Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV slagalica je kviz sa najdužom tradicijom među TV kvizovima na našim prostorima. Traje 16 godina i okuplja sve veći broj gledalaca kojima je, kako sami kažu, postala omiljena serija koju ne propuštaju. O tome svedoče podaci prema kojima je TV slagalica već nekoliko godina među deset najgledanijih emisija na svim TV stanicama u našoj zemlji. Među emisijama istog žanra zauzima jedno od prva tri mesta. Ovako zavidan nivo gledanosti i opstanak našeg domaćeg kviza u oštroj konkurenciji licencnih TV kvizova može da se objasni ocenom gledalaca i takmičara da je TV slagalica kviz koji uz zanimljive igre ima dušu.

TV slagalica je kviz sa najdužom tradicijom među TV kvizovima na našim prostorima. Traje 16 godina i okuplja sve veći broj gledalaca kojima je, kako sami kažu, postala omiljena serija koju ne propuštaju. O tome svedoče podaci prema kojima je TV slagalica već nekoliko godina među deset najgledanijih emisija na svim TV stanicama u našoj zemlji. Među emisijama istog žanra zauzima jedno od prva tri mesta. Ovako zavidan nivo gledanosti i opstanak našeg domaćeg kviza u oštroj konkurenciji licencnih TV kvizova može da se objasni ocenom gledalaca i takmičara da je TV slagalica kviz koji uz zanimljive igre ima dušu.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Interaktivni dečji magazin po zamisli Timotija Džona Bajforda.

Interaktivni dečji magazin po zamisli Timotija Džona Bajforda.

Dobrodošli u "Kukuriku šou"! Glavni likovi našeg šoua su lutak Kreštislav Petlić i njegov prijatelj, Sava Teslić, mladi naučnik na početku velike karijere. Kasnije će ovom dvojcu pridružiti i dva pauka, Toza i Bisa, ali još jedan mladi naučnik Slava. Deci će približi svet koji ih okružuje, kroz razne teme, od kojih su neke: čula, bonton i telefon, strah, smeh, brkovi, životinje, Nova godina, polazak u školu… Ova zanimljiva družina upoznaće nas sa tim šta je to početak početka, a šta kraj krajeva, ko su lekari i da li služe da se deca plaše od njih ili da nas leče… Kreštislav Petlić, kao nepresušni izvor smicalica i zabave uvek će biti u sukobu sa svojim prijateljem, mladim naučnikom, ali će deca tako iz dva ugla moći da sagledaju temu o kojoj je reč. Svaka epizoda počinje u kući Kreštislava Petlića, kokošinjcu, koji je toliko zabavan da bi svako poželeo da u njemu živi. U toj kuće se i igra, i peva, i raspravlja, ali kroz zabavu se uči i kroz učenje zabavlja.

Dobrodošli u "Kukuriku šou"! Glavni likovi našeg šoua su lutak Kreštislav Petlić i njegov prijatelj, Sava Teslić, mladi naučnik na početku velike karijere. Kasnije će ovom dvojcu pridružiti i dva pauka, Toza i Bisa, ali još jedan mladi naučnik Slava. Deci će približi svet koji ih okružuje, kroz razne teme, od kojih su neke: čula, bonton i telefon, strah, smeh, brkovi, životinje, Nova godina, polazak u školu… Ova zanimljiva družina upoznaće nas sa tim šta je to početak početka, a šta kraj krajeva, ko su lekari i da li služe da se deca plaše od njih ili da nas leče… Kreštislav Petlić, kao nepresušni izvor smicalica i zabave uvek će biti u sukobu sa svojim prijateljem, mladim naučnikom, ali će deca tako iz dva ugla moći da sagledaju temu o kojoj je reč. Svaka epizoda počinje u kući Kreštislava Petlića, kokošinjcu, koji je toliko zabavan da bi svako poželeo da u njemu živi. U toj kuće se i igra, i peva, i raspravlja, ali kroz zabavu se uči i kroz učenje zabavlja.

Interaktivni dečji magazin po zamisli Timotija Džona Bajforda.

Interaktivni dečji magazin po zamisli Timotija Džona Bajforda.

U ovoj emisiji govorićemo o Đavoljoj Varoši koja je od Beograda udaljena 288 km. Ovaj prirodni spomenik je stavljen pod zaštitu države 1959. godine i čine ga dva, u svetu retka, prirodna fenomena: zemljane figure to jest prirodni reljef koji u prostoru deluje veoma atraktivno i dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom. Zatim saznaćemo koji se čuveni matematičar bavio teorijom polja i teorijom grupe. Prilikom analiziranja kretanja tela koristimo dobro poznate zakone fizike i matematičke izraze kojima se to kretanje opisuje. Jednačine kojima se opisuje kretanje tela konstantnom brzinom, kretanje sa ubrzanjem pod uticajem sila koje deluju na telo (slobodni pad, vertikalni i kosi hitac…).

