TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Na Radio-televiziji Srbije od jeseni gledamo kviz za decu! I to ne bilo koji kviz, već "NTC kviz", nastao prema sistemu učenja osnivača Mense Jugoslavije - dr Ranka Rajovića. "Nikola Tesla Centar" (skrećeno NTC) je Odsek Mense za darovitu decu. Začetnik NTC sistema učenja, dr Rajko Rajović, osnivač je Mense Jugoslavije, član Borda direktora svetske Mense i predsednik Komiteta svetske Mense za darovitu decu. "NTC kviz" je jedinstven po tome što ne predstavlja test znanja i informisanosti, već kviz misaonih veština, pa će ispred malih ekrana moći da se ravnopravno nadmeću deca i roditelji. Za dobijanje poena u igrama biće neophodna pažnja, koncentracija, asocijativno mišljenje, povezivanje znanja, ali i - timski rad.

Mnogo se govori o tome kako su današnja deca drugačija, da ne cene prave vrednosti i da ih skoro ništa ne zanima... Da li je baš tako, proverićemo kroz razgovor sa onima koji o tome najviše znaju, a to su upravo - deca! I deca, kao i odrasli, imaju stres kada se nađu pred kamerama i reflektorima. Zato su u "Važnim stvarima" kamere sakrivene, a mlade i pametne mušterije prepuštene su frizeru Borku, koji sa njima razgovara u svom malom frizerskom salonu, dok im pravi frizuru koji su sami poželeli. Borko svojim mušterijama ne postavlja teška pitanja, već ih pušta da sami kažu šta su za njih "važne stvari". Iz brojnih razgovora otkrićete jedan predivni šareni univerzum - u njemu žive deca koja se ozbiljno bave sportom i govore o svojim uspesima i neuspesima; u tom univerzumu živi devojčica koja nema pigment i zato mora da se krije od Sunca, ali je srećna jer ima prijatelje i dve mace koje se stalno svađaju. Upoznaćete devojčicu koja ume da komunicira sa svojim papagajem, dečaka koji piše knjigu kojom želi da spreči ekološku katastrofu, decu koja žive u ne uvek srećnim porodicama, ali i decu koja su poreklom sa dva kontinenta. Otkrićete mnogo veselih i tužnih dečijih priča koje će vas uveriti da današnja deca prolaze kroz neke nove dileme, ali da ih i dalje raduju male stvari... kao što je, recimo - sladoled!

Kada bi otpadnim materijama bilo dopušteno da se gomilaju u našem telu, na kraju bi nas otrovale! Na svu sreću, telo ima način da se oslobodi ovih otrovnih hemikalija. Kroz znojenje, disanje i izlučivanje čvrstog i tečnog otpada, telo se svakodnevno oslobađa toksičnih materija. Tako se deo viška soli uklanja kroz znojne žlezde na koži, dok se ugljen - dioksid i vodena para izbacuju kroz pluća. Ali glavna uloga u eliminaciji toksina i održavanju ravnoteže vode i soli u telu pripada sistemu organa za izlučivanje. U ovoj epizodi serije "Tajne ljudskog tela" saznaćete zašto su naši bubrezi plemeniti organi, šta se nalazi u sastavu urina, koliko vode treba da pijemo i kako je u prošlosti urin korišćen za različite svrhe - od sredstava za čišćenje i narodne medicine do tradicionalnih japanskih pića! Pridružite nam se i saznajte sve o ovom izuzetno važnom sistemu za održavanje našeg tela zdravim i uravnoteženim.

Zabavno-informativni program posvećen informacionim tehnologijama, koji donosi najnovije vesti sa IT tržišta i prati aktuelne IT događaje.

Radio-televizija Srbije emituje serijal "Građanin", koji je posvećen životu nacionalnih manjina u Srbiji. Emisije su kolažnog tipa i snimane su širom Srbije, svugde gde žive pripadnici manjina. U realizaciji učestvuju ekipe Informativnog programa i dopisništava Radio-televizije Srbije.

Putevi srpskih vojnika na Francuskim lađama od 1914. do 1918. godine vodili su preko Tulona. Dolazili su u Francusku ranjeni i bolesni i sanjali povratak u Srbiju. Pojedini su ovde našli spasenje a bilo je mnogo onih kojima šumadijske i užičke šljive nikada više nisu zamirisale.

Religijska emisija "Verski mozaik Srbije" bavi se različitim religijama i njihovim delovanjem na području Srbije. Saznajte više o dešavanjima unutar prisutnih konfesionalnih zajednica i izazovima sa kojima se susreću njihovi vernici.

Emisija prati muzičke događaje i ličnosti koje neguju izvorno muzičko stvaralaštvo. Ona okuplja istraživače, melografe, etnologe, etnomuzikologe i izvođače.

Emisija o tradiciji i običajima Roma o njihovim kulturnim dostignućima, književnosti, pozorištu i drugim umetničkim oblastima.

U ovoj emisiji vas upoznajemo sa velikim majstorima fudbalske igre koji su zapravo bili Romi. Neki od njih su se aktivno zalagali za bolji društveni status svog naroda. U svakom slučaju, pošto pogledate emisiju, pokušajte da zamislite kako bi izgledala romska fudbalska reprezentacija i sa kakvim uspehom bi mogla da se takmiči na nekom od svetskih šampionata.

Druga epizoda pod naslovom "Moj otac" podseća na arhitektonske radove Rajka Tatiće, među kojima su francusko i Novo groblje, zgrada RTS u Aberdarevoj ulici, bolnica na Bežanijskoj kosi, vila na Bledu, vila Topliš u Miločeru i mnoge druge.

Krindž, fleksovanje, bindžovanje, riz, pov…samo su neke od reči koje danas omladina koristi u svakodnevnom govoru. S obzirom na to da današnji tinejdžeri odnosno generacija Z kako se popularno definiše ta društvena kategorija, ceo svoj život ima pristup internetu i društvenim mrežama, ne iznenađuje činjenica su se pojedini termini iz sfera igrica ili društvenih mreža prelili u govor. U četvrtoj epizodi pokušaćemo da otkrijemo koliko zapravo naš jezik trpi usled korišćenja sve većeg broja stranih izraza, kako komunicira današnja omladina, da li čita i kakav je njihov lični stav o svemu tome. U četvrtoj epizodi analiziramo Govor mmladih i jezičke inovacije. Adolescenti, uzrasta od 15 godina do 24 godine predstavljaju najaktivniju grupu u digitalnom svetu. S jedne strane, dobro je što mogu da komuniciraju sa osobama širom sveta i stiču nova znanja uz različite onlajn kurseve. S druge strane, sve manje razvijaju veštine neposredne komunikacije (licem u lice). Tako i dolazimo do situacije da deca koja previše konzumiraju digitalni sadržaj nisu naučena da komuniciraju na adekvatan način. Društvo je pred velikim izazovom - treba da sačuva jezik, ali i da ga prilagodi sadašnjem vremenu i omladini koja se sve više oslanja na kratke i efektne vizuelne priče sa društvenih mreža. Ono što je ohrabrujuće - stručnjaci se slažu da se na govoru i jeziku radi od najranijeg uzrasta i da su svi problemi rešivi ukoliko se njima bavimo na vreme.

U sedmoj priči serijala "Glasovi iz prošlosti – priče o legatima" istražujemo zbog čega su zapušteni vredni pokloni koje su umetnici darovali gradu Beogradu. Jedan od njih je i legat čuvenog vajara Tome Rosandića. Njegovoj kompoziciji "Igrali se konji vrani", napravljenoj u bronzi po nalogu Vlade Kraljevine Jugoslavije, divimo se od 1939. godine. Ovo izvanredno umetničko delo i danas se nalazi ispred Skupštine Srbije. Ali, da li je Toma Rosandić zaboravljen? Njegova kuća svakako jeste - već dugo je zapuštena i zatvorena za posetioce. To zdanje, u kome se nalazi i atelje sa slikama i skulpturama, čuveni vajar testamentom je zaveštao gradu 1955.godine. Kuća u kojoj nema grejanja ni zadovoljavajućih muzeoloških uslova, proglašena je spomenikom kulture i pod zaštitom je Zavoda za zaštitu spomenika grada Beograda, zbog čega svaka intervencija podrazumeva poseban način sanacije i rekonstrukcije. S obzirom na to da je za ovakve poduhvate potreban ogroman budžet, rekonstrukcija pomenute kuće i dalje je neizvesna. Da bi se sprečili ovakvi slučajevi, u Beogradu je 2004. godine osnovana Kuća legata. Nastala kao plod višedecenijske inicijative umetnika, intelektualaca, stručnjaka i darodavaca, ona ima za cilj rešavanje složene problematike legata i poklona predatih Beogradu od 1955. godine do danas. Da li je Kuća legata ostvarila svoju svrhu, jedno je od pitanja na koje tražimo odgovor. Pored priča o sudbini legata Tome Rosandića, Rista Stijovića i Petra Lubarde, u emisiji podsećamo i na važne reči velikog poznavaoca umetnosti i jednog od osnivača Muzeja savremene umetnosti, Miodraga B. Protića, koji je još pre trideset godina pisao: ''Legati gotovo programski nisu deo prosvetnog sistema. U svetu suprotno – ponekad su muzeji, a svagda njihova dopuna, prilog, doprinos kulturnom identitetu. A naši zaboravljeni, nestali – legati Tome Rosandića, Veljka Petrovića, Riste Stijovića, Flegela, Gvozdenovića... Kulturna politika ne samo da ih nije uključila u sistem vaspitanja, već često ni sačuvala. Zašto?'' U ovoj priči i mi postavljamo pitanje - da li imamo ideju šta i kako hoćemo sa vrednim poklonima, šta možemo? Da li smo definisali jasnu kulturnu politiku?

Kratke TV priče koje treba da nas podsete na sve one "sitnice" koje to možda i nisu jer nam mogu ili zagorčati ili ulepšati život što često zavisi od nas samih.

Domaće, autohtone sorte ovaca su one koje su nastale na području Srbije i ima 8 sojeva. To su karakačanska, pirotska pramenka, bardoka, sjenička, lipska, svrljiška, vlaška vitoroga. Značajne su jer su se vekovima prilagođavale našem području, tako da ih krase odlične osobine za uzgajanje: otporne su, dugo žive, izuzetno su prilagodljive. Sposobne su da neprofitabilne prirodne resurse pretvore u veoma hranjive namirnice. Na žalost, neke su kritično ugrožene. Tako karakačanske ima 240, pirotske pramenke 280 a bardoke oko 190 grla. Potrebno je podsetiti da je pirotska pramenka iznedrila tri brenda po kojima je Srbija bila poznata širom sveta: pirotski kačkavalj, pirotski ćilim i pirotsko jagnje, što dovoljno govori o kvalitetu ovih životinja i njihovoj vrednosti.

U nedeljnom magazinu Redakcije ekološkog programa čućete šta su mogućnosti najsavremenije mobilne mreže. Videćete prvu eksperimentalnu baznu stanicu koja je postavljena u Naučnom parku u Beogradu. O drugoj strani medalje 5G mreže govoriće naučnici iz Evropskog centra za vremensku prognozu u Engleskoj. Oni tvrde da ta mreža ometa njihov rad što može da izazove katastrofalne posledice naročito kada znamo koliko je važna blagovremena najava velkih nepogoda. Biće reči i o novom satelitu koji Švedska šalje u orbitu nakon osamnaest godina od lansiranja prvog satelita ove države. Saznaćete i kako se sa posledicama klimatskih promena bore stanovnici Fidžija koji su konstantno izloženi velikim opasnostima. Objavićemo i veliko sitraživanje Svetske zdravstvene organizacije koje dovodi u direktnu vezu težinu bebe na rođenju sa njenim kompletnim zdravstvenim stanjem, predisponiranim bolestima i potencijalnim problemima. Biće predstavljeni i konkretni rezultati višegodišnje studije Američke asocijacije onkologa koja se odnosi na uticaj ishrane na zdravstveno stanje obolelih od kancera dojke...

Emisije ovog serijala donose nam interesantne, nesvakidašnje priče o sudbinama i životnom putu nekih poznatih ličnosti, ali i onih manje poznatih javnosti. Teme ovih emisija su bezvremene i nikada ne gube na aktuelnosti, jer su u pitanju životne situacije i događaji koje se ponavljaju.

U serijalu "Dobro došli u moj svet" gledaoci će imati priliku da upoznaju detalje iz života poznatog muzičara i da osete atmosferu sa koncerata iz svih krajeva sveta.

U emisiji "Studio", muzički gosti izvodiće svoje najveće hitove, neki će premijerno predstaviti i svoje nove pesme, kao i obrade raznovrsnih evergreen i novijih numera. Bilo da je reč o već poznatim ili novim pesmama, gledaoci će svaku od njih čuti prvi put - jer će biti izvedene u drugačijim, novim muzičkim aranžmanima. Produkcija Skymusic potrudila se da ova, po sadržaju nesvakidašnja muzička emisija, bude TV format koji će pomeriti granice i u domenu televizijske produkcije šou programa. Uz vrhunski atraktivnu sliku i savršen kvalitet zvuka, svaki nastup u "Studiju" biće jedinstven muzičko - scenski spektakl. "Studio" će omogućiti i da zavirimo "iza scene" i saznamo kako se zbilja odvija kreativni proces stvaranja pesama ili novih muzičkih aranžmana. U svakoj emisiji, biće i premijerno izvedena po jedna muzička numera kreirana specijalno za "Studio".

Pratite prenose sa uzbudljivog takmičenja koje je zbog različitih kontroverzi tokom godina više puta bilo ukidano. U današnjem formatu održava se od 2023. godine.

Uživajte uz sjajne mečeve naših odbojkašica dok se nadmeću za što bolje mesto u Prvenstvu Srbije! Saznajte koja će od ekipa poneti titulu najboljeg ženskog kluba u Srbiji.

Posle svetskog prvenstva, ovaj sport je dobio mnogo novih pristalica na ovim prostorima. Ne zaboravite da je 2021. u Tokiju postao i olimpijski sport.

Posle svetskog prvenstva, ovaj sport je dobio mnogo novih pristalica na ovim prostorima. Ne zaboravite da je 2021. u Tokiju postao i olimpijski sport.

Povodom obeležavanja 100 godina Radio Beograda, na stadionu Tašmajdan biće održana dva besplatna koncerta, 23. i 24. avgusta. Učestvuju zvezde narodne muzike: Lepa Lukić Ana Bekuta, Snežana Đurišić, Zvonko Bogdan i tamburaši, Radiša Urošević, Dragan Kojić Keba, Mitar Mirić, Nada Topčagić, Beki Bekić, Branka Šćepanović, Gordana Lazarević, Dragica Radosavljević Cakana, Vera Matović, Bilja Krstić, Danica Krstić, Slavko Banjac, Snežana Babić Sneki, Ilda Šaulić, Izvorinka Milošević, Čeda Marković, Zejna, Mirjana Aleksić, Muška pevačka grupa "Ribaševina", Bane Stošić, Nemanja Maksimović, Nemnja Nikolić, Nenad Milevski, Nikola Zekić sa Legendama, Raša Pavlović, Rento Henc, Sandra Mladenović, Ivana Tasić, Marko Pantelić, Marko Rokvić, Milan Nedeljković, Milan Prunić, Milena Lazarević Popović, Stefan Petrušić, Katarina Bogdanović, Vesna Dimić, Efto Pupinovski, Danilo Živković, Hame Nalić, Danka Stoiljković, Đorđe Čavić, Aleksandar Tirnanić, Luča, i kulturno - umetnička društva.

Adaptacija popularnog romana Kejlaba Kara "Alijenista", bavi se najmračnijom stranom 19. veka u Njujorku - od zlostavljača, serijskih ubica dece, siromaštvom i posrnulim moralom. Ova uzbudljiva priča iako je fikcija inspirisana je civilizacijskim preokretom sa razvojem tehnologije i industrijske revolucije, kada veliki gradovi u Evropi i Americi bivaju pretvoreni u mračna i maglovita mesta. Njujork se ništa nije razlikovao od ostatka sveta. Serija počinje ubistvom dečaka čije je beživotno iskasapljeno telo pronađeno na njujorškom mostu. Doktor Krajsler dobija poziv od Teodora Ruzvelta, budućeg američkog predsednika, da reši jezivo ubistvo. Krajsler uz pomoć prijatelja Džona Mura i prve i jedine žene koja je zaposlena u policiji Sare Hauard, pokušava da shvati um osobe koja je sposobna da ubija dečake. Policija je ubeđena da je ovo ubistvo samo jezivi čin bolesnog pojedinca, ali ispostaviće se da se slična situacija dogodila sa blizancima Zvig nekoliko godina ranije i da postoji čovek sa srebrnim osmehom koji decu odvodi u mrak. Pored detektivske priče, radnja se fokusira i na trio Krajsler, Mur i Hauard kao i na njihov međusobni odnos i njihove sudbine.

Detektiv Paolo Germi dobio je zadatak da istraži tajanstveno ubistvo veoma mlade devojke. Kako istraga odmiče, tako je ubistava sve više. Detektiv tokom istrage saznaje da je prostitucija povezana sa nekim veoma moćnim ljudima...

Uživajte u koncertu Beti Đorđević i prijatelja.

Pratite prenose sa uzbudljivog takmičenja koje je zbog različitih kontroverzi tokom godina više puta bilo ukidano. U današnjem formatu održava se od 2023. godine.

Uživajte uz sjajne mečeve naših odbojkašica dok se nadmeću za što bolje mesto u Prvenstvu Srbije! Saznajte koja će od ekipa poneti titulu najboljeg ženskog kluba u Srbiji.

