi vernici.

Religijska emisija "Verski mozaik Srbije" bavi se različitim religijama i njihovim delovanjem na području Srbije. Saznajte više o dešavanjima unutar prisutnih konfesionalnih zajednica i izazovima sa kojima se susreću njihovi vernici.

Emisija prati muzičke događaje i ličnosti koje neguju izvorno muzičko stvaralaštvo. Ona okuplja istraživače, melografe, etnologe, etnomuzikologe i izvođače.

Imovina nije pitanje politike, već prava. Bar bi tako trebalo da bude. Ali da je taj pravni put dug i krivudav svedoče desetine hiljada raseljenih koji do svojih poseda na Kosovu i Metohiji ne mogu da dođu godinama. Imanja su morali da napuste, a ko ih i šta sprečava da ponovo njima raspolažu, mnogi od njih svedoče u novom serijalu Radio-televizije Srbije "Pravo na sutra". Kancelarija za Kosovo i Metohiju i kancelarije pravnih timova projekta "Besplatna pravna pomoć", koji se sprovodi uz podršku Evropske unije, adrese su na kojima zainteresovani građani mogu da potraže pomoć. U kojim slučajevima, pod kojim okolnostima? Kako ti procesi izgledaju i šta vlasnici zatiču kada konačno dođu do svoje imovine? Svedočenja, problemi, nada u pravdu i rešenja, sve to u 6 emisija serijala "Pravo na sutra", realizovanim u saradnji sa Projektom Evropske unije "Besplatna pravna pomoć" i Kancelarijom za Kosovo i Metohiju.

Emisija o tradiciji i običajima Roma o njihovim kulturnim dostignućima, književnosti, pozorištu i drugim umetničkim oblastima.

Emisija o tradiciji i običajima Roma o njihovim kulturnim dostignućima, književnosti, pozorištu i drugim umetničkim oblastima.

Romanipen je romska reč koja se prevodi kao "romstvo", a označava sveobuhvatnu filozofiju života Roma. Narod koji ima svoju indijsku predistoriju, kao i hiljadugodišnju dokumentovanu istoriju obeleženu egzodusom, borbom za opstanak, stradanjima, posebno u kriznim razdobljima svetske istorije, uspeo je ne samo da preživi nego i da ostavi svetu značajnu kulturnu baštinu o kojoj se još uvek malo zna i govori. Rubrika za manjine pokreće ovaj program kao prvi produkcijski poduhvat RTS - a koji govori o životu i kulturi Roma i koji kreiraju novinari koji i sami pripadaju romskom etnosu.

Romanipen je romska reč koja se prevodi kao "romstvo", a označava sveobuhvatnu filozofiju života Roma. Narod koji ima svoju indijsku predistoriju, kao i hiljadugodišnju dokumentovanu istoriju obeleženu egzodusom, borbom za opstanak, stradanjima, posebno u kriznim razdobljima svetske istorije, uspeo je ne samo da preživi nego i da ostavi svetu značajnu kulturnu baštinu o kojoj se još uvek malo zna i govori. Rubrika za manjine pokreće ovaj program kao prvi produkcijski poduhvat RTS - a koji govori o životu i kulturi Roma i koji kreiraju novinari koji i sami pripadaju romskom etnosu.

Jednoj od najmarkantnijih ličnosti političke scene u Kraljevini Jugoslaviji čije levičarske ideje nisu shvaćene ni u potonjoj, komunističkoj SFRJ zasnovane su na scenariju Radoslava Pavlovića ŽIVOT ZA SLOBODU OD STRAHA. Reč je o igrano dokumentarnoj emisiji koja predstavlja život i delo nekadašnjeg profesora Pravnog fakulteta u Beogradu. Po rečima savremenika i poznavalaca njegovog rada, jednog od naboljih karakterologa srpske političke scene čije knjige uspomena na susrete sa poznatim i veoma moćnim savremenicima sačuvane u knjizi pod naslovom ''Ljudi, ljudi'', predstavljaju jedinstveno svedočanstvo o istoriji Jugoslavije i Srbije u okviru te zajednice.

Nova godina nije samo vreme vatrometa, poklona i odbrojavanja – to je prilika da tradicija, nauka i običaji ispričaju priče koje inspirišu, povezuju i pokreću. Kako to da sneg ,,peva" na niskim temperaturama, zašto su pahulje jedinstvene poput otiska prsta, i da li Deda Mraz može postojati negde u svemiru? U ovom izdanju Obrazovnog ogledala istražujemo naučne fenomene i kulturne simbole koji prate praznike – od novogodišnje jelke, koja krije priču o harmoniji prirode i fraktalnim oblicima, do emocija koje nam praznici donose kroz hemijske reakcije u mozgu. Saznaćete kako astronauti dočekuju Novu godinu u bestežinskom stanju i šta bi značilo slaviti praznike na Marsu, gde godina traje skoro duplo duže. Pridružite nam se u ovoj prazničnoj epizodi gde otkrivamo kako Nova godina, kroz nauku i tradiciju, nastavlja da inspiriše nove početke i podseća nas na magiju koja je svuda oko nas.

U poslednjoj priči o legatima, glasovi iz prošlosti nam stižu iz sremskih ravnica - iz mira i svetlosti Šida. Pedesetih godina prošlog veka, među plodnim prostranstvima severa, jedna žena imala je posebnu misiju – Persida Šumanović. Poput majke Milene Pavlović Barili, koja je u Požarevcu sačuvala sećanje na svoju ćerku, i ova posvećena majka ostavila je državi vredan legat. Više od 400 radova svog sina Save, kojeg je prerano izgubila. Sposobnošću i odlučnošću Persida Šumanović uspela je da sačuva njegove slike i u ratno vreme. "Davala sam im i vina i slanine, samo da mi Savine slike ne diraju", govorila je kasnije. Po svemu neobična za ondašnje prilike, ova svestrana žena poživela je 93 godine, dovoljno dugo da svedoči koliko je važna zbirka Savinih radova. O značaju ove kolekcije za jugoslovensku i srpsku kulturu govori i poseta Josipa Broza 1965. godine. Tito je došao da vidi Savinu majku i poseti galeriju. ''Posle nesrećne i nagle smrti moga sina, kao amanet sam zadržala toliko puta ponovljenu želju da njegova umetnost nađe mesto i bude sačuvana u našem rodnom kraju'', pisala je Persida. ''Ispunjavajući taj amanet, uverena sam u duboko razumevanje i ljubav kojom će biti prihvaćen kako od građana Šida, tako i budućih naraštaja...", kaže u darovnom ugovoru Savina majka. Dugo trajanje ovog poklona može biti dobar primer uspešnog očuvanja kulturnog nasleđa. Od 1952. godine, u blago krivudavim sremskim ulicama, dve porodične kuće Šumanovića čuvaju uspomenu na slikara koji je obeležio srpsku modernu umetnost. U jednoj je galerija slika, a u ulici koja danas nosi ime Save Šumanovića nalazi se Spomen-zbirka – kuća u kojoj je proveo detinjstvo i poslednju deceniju života. Iz nje je ovaj majstor svetla, atmosfere i kompozicije otišao u smrt. Pričom o životu i pasiji jednog velikog slikara, snazi majčinske ljubavi i posvećenosti onih koji uspešno čuvaju poklon-zbirku Save Šumanovića, završava se serijal o srpskim legatima.