U ovoj emisiji govorićemo o Đavoljoj Varoši koja je od Beograda udaljena 288 km. Ovaj prirodni spomenik je stavljen pod zaštitu države 1959. godine i čine ga dva, u svetu retka, prirodna fenomena: zemljane figure to jest prirodni reljef koji u prostoru deluje veoma atraktivno i dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom. Zatim saznaćemo koji se čuveni matematičar bavio teorijom polja i teorijom grupe. Prilikom analiziranja kretanja tela koristimo dobro poznate zakone fizike i matematičke izraze kojima se to kretanje opisuje. Jednačine kojima se opisuje kretanje tela konstantnom brzinom, kretanje sa ubrzanjem pod uticajem sila koje deluju na telo (slobodni pad, vertikalni i kosi hitac…).

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez? Šta je to što može da doprinese sprečavanju bolesti ili bržem oporavku? Koja su nova naučna saznanja o biljnim lekovima, tradicionalnoj medicini, aktivnom pristupu zdravlju, samolečenju? Dobro je znati odgovore na ova pitanja i zato se to istražuje u emisiji.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez? Šta je to što može da doprinese sprečavanju bolesti ili bržem oporavku? Koja su nova naučna saznanja o biljnim lekovima, tradicionalnoj medicini, aktivnom pristupu zdravlju, samolečenju? Dobro je znati odgovore na ova pitanja i zato se to istražuje u emisiji.

Imovina nije pitanje politike, već prava. Bar bi tako trebalo da bude. Ali da je taj pravni put dug i krivudav svedoče desetine hiljada raseljenih koji do svojih poseda na Kosovu i Metohiji ne mogu da dođu godinama. Imanja su morali da napuste, a ko ih i šta sprečava da ponovo njima raspolažu, mnogi od njih svedoče u novom serijalu Radio-televizije Srbije "Pravo na sutra". Kancelarija za Kosovo i Metohiju i kancelarije pravnih timova projekta "Besplatna pravna pomoć", koji se sprovodi uz podršku Evropske unije, adrese su na kojima zainteresovani građani mogu da potraže pomoć. U kojim slučajevima, pod kojim okolnostima? Kako ti procesi izgledaju i šta vlasnici zatiču kada konačno dođu do svoje imovine? Svedočenja, problemi, nada u pravdu i rešenja, sve to u 6 emisija serijala "Pravo na sutra", realizovanim u saradnji sa Projektom Evropske unije "Besplatna pravna pomoć" i Kancelarijom za Kosovo i Metohiju.

Imovina nije pitanje politike, već prava. Bar bi tako trebalo da bude. Ali da je taj pravni put dug i krivudav svedoče desetine hiljada raseljenih koji do svojih poseda na Kosovu i Metohiji ne mogu da dođu godinama. Imanja su morali da napuste, a ko ih i šta sprečava da ponovo njima raspolažu, mnogi od njih svedoče u novom serijalu Radio-televizije Srbije "Pravo na sutra". Kancelarija za Kosovo i Metohiju i kancelarije pravnih timova projekta "Besplatna pravna pomoć", koji se sprovodi uz podršku Evropske unije, adrese su na kojima zainteresovani građani mogu da potraže pomoć. U kojim slučajevima, pod kojim okolnostima? Kako ti procesi izgledaju i šta vlasnici zatiču kada konačno dođu do svoje imovine? Svedočenja, problemi, nada u pravdu i rešenja, sve to u 6 emisija serijala "Pravo na sutra", realizovanim u saradnji sa Projektom Evropske unije "Besplatna pravna pomoć" i Kancelarijom za Kosovo i Metohiju.

Centralne teme u segmentu "Ordinacija" biće one koje zanimaju veliki broj ljudi, kao što su: usporen rad štitaste žlezde, nizak krvni pristisak, kako održati u balansu hormone stresa… Iz rubrike "Apoteka" i dalje ćemo saznavati najpouzdanije informacije o pravilnoj upotrebi farmaceutksih proizvoda, a već u prvoj emisiji nove TV sezone saznaćemo koliko su bezbedna prirodna sredstva za smirenje. Dobro poznati tematski blok emisije "Hrana kao lek" - doneće razjašnjenje dilema u vezi sa hranom: šta nedostaje organizmu kada osećamo jaku potrebu za specifičnim namirnicama, koje vrsta brašna su najkvalitetnije, kako na što zdraviji način ostaviti turšiju i još mnogo toga.

Centralne teme u segmentu "Ordinacija" biće one koje zanimaju veliki broj ljudi, kao što su: usporen rad štitaste žlezde, nizak krvni pristisak, kako održati u balansu hormone stresa… Iz rubrike "Apoteka" i dalje ćemo saznavati najpouzdanije informacije o pravilnoj upotrebi farmaceutksih proizvoda, a već u prvoj emisiji nove TV sezone saznaćemo koliko su bezbedna prirodna sredstva za smirenje. Dobro poznati tematski blok emisije "Hrana kao lek" - doneće razjašnjenje dilema u vezi sa hranom: šta nedostaje organizmu kada osećamo jaku potrebu za specifičnim namirnicama, koje vrsta brašna su najkvalitetnije, kako na što zdraviji način ostaviti turšiju i još mnogo toga.

Snimak koncerta koji je, povodom 85 godina postojanja orkestra SO RTS, održan 14. septembra pretprošle godine u Kolarčevoj zadužbini. Izvedeno je jedno od najznačajnijih i najvoljenijih dela simfonijske literature - Malerova Peta simfonija.