Detektiv Paolo Germi dobio je zadatak da istraži tajanstveno ubistvo veoma mlade devojke. Kako istraga odmiče, tako je ubistava sve više. Detektiv tokom istrage saznaje da je prostitucija povezana sa nekim veoma moćnim ljudima...

Posle svetskog prvenstva, ovaj sport je dobio mnogo novih pristalica na ovim prostorima. Ne zaboravite da je 2021. u Tokiju postao i olimpijski sport.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

"Avanture Heti Feder" adaptacija je istoimenog romana poznate spisateljice za decu, Džeklin Vilson. Smeštena u viktorijansko doba, u centru zbivanja se nalazi devojčica Heti koja je ostavljena kao beba u domu za nezbrinutu decu. Nakon kratkotrajnog perioda provedenog u hraniteljskoj porodici, Heti je primorana da se vrati u bolnicu kako bi nastavila školovanje i pripremila se za budući posao služavke, kao i sve ostale devojčice u domu. Međutim, Heti je posebna - ona uprkos brojnim preprekama, ne odustaje od pronalaska svoje majke i borbe za sopstvenu slobodu. Uz svoje prijatelje, ona se suočava sa nedaćama života, iz epizode u epizodu pokazujući svoju hrabrost i domišljatost. Očekujte bezvremenu i neodoljivu priču koja uspešno oživljava epohu i uvlači nas u viktorijansku englesku i sve njene raznolikosti. Iskrena dečja prijateljstva, težak život siročića, smešne i tragične trenutke gledamo kroz oči dečaka i devojčica koji u svemu što im se suprotstavlja ipak uspevaju da pronađu razlog za igru i zabavu!

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

U četvrtoj epizodi serije Čitanje dozvoljeno!, na mestu gde se uvek nešto "kuva", u Zavodu za izumrlu kulturu, hrabra šefica Višnja, uz pomoć svog saradnika humanoida, bavi se pojmom poezije. Šta je sve poezija, nekada i u savremeno doba, da li je tu mesto i hip-hopu, da li je Bob Dilan zaslužio Nobelovu nagradu za književnost, i da li su srednjoškolci ljubitelji poezije ili proze - pogledajte u novoj epizodi.

Druga epizoda pod naslovom "Moj otac" podseća na arhitektonske radove Rajka Tatiće, među kojima su francusko i Novo groblje, zgrada RTS u Aberdarevoj ulici, bolnica na Bežanijskoj kosi, vila na Bledu, vila Topliš u Miločeru i mnoge druge.

Središte ove epizode čini analiza prvog srpskog igranog filma "Karađorđe" u režiji Čiča Ilije Stanojevića, njegova filmsko-estetička i istoriografska analiza od strane našeg filmologa Božidara Zečevića, ilustrovana insertima iz samog filma i drugom arhivskom građom.

Zabavno-informativni program posvećen informacionim tehnologijama, koji donosi najnovije vesti sa IT tržišta i prati aktuelne IT događaje.

Pred vama će od zapuštenih i uparloženih seoskih domaćinstava nastajati dedovine sa novim sjajem. Pred kamerama će "od babe nastajati devojka" - gledaćete kako se za 4 dana sa samo 6 prosečnih plata (koje domaćinu donosi ekipa serijala) obnavljaju dedovine širom Srbije. TV autor Milan Popović (ranije ''Zadnja kuća, Srbija'') sa svojim timom pokušavaće nemoguće snalazeći se "slobodnim balkanskim stilom". On domaćinu donosi budžet od 6 prosečnih plata kao pomoć za njegovu želju da promeni stanje svoje dedovine, ali je dužnost domaćina da obezbedi "mobu". Pomoć prijatelja, kumova, rođaka, komšija. Plan raspodele budžeta (materijal, nameštaj, popravke, dnevnice specifičnih majstora i sl.) često se otme kontroli, pa je svaka epizoda borba za sebe i borba koja traje do poslednjeg momenta. Serijal ima za cilj da ljude motiviše da posle pandemije obnove svoje dedovine na selu, jer je proteklih godinu i po svako ko je imao selo i sačuvao dedovinu imao gde da se skloni i sa porodicom provede mirnije dane. Promocija rada i sloge je još jedan od zadataka ovog projekta Javnog servisa. Iza svakog kandidata trebalo bi da stoji jaka porodična priča i priča o dedovini, a ova jesen će imati poruku da dedovine moramo sačuvati i ispred svake dedine i bakine kuće stajaće tabla - Nije kuća na prodaju.

Uživajte uz najstariji i najznačajniji muzički festival u našoj zemlji, koji svakim novim izdanjem, isto koliko i dugom i bogatom tradicijom osvaja srca publike.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

Već je ušla u praktično sve pore našeg života. Ipak, kako zapravo funkcioniše i gde nas vodi veštačka inteligencija? U novoj epizodi serijala "Vodič kroz budućnost", snimljenoj Ajndhovenu, gradu koji se često zove i "Silikonska dolina Evrope", zavirujemo iza kulisa tehnologije koja menja način na koji živimo i radimo. Kroz razgovore sa vodećim stručnjacima koji svoja istraživanja rade na Institutu za sisteme veštačke inteligencije Tehnološkog univerziteta u Ajndhovenu, dobili smo i uvid u najnovije projekte koji personalizuju zdravstvenu negu, oblikuju pametne gradove i u krajnjem bi mogli da donose i neke odluke umesto nas. Istražili smo kako da se balansiraju inovacije i odgovornost. Uz to smo saznali i kako se na Tehnološkom univerzitetu privlače i inspirišu nove generacije u svet nauke i tehnologije.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Ova kontroverzna, američka serija prati Dekstera Morgana, stručnjaka iz oblasti sudske medicine koji pored svog zvaničnog posla ima i strašnu, tajnu aktivnost. Naime, on je serijski ubica koji za žrtve bira one zločince koji su izbegli da odgovaraju za svoja zlodela.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Prva veća instrumentalna formacija koja je svirala na talasima Radio Beograda bila je grupa od 12 muzičara koja je, 1929. godine, ponela ime "Radio orkestar". On je nastavio da postoji (i izvodi dela klasične literature lakšeg, zabavnog sadržaja) i nakon što je, 1937. godine, osnovan "Veliki simfonijski orkestar".

Pratite emisiju o nacionalnim manjinama u Srbiji, njihovoj istoriji, tradiciji i perspektivi za budućnost, ali i doprinosu u kulturnom i društvenom životu.

Dokumentarna serija o ustaškim zločinima nad srpskim stanovništvom.

U serijalu "Dobro došli u moj svet" gledaoci će imati priliku da upoznaju detalje iz života poznatog muzičara i da osete atmosferu sa koncerata iz svih krajeva sveta.

U serijalu "Dobro došli u moj svet" gledaoci će imati priliku da upoznaju detalje iz života poznatog muzičara i da osete atmosferu sa koncerata iz svih krajeva sveta.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Krativni distrikt je naslov novog serijala od 15 epizoda u produkciji Redakcije za kulturu i umetnost RTS - a. Serijal ima nameru da našoj publici predstavi izuzetne umetnike poreklom iz naše zemlje koji su svojim delima postigli veliki uspeh u svetu. Svaka epizoda posvećena je jednom od njih, a čitav serijal predstavlja kreativnu zajednicu naših umetnika koje povezuje život i stvaralaštvo van zemlje. Na vizuelno atraktivan način predstavljamo njihova dela, njihovu profesionalnu i životnu filozofiju, njihov put do uspeha, nostalgiju za domovinom, odnos prema svom poreklu i sredini u kojoj stvaraju. Snimali smo ih u ambijentima u kojima stvaraju, u gradu i zemlji u kojoj žive i rade.

"Lovom na šefa bande", film kojim je Delon dalje trasirao svoje uloge opasnih momaka, često sa one strane zakona. Nije preterano reći da je dobrim delom glumio sebe, pošto su ga glasine o vezama sa podzemljem pratile tokom čitave karijere. Jedan od takvih slučajeva bila je smrt njegovog telohranitelja, beogradskog žestokog momka Stevana Markovića, što je tada izazvalo veliku aferu i niz kontroverzi o vezama političara i slavnih ličnosti sa organizovanim kriminalom. U "Lovu na šefa bande", Delon tumači ulogu gangstera koji posle uspešne pljačke pokušava da nađe vođu nestalog sa novcem. Ovaj film snimljen je u produkciji Delonove kompanije "Adel", što mu je u narednom periodu omogućilo veću kreativnu slobodu.

"Lovom na šefa bande", film kojim je Delon dalje trasirao svoje uloge opasnih momaka, često sa one strane zakona. Nije preterano reći da je dobrim delom glumio sebe, pošto su ga glasine o vezama sa podzemljem pratile tokom čitave karijere. Jedan od takvih slučajeva bila je smrt njegovog telohranitelja, beogradskog žestokog momka Stevana Markovića, što je tada izazvalo veliku aferu i niz kontroverzi o vezama političara i slavnih ličnosti sa organizovanim kriminalom. U "Lovu na šefa bande", Delon tumači ulogu gangstera koji posle uspešne pljačke pokušava da nađe vođu nestalog sa novcem. Ovaj film snimljen je u produkciji Delonove kompanije "Adel", što mu je u narednom periodu omogućilo veću kreativnu slobodu.

Američka drama-triler "Na nišanu" ("Shooter", 2016), nastala po motivima iz prve tri novele o Bobiju Liju Svageru, autora Stivena Hantira, po kojima je 2007. godine snimljen istoimeni film sa Markom Volbergom u glavnoj ulozi. Ova uzbudljiva serija sa Rajanom Filipom u glavnoj ulozi, prati priču Boba Lija Svagera, visoko odlikovanog veterana koji se ponovo vraća u akciju kako bi sprečio planirano ubistvo predsednika. Kada Svagerov bivši komandant Isak Džonson zatraži njegovu stručnost u tajnoj operaciji, Svager otkriva da je u pitanju neka nameštaljka, i mora učiniti sve što je u njegovoj moći da zaštiti svoju porodicu, ali i svoj obraz.

Veliki koncert trenutno najpopularnijeg salsa benda sa Kube Havana D' Primera, održan je u beogradskoj Barutani, jula prošle godine. Bend je osnovao Alexander Abreu, harizmatični mladi kubanski pevač, ali i višestruko nagrađivani džez trubač, koga smatraju najsvestranijim kubanskim muzičarem. Stvarajući i izvodeći muziku koja je spoj salse, džeza, fanka, afrokubanskog ritma, Abreu je za svoj bend odabrao 16 izvrsnih i uticajnih muzičara.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Pred vama će od zapuštenih i uparloženih seoskih domaćinstava nastajati dedovine sa novim sjajem. Pred kamerama će "od babe nastajati devojka" - gledaćete kako se za 4 dana sa samo 6 prosečnih plata (koje domaćinu donosi ekipa serijala) obnavljaju dedovine širom Srbije. TV autor Milan Popović (ranije ''Zadnja kuća, Srbija'') sa svojim timom pokušavaće nemoguće snalazeći se "slobodnim balkanskim stilom". On domaćinu donosi budžet od 6 prosečnih plata kao pomoć za njegovu želju da promeni stanje svoje dedovine, ali je dužnost domaćina da obezbedi "mobu". Pomoć prijatelja, kumova, rođaka, komšija. Plan raspodele budžeta (materijal, nameštaj, popravke, dnevnice specifičnih majstora i sl.) često se otme kontroli, pa je svaka epizoda borba za sebe i borba koja traje do poslednjeg momenta. Serijal ima za cilj da ljude motiviše da posle pandemije obnove svoje dedovine na selu, jer je proteklih godinu i po svako ko je imao selo i sačuvao dedovinu imao gde da se skloni i sa porodicom provede mirnije dane. Promocija rada i sloge je još jedan od zadataka ovog projekta Javnog servisa. Iza svakog kandidata trebalo bi da stoji jaka porodična priča i priča o dedovini, a ova jesen će imati poruku da dedovine moramo sačuvati i ispred svake dedine i bakine kuće stajaće tabla - Nije kuća na prodaju.

Središte ove epizode čini analiza prvog srpskog igranog filma "Karađorđe" u režiji Čiča Ilije Stanojevića, njegova filmsko-estetička i istoriografska analiza od strane našeg filmologa Božidara Zečevića, ilustrovana insertima iz samog filma i drugom arhivskom građom.

Druga epizoda pod naslovom "Moj otac" podseća na arhitektonske radove Rajka Tatiće, među kojima su francusko i Novo groblje, zgrada RTS u Aberdarevoj ulici, bolnica na Bežanijskoj kosi, vila na Bledu, vila Topliš u Miločeru i mnoge druge.

Već je ušla u praktično sve pore našeg života. Ipak, kako zapravo funkcioniše i gde nas vodi veštačka inteligencija? U novoj epizodi serijala "Vodič kroz budućnost", snimljenoj Ajndhovenu, gradu koji se često zove i "Silikonska dolina Evrope", zavirujemo iza kulisa tehnologije koja menja način na koji živimo i radimo. Kroz razgovore sa vodećim stručnjacima koji svoja istraživanja rade na Institutu za sisteme veštačke inteligencije Tehnološkog univerziteta u Ajndhovenu, dobili smo i uvid u najnovije projekte koji personalizuju zdravstvenu negu, oblikuju pametne gradove i u krajnjem bi mogli da donose i neke odluke umesto nas. Istražili smo kako da se balansiraju inovacije i odgovornost. Uz to smo saznali i kako se na Tehnološkom univerzitetu privlače i inspirišu nove generacije u svet nauke i tehnologije.

Središte ove epizode čini analiza prvog srpskog igranog filma "Karađorđe" u režiji Čiča Ilije Stanojevića, njegova filmsko-estetička i istoriografska analiza od strane našeg filmologa Božidara Zečevića, ilustrovana insertima iz samog filma i drugom arhivskom građom.

Krativni distrikt je naslov novog serijala od 15 epizoda u produkciji Redakcije za kulturu i umetnost RTS - a. Serijal ima nameru da našoj publici predstavi izuzetne umetnike poreklom iz naše zemlje koji su svojim delima postigli veliki uspeh u svetu. Svaka epizoda posvećena je jednom od njih, a čitav serijal predstavlja kreativnu zajednicu naših umetnika koje povezuje život i stvaralaštvo van zemlje. Na vizuelno atraktivan način predstavljamo njihova dela, njihovu profesionalnu i životnu filozofiju, njihov put do uspeha, nostalgiju za domovinom, odnos prema svom poreklu i sredini u kojoj stvaraju. Snimali smo ih u ambijentima u kojima stvaraju, u gradu i zemlji u kojoj žive i rade.

"Lovom na šefa bande", film kojim je Delon dalje trasirao svoje uloge opasnih momaka, često sa one strane zakona. Nije preterano reći da je dobrim delom glumio sebe, pošto su ga glasine o vezama sa podzemljem pratile tokom čitave karijere. Jedan od takvih slučajeva bila je smrt njegovog telohranitelja, beogradskog žestokog momka Stevana Markovića, što je tada izazvalo veliku aferu i niz kontroverzi o vezama političara i slavnih ličnosti sa organizovanim kriminalom. U "Lovu na šefa bande", Delon tumači ulogu gangstera koji posle uspešne pljačke pokušava da nađe vođu nestalog sa novcem. Ovaj film snimljen je u produkciji Delonove kompanije "Adel", što mu je u narednom periodu omogućilo veću kreativnu slobodu.

"Lovom na šefa bande", film kojim je Delon dalje trasirao svoje uloge opasnih momaka, često sa one strane zakona. Nije preterano reći da je dobrim delom glumio sebe, pošto su ga glasine o vezama sa podzemljem pratile tokom čitave karijere. Jedan od takvih slučajeva bila je smrt njegovog telohranitelja, beogradskog žestokog momka Stevana Markovića, što je tada izazvalo veliku aferu i niz kontroverzi o vezama političara i slavnih ličnosti sa organizovanim kriminalom. U "Lovu na šefa bande", Delon tumači ulogu gangstera koji posle uspešne pljačke pokušava da nađe vođu nestalog sa novcem. Ovaj film snimljen je u produkciji Delonove kompanije "Adel", što mu je u narednom periodu omogućilo veću kreativnu slobodu.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Ovu veliku, karakterno različito obojenu porodicu predvodi Veliki Štrumpf koji zna da napravi razne čarobne napitke i baca čini. Društvo mu prave Štrumpfeta i svima poznati i omiljeni Mrgud, Kefalo, Gruber, Luftika i ostali. Štrumpfovi žive uglavnom mirnim, idiličnim životom. Ovu sreću kvari jedino zli čarobnjak Gargamel sa svojim pomoćnikom, mačkom Azraelom.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

U nekoliko epizoda serije "Čitanje-dozvoljeno" prikazaće se odnos mladi-čitanje kroz nekoliko podtema: koliko se danas uopšte čita među tinejdžerskom populacijom, da li se poklanjaju knjige, sa kojim bi književnim junakom mogli da se poistovetite, zašto su popularni antijunaci, zatim – kako izgleda uobičajeno tumačenje knjiga predviđenih lektirom, šta bi promenili u samom programu, a onda i u pristupu tumačenju, itd. Biće posebno reči o novim i "novim" književnim žanrovima, epskoj fantastici, literaturi o junacima-vampirima, itd. Svaka epizoda traje 26 minuta, i ima igrano-dokumentarnu formu. U svojevrsnoj "laboratoriji", voditelji, Arsa i Višnja, raspravljaju o pojedinim pojmovima iz književnosti, na duhovit, slikovit način; u igranim delovima , oni parodiraju pojedine književne junake i književne pojave ("vampirsku" literaturu, odnos epske usmene poezije i epske fantastike, pojam "stimpanka", itd.) Kroz razgovor sa desetak srednjoškolaca, raspravlja se o pomenutim temama vezanim za čitanje; iskreno i duhovito, oni govore o tome – zašto se danas retko poklanjaju knjige, kako mediji i potrošački duh "ubijaju" maštu, da li su u književnosti kvalitet i kvantitet obrnuto proporcionalni, itd.