Kratke TV priče koje treba da nas podsete na sve one "sitnice" koje to možda i nisu jer nam mogu ili zagorčati ili ulepšati život što često zavisi od nas samih.

Kratke TV priče koje treba da nas podsete na sve one "sitnice" koje to možda i nisu jer nam mogu ili zagorčati ili ulepšati život što često zavisi od nas samih.

U serijalu "Momenat nepažnje" stručnjaci objašnjavaju kako i zašto nastaju greške tokom boravka na otvorenom koje ponekad mogu biti fatalne sa ciljem da shvatimo koja mera opreza nam omogućava da bezbedno uživamo u prirodi.

Korišćenje veštačke inteligencije u prave svrhe i na pravi način može da bude od velike koristi naročito u segmentu ekologije i zaštite životne sredine. U novom izdanju magazina Edu global videćete i čuti kako projekat EU, u koji je implementirana veštačka inteligencija, pomaže u očuvanju ribljeg fonda u Severnom moru i koristi ribarima u svakodnevnom kontrolisanju ulova i beleženju količine i vrste ulovljene ribe. Kada je reč o zaštiti mora, u emisiji ćete saznati zašto ogranak Grinpisa u Bugarskoj zahteva od države da zaštiti Crno more i da jedan njegov deo proglasi prvim morskim rezervatom u toj zemlji. Pored priča iz sveta u magazinu Edu global prikazaćemo kako izgleda vožnja šajkom pred zatvaranje sezone na Dunavu, koliko je lepa Jelova Gora i zašto je biobašta Divova Zlatara vredna svake pohvale, nagrada i priznanja.

U serijalu "Momenat nepažnje" stručnjaci objašnjavaju kako i zašto nastaju greške tokom boravka na otvorenom koje ponekad mogu biti fatalne sa ciljem da shvatimo koja mera opreza nam omogućava da bezbedno uživamo u prirodi.

Korišćenje veštačke inteligencije u prave svrhe i na pravi način može da bude od velike koristi naročito u segmentu ekologije i zaštite životne sredine. U novom izdanju magazina Edu global videćete i čuti kako projekat EU, u koji je implementirana veštačka inteligencija, pomaže u očuvanju ribljeg fonda u Severnom moru i koristi ribarima u svakodnevnom kontrolisanju ulova i beleženju količine i vrste ulovljene ribe. Kada je reč o zaštiti mora, u emisiji ćete saznati zašto ogranak Grinpisa u Bugarskoj zahteva od države da zaštiti Crno more i da jedan njegov deo proglasi prvim morskim rezervatom u toj zemlji. Pored priča iz sveta u magazinu Edu global prikazaćemo kako izgleda vožnja šajkom pred zatvaranje sezone na Dunavu, koliko je lepa Jelova Gora i zašto je biobašta Divova Zlatara vredna svake pohvale, nagrada i priznanja.

Emisije ovog serijala donose nam interesantne, nesvakidašnje priče o sudbinama i životnom putu nekih poznatih ličnosti, ali i onih manje poznatih javnosti. Teme ovih emisija su bezvremene i nikada ne gube na aktuelnosti, jer su u pitanju životne situacije i događaji koje se ponavljaju.

Emisije ovog serijala donose nam interesantne, nesvakidašnje priče o sudbinama i životnom putu nekih poznatih ličnosti, ali i onih manje poznatih javnosti. Teme ovih emisija su bezvremene i nikada ne gube na aktuelnosti, jer su u pitanju životne situacije i događaji koje se ponavljaju.

U sumornom ambijentu gradske periferije počinje priča o lokalnoj zavodnici koja se udaje za doskorašnjeg robijaša Kuduza, čoveka kojeg razapinju strasti. Početni nesporazumi i praštanja između supružnika, a zatim potere i svađe, mirenja i molbe, neminovno vode ovu vezu dvoje ljudi elementarnog naboja tragičnom završetku. On će izvršiti zločin. Za sve vreme ove burne veze odvija se plemenita, nežna i kristalno čista ljubav između poočima Kuduza i njegove petogodišnje pastorke.

U sumornom ambijentu gradske periferije počinje priča o lokalnoj zavodnici koja se udaje za doskorašnjeg robijaša Kuduza, čoveka kojeg razapinju strasti. Početni nesporazumi i praštanja između supružnika, a zatim potere i svađe, mirenja i molbe, neminovno vode ovu vezu dvoje ljudi elementarnog naboja tragičnom završetku. On će izvršiti zločin. Za sve vreme ove burne veze odvija se plemenita, nežna i kristalno čista ljubav između poočima Kuduza i njegove petogodišnje pastorke.

Uživajte uz sjajne mečeve naših odbojkašica dok se nadmeću za što bolje mesto u Prvenstvu Srbije! Saznajte koja će od ekipa poneti titulu najboljeg ženskog kluba u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Reportaža sa manifestacije koja okuplja nekadašnje sportiste koji su u karijeri ostvarivali velike uspehe. Cilj organizovanja ovog događaja je razmena iskustava, druženje i jačanje prijateljskih odnosa sportista sa Balkana.

Reportaža sa manifestacije koja okuplja nekadašnje sportiste koji su u karijeri ostvarivali velike uspehe. Cilj organizovanja ovog događaja je razmena iskustava, druženje i jačanje prijateljskih odnosa sportista sa Balkana.