Snimak koncerta koji je, povodom 85 godina postojanja orkestra SO RTS, održan 14. septembra pretprošle godine u Kolarčevoj zadužbini. Izvedeno je jedno od najznačajnijih i najvoljenijih dela simfonijske literature - Malerova Peta simfonija.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Serija je magazinskog tipa i sastavljena je iz više rubrika. Svaka rubrika je namenjena jednoj naučnoj oblasti: matematici, fizici, biologiji astronomiji i geologiji. Serija je igrano-dokumentarna, gde nas kroz priču vodi dečak Miša. Miša ima tetku i teču, naučne radnike, i on sa njima komunicira i postavlja im razna pitanja. Tetka i teča se zbog svojih naučnih obaveza uvek nalaze negde daleko, u inostranstvu, ali sa Mišom su često u kontaktu i pomažu mu oko raznih nedoumica.

U događajima koji su prethodili Prvom i balkanskom ratu značajnu ulogu je imao Damjan Branković preko svojih poslovnih, a naročito masonskih veza. On je pred samo izbijanje ratnih dejstava naoružao srpsku vojsku modernim nemačkim oružjem. Taj proces je trajao sve do proleća 1914. kada je Krupu naređeno da prekine poslove sa Brankovićem. Još u vreme carinskog rata (1906 - 1911) uspeo je da kroz blokadu uveze 3.000 železničkih vagona robe, koja je legalno plaćena i imala sve neophodne papire, a koje je Austrougarska zaustavila na granici sa Srbijom. Nabavkom modernih lokomotiva, kamiona, i konja koji su vukli brdsku artiljeriju srpske armije imale su pokretljivost koju nije imala brojnija i bolje opremljena turska vojska. Vojvoda Radomir Putnik je ocenio da su železničari bili četvrta srpska armija. A to su bili zahvaljujući lokomotivama koje je kroz austrougarsku blokadu uvezao Damjan Branković. Naravno ne bi trebalo zaboraviti diplomatsko delovanje masona, kao i saradnju srpskih i turskih masona u razmeni zarobljenika i sprečavanju stradanja civila. Te aktivnosti su nepoznate široj javnosti, ostale su u senci. Vrhunac saradnje slobodnih zidara dva naroda bio je odnos izuzetnog uvažavanja Kralja Aleksandra Karađorđevića i Kemala Ataturka predsednika turske republike i stvaranje balkanskog saveza. U emisiji govore unuk Damjana Brankovića, dr Mirko Magarašević i Zoran D. Nenezić.

U događajima koji su prethodili Prvom i balkanskom ratu značajnu ulogu je imao Damjan Branković preko svojih poslovnih, a naročito masonskih veza. On je pred samo izbijanje ratnih dejstava naoružao srpsku vojsku modernim nemačkim oružjem. Taj proces je trajao sve do proleća 1914. kada je Krupu naređeno da prekine poslove sa Brankovićem. Još u vreme carinskog rata (1906-1911) uspeo je da kroz blokadu uveze 3.000 železničkih vagona robe, koja je legalno plaćena i imala sve neophodne papire, a koje je Austrougarska zaustavila na granici sa Srbijom. Nabavkom modernih lokomotiva, kamiona, i konja koji su vukli brdsku artiljeriju srpske armije imale su pokretljivost koju nije imala brojnija i bolje opremljena turska vojska.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Radnja serije odvija se u Majamiju i prati Dekstera Morgana, serijskog ubicu koji radi u policiji kao forenzičar za krv. Zbog tragedije koju je doživeo u detinjstvu, oseća strast i potrebu za ubijanjem, koju je njegov otac koji ga je usvojio, policajac Hari Morgan, kanalisao da ubija ljude koji to "zaslužuju". Tako su Deksterove žrtve većinom ostale ubice koji su izbegli sudsku kaznu, ili nikad nisu ni bili pod istragom. U seriji je prikazano Deksterovo balansiranje između svakodnevnog života i njegovog tajnog identiteta. Filmski i televizijski kritičari su ovu kriminalističku seriju gde je glavni lik masovni ubica dočekali gotovo ovacijama tako da je ona dobila najviše moguće ocene od kritičara američkih časopisa Čikago San - Tajms, Njujork dejli njuz, San Francisko hronikl, Pipl vikli dok su kritičari najuticajnih medija bili malo pažljiviji u izjašnjavanju, tako da su dali niže ocene. Takođe, seriju su pratile oštre kritike Roditeljskog televizijskog saveta (Parents Television Council) iz kog su tvrdili da gledaoci navijaju za serijskog ubicu i da se nadaju da neće biti uhvaćen. Svojim kritikama su izborili zabranu praćenja serije gledaocima mlađim od 14 godina.