U nekoliko epizoda serije "Čitanje-dozvoljeno" prikazaće se odnos mladi-čitanje kroz nekoliko podtema: koliko se danas uopšte čita među tinejdžerskom populacijom, da li se poklanjaju knjige, sa kojim bi književnim junakom mogli da se poistovetite, zašto su popularni antijunaci, zatim – kako izgleda uobičajeno tumačenje knjiga predviđenih lektirom, šta bi promenili u samom programu, a onda i u pristupu tumačenju, itd. Biće posebno reči o novim i "novim" književnim žanrovima, epskoj fantastici, literaturi o junacima-vampirima, itd. Svaka epizoda traje 26 minuta, i ima igrano-dokumentarnu formu. U svojevrsnoj "laboratoriji", voditelji, Arsa i Višnja, raspravljaju o pojedinim pojmovima iz književnosti, na duhovit, slikovit način; u igranim delovima , oni parodiraju pojedine književne junake i književne pojave ("vampirsku" literaturu, odnos epske usmene poezije i epske fantastike, pojam "stimpanka", itd.) Kroz razgovor sa desetak srednjoškolaca, raspravlja se o pomenutim temama vezanim za čitanje; iskreno i duhovito, oni govore o tome – zašto se danas retko poklanjaju knjige, kako mediji i potrošački duh "ubijaju" maštu, da li su u književnosti kvalitet i kvantitet obrnuto proporcionalni, itd.

U novoj emisiji serijala "Eko perspektive" posvećenoj šumskom velnesu, naša ekipa prati grupu naučnika i studenata tokom nesvakidašnje avanture u čudesnom okruženju Obedske bare, jednog od najstarijih zaštićenih prirodnih rezervata u Srbiji. Kroz koncept šumske terapije, emisija istražuje blagotvorne uticaje prirode na fizičko i mentalno zdravlje, omogućavajući gledaocima da se upoznaju sa drevnim praksama i savremenim naučnim metodama koje potvrđuju pozitivne efekte boravka u prirodi. Gledaoci će imati priliku da saznaju kako šumski velnes pomaže u smanjenju stresa, poboljšanju koncentracije i jačanju imuniteta, dok kamere beleže autentične reakcije učesnika koji se kroz meditativne šetnje, disanje na svežem vazduhu i kontakt sa prirodom povezuju sa sopstvenim osećajem mira i blagostanja. Obedska bara pruža idealnu scenografiju za šumsku terapiju, a kroz komentare stručnjaka i direktna iskustva istraživača, emisija donosi uvid u moć prirode kao dragocenog sredstva za očuvanje zdravlja i povratak balansa u život. Ne propustite ovu inspirativnu priču o lekovitosti prirode i važnosti njenog očuvanja za buduće generacije!

U novoj emisiji serijala "Eko perspektive" posvećenoj šumskom velnesu, naša ekipa prati grupu naučnika i studenata tokom nesvakidašnje avanture u čudesnom okruženju Obedske bare, jednog od najstarijih zaštićenih prirodnih rezervata u Srbiji. Kroz koncept šumske terapije, emisija istražuje blagotvorne uticaje prirode na fizičko i mentalno zdravlje, omogućavajući gledaocima da se upoznaju sa drevnim praksama i savremenim naučnim metodama koje potvrđuju pozitivne efekte boravka u prirodi. Gledaoci će imati priliku da saznaju kako šumski velnes pomaže u smanjenju stresa, poboljšanju koncentracije i jačanju imuniteta, dok kamere beleže autentične reakcije učesnika koji se kroz meditativne šetnje, disanje na svežem vazduhu i kontakt sa prirodom povezuju sa sopstvenim osećajem mira i blagostanja. Obedska bara pruža idealnu scenografiju za šumsku terapiju, a kroz komentare stručnjaka i direktna iskustva istraživača, emisija donosi uvid u moć prirode kao dragocenog sredstva za očuvanje zdravlja i povratak balansa u život. Ne propustite ovu inspirativnu priču o lekovitosti prirode i važnosti njenog očuvanja za buduće generacije!

U serijalu "Momenat nepažnje" stručnjaci objašnjavaju kako i zašto nastaju greške tokom boravka na otvorenom koje ponekad mogu biti fatalne sa ciljem da shvatimo koja mera opreza nam omogućava da bezbedno uživamo u prirodi.

U serijalu "Momenat nepažnje" stručnjaci objašnjavaju kako i zašto nastaju greške tokom boravka na otvorenom koje ponekad mogu biti fatalne sa ciljem da shvatimo koja mera opreza nam omogućava da bezbedno uživamo u prirodi.

Pratite emisiju o nacionalnim manjinama u Srbiji, njihovoj istoriji, tradiciji i perspektivi za budućnost, ali i doprinosu u kulturnom i društvenom životu.

Pratite emisiju o nacionalnim manjinama u Srbiji, njihovoj istoriji, tradiciji i perspektivi za budućnost, ali i doprinosu u kulturnom i društvenom životu.

Dokumentarna serija o ustaškim zločinima nad srpskim stanovništvom.

Dokumentarna serija o ustaškim zločinima nad srpskim stanovništvom.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Na Kolarcu 8. marta 2024 - svetska premijera Koncerta za obou i orkestar, kompozitora Nimroda Borenštajna, u izvođenju solistkinje Sanje Romić na oboi i Beogradske filharmonije. Opus britanskog kompozitora Borenštajna obuhvata dela za orkestar, kamerne ansamble, balet, kao i ostvarenja za glas i klavir. Koncert za obou Legenda posvetio je Sanji Romić.

Na Kolarcu 8. marta 2024 - svetska premijera Koncerta za obou i orkestar, kompozitora Nimroda Borenštajna, u izvođenju solistkinje Sanje Romić na oboi i Beogradske filharmonije. Opus britanskog kompozitora Borenštajna obuhvata dela za orkestar, kamerne ansamble, balet, kao i ostvarenja za glas i klavir. Koncert za obou Legenda posvetio je Sanji Romić.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

U nekoliko epizoda serije "Čitanje-dozvoljeno" prikazaće se odnos mladi-čitanje kroz nekoliko podtema: koliko se danas uopšte čita među tinejdžerskom populacijom, da li se poklanjaju knjige, sa kojim bi književnim junakom mogli da se poistovetite, zašto su popularni antijunaci, zatim – kako izgleda uobičajeno tumačenje knjiga predviđenih lektirom, šta bi promenili u samom programu, a onda i u pristupu tumačenju, itd. Biće posebno reči o novim i "novim" književnim žanrovima, epskoj fantastici, literaturi o junacima-vampirima, itd. Svaka epizoda traje 26 minuta, i ima igrano-dokumentarnu formu. U svojevrsnoj "laboratoriji", voditelji, Arsa i Višnja, raspravljaju o pojedinim pojmovima iz književnosti, na duhovit, slikovit način; u igranim delovima , oni parodiraju pojedine književne junake i književne pojave ("vampirsku" literaturu, odnos epske usmene poezije i epske fantastike, pojam "stimpanka", itd.) Kroz razgovor sa desetak srednjoškolaca, raspravlja se o pomenutim temama vezanim za čitanje; iskreno i duhovito, oni govore o tome – zašto se danas retko poklanjaju knjige, kako mediji i potrošački duh "ubijaju" maštu, da li su u književnosti kvalitet i kvantitet obrnuto proporcionalni, itd.

U nekoliko epizoda serije "Čitanje-dozvoljeno" prikazaće se odnos mladi-čitanje kroz nekoliko podtema: koliko se danas uopšte čita među tinejdžerskom populacijom, da li se poklanjaju knjige, sa kojim bi književnim junakom mogli da se poistovetite, zašto su popularni antijunaci, zatim – kako izgleda uobičajeno tumačenje knjiga predviđenih lektirom, šta bi promenili u samom programu, a onda i u pristupu tumačenju, itd. Biće posebno reči o novim i "novim" književnim žanrovima, epskoj fantastici, literaturi o junacima-vampirima, itd. Svaka epizoda traje 26 minuta, i ima igrano-dokumentarnu formu. U svojevrsnoj "laboratoriji", voditelji, Arsa i Višnja, raspravljaju o pojedinim pojmovima iz književnosti, na duhovit, slikovit način; u igranim delovima , oni parodiraju pojedine književne junake i književne pojave ("vampirsku" literaturu, odnos epske usmene poezije i epske fantastike, pojam "stimpanka", itd.) Kroz razgovor sa desetak srednjoškolaca, raspravlja se o pomenutim temama vezanim za čitanje; iskreno i duhovito, oni govore o tome – zašto se danas retko poklanjaju knjige, kako mediji i potrošački duh "ubijaju" maštu, da li su u književnosti kvalitet i kvantitet obrnuto proporcionalni, itd.

Šta učiniti kako bi tranzicija ka čistoj energiji bila socijalno održiva i pravedna? Ne čekajući konkretna rešenja nadležnih institucija, ovu dilemu pokušavaju da reše pojedinci kroz model koji je u Evropi već odavno prepoznat, a to je udruživanjem u energetske zadruge - formu koje naše zakonodavstvo još uvek nije do kraja definisalo. Na taj način građani mogu da postanu aktivni učesnici u proizvodnji obnovljive energije i povećaju energetsku efikasnost naše zemlje.

Šta učiniti kako bi tranzicija ka čistoj energiji bila socijalno održiva i pravedna? Ne čekajući konkretna rešenja nadležnih institucija, ovu dilemu pokušavaju da reše pojedinci kroz model koji je u Evropi već odavno prepoznat, a to je udruživanjem u energetske zadruge - formu koje naše zakonodavstvo još uvek nije do kraja definisalo. Na taj način građani mogu da postanu aktivni učesnici u proizvodnji obnovljive energije i povećaju energetsku efikasnost naše zemlje.

Danas su začinske biljke dostupne svima i ne razmišljamo mnogo o njima kada ih koristimo u kulinarstvu. Ali nije oduvek bilo tako. U davnoj prošlosti, začini su bili sinonim ekonomske moći, nedostižni i skupi, zbog njih su se čak vodili i ratovi, ali i dešavala velika geografska otkrića. Za začine se vezuju brojni mitovi, predanja i verovanja, ali njihova najvažnija uloga danas je u gastronomiji, jer predstavljaju nezaobilazan dodatak svakom jelu.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

U naučnoj zajednici događa se niz neobičnih samoubistava. Jedan od vodećih stručnjaka za nanomaterijale udružuje se sa detektivom ne bi li istražili o čemu se radi. Istraga vodi prema tajnom društvu pod imenom "Granice nauke" i počinju da saznaju istinu kako je vanzemaljski svet opisan u video igri povezan za sudbinom Zemlje i čovečanstva. Inače, "problem tri tela" je stvarni fizički problem proračuna kretanja tri nebeska tela pri uticaju njihovih gravitacija.

U naučnoj zajednici događa se niz neobičnih samoubistava. Jedan od vodećih stručnjaka za nanomaterijale udružuje se sa detektivom ne bi li istražili o čemu se radi. Istraga vodi prema tajnom društvu pod imenom "Granice nauke" i počinju da saznaju istinu kako je vanzemaljski svet opisan u video igri povezan za sudbinom Zemlje i čovečanstva. Inače, "problem tri tela" je stvarni fizički problem proračuna kretanja tri nebeska tela pri uticaju njihovih gravitacija.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Sestre Gobović - interpretatorke koje već dve decenije istrajno neguju srpsku kulturnu baštinu, svoje dosadašnje uspehe i trajanje krunisale su veličanstvenim beogradskim koncertom "Lepota je u tradiciji".

Pogledajte kako su začini oblikovali svet i zašto su i danas glavni sastojak u pripremi jela, koji im daje aromu i ukus.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Imovina nije pitanje politike, već prava. Bar bi tako trebalo da bude. Ali da je taj pravni put dug i krivudav svedoče desetine hiljada raseljenih koji do svojih poseda na Kosovu i Metohiji ne mogu da dođu godinama. Imanja su morali da napuste, a ko ih i šta sprečava da ponovo njima raspolažu, mnogi od njih svedoče u novom serijalu Radio-televizije Srbije "Pravo na sutra". Kancelarija za Kosovo i Metohiju i kancelarije pravnih timova projekta "Besplatna pravna pomoć", koji se sprovodi uz podršku Evropske unije, adrese su na kojima zainteresovani građani mogu da potraže pomoć. U kojim slučajevima, pod kojim okolnostima? Kako ti procesi izgledaju i šta vlasnici zatiču kada konačno dođu do svoje imovine? Svedočenja, problemi, nada u pravdu i rešenja, sve to u 6 emisija serijala "Pravo na sutra", realizovanim u saradnji sa Projektom Evropske unije "Besplatna pravna pomoć" i Kancelarijom za Kosovo i Metohiju.

Francuska književnica Mari Darijesek ne voli da ugađa čitaocu niti da ga zavodi lažnom lakoćom. Želi da ogoli stvarnost do samog dna kako bi spoznala suštinu ljudskog bića, kojom se potom lucidno poigrava. Rođena 1969. u Baskiji, studije književnosti završila je u Parizu. Sredinom devedesetih, svojim prvim romanom "Svinjizmi", neočekivano je uletela u parisku književnu orbitu. Naslovi koji slede "Rađanje fantoma", "Beba", "Tom je umro", "Naš život po šumama", "Biti ovde divno je" i mnogi drugi, samo su potvrdili njeno mesto na književnoj mapi Francuske. U razgovoru koji je vodila sa Nedom Valčić Lazović u svom pariskom stanu, Mari Darijesek, između ostalog, govori o tome zbog čega je postala feministkinja, zašto slika distopijsko društvo, kako se smo došli do neslućenih razmera sistema za kontrolu, kakav svet ćemo ostaviti našoj deci.

Evo nas u novoj avanturi dugoj deset nastavaka u kojoj pričamo o reklami, posebno reklami u devedesetima, posebno kod nas. O njenom formiranju, a onda i formiranju višepartijskog društva i sistema vrednosti u kojem živimo, razvitku, uticaju, o tome kako reklama uvek čini da stvari koje su joj u fokusu postanu veće od života, posebno kad je život sveden na preživljavanje. Scena pripovedanja ove narativne avanture je kuhinja, kreativni direktori i znalci su kuvari, a citiramo kadkad i iz "Kuvara", knjige priručnika za mlade umetnike i sve one koji nešto očekuju da nauče od reklame. Promišljamo kako su i koji uticaji formirali naš advertajzing mikrokosmos - koji ljudi i događaji, koji filmovi, koja muzika, moda, imaju li svoju ulogu u svemu dizajn nepotrebnog sveta, svekolika potrošnja, lascivna želja? Biće to, osim priča o hrani, priča o ljubavi i gađenju. Autor, pripovedač i svedok događaja je Boris Miljković koji se preko serija "Put u budućnost" i "Utopija" našao i u svetu reklame u kojem je umetnost samo realizacija ideologije potrošačkog društva.

Evo nas u novoj avanturi dugoj deset nastavaka u kojoj pričamo o reklami, posebno reklami u devedesetima, posebno kod nas. O njenom formiranju, a onda i formiranju višepartijskog društva i sistema vrednosti u kojem živimo, razvitku, uticaju, o tome kako reklama uvek čini da stvari koje su joj u fokusu postanu veće od života, posebno kad je život sveden na preživljavanje.

Evo nas u novoj avanturi dugoj deset nastavaka u kojoj pričamo o reklami, posebno reklami u devedesetima, posebno kod nas. O njenom formiranju, a onda i formiranju višepartijskog društva i sistema vrednosti u kojem živimo, razvitku, uticaju, o tome kako reklama uvek čini da stvari koje su joj u fokusu postanu veće od života, posebno kad je život sveden na preživljavanje.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

U sećanje na značajne osobe s područja našeg regiona.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Serijal prati likovne stvaraoce sa domaće i svetske, umetničke scene, aktuelne manifestacije, kao i probleme i fenomene savremenih, likovnih umetnika.

Serijal prati likovne stvaraoce sa domaće i svetske, umetničke scene, aktuelne manifestacije, kao i probleme i fenomene savremenih, likovnih umetnika.

Ako želite da čujete novosti iz sveta nauke, razotkrijete mitove ili istražite naučnu stranu svakodnevnih pojava, onda je vreme da zajedno krenemo u "Naučni portalˮ. Pažljivo ćemo pratiti dešavanja u svetu nauke a aktuelne teme posmatrati iz naučnog ugla.

Ako želite da čujete novosti iz sveta nauke, razotkrijete mitove ili istražite naučnu stranu svakodnevnih pojava, onda je vreme da zajedno krenemo u "Naučni portalˮ. Pažljivo ćemo pratiti dešavanja u svetu nauke a aktuelne teme posmatrati iz naučnog ugla.

Emisija "Naučni kompas" gledaocima približava nove pojave i poduhvate u svetu nauke kroz zanimljive priloge i razgovore sa stručnjacima iz različitih naučnih oblasti.