Film o ljudima, o jednom gradu, o Banjaluci za vreme katastrofalnog zemljotresa 27. oktobra 1969. Film koji govori o običnim ljudima u jednom neobičnom događaju, a njihova je zasluga što oni jednog trenutka dosežu stepen heroizma. Kao i sve nesreće i ova je došla iznenada. Dok je celi grad bio u panici iz zatvora je pušteno na slobodu 200 zatvorenika. Pušteni na reč da se vrate za 7 dana, u trenutku najtežem za grad da bi pomogli svojima i svom gradu. Pomogli su svojim sugrađanima i vratili se u zatvor. Isto onako mirno i dostojanstveno kao što ih je upravnik zatvora i pustio. Stajali su uspravno ispred njega, bogatiji za jedno poverenje. Stajali su ponosni na svoj postupak, jer kako kaže jedan od glavnih junaka filma: prvi put nam je neko pružio mogućnost da budemo ljudi, moramo ispuniti poverenje.

Film o ljudima, o jednom gradu, o Banjaluci za vreme katastrofalnog zemljotresa 27. oktobra 1969. Film koji govori o običnim ljudima u jednom neobičnom događaju, a njihova je zasluga što oni jednog trenutka dosežu stepen heroizma. Kao i sve nesreće i ova je došla iznenada. Dok je celi grad bio u panici iz zatvora je pušteno na slobodu 200 zatvorenika. Pušteni na reč da se vrate za 7 dana, u trenutku najtežem za grad da bi pomogli svojima i svom gradu. Pomogli su svojim sugrađanima i vratili se u zatvor. Isto onako mirno i dostojanstveno kao što ih je upravnik zatvora i pustio. Stajali su uspravno ispred njega, bogatiji za jedno poverenje. Stajali su ponosni na svoj postupak, jer kako kaže jedan od glavnih junaka filma: prvi put nam je neko pružio mogućnost da budemo ljudi, moramo ispuniti poverenje.

13 razloga je američka hit serija zasnovana na istoimenom romanu Trinaest razloga Džeja Ašera iz 2007, koju je za Netfliks adaptirao Brajan Jokri. Radnja prati život učenika srednje škole, Kleja Džensena, njegovu drugaricu Hanu Bejker, devojku koja oduzima sopstveni život nakon što je doživela niz demoralizovanih poduhvata od strane svojih vršnjaka, kao i njihove drugove i drugarice. Kutija kaseta koja je snimila Hana pre nego što se ubila, daje trinaest razloga zašto je ona to učinila i namenjene su osobama koje su, svaka na svoj način, doprinele tome da odluči da okonča svoj život. Klej je jedna od osoba na kaseti, i kada presluša, sve što treba da uradi jeste da ih pošalje sledećem na listi. Serija je dobila brojne pozitivne kritike kritičara i publike, koji su pohvalili radnju ali i glumačku postavu, naročito dve glavne uloge - Dilana Mineta i Ketrin Langford. I knjiga i sama serija bavi se veoma važnim temama depresije, samoubistva, vršnjačkog nasilja, seksualnosti, kao i raznim problemima i pritiscima sa kojima se nose mladi ljudi danas.

Džon Gold je bivši vojnik, a sada plaćenik. Kada sazna za ubistvo najboljeg prijatelja, odluči da sazna šta zapravo stoji iza toga. Otkriva opaku zaveru i kreće u osvetu, eliminišući krivce jednog po jednog.

Uživajte u nastupu belgijskog benda koji se sredinom devedesetih izdvojio svojim specifičnim zvukom. Beogradsku publiku zabavljali su 2022. godine.

Uživajte uz sjajne mečeve naših odbojkašica dok se nadmeću za što bolje mesto u Prvenstvu Srbije! Saznajte koja će od ekipa poneti titulu najboljeg ženskog kluba u Srbiji.

Reportaža sa manifestacije koja okuplja nekadašnje sportiste koji su u karijeri ostvarivali velike uspehe. Cilj organizovanja ovog događaja je razmena iskustava, druženje i jačanje prijateljskih odnosa sportista sa Balkana.

U sumornom ambijentu gradske periferije počinje priča o lokalnoj zavodnici koja se udaje za doskorašnjeg robijaša Kuduza, čoveka kojeg razapinju strasti. Početni nesporazumi i praštanja između supružnika, a zatim potere i svađe, mirenja i molbe, neminovno vode ovu vezu dvoje ljudi elementarnog naboja tragičnom završetku. On će izvršiti zločin. Za sve vreme ove burne veze odvija se plemenita, nežna i kristalno čista ljubav između poočima Kuduza i njegove petogodišnje pastorke.

Film o ljudima, o jednom gradu, o Banjaluci za vreme katastrofalnog zemljotresa 27. oktobra 1969. Film koji govori o običnim ljudima u jednom neobičnom događaju, a njihova je zasluga što oni jednog trenutka dosežu stepen heroizma. Kao i sve nesreće i ova je došla iznenada. Dok je celi grad bio u panici iz zatvora je pušteno na slobodu 200 zatvorenika. Pušteni na reč da se vrate za 7 dana, u trenutku najtežem za grad da bi pomogli svojima i svom gradu. Pomogli su svojim sugrađanima i vratili se u zatvor. Isto onako mirno i dostojanstveno kao što ih je upravnik zatvora i pustio. Stajali su uspravno ispred njega, bogatiji za jedno poverenje. Stajali su ponosni na svoj postupak, jer kako kaže jedan od glavnih junaka filma: prvi put nam je neko pružio mogućnost da budemo ljudi, moramo ispuniti poverenje.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

"Avanture Heti Feder" adaptacija je istoimenog romana poznate spisateljice za decu, Džeklin Vilson. Smeštena u viktorijansko doba, u centru zbivanja se nalazi devojčica Heti koja je ostavljena kao beba u domu za nezbrinutu decu. Nakon kratkotrajnog perioda provedenog u hraniteljskoj porodici, Heti je primorana da se vrati u bolnicu kako bi nastavila školovanje i pripremila se za budući posao služavke, kao i sve ostale devojčice u domu. Međutim, Heti je posebna - ona uprkos brojnim preprekama, ne odustaje od pronalaska svoje majke i borbe za sopstvenu slobodu. Uz svoje prijatelje, ona se suočava sa nedaćama života, iz epizode u epizodu pokazujući svoju hrabrost i domišljatost. Očekujte bezvremenu i neodoljivu priču koja uspešno oživljava epohu i uvlači nas u viktorijansku englesku i sve njene raznolikosti. Iskrena dečja prijateljstva, težak život siročića, smešne i tragične trenutke gledamo kroz oči dečaka i devojčica koji u svemu što im se suprotstavlja ipak uspevaju da pronađu razlog za igru i zabavu!

Emisija namenjena deci i mladima o praznicima i osećanjima koje vezujemo za ovaj period godine.