Radnja serije odvija se u Majamiju i prati Dekstera Morgana, serijskog ubicu koji radi u policiji kao forenzičar za krv. Zbog tragedije koju je doživeo u detinjstvu, oseća strast i potrebu za ubijanjem, koju je njegov otac koji ga je usvojio, policajac Hari Morgan, kanalisao da ubija ljude koji to "zaslužuju". Tako su Deksterove žrtve većinom ostale ubice koji su izbegli sudsku kaznu, ili nikad nisu ni bili pod istragom. U seriji je prikazano Deksterovo balansiranje između svakodnevnog života i njegovog tajnog identiteta. Filmski i televizijski kritičari su ovu kriminalističku seriju gde je glavni lik masovni ubica dočekali gotovo ovacijama tako da je ona dobila najviše moguće ocene od kritičara američkih časopisa Čikago San - Tajms, Njujork dejli njuz, San Francisko hronikl, Pipl vikli dok su kritičari najuticajnih medija bili malo pažljiviji u izjašnjavanju, tako da su dali niže ocene. Takođe, seriju su pratile oštre kritike Roditeljskog televizijskog saveta (Parents Television Council) iz kog su tvrdili da gledaoci navijaju za serijskog ubicu i da se nadaju da neće biti uhvaćen. Svojim kritikama su izborili zabranu praćenja serije gledaocima mlađim od 14 godina.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Sabor trubača u Guči, ili jednostavno Guča festival je tradicionalna manifestacija koja se svake godine održava u Guči, koja se nalazi u Dragačevu, Zapadna Srbija. Blizu milion posetilaca u vreme festivala poseti ovaj gradić svakog avgusta. Zahvaljujući festivalu, Guča je postala poznata u celom svetu kao mesto održavanja najvećeg festivala trubačke muzike širom planete, gde su još zastupljene i druge tradicionalne vrednosti, kao što su tradicionalne pesme, igre i nošnje regiona Dragačeva i Zapadne Srbije.

Sabor trubača u Guči, ili jednostavno Guča festival je tradicionalna manifestacija koja se svake godine održava u Guči, koja se nalazi u Dragačevu, Zapadna Srbija. Blizu milion posetilaca u vreme festivala poseti ovaj gradić svakog avgusta. Zahvaljujući festivalu, Guča je postala poznata u celom svetu kao mesto održavanja najvećeg festivala trubačke muzike širom planete, gde su još zastupljene i druge tradicionalne vrednosti, kao što su tradicionalne pesme, igre i nošnje regiona Dragačeva i Zapadne Srbije.

Ima mesta u kojima žive ljudi koji ne izbegavaju teška pitanja. Takvo je Ljubinje. Čuje sve glasove, vidi sve prolaznike i ima taj manir – posmatranja sa predumišljajem. Ako ste dovoljno iskreni, ako ste dobronamerni, onda ćete u Ljubinju saznati sve što je važno i dobro znati. Rodoslavci u Ljubinju imaju slatki pelin, beli luk – crne boje, druguju sa travama, došaptavaju sa junačkim precima, kada se prebroje, opet ne tuguju previše, jer znaju za podvale modernog života koje ljude vuku dalje iz svog, iz rodnog mesta. A Ljubinje, samo na prvi pogled ima višak istorije i manjak budućnosti. Uverili su nas u to više puta: videli smo čudesni "zeleni dub" – hrast, koji se ponaša kao da je zimzelen, a ne listopadan, pa zeleno lišće ima i tokom zime. Nekropola stećaka u selu Vlahovići, smatra se jednom od najlepših i najinteresantnijih, od svih, nastalih u priodu od 14. do 16. veka. Tu je prva crkva posvećena Sv. knezu Lazaru, iz 15. veka, a svuda unaokolo, čatrnje – kameni rezervoari za vodu, nekada uslov opstanka za sve živo u ovom hercegovačkom kršu, pod žarkim suncem… Sada, tu su i vredni i mudri ljudi – rešeni da opstanu, da proizvode najbolje od onoga što im je priroda dala i da se ne žale – nikome. I to je tek početak, emisije o Ljubinju, u Rodoslavcima….

Ima mesta u kojima žive ljudi koji ne izbegavaju teška pitanja. Takvo je Ljubinje. Čuje sve glasove, vidi sve prolaznike i ima taj manir – posmatranja sa predumišljajem. Ako ste dovoljno iskreni, ako ste dobronamerni, onda ćete u Ljubinju saznati sve što je važno i dobro znati. Rodoslavci u Ljubinju imaju slatki pelin, beli luk – crne boje, druguju sa travama, došaptavaju sa junačkim precima, kada se prebroje, opet ne tuguju previše, jer znaju za podvale modernog života koje ljude vuku dalje iz svog, iz rodnog mesta. A Ljubinje, samo na prvi pogled ima višak istorije i manjak budućnosti. Uverili su nas u to više puta: videli smo čudesni "zeleni dub" – hrast, koji se ponaša kao da je zimzelen, a ne listopadan, pa zeleno lišće ima i tokom zime. Nekropola stećaka u selu Vlahovići, smatra se jednom od najlepših i najinteresantnijih, od svih, nastalih u priodu od 14. do 16. veka. Tu je prva crkva posvećena Sv. knezu Lazaru, iz 15. veka, a svuda unaokolo, čatrnje – kameni rezervoari za vodu, nekada uslov opstanka za sve živo u ovom hercegovačkom kršu, pod žarkim suncem… Sada, tu su i vredni i mudri ljudi – rešeni da opstanu, da proizvode najbolje od onoga što im je priroda dala i da se ne žale – nikome. I to je tek početak, emisije o Ljubinju, u Rodoslavcima….