Kroz 12 polusatnih emisija serijal istražuje važnu oblast naše kulture - legatorstvo. Inspirisani čuvenom Andrićevom misli da svi mi umiremo samo jednom, a veliki ljudi po dva puta, jednom kad ih nestane sa zemlje, a drugi put kad propadne njihova zadužbina - autori su fenomenološkim pristupom nastojali da pronađu odgovore na sledeća pitanja: šta su legati i koliko su nam važni, ko su naši najveći darodavci i zadužbinari i šta ih je pokretalo da ostavljaju svoju imovinu društvu, koji su najveći problemi sa kojima se stručnjaci u muzejima danas suočavaju, kakav je naš odnos prema kulturnom nasleđu a kako se evropske zemlje odnose prema legatima. Konačno, da li je moguće sagledati budućnost u kojoj bi naši važni pokloni mogli da budu čuvani i sačuvani na najbolji način i da li smo u stanju da, prateći najbolja evropska rešenja, legate učinimo živim delom kulturne i obrazovne scene. Brojne kulturne institucije podržale su istraživački rad Redakcije opšteobrazovnog programa i odazvale se pozivu za učešće u serijalu "Glasovi iz prošlosti".

Emisija "Naučni kompas" gledaocima približava nove pojave i poduhvate u svetu nauke kroz zanimljive priloge i razgovore sa stručnjacima iz različitih naučnih oblasti.

Kroz 12 polusatnih emisija serijal istražuje važnu oblast naše kulture - legatorstvo. Inspirisani čuvenom Andrićevom misli da svi mi umiremo samo jednom, a veliki ljudi po dva puta, jednom kad ih nestane sa zemlje, a drugi put kad propadne njihova zadužbina - autori su fenomenološkim pristupom nastojali da pronađu odgovore na sledeća pitanja: šta su legati i koliko su nam važni, ko su naši najveći darodavci i zadužbinari i šta ih je pokretalo da ostavljaju svoju imovinu društvu, koji su najveći problemi sa kojima se stručnjaci u muzejima danas suočavaju, kakav je naš odnos prema kulturnom nasleđu a kako se evropske zemlje odnose prema legatima. Konačno, da li je moguće sagledati budućnost u kojoj bi naši važni pokloni mogli da budu čuvani i sačuvani na najbolji način i da li smo u stanju da, prateći najbolja evropska rešenja, legate učinimo živim delom kulturne i obrazovne scene. Brojne kulturne institucije podržale su istraživački rad Redakcije opšteobrazovnog programa i odazvale se pozivu za učešće u serijalu "Glasovi iz prošlosti".

Adaptacija popularnog romana Kejlaba Kara "Alijenista", bavi se najmračnijom stranom 19. veka u Njujorku - od zlostavljača, serijskih ubica dece, siromaštvom i posrnulim moralom. Ova uzbudljiva priča iako je fikcija inspirisana je civilizacijskim preokretom sa razvojem tehnologije i industrijske revolucije, kada veliki gradovi u Evropi i Americi bivaju pretvoreni u mračna i maglovita mesta. Njujork se ništa nije razlikovao od ostatka sveta. Serija počinje ubistvom dečaka čije je beživotno iskasapljeno telo pronađeno na njujorškom mostu. Doktor Krajsler dobija poziv od Teodora Ruzvelta, budućeg američkog predsednika, da reši jezivo ubistvo. Krajsler uz pomoć prijatelja Džona Mura i prve i jedine žene koja je zaposlena u policiji Sare Hauard, pokušava da shvati um osobe koja je sposobna da ubija dečake. Policija je ubeđena da je ovo ubistvo samo jezivi čin bolesnog pojedinca, ali ispostaviće se da se slična situacija dogodila sa blizancima Zvig nekoliko godina ranije i da postoji čovek sa srebrnim osmehom koji decu odvodi u mrak. Pored detektivske priče, radnja se fokusira i na trio Krajsler, Mur i Hauard kao i na njihov međusobni odnos i njihove sudbine.

Adaptacija popularnog romana Kejlaba Kara "Alijenista", bavi se najmračnijom stranom 19. veka u Njujorku - od zlostavljača, serijskih ubica dece, siromaštvom i posrnulim moralom. Ova uzbudljiva priča iako je fikcija inspirisana je civilizacijskim preokretom sa razvojem tehnologije i industrijske revolucije, kada veliki gradovi u Evropi i Americi bivaju pretvoreni u mračna i maglovita mesta. Njujork se ništa nije razlikovao od ostatka sveta. Serija počinje ubistvom dečaka čije je beživotno iskasapljeno telo pronađeno na njujorškom mostu. Doktor Krajsler dobija poziv od Teodora Ruzvelta, budućeg američkog predsednika, da reši jezivo ubistvo. Krajsler uz pomoć prijatelja Džona Mura i prve i jedine žene koja je zaposlena u policiji Sare Hauard, pokušava da shvati um osobe koja je sposobna da ubija dečake. Policija je ubeđena da je ovo ubistvo samo jezivi čin bolesnog pojedinca, ali ispostaviće se da se slična situacija dogodila sa blizancima Zvig nekoliko godina ranije i da postoji čovek sa srebrnim osmehom koji decu odvodi u mrak. Pored detektivske priče, radnja se fokusira i na trio Krajsler, Mur i Hauard kao i na njihov međusobni odnos i njihove sudbine.

Snimak koncerta Big benda RTS i prijatelja, koji je posvećen džez muzičaru Dušanu Dušku Gojkoviću. Njegova karijera trajala je više od pet decenija.

Snimak koncerta Big benda RTS i prijatelja, koji je posvećen džez muzičaru Dušanu Dušku Gojkoviću. Njegova karijera trajala je više od pet decenija.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Imovina nije pitanje politike, već prava. Bar bi tako trebalo da bude. Ali da je taj pravni put dug i krivudav svedoče desetine hiljada raseljenih koji do svojih poseda na Kosovu i Metohiji ne mogu da dođu godinama. Imanja su morali da napuste, a ko ih i šta sprečava da ponovo njima raspolažu, mnogi od njih svedoče u novom serijalu Radio-televizije Srbije "Pravo na sutra". Kancelarija za Kosovo i Metohiju i kancelarije pravnih timova projekta "Besplatna pravna pomoć", koji se sprovodi uz podršku Evropske unije, adrese su na kojima zainteresovani građani mogu da potraže pomoć. U kojim slučajevima, pod kojim okolnostima? Kako ti procesi izgledaju i šta vlasnici zatiču kada konačno dođu do svoje imovine? Svedočenja, problemi, nada u pravdu i rešenja, sve to u 6 emisija serijala "Pravo na sutra", realizovanim u saradnji sa Projektom Evropske unije "Besplatna pravna pomoć" i Kancelarijom za Kosovo i Metohiju.

Imovina nije pitanje politike, već prava. Bar bi tako trebalo da bude. Ali da je taj pravni put dug i krivudav svedoče desetine hiljada raseljenih koji do svojih poseda na Kosovu i Metohiji ne mogu da dođu godinama. Imanja su morali da napuste, a ko ih i šta sprečava da ponovo njima raspolažu, mnogi od njih svedoče u novom serijalu Radio-televizije Srbije "Pravo na sutra". Kancelarija za Kosovo i Metohiju i kancelarije pravnih timova projekta "Besplatna pravna pomoć", koji se sprovodi uz podršku Evropske unije, adrese su na kojima zainteresovani građani mogu da potraže pomoć. U kojim slučajevima, pod kojim okolnostima? Kako ti procesi izgledaju i šta vlasnici zatiču kada konačno dođu do svoje imovine? Svedočenja, problemi, nada u pravdu i rešenja, sve to u 6 emisija serijala "Pravo na sutra", realizovanim u saradnji sa Projektom Evropske unije "Besplatna pravna pomoć" i Kancelarijom za Kosovo i Metohiju.

Sestre Gobović - interpretatorke koje već dve decenije istrajno neguju srpsku kulturnu baštinu, svoje dosadašnje uspehe i trajanje krunisale su veličanstvenim beogradskim koncertom "Lepota je u tradiciji".

Sestre Gobović - interpretatorke koje već dve decenije istrajno neguju srpsku kulturnu baštinu, svoje dosadašnje uspehe i trajanje krunisale su veličanstvenim beogradskim koncertom "Lepota je u tradiciji".

U novoj emisiji serijala "Eko perspektive" posvećenoj šumskom velnesu, naša ekipa prati grupu naučnika i studenata tokom nesvakidašnje avanture u čudesnom okruženju Obedske bare, jednog od najstarijih zaštićenih prirodnih rezervata u Srbiji. Kroz koncept šumske terapije, emisija istražuje blagotvorne uticaje prirode na fizičko i mentalno zdravlje, omogućavajući gledaocima da se upoznaju sa drevnim praksama i savremenim naučnim metodama koje potvrđuju pozitivne efekte boravka u prirodi. Gledaoci će imati priliku da saznaju kako šumski velnes pomaže u smanjenju stresa, poboljšanju koncentracije i jačanju imuniteta, dok kamere beleže autentične reakcije učesnika koji se kroz meditativne šetnje, disanje na svežem vazduhu i kontakt sa prirodom povezuju sa sopstvenim osećajem mira i blagostanja. Obedska bara pruža idealnu scenografiju za šumsku terapiju, a kroz komentare stručnjaka i direktna iskustva istraživača, emisija donosi uvid u moć prirode kao dragocenog sredstva za očuvanje zdravlja i povratak balansa u život. Ne propustite ovu inspirativnu priču o lekovitosti prirode i važnosti njenog očuvanja za buduće generacije!

U novoj emisiji serijala "Eko perspektive" posvećenoj šumskom velnesu, naša ekipa prati grupu naučnika i studenata tokom nesvakidašnje avanture u čudesnom okruženju Obedske bare, jednog od najstarijih zaštićenih prirodnih rezervata u Srbiji. Kroz koncept šumske terapije, emisija istražuje blagotvorne uticaje prirode na fizičko i mentalno zdravlje, omogućavajući gledaocima da se upoznaju sa drevnim praksama i savremenim naučnim metodama koje potvrđuju pozitivne efekte boravka u prirodi. Gledaoci će imati priliku da saznaju kako šumski velnes pomaže u smanjenju stresa, poboljšanju koncentracije i jačanju imuniteta, dok kamere beleže autentične reakcije učesnika koji se kroz meditativne šetnje, disanje na svežem vazduhu i kontakt sa prirodom povezuju sa sopstvenim osećajem mira i blagostanja. Obedska bara pruža idealnu scenografiju za šumsku terapiju, a kroz komentare stručnjaka i direktna iskustva istraživača, emisija donosi uvid u moć prirode kao dragocenog sredstva za očuvanje zdravlja i povratak balansa u život. Ne propustite ovu inspirativnu priču o lekovitosti prirode i važnosti njenog očuvanja za buduće generacije!

Šta učiniti kako bi tranzicija ka čistoj energiji bila socijalno održiva i pravedna? Ne čekajući konkretna rešenja nadležnih institucija, ovu dilemu pokušavaju da reše pojedinci kroz model koji je u Evropi već odavno prepoznat, a to je udruživanjem u energetske zadruge - formu koje naše zakonodavstvo još uvek nije do kraja definisalo. Na taj način građani mogu da postanu aktivni učesnici u proizvodnji obnovljive energije i povećaju energetsku efikasnost naše zemlje.

Šta učiniti kako bi tranzicija ka čistoj energiji bila socijalno održiva i pravedna? Ne čekajući konkretna rešenja nadležnih institucija, ovu dilemu pokušavaju da reše pojedinci kroz model koji je u Evropi već odavno prepoznat, a to je udruživanjem u energetske zadruge - formu koje naše zakonodavstvo još uvek nije do kraja definisalo. Na taj način građani mogu da postanu aktivni učesnici u proizvodnji obnovljive energije i povećaju energetsku efikasnost naše zemlje.

Kroz 12 polusatnih emisija serijal istražuje važnu oblast naše kulture - legatorstvo. Inspirisani čuvenom Andrićevom misli da svi mi umiremo samo jednom, a veliki ljudi po dva puta, jednom kad ih nestane sa zemlje, a drugi put kad propadne njihova zadužbina - autori su fenomenološkim pristupom nastojali da pronađu odgovore na sledeća pitanja: šta su legati i koliko su nam važni, ko su naši najveći darodavci i zadužbinari i šta ih je pokretalo da ostavljaju svoju imovinu društvu, koji su najveći problemi sa kojima se stručnjaci u muzejima danas suočavaju, kakav je naš odnos prema kulturnom nasleđu a kako se evropske zemlje odnose prema legatima. Konačno, da li je moguće sagledati budućnost u kojoj bi naši važni pokloni mogli da budu čuvani i sačuvani na najbolji način i da li smo u stanju da, prateći najbolja evropska rešenja, legate učinimo živim delom kulturne i obrazovne scene. Brojne kulturne institucije podržale su istraživački rad Redakcije opšteobrazovnog programa i odazvale se pozivu za učešće u serijalu "Glasovi iz prošlosti".

Kroz 12 polusatnih emisija serijal istražuje važnu oblast naše kulture - legatorstvo. Inspirisani čuvenom Andrićevom misli da svi mi umiremo samo jednom, a veliki ljudi po dva puta, jednom kad ih nestane sa zemlje, a drugi put kad propadne njihova zadužbina - autori su fenomenološkim pristupom nastojali da pronađu odgovore na sledeća pitanja: šta su legati i koliko su nam važni, ko su naši najveći darodavci i zadužbinari i šta ih je pokretalo da ostavljaju svoju imovinu društvu, koji su najveći problemi sa kojima se stručnjaci u muzejima danas suočavaju, kakav je naš odnos prema kulturnom nasleđu a kako se evropske zemlje odnose prema legatima. Konačno, da li je moguće sagledati budućnost u kojoj bi naši važni pokloni mogli da budu čuvani i sačuvani na najbolji način i da li smo u stanju da, prateći najbolja evropska rešenja, legate učinimo živim delom kulturne i obrazovne scene. Brojne kulturne institucije podržale su istraživački rad Redakcije opšteobrazovnog programa i odazvale se pozivu za učešće u serijalu "Glasovi iz prošlosti".

Serijal prati likovne stvaraoce sa domaće i svetske, umetničke scene, aktuelne manifestacije, kao i probleme i fenomene savremenih, likovnih umetnika.

Serijal prati likovne stvaraoce sa domaće i svetske, umetničke scene, aktuelne manifestacije, kao i probleme i fenomene savremenih, likovnih umetnika.

Evo nas u novoj avanturi dugoj deset nastavaka u kojoj pričamo o reklami, posebno reklami u devedesetima, posebno kod nas. O njenom formiranju, a onda i formiranju višepartijskog društva i sistema vrednosti u kojem živimo, razvitku, uticaju, o tome kako reklama uvek čini da stvari koje su joj u fokusu postanu veće od života, posebno kad je život sveden na preživljavanje. Scena pripovedanja ove narativne avanture je kuhinja, kreativni direktori i znalci su kuvari, a citiramo kadkad i iz "Kuvara", knjige priručnika za mlade umetnike i sve one koji nešto očekuju da nauče od reklame. Promišljamo kako su i koji uticaji formirali naš advertajzing mikrokosmos - koji ljudi i događaji, koji filmovi, koja muzika, moda, imaju li svoju ulogu u svemu dizajn nepotrebnog sveta, svekolika potrošnja, lascivna želja? Biće to, osim priča o hrani, priča o ljubavi i gađenju. Autor, pripovedač i svedok događaja je Boris Miljković koji se preko serija "Put u budućnost" i "Utopija" našao i u svetu reklame u kojem je umetnost samo realizacija ideologije potrošačkog društva.

Evo nas u novoj avanturi dugoj deset nastavaka u kojoj pričamo o reklami, posebno reklami u devedesetima, posebno kod nas. O njenom formiranju, a onda i formiranju višepartijskog društva i sistema vrednosti u kojem živimo, razvitku, uticaju, o tome kako reklama uvek čini da stvari koje su joj u fokusu postanu veće od života, posebno kad je život sveden na preživljavanje. Scena pripovedanja ove narativne avanture je kuhinja, kreativni direktori i znalci su kuvari, a citiramo kadkad i iz "Kuvara", knjige priručnika za mlade umetnike i sve one koji nešto očekuju da nauče od reklame. Promišljamo kako su i koji uticaji formirali naš advertajzing mikrokosmos - koji ljudi i događaji, koji filmovi, koja muzika, moda, imaju li svoju ulogu u svemu dizajn nepotrebnog sveta, svekolika potrošnja, lascivna želja? Biće to, osim priča o hrani, priča o ljubavi i gađenju. Autor, pripovedač i svedok događaja je Boris Miljković koji se preko serija "Put u budućnost" i "Utopija" našao i u svetu reklame u kojem je umetnost samo realizacija ideologije potrošačkog društva.

Francuska književnica Mari Darijesek ne voli da ugađa čitaocu niti da ga zavodi lažnom lakoćom. Želi da ogoli stvarnost do samog dna kako bi spoznala suštinu ljudskog bića, kojom se potom lucidno poigrava. Rođena 1969. u Baskiji, studije književnosti završila je u Parizu. Sredinom devedesetih, svojim prvim romanom "Svinjizmi", neočekivano je uletela u parisku književnu orbitu. Naslovi koji slede "Rađanje fantoma", "Beba", "Tom je umro", "Naš život po šumama", "Biti ovde divno je" i mnogi drugi, samo su potvrdili njeno mesto na književnoj mapi Francuske. U razgovoru koji je vodila sa Nedom Valčić Lazović u svom pariskom stanu, Mari Darijesek, između ostalog, govori o tome zbog čega je postala feministkinja, zašto slika distopijsko društvo, kako se smo došli do neslućenih razmera sistema za kontrolu, kakav svet ćemo ostaviti našoj deci.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Vesti na albanskom jeziku.