Život je kao video igra, stalno imamo razne izazove i opcije da bismo prešli na sledeći nivo. U novoj seriji Redakcije školskog programa, po principima igre, hrabra i pametna devetogodišnja devojčica Mina prelaziće iz epizode u epizodu, sa teme na temu, od promena i učenja do vršnjačkog nasilja i samopouzdanja. Kao i svaki uporan lik u video igrici, Mina će zajedno sa svojim drugarima iz škole i porodicom prolaziti kroz razne situacije sa kojima se njeni vršnjaci suočavaju dok napreduje u igri odrastanja. U svakoj epizodi za nju će tu biti Strahinja, vitez iz igrice koji joj predočava da je svakom problemu moguće pristupiti na više načina i da je uvek važno razmisliti o opcijama koje su pred njom. Ovu igricu ne morate samo da gledate, već se i uključite razmišljajući koje opcije biste vi odabrali i zbog čega.

Emisija namenjena deci o praznicima i aktivnostima koje vezujemo za ispraćaj stare i doček nove godine.

Jednoj od najmarkantnijih ličnosti političke scene u Kraljevini Jugoslaviji čije levičarske ideje nisu shvaćene ni u potonjoj, komunističkoj SFRJ zasnovane su na scenariju Radoslava Pavlovića ŽIVOT ZA SLOBODU OD STRAHA. Reč je o igrano dokumentarnoj emisiji koja predstavlja život i delo nekadašnjeg profesora Pravnog fakulteta u Beogradu. Po rečima savremenika i poznavalaca njegovog rada, jednog od naboljih karakterologa srpske političke scene čije knjige uspomena na susrete sa poznatim i veoma moćnim savremenicima sačuvane u knjizi pod naslovom ''Ljudi, ljudi'', predstavljaju jedinstveno svedočanstvo o istoriji Jugoslavije i Srbije u okviru te zajednice.

U prvom delu filma Božidar Zečević nam predstavlja ime i delo Miltona Manakija, bitoljskog fotografa, njegovu jedinstvenu i retku kolekciju filmskih materijala nastalu pre i posle Balkanskih ratova. Drugi deo filma se bavi istoriografskom analizom filmskih reportaža Slavka Jovanovića, prvog srpskog snimatelja: "Poseta kralja Aleksandra Nišu, 1913. godine", "Kralj Aleksandar prisustvuje zakletvi regruta u Beogradu 1914. godine" (pred petnaest hiljada prisutnog naroda na Kalemegdanu), "Sahrana N.V. Hartviga, ruskog poslanika u Beogradu 1914. godine", neposredno uoči Velikog rata.

Zabavno-informativni program posvećen informacionim tehnologijama, koji donosi najnovije vesti sa IT tržišta i prati aktuelne IT događaje.

Pred vama će od zapuštenih i uparloženih seoskih domaćinstava nastajati dedovine sa novim sjajem. Pred kamerama će "od babe nastajati devojka" - gledaćete kako se za 4 dana sa samo 6 prosečnih plata (koje domaćinu donosi ekipa serijala) obnavljaju dedovine širom Srbije. TV autor Milan Popović (ranije ''Zadnja kuća, Srbija'') sa svojim timom pokušavaće nemoguće snalazeći se "slobodnim balkanskim stilom". On domaćinu donosi budžet od 6 prosečnih plata kao pomoć za njegovu želju da promeni stanje svoje dedovine, ali je dužnost domaćina da obezbedi "mobu". Pomoć prijatelja, kumova, rođaka, komšija. Plan raspodele budžeta (materijal, nameštaj, popravke, dnevnice specifičnih majstora i sl.) često se otme kontroli, pa je svaka epizoda borba za sebe i borba koja traje do poslednjeg momenta. Serijal ima za cilj da ljude motiviše da posle pandemije obnove svoje dedovine na selu, jer je proteklih godinu i po svako ko je imao selo i sačuvao dedovinu imao gde da se skloni i sa porodicom provede mirnije dane. Promocija rada i sloge je još jedan od zadataka ovog projekta Javnog servisa. Iza svakog kandidata trebalo bi da stoji jaka porodična priča i priča o dedovini, a ova jesen će imati poruku da dedovine moramo sačuvati i ispred svake dedine i bakine kuće stajaće tabla - Nije kuća na prodaju.

Snimak najpoznatije evropske produkcije Štrausovog Novogodišnjeg koncerta u Beogradu, sa svojom poznatom verzijom tradicionalnog Novogodišnjeg koncerta The Great Johann Strauss Gala. Predstavljajući najslavnija dela ovog austrijskog kompozitora poznatog kao Kralj Valcera, Strauss Festival Orchestra & Strauss Ballet Ensemble već više od 15 godina nastupaju na najpoznatijim evropskim scenama. Čineći kombinaciju čuvenih marševa, polki i valcera, plesni parovi obučeni u frakove i romantične haljine, podsećaju na čuvene balske dvorane carskog Beča 19. veka. Drugim rečima, kombinacija Štraus Festival orkestra i Štraus baletskog ansambla čini ovu verziju koncerta jedinstvenim događajem.

Emisija namenjena deci i mladima o praznicima i osećanjima koje vezujemo za ovaj period godine.

Život je kao video igra, stalno imamo razne izazove i opcije da bismo prešli na sledeći nivo. U novoj seriji Redakcije školskog programa, po principima igre, hrabra i pametna devetogodišnja devojčica Mina prelaziće iz epizode u epizodu, sa teme na temu, od promena i učenja do vršnjačkog nasilja i samopouzdanja. Kao i svaki uporan lik u video igrici, Mina će zajedno sa svojim drugarima iz škole i porodicom prolaziti kroz razne situacije sa kojima se njeni vršnjaci suočavaju dok napreduje u igri odrastanja. U svakoj epizodi za nju će tu biti Strahinja, vitez iz igrice koji joj predočava da je svakom problemu moguće pristupiti na više načina i da je uvek važno razmisliti o opcijama koje su pred njom. Ovu igricu ne morate samo da gledate, već se i uključite razmišljajući koje opcije biste vi odabrali i zbog čega.

Emisija namenjena deci o praznicima i aktivnostima koje vezujemo za ispraćaj stare i doček nove godine.