Zakasneli put razvoja dodatno je usporavao dramatičan nedostatak pismenih i obrazovanih. Novovekovna srpska država stvorena je kao društvo jednakih seljaka. To je uslovilo nametanje reformi odozgo, dekretima. Knez Miloš je 1830. nacionalizovao zemlju koja je pripadala Turcima i podelio seljacima. Usvojen je 1833. Ustav narodnih škola, kada počinje školovanje skoro potpuno nepismenog stanovništva. Zakon o okućju iz 1836. je zaštitio agrarni minimum i sačuvao malog seljaka. Selo je bilo osnova razvoja Srbije sve do početka dvadesetog veka. Koliko je bio težak proces obnove pokazuje podatak da je 1866. u Srbiji živelo 1.200.000 stanovnika, a 1.100.000 živi na selu. Srbija je bila zemlja bez gradova i građanskog sloja. Socijalni i društveni preobražaj, otvaranje mreže škola i stvaranje humanističke i tehničke inteligencije koja će moći da vodi državu i privredu, bio je najpreči zadatak.

Zakasneli put razvoja dodatno je usporavao dramatičan nedostatak pismenih i obrazovanih. Novovekovna srpska država stvorena je kao društvo jednakih seljaka. To je uslovilo nametanje reformi odozgo, dekretima. Knez Miloš je 1830. nacionalizovao zemlju koja je pripadala Turcima i podelio seljacima. Usvojen je 1833. Ustav narodnih škola, kada počinje školovanje skoro potpuno nepismenog stanovništva. Zakon o okućju iz 1836. je zaštitio agrarni minimum i sačuvao malog seljaka. Selo je bilo osnova razvoja Srbije sve do početka dvadesetog veka. Koliko je bio težak proces obnove pokazuje podatak da je 1866. u Srbiji živelo 1.200.000 stanovnika, a 1.100.000 živi na selu. Srbija je bila zemlja bez gradova i građanskog sloja. Socijalni i društveni preobražaj, otvaranje mreže škola i stvaranje humanističke i tehničke inteligencije koja će moći da vodi državu i privredu, bio je najpreči zadatak.

Pesnička kuća Ilića - otac Jovan i njegova četiri sina Milutin, Dragutin, Vojislav i Žarko - ostavila je neizbrisiv trag u srpskoj kulturi. Branislav Nušić je zabeležio u svojim uspomenama da je u njihovoj kući osamdesetih godina 19. veka bio jedini književni klub u prestonici. Svi pokušaji, i raniji i pozniji, da se osnuje kakvo književno društvo koje bi književnike zbližilo i dalo jačega podsticaja književnosti, nisu nikada ni blizu dobacivali onome uticaju koji je u tom pogledu imala kuća Ilića. Kroz tu kuću, na kojoj su i danju i noću vrata bila otvorena, prošlo je nekoliko generacija književnika. Nušić, inače vršnjak braće Ilić, smatrao je da se u njihovoj kući desila smena romantičarske generacije Jove Ilića i realističke njegovih sinova, tako da je on u malom oslikavao i celu književnu elitu. Porodica Jovana Ilića se razlikovala od ostalih građanskih porodica, posebno državnih službenika, koji su posle studija u inostranstvu dobijali visoke položaje u vlasti, dok su njegovi sinovi bili proglašavani za buntovnike, loše đake, obeleženi kao protivnici dvora. Dragutin Ilić u svojim uspomenama piše da im je glavni učitelj bio otac i da su se, zapravo, obrazovali u tom salonu u kome su bili u dodiru sa ljudima različitih orijentacija, velikog znanja i imaginacije. U emisiji govore: prof. dr Tanja Popović i prof. dr Dušan Ivanić, sa Filološkog fakulteta u Beogradu, dr Bojan Jović, direktor Instituta za književnost i umetnost, dr Vesna Matović, kourednica Zbornika Porodica Ilić u srpskoj književnosti i kulturi i akademik Aleksandar Ivić, praunuk Vojislava Ilića.

Pesnička kuća Ilića - otac Jovan i njegova četiri sina Milutin, Dragutin, Vojislav i Žarko - ostavila je neizbrisiv trag u srpskoj kulturi. Branislav Nušić je zabeležio u svojim uspomenama da je u njihovoj kući osamdesetih godina 19. veka bio jedini književni klub u prestonici. Svi pokušaji, i raniji i pozniji, da se osnuje kakvo književno društvo koje bi književnike zbližilo i dalo jačega podsticaja književnosti, nisu nikada ni blizu dobacivali onome uticaju koji je u tom pogledu imala kuća Ilića. Kroz tu kuću, na kojoj su i danju i noću vrata bila otvorena, prošlo je nekoliko generacija književnika. Nušić, inače vršnjak braće Ilić, smatrao je da se u njihovoj kući desila smena romantičarske generacije Jove Ilića i realističke njegovih sinova, tako da je on u malom oslikavao i celu književnu elitu. Porodica Jovana Ilića se razlikovala od ostalih građanskih porodica, posebno državnih službenika, koji su posle studija u inostranstvu dobijali visoke položaje u vlasti, dok su njegovi sinovi bili proglašavani za buntovnike, loše đake, obeleženi kao protivnici dvora. Dragutin Ilić u svojim uspomenama piše da im je glavni učitelj bio otac i da su se, zapravo, obrazovali u tom salonu u kome su bili u dodiru sa ljudima različitih orijentacija, velikog znanja i imaginacije. U emisiji govore: prof. dr Tanja Popović i prof. dr Dušan Ivanić, sa Filološkog fakulteta u Beogradu, dr Bojan Jović, direktor Instituta za književnost i umetnost, dr Vesna Matović, kourednica Zbornika Porodica Ilić u srpskoj književnosti i kulturi i akademik Aleksandar Ivić, praunuk Vojislava Ilića.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Da li je moguće stvoriti politiku koja nije umetnost iluzija, kako se desilo da su demokratske institucije postale oligarhijske, o čemu nam sve svedoče žuti prsluci u Francuskoj, na koji način umetnost stvara emancipovane ličnosti, samo su neka od pitanja Nede Valčić Lazović na koja odgovara veliki francuski i svetski filozof Žak Ransijer. Planetarni renome Žaka Ransijera leži i u pitanjima kojima se neprestano vraća: kakav je danas odnos građana prema demokratiji, kako je došlo do dileme komunizam ili demokratija, kako se dogodila mržnja prema demokratiji?