Vesti na albanskom jeziku.

Odzvonilo je zvono, poslednji čas se završio, deca trčeći izlaze iz škole, počinje letnji raspust! Sledi vreme za igru, druženje, duge tople dane i kupanje koje sva deca jedva čekaju. Ipak, Zokiju kraj školske godine nikada nije bio tužniji - čeka ga dugo leto među zgradama u Skoplju i dok se njegovi drugari raduju odlasku na more, Zoki ne zna čak ni kada ide. Zoki je tužan i beznadežan, uplašen od usamljenosti i dosade koja mu preti, ali nakon dolaska novih komšija u Zokijevu zgradu, njemu se nasmeši raspust koji možda i neće biti toliko nezanimljiv. U desetoj epizodi serije za decu "Zoki Poki" pod nazivom "Raspust" opraštamo se od Zokija, Gokija, Bokija i Lidije, a upoznajemo se sa misterioznom naratorkom koja nas je vodila kroz ovu uzbudljivu avanturu! Za ovih deset epizoda, Zoki je mnogo toga naučio, dosta sazreo, stekao nove prijatelje i spoznao kako da zadrži stare. Iako malo zreliji, on je i dalje beskrajno maštovit, kreativan i razigran dečak koji je osvojio i velike i male gledaoce širom Evrope!

Interaktivni dečji magazin po zamisli Timotija Džona Bajforda.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

U nekoliko epizoda serije "Čitanje-dozvoljeno" prikazaće se odnos mladi-čitanje kroz nekoliko podtema: koliko se danas uopšte čita među tinejdžerskom populacijom, da li se poklanjaju knjige, sa kojim bi književnim junakom mogli da se poistovetite, zašto su popularni antijunaci, zatim – kako izgleda uobičajeno tumačenje knjiga predviđenih lektirom, šta bi promenili u samom programu, a onda i u pristupu tumačenju, itd. Biće posebno reči o novim i "novim" književnim žanrovima, epskoj fantastici, literaturi o junacima-vampirima, itd. Svaka epizoda traje 26 minuta, i ima igrano-dokumentarnu formu. U svojevrsnoj "laboratoriji", voditelji, Arsa i Višnja, raspravljaju o pojedinim pojmovima iz književnosti, na duhovit, slikovit način; u igranim delovima , oni parodiraju pojedine književne junake i književne pojave ("vampirsku" literaturu, odnos epske usmene poezije i epske fantastike, pojam "stimpanka", itd.) Kroz razgovor sa desetak srednjoškolaca, raspravlja se o pomenutim temama vezanim za čitanje; iskreno i duhovito, oni govore o tome – zašto se danas retko poklanjaju knjige, kako mediji i potrošački duh "ubijaju" maštu, da li su u književnosti kvalitet i kvantitet obrnuto proporcionalni, itd.

U nekoliko epizoda serije "Čitanje-dozvoljeno" prikazaće se odnos mladi-čitanje kroz nekoliko podtema: koliko se danas uopšte čita među tinejdžerskom populacijom, da li se poklanjaju knjige, sa kojim bi književnim junakom mogli da se poistovetite, zašto su popularni antijunaci, zatim – kako izgleda uobičajeno tumačenje knjiga predviđenih lektirom, šta bi promenili u samom programu, a onda i u pristupu tumačenju, itd. Biće posebno reči o novim i "novim" književnim žanrovima, epskoj fantastici, literaturi o junacima-vampirima, itd. Svaka epizoda traje 26 minuta, i ima igrano-dokumentarnu formu. U svojevrsnoj "laboratoriji", voditelji, Arsa i Višnja, raspravljaju o pojedinim pojmovima iz književnosti, na duhovit, slikovit način; u igranim delovima , oni parodiraju pojedine književne junake i književne pojave ("vampirsku" literaturu, odnos epske usmene poezije i epske fantastike, pojam "stimpanka", itd.) Kroz razgovor sa desetak srednjoškolaca, raspravlja se o pomenutim temama vezanim za čitanje; iskreno i duhovito, oni govore o tome – zašto se danas retko poklanjaju knjige, kako mediji i potrošački duh "ubijaju" maštu, da li su u književnosti kvalitet i kvantitet obrnuto proporcionalni, itd.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez? Šta je to što može da doprinese sprečavanju bolesti ili bržem oporavku? Koja su nova naučna saznanja o biljnim lekovima, tradicionalnoj medicini, aktivnom pristupu zdravlju, samolečenju? Dobro je znati odgovore na ova pitanja i zato se to istražuje u emisiji.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez? Šta je to što može da doprinese sprečavanju bolesti ili bržem oporavku? Koja su nova naučna saznanja o biljnim lekovima, tradicionalnoj medicini, aktivnom pristupu zdravlju, samolečenju? Dobro je znati odgovore na ova pitanja i zato se to istražuje u emisiji.

Imovina nije pitanje politike, već prava. Bar bi tako trebalo da bude. Ali da je taj pravni put dug i krivudav svedoče desetine hiljada raseljenih koji do svojih poseda na Kosovu i Metohiji ne mogu da dođu godinama. Imanja su morali da napuste, a ko ih i šta sprečava da ponovo njima raspolažu, mnogi od njih svedoče u novom serijalu Radio-televizije Srbije "Pravo na sutra". Kancelarija za Kosovo i Metohiju i kancelarije pravnih timova projekta "Besplatna pravna pomoć", koji se sprovodi uz podršku Evropske unije, adrese su na kojima zainteresovani građani mogu da potraže pomoć. U kojim slučajevima, pod kojim okolnostima? Kako ti procesi izgledaju i šta vlasnici zatiču kada konačno dođu do svoje imovine? Svedočenja, problemi, nada u pravdu i rešenja, sve to u 6 emisija serijala "Pravo na sutra", realizovanim u saradnji sa Projektom Evropske unije "Besplatna pravna pomoć" i Kancelarijom za Kosovo i Metohiju.

Centralne teme u segmentu "Ordinacija" biće one koje zanimaju veliki broj ljudi, kao što su: usporen rad štitaste žlezde, nizak krvni pristisak, kako održati u balansu hormone stresa… Iz rubrike "Apoteka" i dalje ćemo saznavati najpouzdanije informacije o pravilnoj upotrebi farmaceutksih proizvoda, a već u prvoj emisiji nove TV sezone saznaćemo koliko su bezbedna prirodna sredstva za smirenje. Dobro poznati tematski blok emisije "Hrana kao lek" - doneće razjašnjenje dilema u vezi sa hranom: šta nedostaje organizmu kada osećamo jaku potrebu za specifičnim namirnicama, koje vrsta brašna su najkvalitetnije, kako na što zdraviji način ostaviti turšiju i još mnogo toga.

Premil Petrović je jedan od najuspešnijih srpskih dirigenata, osnivač i umetnički direktor renomiranog ansambla No Borders Orchestra (Orkestra bez granica) koji okuplja talentovane muzičare sa prostora bivše Jugoslavije. U umetničkom životu Srbije aktivan je od 1996. kada je u Beogradu osnovao muzičko pozorište.

Premil Petrović je jedan od najuspešnijih srpskih dirigenata, osnivač i umetnički direktor renomiranog ansambla No Borders Orchestra (Orkestra bez granica) koji okuplja talentovane muzičare sa prostora bivše Jugoslavije. U umetničkom životu Srbije aktivan je od 1996. kada je u Beogradu osnovao muzičko pozorište.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

U nekoliko epizoda serije "Čitanje-dozvoljeno" prikazaće se odnos mladi-čitanje kroz nekoliko podtema: koliko se danas uopšte čita među tinejdžerskom populacijom, da li se poklanjaju knjige, sa kojim bi književnim junakom mogli da se poistovetite, zašto su popularni antijunaci, zatim – kako izgleda uobičajeno tumačenje knjiga predviđenih lektirom, šta bi promenili u samom programu, a onda i u pristupu tumačenju, itd. Biće posebno reči o novim i "novim" književnim žanrovima, epskoj fantastici, literaturi o junacima-vampirima, itd. Svaka epizoda traje 26 minuta, i ima igrano-dokumentarnu formu. U svojevrsnoj "laboratoriji", voditelji, Arsa i Višnja, raspravljaju o pojedinim pojmovima iz književnosti, na duhovit, slikovit način; u igranim delovima , oni parodiraju pojedine književne junake i književne pojave ("vampirsku" literaturu, odnos epske usmene poezije i epske fantastike, pojam "stimpanka", itd.) Kroz razgovor sa desetak srednjoškolaca, raspravlja se o pomenutim temama vezanim za čitanje; iskreno i duhovito, oni govore o tome – zašto se danas retko poklanjaju knjige, kako mediji i potrošački duh "ubijaju" maštu, da li su u književnosti kvalitet i kvantitet obrnuto proporcionalni, itd.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

U nekoliko epizoda serije "Čitanje-dozvoljeno" prikazaće se odnos mladi-čitanje kroz nekoliko podtema: koliko se danas uopšte čita među tinejdžerskom populacijom, da li se poklanjaju knjige, sa kojim bi književnim junakom mogli da se poistovetite, zašto su popularni antijunaci, zatim – kako izgleda uobičajeno tumačenje knjiga predviđenih lektirom, šta bi promenili u samom programu, a onda i u pristupu tumačenju, itd. Biće posebno reči o novim i "novim" književnim žanrovima, epskoj fantastici, literaturi o junacima-vampirima, itd. Svaka epizoda traje 26 minuta, i ima igrano-dokumentarnu formu. U svojevrsnoj "laboratoriji", voditelji, Arsa i Višnja, raspravljaju o pojedinim pojmovima iz književnosti, na duhovit, slikovit način; u igranim delovima , oni parodiraju pojedine književne junake i književne pojave ("vampirsku" literaturu, odnos epske usmene poezije i epske fantastike, pojam "stimpanka", itd.) Kroz razgovor sa desetak srednjoškolaca, raspravlja se o pomenutim temama vezanim za čitanje; iskreno i duhovito, oni govore o tome – zašto se danas retko poklanjaju knjige, kako mediji i potrošački duh "ubijaju" maštu, da li su u književnosti kvalitet i kvantitet obrnuto proporcionalni, itd.

Talenat i sposobnost Milana Kašanina došli su do punog izražaja u susretu sa prosvećenim knezom Pavlom. Treća epizoda serijala, čiji je urednik i reditelj Dragan M. Ćirjanić, predstavlja Kašaninov rad u Muzeju kneza Pavla, nekoj vrsti srpske Nojeve barke u okviru kulture.

Talenat i sposobnost Milana Kašanina došli su do punog izražaja u susretu sa prosvećenim knezom Pavlom. Treća epizoda serijala, čiji je urednik i reditelj Dragan M. Ćirjanić, predstavlja Kašaninov rad u Muzeju kneza Pavla, nekoj vrsti srpske Nojeve barke u okviru kulture.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

U naučnoj zajednici događa se niz neobičnih samoubistava. Jedan od vodećih stručnjaka za nanomaterijale udružuje se sa detektivom ne bi li istražili o čemu se radi. Istraga vodi prema tajnom društvu pod imenom "Granice nauke" i počinju da saznaju istinu kako je vanzemaljski svet opisan u video igri povezan za sudbinom Zemlje i čovečanstva. Inače, "problem tri tela" je stvarni fizički problem proračuna kretanja tri nebeska tela pri uticaju njihovih gravitacija.

U naučnoj zajednici događa se niz neobičnih samoubistava. Jedan od vodećih stručnjaka za nanomaterijale udružuje se sa detektivom ne bi li istražili o čemu se radi. Istraga vodi prema tajnom društvu pod imenom "Granice nauke" i počinju da saznaju istinu kako je vanzemaljski svet opisan u video igri povezan za sudbinom Zemlje i čovečanstva. Inače, "problem tri tela" je stvarni fizički problem proračuna kretanja tri nebeska tela pri uticaju njihovih gravitacija.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Svojim radom Narondi orkestar RTS pridoneo je negovanju našeg muzičkog nasleđa i ostavio nezanemarljiv trag u našoj tradicionalnoj kulturi.

Svojim radom Narondi orkestar RTS pridoneo je negovanju našeg muzičkog nasleđa i ostavio nezanemarljiv trag u našoj tradicionalnoj kulturi.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Rodoslavci su oni dobri, vredni, hrabri, plemeniti, mudri, svom rodu posvećeni ljudi, koje smo slučajno, ili namerno zaboravili. Njihovo delo utemeljeno u poštenoj nameri, nastalo je iz dubokog uverenja. Ljudi , čije sudbine prati serijal Rodoslavci, najčešće su izvan glavne pozornice, ali nikako bez uticaja na nju. Ravnodušnost prema njihovim sudbinama, bila bi nepravda, a neznanje o njihovom delu, sužava naš kulturni vidokrug. Uz to, rodoslavci su uzori koji vraćaju veru i učvršćuju stavove, pomažu da se uzdignemo, shvatimo ko smo i šta nam je činiti.

Na dva kraja legendi o srednjovekovnim pobedonoscima, srpskim vladarima, leže i uspesi i porazi, zvecka oružje, zidaju se i ruše kule od kamena, konjice jurišaju preko pepela, ali ostaju i nepobitne činjenice, da su oni, između želja i mogućnosti, u zemlji (o koju se mnogi sapinjali) birali put koji je u završnici vodio najprogresivnijem toku tadašnje civilizacije. Bar tri, pisana dela o tome svedoče – Miroslavljevo jevanđelje, koje je deo Uneskove biblioteke "Pamćenje sveta" - među najvrednijim ostvarenjima svetske kulture. Drugo je Rujansko četvorojevanđelje, prva štampana knjiga na tlu Srbije, a treće bi, s pravom, moglo biti Karansko jevanđelje – raskošna rukopisna knjiga, nastala 1608. godine, primer izvanrednog srpskog minijaturnog slikarstva, za koju istoričari tvrde da je retko delo koje ilustruje uticaj islamske likovne umetnosti u ukrašavanju rukopisa na našim prostorima. Tri jevanđelja su dela rodoslavaca, i njima, neznanim, ili malo znanim posvećujemo ovu emisiju.

Vodimo vas na uzbudljiv i nesvakidašnji put - autoputem 61, kojim se više od jednog veka kretao bluz, najvažniji muzički pravac i temelj popularne muzike. Film "Autoput bluza" je deo serijala "Muzika, ljubav, strast ili više od toga" dokumentarne redakcije Kulturno - umetničkog programa Radio - televizije Srbije. Autori filma su Branka Glavonjić i Miodrag Kolarić, dugogodišnji saradnici u emisijama "Bunt" i "Bunt rok festival". Glavni protagonista filma i narator je jedan od naših najboljih bluz vokala, gitarista i autora Nenad Zlatanović, frontmen sastava "Teksas Flad".

Vodimo vas na uzbudljiv i nesvakidašnji put - autoputem 61, kojim se više od jednog veka kretao bluz, najvažniji muzički pravac i temelj popularne muzike. Film "Autoput bluza" je deo serijala "Muzika, ljubav, strast ili više od toga" dokumentarne redakcije Kulturno - umetničkog programa Radio - televizije Srbije. Autori filma su Branka Glavonjić i Miodrag Kolarić, dugogodišnji saradnici u emisijama "Bunt" i "Bunt rok festival". Glavni protagonista filma i narator je jedan od naših najboljih bluz vokala, gitarista i autora Nenad Zlatanović, frontmen sastava "Teksas Flad".

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

U globalnim okvirima, ova godina je protekla u znaku obeležavanja 100 godina nadrealizma. U Srbiji, jubileju je posvećen projekat "Aktivitet: 100 godina nadrealizma", organizovan u saradnji Muzeja savremene umetnosti, Muzeja primenjene umetnosti, Instituta za književnost i umetnost iz Beograda kao i Srpske akademije nauka i umetnosti. U fokusu emisije istražujemo koliko je nadrealističko nasleđe živo i prisutno u savremenoj umetnosti i kulturi? Premijerom Almodovarovog filma "Susedna soba" u petak, 22. novembra počinje jubilarno, trideseto izdanje Festivala autorskog filma. Tim povodom, gost Kulturnog centra je reditelj Srdan Golubović, direktor Saveta i selektor FAF-a. Ovogodišnji kanski laureat, novi film Šona Bejkera "Anora" u fokusu je pažnje našeg kritičara, Miroljuba Stojanovića. Na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, glumački ansambl pod vođstvom reditelja Andraša Urbana, premijerno je izveo predstavu "Majstor i Margarita", rađenu prema istoimenom romanu čuvenog ruskog pisca Mihaila Bulgakova. Svoje utiske o komadu podeliće pozorišna kritičarka Ana Tasić. Vrednosti romana Tanje Stupar Trifunović "Na vrh noža leti ptica", razmatra književni kritičar Igor Perišić. Pričom o Feliks Romulijani tragamo za odgovorima: šta je to univerzalna vrednost jednog spomenika kulture na Listi Uneska i kolika je odgovornost države da brine o tom spomeniku? Istražićemo koje su specifičnosti muzičkog žanra "pijanista koji govori". Biće reči o novom eksperimentalnom dokumentarnom filmu "Maga 1919", posvećenom Magi Magazinović. Sećamo se legendarnog Milana Mladenovića, čiji je legat nedavno otvoren u Narodnoj biblioteci Srbije.