Ime i delo profesora i akademika Janisa H. Tarnanidisa iz Soluna svakako je dobro poznato srpskim vizantolozima i šire, naučnicima na međunarodnom planu. Promocija njegove nove knjige "Moj Sinaj" u Kripti hrama Sv. Save u Beogradu u junu ove godine bila je prilika da se upoznamo i razgovaramo o njegovim višedecenijskim istraživanjima, o saradnji sa kolegama iz Srbije i profesorima koje pamti još iz vremena postdiplomskih studija u Beogradu, o uspomenama iz Beograda koje pamti i dr. Razgovor je vođen na srpskom jeziku koji profesor izuzetno ceni i neguje godinama. Prof. Janis H. Tarnanidis je uveliko ušao u devetu deceniju života i prava je riznica znanja o pravoslavnom duhovnom i istorijskom kodu. Primera radi, o drevnim rukopisima u manastiru Sv. Katarine na Sinaju prvi je svetsku javnost obavestio prof. Janis H. Tarnanidis 1988. godine. Najveći deo svog naučno-istraživačkog rada proveo istražujući istoriju srpske crkve i srpskog naroda i sam na ličnom planu doživljavao Svetosavlje. Karakterističan i prepoznatljiv sklad Tarnanidisovog naučno - istraživačkog rada u kome su njegova dela potvrđena i njegovim životom, primećen je i od strane Srpske pravoslavne crkve. Tako je 2015. godine, na predlog blaženopočivšeg Mitropolita crnogorsko-primorskog g. Amfilohija profesoru J. Tarnanidisu dodeljen orden Svetoga Save drugog reda - kako u sinodskoj odluci stoji - "za njegov izuzetni naučni doprinos proučavanju Istorije Crkve, a posebno istorije Srpske pravoslavne crkve i autentično predstavljanje srpskog crkvenog života, mesta i uloge Srpske Crkve u pravoslavnoj Vaseljeni".

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

U naučnoj zajednici događa se niz neobičnih samoubistava. Jedan od vodećih stručnjaka za nanomaterijale udružuje se sa detektivom ne bi li istražili o čemu se radi. Istraga vodi prema tajnom društvu pod imenom "Granice nauke" i počinju da saznaju istinu kako je vanzemaljski svet opisan u video igri povezan za sudbinom Zemlje i čovečanstva. Inače, "problem tri tela" je stvarni fizički problem proračuna kretanja tri nebeska tela pri uticaju njihovih gravitacija.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Tema emisije "Panonikum״ je srednjoškolsko obrazovanje na mađarskom nastavnom jeziku u Vojvodini. Posetili smo gimnazije i srednje stručne škole u kojima je jezik nastave mađarski, uključivši jednojezične i dvojezične škole. Pitali smo profesore o uslovima rada, a đake o njihovoj motivaciji da izaberu škole na mađarskom tj. na maternjem jeziku. Sem različitih programa Mađarskog nacionalnog saveta za srednjoškolce, upoznali smo se i sa programima Kolegijuma "Matije Korvina״ koji za cilj ima negovanje talenata i usavršavanje talentovanih učenika, kroz projekte i programe podrške matične države.

Treba pisati o onome što ne znamo, smatra francuski autor Erik Vijar. Tako zaranja u tamne kutke istorije i događaje, koji predstavljaju svojevrsnu zbirku sudbonosnih grešaka vladara koji su popločali svet svojim tragičkim besmislom. Rođen u Lionu 1968, Erik Vijar završio je studije antropologije i istorije kao student Žaka Deride, a potom počeo da objavljuje. Njegovi najpoznatiji naslovi su Kongo, 14 jul, Rat siromaha... dok je roman Dnevni red 2017. ovenčan Gonkurovom nagradom. Modernistički senzibilitet autora najčešće se odigrava na dva registra - od atmosfere tajnih dogovora gospodara sveta na kojima se donose zlokobne političke odluke do sudbine bezimenih ljudi koji jedino traže pravo na život. Svedočeći o istoriji, Erik Vijar ispisuje redove o našem vremenu i o svetu koji nije savladao lekcije prošlosti...

Jedan od najznačajnijih orkestara sveta, Berlinska filharmonija, na čelu sa dirigentom Kirilom Petrenkom nastupio je tradicionalno na berlinskoj letnjoj sceni Valdbine. Na programu su bila dela Musorgskog i Ravela a solistkinja u Koncertu za klavir i orkestar br. 1 u De-Duru Sergeja Prokofjeva bila je planetarno popularna pijanistkinja Judža Vang. Nastupom na sceni Valdbine Berlinska filharmonija tradicionalno završava koncertnu sezonu pred hiljadama posetilaca.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

U četvrtoj epizodi pete sezone "Ranih kadrova", koja nosi naziv "036: Milana Miljković", predstavljamo mladu rediteljku, studentkinju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, koja je svoja raznovrsna interesovanja i brojne umetnosti i veštine kojima je ovladala, uspela da objedini u zanatu i umetnosti filmskog reditelja. Njene pokretne slike sadrže elemente koji mogu provocirati, zastrašiti ili čak šokirati publiku i pomeriti je barem malo iz udobne i bezbedne pozicije u koju se smestila. Milana Mima Miljković rođena je 2000. godine u Pančevu. Student je četvrte godine filmske i TV režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. U rodnom gradu završila je osnovnu školu "Đura Jakšić", kao i elektrotehničku školu "Nikola Tesla" (smer elektrotehničar multimedije). Od sedme godine trenira sportski ples u klubu "Beodens" u Pančevu, gde danas drži i časove mlađim grupama. Od 2016. član je Regionalnog centra za talente "Mihajlo Pupin", gde je trenutno asistent mentoru filmske grupe. Nakon uvodnog razgovora sa mladom autorkom u studiju "Ranih kadrova", pogledaćemo njen kratki igrani film "Pojedi me", koji joj je bio završni ispit na trećoj godini studija. U filmu "Pojedi me", nastalom po scenariju i u režiji Milane Miljković, nakon operacije u kojoj je izgubila život pacijenta, Valentina dolazi kući gde se, zbog bespotrebnog naleta ljubomore, posvađa s mužem. Iste večeri, u pokušaju da izglade odnose, ali i izravnaju račune, njih dvoje započinju opasnu igru zavođenja boreći se oko dominacije i pritom testirajući sopstvene granice u ljubavi i strasti… Uloge u filmu tumače Nina Martinović i Đorđe Nikolić. Televizijski prikaz filma "Pojedi me" donosi nam Sanja Milić, pomoćnik glavnog i odgovornog urednika Kulturno-umetničkog programa i autor i moderator emisije iz kulture "Do detalja". U drugom delu razgovora u studiju, u emisiju dolazi gošća Milane Miljković – mlada direktorka fotografije Ružica Ristivojević, a biće reči i o pripremi njenog diplomskog dugometražnog igranog filma, koji nosi naziv "Mora".