Da li je moguće stvoriti politiku koja nije umetnost iluzija, kako se desilo da su demokratske institucije postale oligarhijske, o čemu nam sve svedoče žuti prsluci u Francuskoj, na koji način umetnost stvara emancipovane ličnosti, samo su neka od pitanja Nede Valčić Lazović na koja odgovara veliki francuski i svetski filozof Žak Ransijer. Planetarni renome Žaka Ransijera leži i u pitanjima kojima se neprestano vraća: kakav je danas odnos građana prema demokratiji, kako je došlo do dileme komunizam ili demokratija, kako se dogodila mržnja prema demokratiji?

Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala.

Gosti emisije Bunt ovog puta su članovi benda E-play, koji ove godine obeležava 25 godina rada. U susret koncertu koji će se povodom značajnog jubileja odžati 02. novembra u Zapa bazi, ovom prilikom su u studiju 8 na Košutnjaku izveli tri pesme uživo, "Vremeplov", "Iluzija" i najnoviji singl "Nije da nije". Šta je sve stalo u ovih 25 godina i zašto je važno ne odustajati od svojih ideja i početnih ideala su samo neke od tema o kojima su razgovarali "frontmenka" benda Maja Cvetković i bubnjar Goran Ljuboja Trut sa autorkom emisije Bunt Brankom Glavonjić. O bendu su poseban osvrt dali i novinari Bunta, Milica Vujović, Strahinja Popović i Nikola Sabovljević. Sastav E-play iza sebe ima pet studijskih albuma, veliku listu samostalnih i festivalskih nastupa, učestvovao je i na više kompilacija. Muzika ovog benda nalazi se u filmovima: Munje, Potraga za srećkom, Zduhač znači avantura. Godina 2022. je veoma značajna za ovaj bend, a pogotovo zbog toga što je bend uradio pesmu sa Bajagom pod nazivom "Hotel Jugoslavija" za koju je dobio nagradu emisije Bunt (RTS) za najbolju pesmu i spot, a 2023. godine je primio GODUM povelju za najemitovaniju ROK interpretaciju za istu tu pesmu.

Dokumentarni film "Pedeset sentimentalnih" vodi gledaoce kroz plodonosnu i bogatu karijeru kantautora Srđana Marjanovića, koji pola veka karijere obeležava i istoimenim audio izdanjem. Muzika iz ovog filma, objavljena je na kompakt disku i ljubičastoj LP ploči (PGP RTS i Fidboks). Kantautorskim radom, Srđan Marjanović se bavi od daleke 1973. godine, kada je pobedom na Subotičkom festivalu skrenuo pažnju na sebe. Odsvirao je i otpevao veliki broj hitova: "Tražim", "Moja mala", "Idi", "Mi smo jedno drugom govorili vi", "Nije ti se htelo", "Ne veruj nikome", "Bebo ne plači"… Interesantan je podatak da mu je na prvom albumu muzička pratnja bila legendarna YU Grupa. Kao muzičar je godinama "krstario" bivšom Jugoslaviom i Evropom, sa svojim bendom "Puma". Gostovao je nekoliko puta i u nekadašnjem SSSR - u. Bio je urednik u beogradskom predstavništvu muzičke izdavačke kuće RTV Ljubljana, omogućivši mnogim našim grupama da objave svoje prve albume ("Ekatarina Velika", "Kerber", "Poslednja igra Leptira"…). Dobitnik je mnogih nagrada, a pored muzike, studirao je i žurnalistiku, radio kao novinar za mnoge poznate časopise, a autor je i četiri veoma uspešna romana. O detinjstvu, mladosti i prvim novobeogradskim igrankama, muzičkim festivalima i jugoslovenskoj rok sceni, u dokumentarnom filmu "50 sentimentalnih"- govore prijatelji Srđana Marjanovića, renomirani rok kritičari, novinari i publicisti, naravno - kolege muzičari ali i sam Marjanović. Kroz video snimke Programskog arhiva Radio - televizije Srbije, obilje muzike i brojne izjave relevantnih sagovornika i savremenika, dokumentarni film "50 sentimentalnih" donosi nesvakidašnju, zanimljivu, uzbudljivu - ličnu i profesionalnu priču o legendarnom kantautoru, jednom od najznačajnijih na ovim prostorima.