Emisija Bunt, autorke Branke Glavonjić, iza sebe ima već 20 sezona kontinuiranog emitovanja. Uticaj emisije Bunt je izuzetan i nedvosmisleno značajan - za formiranje i unapređenje domaće muzičke scene, afirmaciju novih muzičara i autora, doprinosi edukaciji i aktuelnom informisanju publike. Osim premijera video spotova novih i afirmisanih domaćih bendova, kao i nastupa muzičara uživo, emisija je u percepciji auditorijuma i sinonim za praćenje razvoja muzičkih scena u regionu. Iz emisije Bunt nastao je jedini televizijski festival za afirmaciju novih muzičara - Bunt rok festival. Za sedam izdanja, do sada je kroz ovaj projekat prošlo i svoje stvaralaštvo prvi put na televiziji predstavilo više od 200 neafirmisanih muzičara i autora iz cele Srbije.

Emisija Bunt, autorke Branke Glavonjić, iza sebe ima već 20 sezona kontinuiranog emitovanja. Uticaj emisije Bunt je izuzetan i nedvosmisleno značajan - za formiranje i unapređenje domaće muzičke scene, afirmaciju novih muzičara i autora, doprinosi edukaciji i aktuelnom informisanju publike. Osim premijera video spotova novih i afirmisanih domaćih bendova, kao i nastupa muzičara uživo, emisija je u percepciji auditorijuma i sinonim za praćenje razvoja muzičkih scena u regionu. Iz emisije Bunt nastao je jedini televizijski festival za afirmaciju novih muzičara - Bunt rok festival. Za sedam izdanja, do sada je kroz ovaj projekat prošlo i svoje stvaralaštvo prvi put na televiziji predstavilo više od 200 neafirmisanih muzičara i autora iz cele Srbije.

Adaptacija popularnog romana Kejlaba Kara "Alijenista", bavi se najmračnijom stranom 19. veka u Njujorku - od zlostavljača, serijskih ubica dece, siromaštvom i posrnulim moralom. Ova uzbudljiva priča iako je fikcija inspirisana je civilizacijskim preokretom sa razvojem tehnologije i industrijske revolucije, kada veliki gradovi u Evropi i Americi bivaju pretvoreni u mračna i maglovita mesta. Njujork se ništa nije razlikovao od ostatka sveta. Serija počinje ubistvom dečaka čije je beživotno iskasapljeno telo pronađeno na njujorškom mostu. Doktor Krajsler dobija poziv od Teodora Ruzvelta, budućeg američkog predsednika, da reši jezivo ubistvo. Krajsler uz pomoć prijatelja Džona Mura i prve i jedine žene koja je zaposlena u policiji Sare Hauard, pokušava da shvati um osobe koja je sposobna da ubija dečake. Policija je ubeđena da je ovo ubistvo samo jezivi čin bolesnog pojedinca, ali ispostaviće se da se slična situacija dogodila sa blizancima Zvig nekoliko godina ranije i da postoji čovek sa srebrnim osmehom koji decu odvodi u mrak. Pored detektivske priče, radnja se fokusira i na trio Krajsler, Mur i Hauard kao i na njihov međusobni odnos i njihove sudbine.

Adaptacija popularnog romana Kejlaba Kara "Alijenista", bavi se najmračnijom stranom 19. veka u Njujorku - od zlostavljača, serijskih ubica dece, siromaštvom i posrnulim moralom. Ova uzbudljiva priča iako je fikcija inspirisana je civilizacijskim preokretom sa razvojem tehnologije i industrijske revolucije, kada veliki gradovi u Evropi i Americi bivaju pretvoreni u mračna i maglovita mesta. Njujork se ništa nije razlikovao od ostatka sveta. Serija počinje ubistvom dečaka čije je beživotno iskasapljeno telo pronađeno na njujorškom mostu. Doktor Krajsler dobija poziv od Teodora Ruzvelta, budućeg američkog predsednika, da reši jezivo ubistvo. Krajsler uz pomoć prijatelja Džona Mura i prve i jedine žene koja je zaposlena u policiji Sare Hauard, pokušava da shvati um osobe koja je sposobna da ubija dečake. Policija je ubeđena da je ovo ubistvo samo jezivi čin bolesnog pojedinca, ali ispostaviće se da se slična situacija dogodila sa blizancima Zvig nekoliko godina ranije i da postoji čovek sa srebrnim osmehom koji decu odvodi u mrak. Pored detektivske priče, radnja se fokusira i na trio Krajsler, Mur i Hauard kao i na njihov međusobni odnos i njihove sudbine.

Vojislav Bubiša Simić srpski je dirigent i muzičar, nekadašnji predsednik Udruženja džez muzičara Srbije. Povodom njegovog 100. rođendana biće priređen svečani koncert na kom će biti izvedene neke od njegovih najlepših kompozicija.

Vojislav Bubiša Simić srpski je dirigent i muzičar, nekadašnji predsednik Udruženja džez muzičara Srbije. Povodom njegovog 100. rođendana biće priređen svečani koncert na kom će biti izvedene neke od njegovih najlepših kompozicija.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Centralne teme u segmentu "Ordinacija" biće one koje zanimaju veliki broj ljudi, kao što su: usporen rad štitaste žlezde, nizak krvni pristisak, kako održati u balansu hormone stresa… Iz rubrike "Apoteka" i dalje ćemo saznavati najpouzdanije informacije o pravilnoj upotrebi farmaceutksih proizvoda, a već u prvoj emisiji nove TV sezone saznaćemo koliko su bezbedna prirodna sredstva za smirenje. Dobro poznati tematski blok emisije "Hrana kao lek" - doneće razjašnjenje dilema u vezi sa hranom: šta nedostaje organizmu kada osećamo jaku potrebu za specifičnim namirnicama, koje vrsta brašna su najkvalitetnije, kako na što zdraviji način ostaviti turšiju i još mnogo toga.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Centralne teme u segmentu "Ordinacija" biće one koje zanimaju veliki broj ljudi, kao što su: usporen rad štitaste žlezde, nizak krvni pristisak, kako održati u balansu hormone stresa… Iz rubrike "Apoteka" i dalje ćemo saznavati najpouzdanije informacije o pravilnoj upotrebi farmaceutksih proizvoda, a već u prvoj emisiji nove TV sezone saznaćemo koliko su bezbedna prirodna sredstva za smirenje. Dobro poznati tematski blok emisije "Hrana kao lek" - doneće razjašnjenje dilema u vezi sa hranom: šta nedostaje organizmu kada osećamo jaku potrebu za specifičnim namirnicama, koje vrsta brašna su najkvalitetnije, kako na što zdraviji način ostaviti turšiju i još mnogo toga.

Rodoslavci su oni dobri, vredni, hrabri, plemeniti, mudri, svom rodu posvećeni ljudi, koje smo slučajno, ili namerno zaboravili. Njihovo delo utemeljeno u poštenoj nameri, nastalo je iz dubokog uverenja. Ljudi , čije sudbine prati serijal Rodoslavci, najčešće su izvan glavne pozornice, ali nikako bez uticaja na nju. Ravnodušnost prema njihovim sudbinama, bila bi nepravda, a neznanje o njihovom delu, sužava naš kulturni vidokrug. Uz to, rodoslavci su uzori koji vraćaju veru i učvršćuju stavove, pomažu da se uzdignemo, shvatimo ko smo i šta nam je činiti.

Rodoslavci su oni dobri, vredni, hrabri, plemeniti, mudri, svom rodu posvećeni ljudi, koje smo slučajno, ili namerno zaboravili. Njihovo delo utemeljeno u poštenoj nameri, nastalo je iz dubokog uverenja. Ljudi , čije sudbine prati serijal Rodoslavci, najčešće su izvan glavne pozornice, ali nikako bez uticaja na nju. Ravnodušnost prema njihovim sudbinama, bila bi nepravda, a neznanje o njihovom delu, sužava naš kulturni vidokrug. Uz to, rodoslavci su uzori koji vraćaju veru i učvršćuju stavove, pomažu da se uzdignemo, shvatimo ko smo i šta nam je činiti.

Svojim radom Narondi orkestar RTS pridoneo je negovanju našeg muzičkog nasleđa i ostavio nezanemarljiv trag u našoj tradicionalnoj kulturi.

Svojim radom Narondi orkestar RTS pridoneo je negovanju našeg muzičkog nasleđa i ostavio nezanemarljiv trag u našoj tradicionalnoj kulturi.

Talenat i sposobnost Milana Kašanina došli su do punog izražaja u susretu sa prosvećenim knezom Pavlom. Treća epizoda serijala, čiji je urednik i reditelj Dragan M. Ćirjanić, predstavlja Kašaninov rad u Muzeju kneza Pavla, nekoj vrsti srpske Nojeve barke u okviru kulture.

Talenat i sposobnost Milana Kašanina došli su do punog izražaja u susretu sa prosvećenim knezom Pavlom. Treća epizoda serijala, čiji je urednik i reditelj Dragan M. Ćirjanić, predstavlja Kašaninov rad u Muzeju kneza Pavla, nekoj vrsti srpske Nojeve barke u okviru kulture.

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Vojislav Bubiša Simić srpski je dirigent i muzičar, nekadašnji predsednik Udruženja džez muzičara Srbije. Povodom njegovog 100. rođendana biće priređen svečani koncert na kom će biti izvedene neke od njegovih najlepših kompozicija.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Mnogo se govori o tome kako su današnja deca drugačija, da ne cene prave vrednosti i da ih skoro ništa ne zanima... Da li je baš tako, proverićemo kroz razgovor sa onima koji o tome najviše znaju, a to su upravo - deca! I deca, kao i odrasli, imaju stres kada se nađu pred kamerama i reflektorima. Zato su u "Važnim stvarima" kamere sakrivene, a mlade i pametne mušterije prepuštene su frizeru Borku, koji sa njima razgovara u svom malom frizerskom salonu, dok im pravi frizuru koji su sami poželeli. Borko svojim mušterijama ne postavlja teška pitanja, već ih pušta da sami kažu šta su za njih "važne stvari". Iz brojnih razgovora otkrićete jedan predivni šareni univerzum - u njemu žive deca koja se ozbiljno bave sportom i govore o svojim uspesima i neuspesima; u tom univerzumu živi devojčica koja nema pigment i zato mora da se krije od Sunca, ali je srećna jer ima prijatelje i dve mace koje se stalno svađaju. Upoznaćete devojčicu koja ume da komunicira sa svojim papagajem, dečaka koji piše knjigu kojom želi da spreči ekološku katastrofu, decu koja žive u ne uvek srećnim porodicama, ali i decu koja su poreklom sa dva kontinenta. Otkrićete mnogo veselih i tužnih dečijih priča koje će vas uveriti da današnja deca prolaze kroz neke nove dileme, ali da ih i dalje raduju male stvari... kao što je, recimo - sladoled!

Dobrodošli u "Kukuriku šou"! Glavni likovi našeg šoua su lutak Kreštislav Petlić i njegov prijatelj, Sava Teslić, mladi naučnik na početku velike karijere. Kasnije će ovom dvojcu pridružiti i dva pauka, Toza i Bisa, ali još jedan mladi naučnik Slava. Deci će približi svet koji ih okružuje, kroz razne teme, od kojih su neke: čula, bonton i telefon, strah, smeh, brkovi, životinje, Nova godina, polazak u školu… Ova zanimljiva družina upoznaće nas sa tim šta je to početak početka, a šta kraj krajeva, ko su lekari i da li služe da se deca plaše od njih ili da nas leče… Kreštislav Petlić, kao nepresušni izvor smicalica i zabave uvek će biti u sukobu sa svojim prijateljem, mladim naučnikom, ali će deca tako iz dva ugla moći da sagledaju temu o kojoj je reč. Svaka epizoda počinje u kući Kreštislava Petlića, kokošinjcu, koji je toliko zabavan da bi svako poželeo da u njemu živi. U toj kuće se i igra, i peva, i raspravlja, ali kroz zabavu se uči i kroz učenje zabavlja.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

Obrazovna reportaža "Ježeva kućica" posvećena je jubileju čuvene Ćopićeve poeme. Štampana pre 75 godina, "Ježeva kućica" je bila i ostala jedna od najvoljenijih knjiga domaće književnosti za decu uz koju je odraslo nekoliko generacija. Ćopićev očaravajuć stil i univerzalne vrednosti koje nudi ovaj tekst ostali su iznad svih istorijskih promena i političkih podela. Čini se da je ova poema danas, baš zbog svojih jakih poruka, aktuelnija nego ikad pre. U emisiji Redakcije školskog programa "Ježeva kućica" o fenomenu ovog dela govore pisci, urednici, univerzitetski profesori, bibliotekari, vaspitači... Idući tragom Ježurke Ježića, emisija istražuje istorijat knjige, ali i kako se ona danas čita i zbog čega je privlačna savremenoj deci. Obrazovna reportaža vodi gledaoce u Muzej Jugoslavije na izložbu posvećenu "Ježevoj kućici", otkriva da li se u ovoj poemi kriju neki autobiografski elementi, kako je ovo delo čitano u različitim epohama i koja se priča krije iza jednog beogradskog murala.

Nauka neprekidno menja svet. Mi te promene razumemo. U emisiji RTS Lab najmlađi novinarski tim RTS - a predstavlja najinteresantnije naučne teme i aktuelna otkrića. Ovo je svojevrsna misija Javnog servisa da na razumljiv, prijemčiv, ali i zabavan način svim generacijama predstavi i učini dostupnim i najozbiljnije naučne projekte. Od nanotehnologija do misterija kosmosa, od tajni neurona do veštačke inteligencije - znanje je jedina sigurnost koju vam niko ne može oduzeti.

U nedeljnom magazinu Redakcije ekološkog programa čućete šta su mogućnosti najsavremenije mobilne mreže. Videćete prvu eksperimentalnu baznu stanicu koja je postavljena u Naučnom parku u Beogradu. O drugoj strani medalje 5G mreže govoriće naučnici iz Evropskog centra za vremensku prognozu u Engleskoj. Oni tvrde da ta mreža ometa njihov rad što može da izazove katastrofalne posledice naročito kada znamo koliko je važna blagovremena najava velkih nepogoda. Biće reči i o novom satelitu koji Švedska šalje u orbitu nakon osamnaest godina od lansiranja prvog satelita ove države. Saznaćete i kako se sa posledicama klimatskih promena bore stanovnici Fidžija koji su konstantno izloženi velikim opasnostima. Objavićemo i veliko sitraživanje Svetske zdravstvene organizacije koje dovodi u direktnu vezu težinu bebe na rođenju sa njenim kompletnim zdravstvenim stanjem, predisponiranim bolestima i potencijalnim problemima. Biće predstavljeni i konkretni rezultati višegodišnje studije Američke asocijacije onkologa koja se odnosi na uticaj ishrane na zdravstveno stanje obolelih od kancera dojke...

Rodoslavci su oni dobri, vredni, hrabri, plemeniti, mudri, svom rodu posvećeni ljudi, koje smo slučajno, ili namerno zaboravili. Njihovo delo utemeljeno u poštenoj nameri, nastalo je iz dubokog uverenja. Ljudi , čije sudbine prati serijal Rodoslavci, najčešće su izvan glavne pozornice, ali nikako bez uticaja na nju. Ravnodušnost prema njihovim sudbinama, bila bi nepravda, a neznanje o njihovom delu, sužava naš kulturni vidokrug. Uz to, rodoslavci su uzori koji vraćaju veru i učvršćuju stavove, pomažu da se uzdignemo, shvatimo ko smo i šta nam je činiti.

"Dobrivoje Tanasijević sam bio od rođenja sve dok mi u Holivudu nisu promenili ime u Dan Tana", ovako počinje svoju neobičnu životnu priču producent, glumac, ugostitelj i fudbaler.Na padini kod Zelenog venca dočekao je Tanju Peternek uz sećanje na prvi posao kada je na pijaci pomagao prodavcima i naučio šta znači biti preduzimljiv. U prve poslove spadalo je i tapkanje karata, pa je odlazak na mesto gde se nekada nalazio kultni bioskop "20.oktobar" izazvao sećanja na to vreme kada nije mogao ni da sanja da će biti jedan od producenata koji glasa za dobitnike Oskara. Ali, nezaobilazno mesto bio je i stadion Crvene zvezde i statua Rajku Mitiću kome je zahvalan za prve evropske ugovore koje je potpisao kao mlad fudbaler. Dan Tana je u svom stanu, okružen fotografijama koje svedoče o životu nalik filmskom scenariju, govorio o emigracii, Americi, Holivudu i tri pasoša sa različitim godinama rođenja, o tome kako je izbegao rat u Vjetnamu i kako je za samo jedan dolar kupio restoran koji je postao mesto susreta slavnih ličnosti, kao i zašto za sebe kaže da je najsrećniji čovek na svetu.

Prva veća instrumentalna formacija koja je svirala na talasima Radio Beograda bila je grupa od 12 muzičara koja je, 1929. godine, ponela ime "Radio orkestar". On je nastavio da postoji (i izvodi dela klasične literature lakšeg, zabavnog sadržaja) i nakon što je, 1937. godine, osnovan "Veliki simfonijski orkestar".