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Ovu epizodu snimili smo u Rimu, u ateljeu slikara Vladimira Pajevića koji deli sa suprugom, slikarkom Anom Kapor. Početkom sedamdesetih, u Beogradu u kojem bujaju konceptualni umetnički eksperimenti, formira se grupa mladih slikara, rešenih da stvore sopstveni umetnički kredo i pokušaju da ponovo otkriju drevne slikarske metode. Pokret je nazvan metafizičko slikarstvo. Jedan od njih bio je Vladimir Pajević. Iz te pozicije je krenuo u svet. Zaustavio se u Rimu u kojem živi i stvara već više od četiri decenije. Rođen je u Beogradu. Studirao i magistrirao slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u klasi profesora Mladena Sibinovića. Učestvovao je na mnogim međunarodnim izložbama u Švajcarskoj, Italiji, Monte Karlu i bivšoj Jugoslaviji. U ranoj fazi karijere boravio je u Švajcarskoj gde je sarađivao sa velikim galerijama. Ali Švajcarska je bila previše tiha da zadovolji mladalačku radoznalost dečaka iz Beograda, čiji je pogled već bio okrenut ka Italiji. Tako je Vladimir stigao u Rim. Svoj umetnički svet radikalno menja. Njegove slike počinju da govore o melanholičnoj i nostalgičnoj potrazi za izgubljenim mestima mladosti. Susret sa slikarkom Anom Kapor, koja će ubrzo postati njegova životna saputnica, otvorio je novo poglavlje u Vladimirovom životu. U Rimu, gde žive i rade poslednjih decenija slikaju zajedno, svako svoj imaginarni svet. Vladimirove slike su mirne, poetične, odmerene. Na njima dominira spoj prirode i arhitekture- bršljani, krošnje i trave zavičaja iz kojih proviruju rimske kapije i kuće. Isprepletane slike detinjstva, dvorišta u kojem je odrastao, ulice kojima je prolazio i italijanskih građevina koje danas gleda. danas. Lopta ili pas iz detinjstva, beogradski zeleniš u koji su zarasli rimski zidovi. Kod Pajevića je evidentan spoj beogradskog i rimskog duha, širok pogled na svet i umetnost i dostojanstvo beograđanina sa italijanskim šmekom.

1945. godine, odmah po završetku Drugog svetskog rata, pet sitnih kriminalaca udružuje se da oformi bandu. Posle nekoliko drskih pljački postaju poznati kao "banda sa pogonom na prednje točkove". Policija pokušava da ih zaustavi u zločinačkom pohodu, ali u tome imaju malo sreće. Da li će im sreća ipak okrenuti leđa?

Američka drama-triler "Na nišanu" ("Shooter", 2016), nastala po motivima iz prve tri novele o Bobiju Liju Svageru, autora Stivena Hantira, po kojima je 2007. godine snimljen istoimeni film sa Markom Volbergom u glavnoj ulozi. Ova uzbudljiva serija sa Rajanom Filipom u glavnoj ulozi, prati priču Boba Lija Svagera, visoko odlikovanog veterana koji se ponovo vraća u akciju kako bi sprečio planirano ubistvo predsednika. Kada Svagerov bivši komandant Isak Džonson zatraži njegovu stručnost u tajnoj operaciji, Svager otkriva da je u pitanju neka nameštaljka, i mora učiniti sve što je u njegovoj moći da zaštiti svoju porodicu, ali i svoj obraz.

Naslovljen Aplauz, Gitar Art festival 2019, bio je izraz zahvalnosti, podrške i uspeha postignutog na svim festivalskim elementima, od početne organizacije do finalnog zadovoljstva publike. Jubilarno izdanje Gitar art festivala održano od 12. do 17. marta ove godine, predvodila je Karminjo - nova zvezda fado muzike.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Pred vama će od zapuštenih i uparloženih seoskih domaćinstava nastajati dedovine sa novim sjajem. Pred kamerama će "od babe nastajati devojka" - gledaćete kako se za 4 dana sa samo 6 prosečnih plata (koje domaćinu donosi ekipa serijala) obnavljaju dedovine širom Srbije. TV autor Milan Popović (ranije ''Zadnja kuća, Srbija'') sa svojim timom pokušavaće nemoguće snalazeći se "slobodnim balkanskim stilom". On domaćinu donosi budžet od 6 prosečnih plata kao pomoć za njegovu želju da promeni stanje svoje dedovine, ali je dužnost domaćina da obezbedi "mobu". Pomoć prijatelja, kumova, rođaka, komšija. Plan raspodele budžeta (materijal, nameštaj, popravke, dnevnice specifičnih majstora i sl.) često se otme kontroli, pa je svaka epizoda borba za sebe i borba koja traje do poslednjeg momenta. Serijal ima za cilj da ljude motiviše da posle pandemije obnove svoje dedovine na selu, jer je proteklih godinu i po svako ko je imao selo i sačuvao dedovinu imao gde da se skloni i sa porodicom provede mirnije dane. Promocija rada i sloge je još jedan od zadataka ovog projekta Javnog servisa. Iza svakog kandidata trebalo bi da stoji jaka porodična priča i priča o dedovini, a ova jesen će imati poruku da dedovine moramo sačuvati i ispred svake dedine i bakine kuće stajaće tabla - Nije kuća na prodaju.

U prvom delu filma Božidar Zečević nam predstavlja ime i delo Miltona Manakija, bitoljskog fotografa, njegovu jedinstvenu i retku kolekciju filmskih materijala nastalu pre i posle Balkanskih ratova. Drugi deo filma se bavi istoriografskom analizom filmskih reportaža Slavka Jovanovića, prvog srpskog snimatelja: "Poseta kralja Aleksandra Nišu, 1913. godine", "Kralj Aleksandar prisustvuje zakletvi regruta u Beogradu 1914. godine" (pred petnaest hiljada prisutnog naroda na Kalemegdanu), "Sahrana N.V. Hartviga, ruskog poslanika u Beogradu 1914. godine", neposredno uoči Velikog rata.