Dokumentarni film "Pedeset sentimentalnih" vodi gledaoce kroz plodonosnu i bogatu karijeru kantautora Srđana Marjanovića, koji pola veka karijere obeležava i istoimenim audio izdanjem. Muzika iz ovog filma, objavljena je na kompakt disku i ljubičastoj LP ploči (PGP RTS i Fidboks). Kantautorskim radom, Srđan Marjanović se bavi od daleke 1973. godine, kada je pobedom na Subotičkom festivalu skrenuo pažnju na sebe. Odsvirao je i otpevao veliki broj hitova: "Tražim", "Moja mala", "Idi", "Mi smo jedno drugom govorili vi", "Nije ti se htelo", "Ne veruj nikome", "Bebo ne plači"… Interesantan je podatak da mu je na prvom albumu muzička pratnja bila legendarna YU Grupa. Kao muzičar je godinama "krstario" bivšom Jugoslaviom i Evropom, sa svojim bendom "Puma". Gostovao je nekoliko puta i u nekadašnjem SSSR - u. Bio je urednik u beogradskom predstavništvu muzičke izdavačke kuće RTV Ljubljana, omogućivši mnogim našim grupama da objave svoje prve albume ("Ekatarina Velika", "Kerber", "Poslednja igra Leptira"…). Dobitnik je mnogih nagrada, a pored muzike, studirao je i žurnalistiku, radio kao novinar za mnoge poznate časopise, a autor je i četiri veoma uspešna romana. O detinjstvu, mladosti i prvim novobeogradskim igrankama, muzičkim festivalima i jugoslovenskoj rok sceni, u dokumentarnom filmu "50 sentimentalnih"- govore prijatelji Srđana Marjanovića, renomirani rok kritičari, novinari i publicisti, naravno - kolege muzičari ali i sam Marjanović. Kroz video snimke Programskog arhiva Radio - televizije Srbije, obilje muzike i brojne izjave relevantnih sagovornika i savremenika, dokumentarni film "50 sentimentalnih" donosi nesvakidašnju, zanimljivu, uzbudljivu - ličnu i profesionalnu priču o legendarnom kantautoru, jednom od najznačajnijih na ovim prostorima.

Glavni protagonisti su meksička zvezda Dijego Luna i američki glumac Majkl Penja. Dijego tumači ulogu narkobosa Migela Anhela Feliks Galjarda, koji je osnovao tadašnji najjači meksički kartel, dok će se Majkl u ulozi Kikija Kamarena boriti ispred DEA - američke policijsko-obaveštajne agencije za suzbijanje narkotika. Polazna tačka ovog puta je država u centralnoj Americi, umesto dosadašnje Južne Amerike, kada smo gledali kako je izgledalo živeti u Kolumbiji u doba Pabla Eskobara. Priča je fokusirana na samo osnivanje i jačanje zloglasnog meksičkog kartela, uz svesrdnu pomoć korumpirane vlade. Tok radnje je ovoga puta nešto drugačiji. Sve se dešava 80-ih godina u Gvadalahari i započinje akcijom agenta koji je prihvativši novu poziciju sa porodicom napustio Kaliforniju i preselio se u zemlju koja je postala jedna od najsnažnijih krijumčarskih ruta na svetu. Njegova misija je da uhvati šefa kartela u nastajanju. Za razliku od Kolumbijaca, koji su odmah krenuli s kokainom, izvorni proizvod meksičkih kartela bila je marihuana pa tako društvance Migela Anhela pokušava da poveže porodice koje kontrolišu pojedine gradove i da od njih napravi nešto što bi se nazvalo kartel. Serija prikazuje i kako je nastala najveća plantaža marihuane koja je ikada postojala i protezala se na nezamislivih 500 hektara, a i kako je američka DEA u početku bila potpuno nepripremljena i nespremna za borbu s ovakvo dobro organizovanom kriminalnom organizacijom.

Dva velika koncerta pod nazivom "Akustično kao nekada" grupa Galija je održala početkom novembra 2019. godine, skoro 25 godina posle čuvenog akustičnog koncerta održanog na Badnje veče 1995. godine. Sjajna ekipa muzičara na čelu sa Nenadom Milosavljevićem, Nešom Galijom, priredila je i ovog puta nezaboravne večeri svojoj vernoj publici. U posebnim aranžmanima smenjivali su se hitovi "Još uvek sanjam", "Dodirni me", "Digni ruku", "Stare trube" i druge dobro poznate melodije i stihovi za sva vremena u kojima će sada moći da uživaju i gledaoci RTS-a.