Obrazovna reportaža "Ježeva kućica" posvećena je jubileju čuvene Ćopićeve poeme. Štampana pre 75 godina, "Ježeva kućica" je bila i ostala jedna od najvoljenijih knjiga domaće književnosti za decu uz koju je odraslo nekoliko generacija. Ćopićev očaravajuć stil i univerzalne vrednosti koje nudi ovaj tekst ostali su iznad svih istorijskih promena i političkih podela. Čini se da je ova poema danas, baš zbog svojih jakih poruka, aktuelnija nego ikad pre. U emisiji Redakcije školskog programa "Ježeva kućica" o fenomenu ovog dela govore pisci, urednici, univerzitetski profesori, bibliotekari, vaspitači... Idući tragom Ježurke Ježića, emisija istražuje istorijat knjige, ali i kako se ona danas čita i zbog čega je privlačna savremenoj deci. Obrazovna reportaža vodi gledaoce u Muzej Jugoslavije na izložbu posvećenu "Ježevoj kućici", otkriva da li se u ovoj poemi kriju neki autobiografski elementi, kako je ovo delo čitano u različitim epohama i koja se priča krije iza jednog beogradskog murala.

Koliko se promenila obrazovna paradigma od kada postoji mogućnost da studenti uz stipendiju, provedu deo studijskog programa u nekoj drugoj zemlji, na nekom drugom univerzitetu? Kakve se sve mogućnosti otvaraju studentima u Srbiji? Na koji način projektovati svoj obrazovni i profesionalni put? Zašto je važna međunarodna saradnja? - samo su neka od pitanja koja su postavljena u emisiji "Mobilnost studenata" u okviru serijala "Nauka u pokretu". Tražeći odgovore zakucali smo na vrata novootvorenog Informativnog centra Fondacije TEMPUS; Rektorata Beogradskog univerziteta, Kancelarije za razvoj karijere i savetovanje studenata Beogradskog univerziteta, kao i na nekoliko prirodnih, društvenih i tehničkih fakulteta razgovarajući sa koordinatorima za međunarodnu saradnju kao i studentima koji su bili na mobilnostima.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

U naučnoj zajednici događa se niz neobičnih samoubistava. Jedan od vodećih stručnjaka za nanomaterijale udružuje se sa detektivom ne bi li istražili o čemu se radi. Istraga vodi prema tajnom društvu pod imenom "Granice nauke" i počinju da saznaju istinu kako je vanzemaljski svet opisan u video igri povezan za sudbinom Zemlje i čovečanstva. Inače, "problem tri tela" je stvarni fizički problem proračuna kretanja tri nebeska tela pri uticaju njihovih gravitacija.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

U emisiji "Studio", muzički gosti izvodiće svoje najveće hitove, neki će premijerno predstaviti i svoje nove pesme, kao i obrade raznovrsnih evergreen i novijih numera. Bilo da je reč o već poznatim ili novim pesmama, gledaoci će svaku od njih čuti prvi put - jer će biti izvedene u drugačijim, novim muzičkim aranžmanima. Produkcija Skymusic potrudila se da ova, po sadržaju nesvakidašnja muzička emisija, bude TV format koji će pomeriti granice i u domenu televizijske produkcije šou programa. Uz vrhunski atraktivnu sliku i savršen kvalitet zvuka, svaki nastup u "Studiju" biće jedinstven muzičko - scenski spektakl. "Studio" će omogućiti i da zavirimo "iza scene" i saznamo kako se zbilja odvija kreativni proces stvaranja pesama ili novih muzičkih aranžmana. U svakoj emisiji, biće i premijerno izvedena po jedna muzička numera kreirana specijalno za "Studio".

Tradicionalni zimski polumaraton održava se i ove godine u Boru! Učešće je dozvoljeno za sve zainteresovane, a za najbolje takmičare su obezbeđene vredne novčane nagrade.

Pola je lepa i ambiciozna mlada žena s neobičnim poslom - bavi se kroćenjem maminih sinova koji ni u srednjim tridesetim ne mogu da se odvoje od roditeljske kuće. Njen novi klijent je šarmantani muškarac koji ima zanimljiv posao, dobar automobil, strasno voli jedrenje, kao i lepu kuću sa finim roditeljima u njoj. Pola ima lukav plan: mamine sinove zavede da se zaljube u nju, odvoje od kuće i onda ih ona ostavi zato što su nezreli. Ali ovoga puta, zaljubljuje se ona.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Postoje Srpkinje koje su bile gotovo nevidljive u dominantnom muškom svetu, ali su delovale iz senke i tako utkale sebe u istoriju. Jedna od njih je Kantakuzina Branković, ćerka Despota Đurađa Brankovića i vizantijske princeze Irine, poznate u narodu kao Prokleta Jerina. Kantakuzina nije usamljen ženski istorijski lik srednjeg veka koji je nepravedno zapostavljen. Njenu sestru Maru znamo, jer je bila udata za turskog sultana, te se istoriografija njome prilično bavila. Zato će se upravo ovom serijom u četiri epizode otkriti životni put i druge ćerke Đurađa Brankovića, Kantakuzine, koju su udali za Ulriha Drugog Celjskog, grofa Nemačko-rimskog carstva. Ovaj politički brak je trebalo je da obezbedi Srbiji mir podrškom Zapada. Kantakuzina je udajom postala Katarina Celjska, ali je ostala u pravoslavnoj veri. Zajedno sa sestrom Marom posredovala je da dođe do sklapanja mletačko-turskog mira. Sama činjenica da u Italiji, u regiji Friuli, postoji mesto Beograd sa zamkom, koji je Kantakuzina kupila za svog brata Despota Stefana slepog, dovoljna je da poželimo da saznamo o životu ove velike žene, koji je bio buran i gorak, pun iskušenja, nemira i lutanja. Kretala se neprekidno po Nemačko-rimskom carstvu, Ugarskoj, Mletačkoj republici, Balkanu i Turskoj. Zato je ekipa RTS išla njenim putem, te su snimanja obavljena u nekoliko gradova Italije, u Celju i Starom gradu Celje, Zagrebu, u Konči u Makedoniji, u Smederevu, u Manastiru Žiča i u Beogradu. U seriji učestvuju hrvatski istoričar prof. Borislav Grgin, makedonski istoričar prof. Boban Petrovski, slovenački istoričar mag. Damir Žerič, italijanski istoričar Masimo Kopeti, srpski istoričari Bojana Pavlović i Vukašin Janjić, kao i Luiđi D'Andreis iz Beograda u Varmu, Zlatko Jankulov predsednik "Udruženja Kantakuzina Branković" i otac Goce Mladenovski.

Margo i njen sin Klod odlaze u posetu njenoj sestri Polin, nakon što je objavila da se udaje za neugledog Malkolma. Porodični odnosi umeju da budu komplikovani, sa tajnama i ljubomorama. Polin želi da se uda ispod drveta koje susedi žele da poseku. Sestre jedna drugu podbadaju u razgovorima. Polin poveri jednu tajnu Margo, što Margo odmah ispriča Klodu. Margo ne voli Malkolma i podriva ga. Ima bračne probleme i ljubavnika. Ljudi su okrutni, unutar i van svojih porodica.

Bisera Veletanlić, naša istaknuta pop i džez pevačica, održala je nekoliko novogodišnjih koncerata u Kolarčevoj zadužbini. Pred gledaocima je koncert snimljen 2011. godine, na kojem je nastupila sa bendom Vasila Hadžimanova i gostima, poklanjajući publici nezaboravne teme Kornelija Kovača, Arsena Dedića, Darka Kraljića, Sanje Ilića, ali i neprolazne svetske hitove u aranžmanima koje potpisuju Vasil Hadžimanov i Kornelije Kovač.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

"Tv lica …kao sav normalan svet" je na programu RTS-a deset sezona. Za to vreme oko 300 ličnosti iz javnog života pokazalo je da uspeh i popularnost nisu uspeli da ih promene. Koncepcija emisije, jedan dan u životu, dakle mnogo lokacija na kojima se snima, brojna putovanja po zemlji i inostranstvu, zanimljivi događaji, koncerti, premijere i pozorišne predstave, stvorili su specifičan žanr - intervju u dokumentarnoj formi.

Tradicionalni zimski polumaraton održava se i ove godine u Boru! Učešće je dozvoljeno za sve zainteresovane, a za najbolje takmičare su obezbeđene vredne novčane nagrade.

U emisiji "Studio", muzički gosti izvodiće svoje najveće hitove, neki će premijerno predstaviti i svoje nove pesme, kao i obrade raznovrsnih evergreen i novijih numera. Bilo da je reč o već poznatim ili novim pesmama, gledaoci će svaku od njih čuti prvi put - jer će biti izvedene u drugačijim, novim muzičkim aranžmanima. Produkcija Skymusic potrudila se da ova, po sadržaju nesvakidašnja muzička emisija, bude TV format koji će pomeriti granice i u domenu televizijske produkcije šou programa. Uz vrhunski atraktivnu sliku i savršen kvalitet zvuka, svaki nastup u "Studiju" biće jedinstven muzičko - scenski spektakl. "Studio" će omogućiti i da zavirimo "iza scene" i saznamo kako se zbilja odvija kreativni proces stvaranja pesama ili novih muzičkih aranžmana. U svakoj emisiji, biće i premijerno izvedena po jedna muzička numera kreirana specijalno za "Studio".

Ova emisija u sebi spaja tradiciju, prirodu i ekologiju - upoznajte stare sorte voća koje su decenijama uzgajane na našim prostorima.

U nedeljnom magazinu Redakcije ekološkog programa čućete šta su mogućnosti najsavremenije mobilne mreže. Videćete prvu eksperimentalnu baznu stanicu koja je postavljena u Naučnom parku u Beogradu. O drugoj strani medalje 5G mreže govoriće naučnici iz Evropskog centra za vremensku prognozu u Engleskoj. Oni tvrde da ta mreža ometa njihov rad što može da izazove katastrofalne posledice naročito kada znamo koliko je važna blagovremena najava velkih nepogoda. Biće reči i o novom satelitu koji Švedska šalje u orbitu nakon osamnaest godina od lansiranja prvog satelita ove države. Saznaćete i kako se sa posledicama klimatskih promena bore stanovnici Fidžija koji su konstantno izloženi velikim opasnostima. Objavićemo i veliko sitraživanje Svetske zdravstvene organizacije koje dovodi u direktnu vezu težinu bebe na rođenju sa njenim kompletnim zdravstvenim stanjem, predisponiranim bolestima i potencijalnim problemima. Biće predstavljeni i konkretni rezultati višegodišnje studije Američke asocijacije onkologa koja se odnosi na uticaj ishrane na zdravstveno stanje obolelih od kancera dojke...

Koliko se promenila obrazovna paradigma od kada postoji mogućnost da studenti uz stipendiju, provedu deo studijskog programa u nekoj drugoj zemlji, na nekom drugom univerzitetu? Kakve se sve mogućnosti otvaraju studentima u Srbiji? Na koji način projektovati svoj obrazovni i profesionalni put? Zašto je važna međunarodna saradnja? - samo su neka od pitanja koja su postavljena u emisiji "Mobilnost studenata" u okviru serijala "Nauka u pokretu". Tražeći odgovore zakucali smo na vrata novootvorenog Informativnog centra Fondacije TEMPUS; Rektorata Beogradskog univerziteta, Kancelarije za razvoj karijere i savetovanje studenata Beogradskog univerziteta, kao i na nekoliko prirodnih, društvenih i tehničkih fakulteta razgovarajući sa koordinatorima za međunarodnu saradnju kao i studentima koji su bili na mobilnostima.

Postoje Srpkinje koje su bile gotovo nevidljive u dominantnom muškom svetu, ali su delovale iz senke i tako utkale sebe u istoriju. Jedna od njih je Kantakuzina Branković, ćerka Despota Đurađa Brankovića i vizantijske princeze Irine, poznate u narodu kao Prokleta Jerina. Kantakuzina nije usamljen ženski istorijski lik srednjeg veka koji je nepravedno zapostavljen. Njenu sestru Maru znamo, jer je bila udata za turskog sultana, te se istoriografija njome prilično bavila. Zato će se upravo ovom serijom u četiri epizode otkriti životni put i druge ćerke Đurađa Brankovića, Kantakuzine, koju su udali za Ulriha Drugog Celjskog, grofa Nemačko-rimskog carstva. Ovaj politički brak je trebalo je da obezbedi Srbiji mir podrškom Zapada. Kantakuzina je udajom postala Katarina Celjska, ali je ostala u pravoslavnoj veri. Zajedno sa sestrom Marom posredovala je da dođe do sklapanja mletačko-turskog mira. Sama činjenica da u Italiji, u regiji Friuli, postoji mesto Beograd sa zamkom, koji je Kantakuzina kupila za svog brata Despota Stefana slepog, dovoljna je da poželimo da saznamo o životu ove velike žene, koji je bio buran i gorak, pun iskušenja, nemira i lutanja. Kretala se neprekidno po Nemačko-rimskom carstvu, Ugarskoj, Mletačkoj republici, Balkanu i Turskoj. Zato je ekipa RTS išla njenim putem, te su snimanja obavljena u nekoliko gradova Italije, u Celju i Starom gradu Celje, Zagrebu, u Konči u Makedoniji, u Smederevu, u Manastiru Žiča i u Beogradu. U seriji učestvuju hrvatski istoričar prof. Borislav Grgin, makedonski istoričar prof. Boban Petrovski, slovenački istoričar mag. Damir Žerič, italijanski istoričar Masimo Kopeti, srpski istoričari Bojana Pavlović i Vukašin Janjić, kao i Luiđi D'Andreis iz Beograda u Varmu, Zlatko Jankulov predsednik "Udruženja Kantakuzina Branković" i otac Goce Mladenovski.

Pola je lepa i ambiciozna mlada žena s neobičnim poslom - bavi se kroćenjem maminih sinova koji ni u srednjim tridesetim ne mogu da se odvoje od roditeljske kuće. Njen novi klijent je šarmantani muškarac koji ima zanimljiv posao, dobar automobil, strasno voli jedrenje, kao i lepu kuću sa finim roditeljima u njoj. Pola ima lukav plan: mamine sinove zavede da se zaljube u nju, odvoje od kuće i onda ih ona ostavi zato što su nezreli. Ali ovoga puta, zaljubljuje se ona.

Margo i njen sin Klod odlaze u posetu njenoj sestri Polin, nakon što je objavila da se udaje za neugledog Malkolma. Porodični odnosi umeju da budu komplikovani, sa tajnama i ljubomorama. Polin želi da se uda ispod drveta koje susedi žele da poseku. Sestre jedna drugu podbadaju u razgovorima. Polin poveri jednu tajnu Margo, što Margo odmah ispriča Klodu. Margo ne voli Malkolma i podriva ga. Ima bračne probleme i ljubavnika. Ljudi su okrutni, unutar i van svojih porodica.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Adolescencija je životno razdoblje koje zahteva prilagođavanje i deteta i roditelja. Adolescentske godine obiluju uzbuđenjima i izazovima, mnogim brigama i problemima: adolescenti su pod pritiskom da budu uspešni u školi, da se dopadnu drugima, da imaju dobre odnose s vršnjacima i porodicom, da prebrode rastanke i da donose važne odluke o svom budućem životu.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

Kroz emisiju "Savremeni profil mladih" želimo da predstavimo ključne teme vezane za današnje adolescente, odnosno omladinu starosne dobi od 15 do 25 godine. Tu smo da pohvalimo trud i zalaganje određenog nastavnog osoblja, da govorimo o mentalnom zdravlju omladine, obrazovanju, nedostatku motivacije, uticaju porodice, vaspitanju, životnim vrednostima i prvom susretu sa poslovnim okruženjem nakon završenih studija. Ovim serijalom želimo da ukažemo na promene koje su se desile kod mladih u poslednjim godinama. Te promene, odnose se pre svega na navike, vrednosti koje cene, ciljeve kojima teže.

Emisija "Do detalja" predstavlja aktuelna dela u oblasti savremene umetnosti i kulture.

Sedam vrsnih domaćica i uspešnih dama iz različitih krajeva Srbije spremaju najbolje specijalitete, ugošćavaju jedna drugu, razmenjuju recepte i kroz druženje i zanimljive priče upoznaju nova mesta u Srbiji.

Ove godine širom sveta obeležava se stogodišnjica od smrti kompozitora Đakomo Pučinija, tim povodom solisti i Simfonijski orkestar RTS izveli su program iz Pučinijevog opusa. Pod dirigentskim vođstvom maestra Bojana Suđića, solisti sopran Sonja Šarić, tenor Kvonsu Džon i bariton Kiril Manolov izveli su arije iz najpoznatijih Pučinijevih opera: Boemi, Plašt, Toska, Madam Baterflaj i Turandot. Hor RTS bio je raskošna podrška u arijama solista, kao i Simfonijski orkestar RTS-a, što je doprinelo tome da muzički program bude dostojan omaž italijanskom kompozitoru.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

Serijal eko minijatura "Podzemne tajne", govori o Beogradu ispod Beograda, sa brojnim lagumima, podzemnim vodama, skloništima, bunkerima, pećinama...

Beograd sa svojom okolinom "krije" mnogobrojne prirodne lepote na samo par kilometara udaljenosti od gradske vreve. O beogradskim oazama govore naši poznati i nepoznati sugrađani, kao i oni koji sticajem okolnosti borave u Beogradu. U ovoj epizodi o svojoj oazi na Košutnjaku govori Đorđe Pavlov.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

U naučnoj zajednici događa se niz neobičnih samoubistava. Jedan od vodećih stručnjaka za nanomaterijale udružuje se sa detektivom ne bi li istražili o čemu se radi. Istraga vodi prema tajnom društvu pod imenom "Granice nauke" i počinju da saznaju istinu kako je vanzemaljski svet opisan u video igri povezan za sudbinom Zemlje i čovečanstva. Inače, "problem tri tela" je stvarni fizički problem proračuna kretanja tri nebeska tela pri uticaju njihovih gravitacija.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Višetematska informativna emisija koja obrađuje aktuelna pitanja dijaspore i Srba u regionu, promoviše projekte i ljude od značaja za očuvanje srpskog identiteta u zajednicama širom sveta.