Ime i delo profesora i akademika Janisa H. Tarnanidisa iz Soluna svakako je dobro poznato srpskim vizantolozima i šire, naučnicima na međunarodnom planu. Promocija njegove nove knjige "Moj Sinaj" u Kripti hrama Sv. Save u Beogradu u junu ove godine bila je prilika da se upoznamo i razgovaramo o njegovim višedecenijskim istraživanjima, o saradnji sa kolegama iz Srbije i profesorima koje pamti još iz vremena postdiplomskih studija u Beogradu, o uspomenama iz Beograda koje pamti i dr. Razgovor je vođen na srpskom jeziku koji profesor izuzetno ceni i neguje godinama. Prof. Janis H. Tarnanidis je uveliko ušao u devetu deceniju života i prava je riznica znanja o pravoslavnom duhovnom i istorijskom kodu. Primera radi, o drevnim rukopisima u manastiru Sv. Katarine na Sinaju prvi je svetsku javnost obavestio prof. Janis H. Tarnanidis 1988. godine. Najveći deo svog naučno-istraživačkog rada proveo istražujući istoriju srpske crkve i srpskog naroda i sam na ličnom planu doživljavao Svetosavlje. Karakterističan i prepoznatljiv sklad Tarnanidisovog naučno - istraživačkog rada u kome su njegova dela potvrđena i njegovim životom, primećen je i od strane Srpske pravoslavne crkve. Tako je 2015. godine, na predlog blaženopočivšeg Mitropolita crnogorsko-primorskog g. Amfilohija profesoru J. Tarnanidisu dodeljen orden Svetoga Save drugog reda - kako u sinodskoj odluci stoji - "za njegov izuzetni naučni doprinos proučavanju Istorije Crkve, a posebno istorije Srpske pravoslavne crkve i autentično predstavljanje srpskog crkvenog života, mesta i uloge Srpske Crkve u pravoslavnoj Vaseljeni".

Ovu epizodu snimili smo u Rimu, u ateljeu slikara Vladimira Pajevića koji deli sa suprugom, slikarkom Anom Kapor. Početkom sedamdesetih, u Beogradu u kojem bujaju konceptualni umetnički eksperimenti, formira se grupa mladih slikara, rešenih da stvore sopstveni umetnički kredo i pokušaju da ponovo otkriju drevne slikarske metode. Pokret je nazvan metafizičko slikarstvo. Jedan od njih bio je Vladimir Pajević. Iz te pozicije je krenuo u svet. Zaustavio se u Rimu u kojem živi i stvara već više od četiri decenije. Rođen je u Beogradu. Studirao i magistrirao slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u klasi profesora Mladena Sibinovića. Učestvovao je na mnogim međunarodnim izložbama u Švajcarskoj, Italiji, Monte Karlu i bivšoj Jugoslaviji. U ranoj fazi karijere boravio je u Švajcarskoj gde je sarađivao sa velikim galerijama. Ali Švajcarska je bila previše tiha da zadovolji mladalačku radoznalost dečaka iz Beograda, čiji je pogled već bio okrenut ka Italiji. Tako je Vladimir stigao u Rim. Svoj umetnički svet radikalno menja. Njegove slike počinju da govore o melanholičnoj i nostalgičnoj potrazi za izgubljenim mestima mladosti. Susret sa slikarkom Anom Kapor, koja će ubrzo postati njegova životna saputnica, otvorio je novo poglavlje u Vladimirovom životu. U Rimu, gde žive i rade poslednjih decenija slikaju zajedno, svako svoj imaginarni svet. Vladimirove slike su mirne, poetične, odmerene. Na njima dominira spoj prirode i arhitekture- bršljani, krošnje i trave zavičaja iz kojih proviruju rimske kapije i kuće. Isprepletane slike detinjstva, dvorišta u kojem je odrastao, ulice kojima je prolazio i italijanskih građevina koje danas gleda. danas. Lopta ili pas iz detinjstva, beogradski zeleniš u koji su zarasli rimski zidovi. Kod Pajevića je evidentan spoj beogradskog i rimskog duha, širok pogled na svet i umetnost i dostojanstvo beograđanina sa italijanskim šmekom.

Treba pisati o onome što ne znamo, smatra francuski autor Erik Vijar. Tako zaranja u tamne kutke istorije i događaje, koji predstavljaju svojevrsnu zbirku sudbonosnih grešaka vladara koji su popločali svet svojim tragičkim besmislom. Rođen u Lionu 1968, Erik Vijar završio je studije antropologije i istorije kao student Žaka Deride, a potom počeo da objavljuje. Njegovi najpoznatiji naslovi su Kongo, 14 jul, Rat siromaha... dok je roman Dnevni red 2017. ovenčan Gonkurovom nagradom. Modernistički senzibilitet autora najčešće se odigrava na dva registra - od atmosfere tajnih dogovora gospodara sveta na kojima se donose zlokobne političke odluke do sudbine bezimenih ljudi koji jedino traže pravo na život. Svedočeći o istoriji, Erik Vijar ispisuje redove o našem vremenu i o svetu koji nije savladao lekcije prošlosti...

1945. godine, odmah po završetku Drugog svetskog rata, pet sitnih kriminalaca udružuje se da oformi bandu. Posle nekoliko drskih pljački postaju poznati kao "banda sa pogonom na prednje točkove". Policija pokušava da ih zaustavi u zločinačkom pohodu, ali u tome imaju malo sreće. Da li će im sreća ipak okrenuti leđa?

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Ovu veliku, karakterno različito obojenu porodicu predvodi Veliki Štrumpf koji zna da napravi razne čarobne napitke i baca čini. Društvo mu prave Štrumpfeta i svima poznati i omiljeni Mrgud, Kefalo, Gruber, Luftika i ostali. Štrumpfovi žive uglavnom mirnim, idiličnim životom. Ovu sreću kvari jedino zli čarobnjak Gargamel sa svojim pomoćnikom, mačkom Azraelom.

Emisija namenjena deci i mladima o praznicima i osećanjima koje vezujemo za ovaj period godine.

Život je kao video igra, stalno imamo razne izazove i opcije da bismo prešli na sledeći nivo. U novoj seriji Redakcije školskog programa, po principima igre, hrabra i pametna devetogodišnja devojčica Mina prelaziće iz epizode u epizodu, sa teme na temu, od promena i učenja do vršnjačkog nasilja i samopouzdanja. Kao i svaki uporan lik u video igrici, Mina će zajedno sa svojim drugarima iz škole i porodicom prolaziti kroz razne situacije sa kojima se njeni vršnjaci suočavaju dok napreduje u igri odrastanja. U svakoj epizodi za nju će tu biti Strahinja, vitez iz igrice koji joj predočava da je svakom problemu moguće pristupiti na više načina i da je uvek važno razmisliti o opcijama koje su pred njom. Ovu igricu ne morate samo da gledate, već se i uključite razmišljajući koje opcije biste vi odabrali i zbog čega.

Emisija namenjena deci o praznicima i aktivnostima koje vezujemo za ispraćaj stare i doček nove godine.

Televizijski serijal kreiran od strane ekološke redakcije, donosi nam razgovore sa vrhunskim stručnjacima iz oblasti očuvanja životne sredine i ekologije. Ova emisija pruža priliku da naučimo važne stvari o odnosu čoveka i prirode, o neophodnosti podizanja ekološke svesti kod ljudi, kao i o potrebi za boljim uslovima života i očuvanjem planete.