Ekipa emisije "Lov i ribolov" u cilju popularizacije lova i ribolova obilazi svet. Snimamo atraktivne destinacije, prirodne lepote zemljine kugle, jedinstvene kulture pojedinih naroda koji žive u najudaljenijim krajevima sveta kao što su Sibir, Afrika, Mongolija, Skandinavija.

Emisija o nacionalnim manjinama u Srbiji. Brojni narodi na ovim prostorima vekovima su živeli i danas žive zajedno. Uprkos ratovima iz devedestih godina i velikog pomeranja naroda, Srbija je i dalje zemlja sa nejvećom nacionalnom raznolikošću. Vojvodina je i dalje jedinstven primer multinacionalnost o prepoznatljiva je kao "Evropa u malom". Ali manjine žive u čitavoj Srbiji. Popis iz 2011. je pokazao da u Srbiji živi 21 etnička zajednica. Upoznaćemo se sa jezičkim, kulturnim, konfesionalnim i svim drugim različitostima.

Emisija "Naučni kompas" gledaocima približava nove pojave i poduhvate u svetu nauke kroz zanimljive priloge i razgovore sa stručnjacima iz različitih naučnih oblasti.

U prvoj epizodi gledaoci će moći da saznaju gde je smeštena rimska vila rustika koja je predstavljala sigurnost za snabdevanje rimskih legija i gradova na prostoru današnje zapadne Srbije? Kako izgleda delić skrivenog Muzeja Vojvodine? Sa nama zavirite ekskluzivno po prvi put u odaje mesta gde su čuvana najvažnija blaga rimske legije na Viminacijumu. Gledaoci će na zanimljiv i naučno popularan način moći da upoznaju život i smrt ljudi u prošlosti, njihove navike, običaje, umetnost, dostignuća i verovanja, a sve to u 30 minuta koliko traju ArheoOtkrića.

Ako želite da čujete novosti iz sveta nauke, razotkrijete mitove ili istražite naučnu stranu svakodnevnih pojava, onda je vreme da zajedno krenemo u "Naučni portalˮ. Pažljivo ćemo pratiti dešavanja u svetu nauke a aktuelne teme posmatrati iz naučnog ugla.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Čas anatomije, nova emisija Redakcije za kulturu koju uređuju Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac a koju je rediteljski uobličio Filip Čolović, nastoji da analizira i osvetli anatomiju aktuelnog javnog kulturnog prostora. Kroz razgovor u studiju, esejistički i kritički pristup, na jednom mestu ukrštaju se stavovi, predstavljaju planovi, tumače pojave koje formiraju i odražavaju "duh jednog vremena".

Često želimo da imamo apsolutnu kontrolu nad svojim životom. Počevši od sopstvenih misli, ponašanja, pa sve do odluka koje donosimo. Jedan od puteva ka tom cilju može biti i autosugestija. Objasnićemo razliku između pozitivne i negativne autosugestije i pričati o tome koliko autosugestija može biti efikasna kao jedna od metoda u savremenoj psihoterapiji. U prvom delu emisije o efikasnosti primene autosugestije u praksi razgovaramo sa psihologom Kristinom Brajović Car, koja će nam detaljno objasniti kako autosugestija može pomoći u rešavanju svakodnevnih izazova i razvijanju lične motivacije. Kako autosugestija može uticati na moždane funkcije i koje promene izaziva u neuronima, otkriće nam neurolog Mirjana Ždraljević, koja će podeliti i primere iz svog profesionalnog iskustva. Nakon što smo čuli više o tehnikama savremene psihoterapije, prelazimo u drugi deo emisije u kom ćemo pričati o primeni autosugestije u svakodnevnom životu, kao i kako muzika može pospešiti njeno dejstvo. Psihološka savetnica Ana Rodić predstaviće načine primene autosugestije koji mogu pomoći pojedincu u razvijanju kreativnosti i svakodnevne rutine. O tome kako određeni zvučni talasi utiču na mozak i da li svi muzički žanrovi podjednako imaju uticaj na autosugestivne procese, govoriće muzikolog Nastasija Stefanović. Joga je drevna metoda samorazvoja i kao takva podrazumeva niz tehnika i vežbi celog bića, meditaciju, koncentraciju, usvajanje vrednosnog sistema koji formira potpuno novu životnu filozofiju. O jačini misli, meditaciji i jogi koja delotvorno utiče na autosugestiju, reći će nam nešto više učitelj joge Oskar Feldeždi. Muziku u studiju donosi nam Ana Mašulović, Vladimir Ajruloski i Denis Zadunjanski, koji će izvesti pesme "Fighter" Christine Aguilere, "Eye of the Tiger" grupe Survivor "Girl on Fire" Alicie Keys u njihovim jedinstvenim interpretacijama.

Mič, Frenk i Bini su razočarani svojim životom. Miča njegova devojka, nimfomanka, vara. Nekadašnji divljak po žurkama, Frenk, sada se ženi. A Bini je porodični čovek željan da oživi stare dane slave. Bini predlaže da otvore svoje bratstvo u Mičovoj kući u okviru studentskog grada, gde privlače studente s kojima niko ne želi da se druži, gubitnike i penzionere i tako stiču nove prijatelje. Ovo ponašanje izaziva otpor dekana Pričarda koji od ranije sa njima trojicom ima nerazrešene račune.

Dejv Daglas je jedan je od najkreativnijih džez umetnika modernog doba. Snimio je preko sedamdeset pet albuma kao lider, te još nekoliko desetina kao sajdmen. Prvi put je izabran za najboljeg trubača u anketi kritičara magazina Downbeat 2000. godine, i isti uspeh ponovio još dvanaest puta od tada.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Sedam vrsnih domaćica i uspešnih dama iz različitih krajeva Srbije spremaju najbolje specijalitete, ugošćavaju jedna drugu, razmenjuju recepte i kroz druženje i zanimljive priče upoznaju nova mesta u Srbiji.

Emisija je osmišljena kao pregled najatraktivnijih arheoloških otkrića u Srbiji tokom jedne godine i gledaoci će imati priliku da se bolje upoznaju sa kulturnom baštinom zemlje u kojoj žive. Emisija, autora i urednika Milice Popović, emituje se jednom ili dva puta godišnje (RTS 2) u okviru Obrazovno-naučnog programa RTS - a. Emisija će na zanimljiv i naučno popularan način pokušati da približi život i smrt ljudi u prošlosti, njihova dostignuća i umetnost, navike i običaje, a sve to u 25 minuta koliko traju ArheoOtkrića.

Mič, Frenk i Bini su razočarani svojim životom. Miča njegova devojka, nimfomanka, vara. Nekadašnji divljak po žurkama, Frenk, sada se ženi. A Bini je porodični čovek željan da oživi stare dane slave. Bini predlaže da otvore svoje bratstvo u Mičovoj kući u okviru studentskog grada, gde privlače studente s kojima niko ne želi da se druži, gubitnike i penzionere i tako stiču nove prijatelje. Ovo ponašanje izaziva otpor dekana Pričarda koji od ranije sa njima trojicom ima nerazrešene račune.

Dejv Daglas je jedan je od najkreativnijih džez umetnika modernog doba. Snimio je preko sedamdeset pet albuma kao lider, te još nekoliko desetina kao sajdmen. Prvi put je izabran za najboljeg trubača u anketi kritičara magazina Downbeat 2000. godine, i isti uspeh ponovio još dvanaest puta od tada.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Emisija iz kulture koja se osvrće na živote i stvaralaštvo umetnika različitog kalibra.

Ovu veliku, karakterno različito obojenu porodicu predvodi Veliki Štrumpf koji zna da napravi razne čarobne napitke i baca čini. Društvo mu prave Štrumpfeta i svima poznati i omiljeni Mrgud, Kefalo, Gruber, Luftika i ostali. Štrumpfovi žive uglavnom mirnim, idiličnim životom. Ovu sreću kvari jedino zli čarobnjak Gargamel sa svojim pomoćnikom, mačkom Azraelom.

"Avanture Heti Feder" adaptacija je istoimenog romana poznate spisateljice za decu, Džeklin Vilson. Smeštena u viktorijansko doba, u centru zbivanja se nalazi devojčica Heti koja je ostavljena kao beba u domu za nezbrinutu decu. Nakon kratkotrajnog perioda provedenog u hraniteljskoj porodici, Heti je primorana da se vrati u bolnicu kako bi nastavila školovanje i pripremila se za budući posao služavke, kao i sve ostale devojčice u domu. Međutim, Heti je posebna - ona uprkos brojnim preprekama, ne odustaje od pronalaska svoje majke i borbe za sopstvenu slobodu. Uz svoje prijatelje, ona se suočava sa nedaćama života, iz epizode u epizodu pokazujući svoju hrabrost i domišljatost. Očekujte bezvremenu i neodoljivu priču koja uspešno oživljava epohu i uvlači nas u viktorijansku englesku i sve njene raznolikosti. Iskrena dečja prijateljstva, težak život siročića, smešne i tragične trenutke gledamo kroz oči dečaka i devojčica koji u svemu što im se suprotstavlja ipak uspevaju da pronađu razlog za igru i zabavu!

Odzvonilo je zvono, poslednji čas se završio, deca trčeći izlaze iz škole, počinje letnji raspust! Sledi vreme za igru, druženje, duge tople dane i kupanje koje sva deca jedva čekaju. Ipak, Zokiju kraj školske godine nikada nije bio tužniji - čeka ga dugo leto među zgradama u Skoplju i dok se njegovi drugari raduju odlasku na more, Zoki ne zna čak ni kada ide. Zoki je tužan i beznadežan, uplašen od usamljenosti i dosade koja mu preti, ali nakon dolaska novih komšija u Zokijevu zgradu, njemu se nasmeši raspust koji možda i neće biti toliko nezanimljiv. U desetoj epizodi serije za decu "Zoki Poki" pod nazivom "Raspust" opraštamo se od Zokija, Gokija, Bokija i Lidije, a upoznajemo se sa misterioznom naratorkom koja nas je vodila kroz ovu uzbudljivu avanturu! Za ovih deset epizoda, Zoki je mnogo toga naučio, dosta sazreo, stekao nove prijatelje i spoznao kako da zadrži stare. Iako malo zreliji, on je i dalje beskrajno maštovit, kreativan i razigran dečak koji je osvojio i velike i male gledaoce širom Evrope!

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez? Šta je to što može da doprinese sprečavanju bolesti ili bržem oporavku? Koja su nova naučna saznanja o biljnim lekovima, tradicionalnoj medicini, aktivnom pristupu zdravlju, samolečenju? Dobro je znati odgovore na ova pitanja i zato se to istražuje u emisiji.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Pratite zabavnu emisiju koja donosi mnoge aktuelne informacije i interesantne teme i koja će nam predstaviti mnoge značajne ličnosti iz zemlje i inostranstva, sve to uz divnu muziku sjajnih muzičara i pevača.

Informativna emisija koja se bavi vojno - bezbednosnim temama. Saznajte novosti iz vojske i gledajte zanimljive priče o životu i radu pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, naoružanju i vojnoj opremi, vojnoj istoriji, međunarodnoj vojnoj saradnji odbrambenoj industriji, zanimljivostima, naučnim istraživanjima iz sfere odbrane i "drugim snagama odbrane" - žandarmeriji i drugim specijalnim jedinicama policije.

Emisija "Nas je 10 odsto" ima cilj da promoviše osobe sa invaliditetom, koje su tu, svuda oko nas. To su naši rođaci, komšije, kolege, prijatelji, koji imaju iste želje, radosti, strahove... U pravoj armiji od oko 800 hiljada ljudi koji imaju neki od oblika invaliditeta nalaze se priznati stručnjaci, naučni radnici, umetnici, vrhunski sportisti.

Tim predvođen Zoranom Živkovićem, autorom, urednikom i idejnim tvorcem emisije, vodiće gledaoce kroz svet nauke, obrazovanja i najrazličitijih ideja na originalan način.

Druga epizoda novog serijala "Ekologija materijala", Redakcije ekološkog programa, posvećena je drvetu. Sa kamenom, drvo spada u prve materijale kojima je čovek koristio i bez kojih bi život kako u prošlosti, tako i danas bio potpuno nezamisliv. To se odnosi i na budućnost, bez drveta na Zemlji nema ni ljudi na Zemlji. Formula je jednostavna ali i zastrašujuća, jer drveta je na našoj planeti - sve manje. Hoće li se dogoditi ono što smo već videli na Uskršnjim ostrvima: to je prva ekološka laboratorija u kojoj je dokazano da kada je nestalo drvo, nestali su i ljudi. Sagovornici u emisiji će nam prikazati svu lepotu, bogatsvo i manje poznate strane drveta a videćemo i šta se sve danas radi da bi se ovaj resurs razumno i promišljeno iskoristio i sačuvao za buduće generacije.

Televizijski serijal kreiran od strane ekološke redakcije, donosi nam razgovore sa vrhunskim stručnjacima iz oblasti očuvanja životne sredine i ekologije. Ova emisija pruža priliku da naučimo važne stvari o odnosu čoveka i prirode, o neophodnosti podizanja ekološke svesti kod ljudi, kao i o potrebi za boljim uslovima života i očuvanjem planete.

Televizijski serijal kreiran od strane ekološke redakcije, donosi nam razgovore sa vrhunskim stručnjacima iz oblasti očuvanja životne sredine i ekologije.

Pogledajte kako su začini oblikovali svet i zašto su i danas glavni sastojak u pripremi jela, koji im daje aromu i ukus.

Nezaboravni muzički nastupi očekuju vas u emisiji "Tri boje zvuka". Kvalitetna muzika i živi zvuk obeležiće i ovu sezonu. "Tri boje zvuka" će se baviti isključivo muzikom i muzičkim temama. U svakoj emisiji gostovaće čak tri muzička sastava i doneti svoju energiju i zvuk, ali i dobru zabavu.

Filmski projekat koji se spremao više godina, konačno je stigao pred gledaoce. "Volja sinovljeva" je nešto što do sada još nije viđeno kod nas, naučno-fantastični spektakl koji vodi u izmišljeni svet u dalekoj budućnosti, ali sa veoma izraženim tradicionalnim elementima. U "Krupnom planu" Velike iluzije je reditelj, i uz Strahinju Madžarevića kreator prvog domaćeg post-apokaliptičnog neo-vesterna - Nemanja Ćeranić. Od Vatikana, preko putovanja kroz vreme do satiričnog podsećanja na hladni rat. Nova epizoda Velike iluzije, donosi nove filmske priče o "Konklavi" adaptaciji bestselera Roberta Harisa sa Rejfom Fajnsom i o eksperimentalnom kolažu Roberta Zemekisa "Ovde". O popularnoj seriji "Pingvin" iz rakursa Dragana Jovićevića. U "Premotavanju" obeležavamo šest decenija Kjubrikovog filma "Dr Strejndžlav". U rubrici "Kontraplan" sa rediteljem Karimom Ajnuzom, čiji film "Motel Destino" posle Kanskog festivala, stiže na jubilarni 30. Festival autorskog filma.

"Svetlo preko puta" smatra se prvim filmom gde je do izražaja došla senzualnost Brižit Bardo čija je karijera u vreme snimanja bila u usponu. Olivija je supruga vlasnika restorana koji se oporavlja posle ozbiljne nesreće i njihov je odnos opterećen problemom sa impotencijom. Preko puta restorana nalazi se servis i iako je Olivija verna mužu, on počinje da sumnja u nju i u tamošnje radnike...

Posle pet godina u zatvoru, Bil Kiova je pušten i poziva četiri stručnjaka u svoju bandu: žestokog O'Baniona, šerifa Džefa Miltona, ubicu Bani Foksa i kockara Fransisa Kolt Morana, koristeći novac koji mu je otac dao. Bil želi da se osveti sadističkom lideru Komančerosa - Džejmsu Elfegou, koji je ubio njegovu suprugu Miranu Kiovu i optužio Bila, kog šalju u zatvor...

Kada ćerka poznatog i uglednog komandanta vojne baze bude ubijena, pozvan je detektiv na tajnom zadataku da sprovede istragu. Isplivava niz zataškavanja u Vest Pointu.

Adaptacija popularnog romana Kejlaba Kara "Alijenista", bavi se najmračnijom stranom 19. veka u Njujorku - od zlostavljača, serijskih ubica dece, siromaštvom i posrnulim moralom. Ova uzbudljiva priča iako je fikcija inspirisana je civilizacijskim preokretom sa razvojem tehnologije i industrijske revolucije, kada veliki gradovi u Evropi i Americi bivaju pretvoreni u mračna i maglovita mesta. Njujork se ništa nije razlikovao od ostatka sveta. Serija počinje ubistvom dečaka čije je beživotno iskasapljeno telo pronađeno na njujorškom mostu. Doktor Krajsler dobija poziv od Teodora Ruzvelta, budućeg američkog predsednika, da reši jezivo ubistvo. Krajsler uz pomoć prijatelja Džona Mura i prve i jedine žene koja je zaposlena u policiji Sare Hauard, pokušava da shvati um osobe koja je sposobna da ubija dečake. Policija je ubeđena da je ovo ubistvo samo jezivi čin bolesnog pojedinca, ali ispostaviće se da se slična situacija dogodila sa blizancima Zvig nekoliko godina ranije i da postoji čovek sa srebrnim osmehom koji decu odvodi u mrak. Pored detektivske priče, radnja se fokusira i na trio Krajsler, Mur i Hauard kao i na njihov međusobni odnos i njihove sudbine.