Zoofobija je ekstremni, iracionalni strah od životinja. Strah od zmija je veoma čest i oseća ga skoro polovina ljudi na svetu ali samo 3% onih koji se plaše razviju ekstremni strah - ofidiofobiju. Iako znamo da zmije radije beže nego što napadaju, strah nas ne napušta. On je generacijski, evolucijski ukorenjen. Zmije imaju važnu ulogu u ekosistemu a njihov otrov se koristi u medicini. Upravo zbog tih koristi zaslužuju naše poštovanje i prijateljski odnos.

Emigracija je faktor koji na našim prostorima najznačajnije utiče na smanjenje populacije. Dvojno državljanstvo je mnogim pripadnicima manjinskih zajednica olakšalo odlazak u inostranstvo i zapošljavanje u Evropskoj uniji. Postavlja se pitanje da li ima mladih ljudi koji su, bez obzira na ove mogućnosti, odlučili da ostanu i ne žele da napuste svoje najbliže. Ima li među njima onih koji su se odlučili za povratak u svoje rodno mesto? Postoje li alternative za život u ruralnim sredinama ako se ne bavimo poljoprivredom? Ima li mladih koji svesno biraju život na selu, naspram života u velikim gradovima? Emisija Panonikum bavi se ovim pitanjima u mađarskoj nacionalnoj zajednici, ali i drugim kulturama i različitostima u Panonskoj niziji.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

U Kolarčevoj Zadužbini 25. april bio je posvećen opusu Đakoma Pučinija. Hor i Simfonijski orkestar RTS pod vođstvom dirigenta Bojana Suđića u prvom delu koncerta izveli su misu "Messa di Gloria" u kojoj su solisti bili Kvonsu Džon tenor i Kiril Manolov bariton.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Emisija namenjena deci i mladima o praznicima i osećanjima koje vezujemo za ovaj period godine.

Život je kao video igra, stalno imamo razne izazove i opcije da bismo prešli na sledeći nivo. U novoj seriji Redakcije školskog programa, po principima igre, hrabra i pametna devetogodišnja devojčica Mina prelaziće iz epizode u epizodu, sa teme na temu, od promena i učenja do vršnjačkog nasilja i samopouzdanja. Kao i svaki uporan lik u video igrici, Mina će zajedno sa svojim drugarima iz škole i porodicom prolaziti kroz razne situacije sa kojima se njeni vršnjaci suočavaju dok napreduje u igri odrastanja. U svakoj epizodi za nju će tu biti Strahinja, vitez iz igrice koji joj predočava da je svakom problemu moguće pristupiti na više načina i da je uvek važno razmisliti o opcijama koje su pred njom. Ovu igricu ne morate samo da gledate, već se i uključite razmišljajući koje opcije biste vi odabrali i zbog čega.

Emisija namenjena deci o praznicima i aktivnostima koje vezujemo za ispraćaj stare i doček nove godine.

Televizijski serijal kreiran od strane ekološke redakcije, donosi nam razgovore sa vrhunskim stručnjacima iz oblasti očuvanja životne sredine i ekologije. Ova emisija pruža priliku da naučimo važne stvari o odnosu čoveka i prirode, o neophodnosti podizanja ekološke svesti kod ljudi, kao i o potrebi za boljim uslovima života i očuvanjem planete.

Danas su začinske biljke dostupne svima i ne razmišljamo mnogo o njima kada ih koristimo u kulinarstvu. Ali nije oduvek bilo tako. U davnoj prošlosti, začini su bili sinonim ekonomske moći, nedostižni i skupi, zbog njih su se čak vodili i ratovi, ali i dešavala velika geografska otkrića. Za začine se vezuju brojni mitovi, predanja i verovanja, ali njihova najvažnija uloga danas je u gastronomiji, jer predstavljaju nezaobilazan dodatak svakom jelu.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

U naučnoj zajednici događa se niz neobičnih samoubistava. Jedan od vodećih stručnjaka za nanomaterijale udružuje se sa detektivom ne bi li istražili o čemu se radi. Istraga vodi prema tajnom društvu pod imenom "Granice nauke" i počinju da saznaju istinu kako je vanzemaljski svet opisan u video igri povezan za sudbinom Zemlje i čovečanstva. Inače, "problem tri tela" je stvarni fizički problem proračuna kretanja tri nebeska tela pri uticaju njihovih gravitacija.

U lepršavoj i prijemčivoj, putopisno - reporterskoj formi, traga se za lepim i zanimljivim predelima, značajnim a nerazjašnjenim pojavama i za stamenim stavom i duhom lepim ljudima. Autori Traga, za koji scenario piše sam život, jesu najdarovitiji reporteri RTS - a.

Noć proglašenja pobednika na filmskom festivalu u Kanu, 1995. godine. Protivno opštem mišljenju da će Teo Angelopulost dobiti najveću nagradu, Emir Kusturica dobija svoju drugu Zlatnu palmu za film Podzemlje. Usledila je balkanska fešta začinjena tučom. Na istom festivalu, kreativni tim koji je okupila Nada Popović Perišić, tadašnja ministarka kulture, promoviše talenat, mogućnosti, rečitosti, privlačnosti. Emir Kusturica, Goran Paskaljević i još 574 filmskih radnika iz Jugoslavije postaju apsolutni pobednici festivala na kom Jugoslavija nije učestvovala. Ovo je priča o tome. U epizodi govori Miroljub Vučković, promoter filma.

,,Кoncert iz Beča" čuvenog violiniste, kompozitora i dirigenta, vođe orkestra ,,Johan Štraus" i jednog od najpopularnijih muzičara našeg vremena. Andre Riju proslavljen je kao savremeni ,,kralj valcera" na koncertima koje održava širom sveta, a zajedno sa svojim orkestrom i vokalnim i instrumentalnim solistima oduševljava publiku interpretacijama hitova klasične, popularne, filmske i evergrin muzike.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Vavilon je elitna mesečna emisija o savremenoj književnosti koju je 2001 godine osmislila Jasmina Vrbavac i uređuje je u okviru Redakcije za kulturu. Pored informacija o tekućem trenutku u savremenoj domaćoj i stranoj književnosti, Vavilon kroz brojne kritičke priloge, intervjue, analize, razgovore i tv eseje prati pre svega vodeću književnost i skenira sve ono što je u literaturi važno pročitati, a na književnoj sceni neophodno saznati. Vavilon je zamišljen kao emisija koja će i ljubiteljima i poznavaocima knjige i književnih prilika biti podjednako zanimljiva i važna.