Dva velika koncerta pod nazivom "Akustično kao nekada" grupa Galija je održala početkom novembra 2019. godine, skoro 25 godina posle čuvenog akustičnog koncerta održanog na Badnje veče 1995. godine. Sjajna ekipa muzičara na čelu sa Nenadom Milosavljevićem, Nešom Galijom, priredila je i ovog puta nezaboravne večeri svojoj vernoj publici. U posebnim aranžmanima smenjivali su se hitovi "Još uvek sanjam", "Dodirni me", "Digni ruku", "Stare trube" i druge dobro poznate melodije i stihovi za sva vremena u kojima će sada moći da uživaju i gledaoci RTS-a.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Centralne teme u segmentu "Ordinacija" biće one koje zanimaju veliki broj ljudi, kao što su: usporen rad štitaste žlezde, nizak krvni pristisak, kako održati u balansu hormone stresa… Iz rubrike "Apoteka" i dalje ćemo saznavati najpouzdanije informacije o pravilnoj upotrebi farmaceutksih proizvoda, a već u prvoj emisiji nove TV sezone saznaćemo koliko su bezbedna prirodna sredstva za smirenje. Dobro poznati tematski blok emisije "Hrana kao lek" - doneće razjašnjenje dilema u vezi sa hranom: šta nedostaje organizmu kada osećamo jaku potrebu za specifičnim namirnicama, koje vrsta brašna su najkvalitetnije, kako na što zdraviji način ostaviti turšiju i još mnogo toga.

Centralne teme u segmentu "Ordinacija" biće one koje zanimaju veliki broj ljudi, kao što su: usporen rad štitaste žlezde, nizak krvni pristisak, kako održati u balansu hormone stresa… Iz rubrike "Apoteka" i dalje ćemo saznavati najpouzdanije informacije o pravilnoj upotrebi farmaceutksih proizvoda, a već u prvoj emisiji nove TV sezone saznaćemo koliko su bezbedna prirodna sredstva za smirenje. Dobro poznati tematski blok emisije "Hrana kao lek" - doneće razjašnjenje dilema u vezi sa hranom: šta nedostaje organizmu kada osećamo jaku potrebu za specifičnim namirnicama, koje vrsta brašna su najkvalitetnije, kako na što zdraviji način ostaviti turšiju i još mnogo toga.

Rodoslavci su oni dobri, vredni, hrabri, plemeniti, mudri, svom rodu posvećeni ljudi, koje smo slučajno, ili namerno zaboravili. Njihovo delo utemeljeno u poštenoj nameri, nastalo je iz dubokog uverenja. Ljudi , čije sudbine prati serijal Rodoslavci, najčešće su izvan glavne pozornice, ali nikako bez uticaja na nju. Ravnodušnost prema njihovim sudbinama, bila bi nepravda, a neznanje o njihovom delu, sužava naš kulturni vidokrug. Uz to, rodoslavci su uzori koji vraćaju veru i učvršćuju stavove, pomažu da se uzdignemo, shvatimo ko smo i šta nam je činiti.

Rodoslavci su oni dobri, vredni, hrabri, plemeniti, mudri, svom rodu posvećeni ljudi, koje smo slučajno, ili namerno zaboravili. Njihovo delo utemeljeno u poštenoj nameri, nastalo je iz dubokog uverenja. Ljudi , čije sudbine prati serijal Rodoslavci, najčešće su izvan glavne pozornice, ali nikako bez uticaja na nju. Ravnodušnost prema njihovim sudbinama, bila bi nepravda, a neznanje o njihovom delu, sužava naš kulturni vidokrug. Uz to, rodoslavci su uzori koji vraćaju veru i učvršćuju stavove, pomažu da se uzdignemo, shvatimo ko smo i šta nam je činiti.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez? Šta je to što može da doprinese sprečavanju bolesti ili bržem oporavku? Koja su nova naučna saznanja o biljnim lekovima, tradicionalnoj medicini, aktivnom pristupu zdravlju, samolečenju? Dobro je znati odgovore na ova pitanja i zato se to istražuje u emisiji.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez? Šta je to što može da doprinese sprečavanju bolesti ili bržem oporavku? Koja su nova naučna saznanja o biljnim lekovima, tradicionalnoj medicini, aktivnom pristupu zdravlju, samolečenju? Dobro je znati odgovore na ova pitanja i zato se to istražuje u emisiji.

U događajima koji su prethodili Prvom i balkanskom ratu značajnu ulogu je imao Damjan Branković preko svojih poslovnih, a naročito masonskih veza. On je pred samo izbijanje ratnih dejstava naoružao srpsku vojsku modernim nemačkim oružjem. Taj proces je trajao sve do proleća 1914. kada je Krupu naređeno da prekine poslove sa Brankovićem. Još u vreme carinskog rata (1906 - 1911) uspeo je da kroz blokadu uveze 3.000 železničkih vagona robe, koja je legalno plaćena i imala sve neophodne papire, a koje je Austrougarska zaustavila na granici sa Srbijom. Nabavkom modernih lokomotiva, kamiona, i konja koji su vukli brdsku artiljeriju srpske armije imale su pokretljivost koju nije imala brojnija i bolje opremljena turska vojska. Vojvoda Radomir Putnik je ocenio da su železničari bili četvrta srpska armija. A to su bili zahvaljujući lokomotivama koje je kroz austrougarsku blokadu uvezao Damjan Branković. Naravno ne bi trebalo zaboraviti diplomatsko delovanje masona, kao i saradnju srpskih i turskih masona u razmeni zarobljenika i sprečavanju stradanja civila. Te aktivnosti su nepoznate široj javnosti, ostale su u senci. Vrhunac saradnje slobodnih zidara dva naroda bio je odnos izuzetnog uvažavanja Kralja Aleksandra Karađorđevića i Kemala Ataturka predsednika turske republike i stvaranje balkanskog saveza. U emisiji govore unuk Damjana Brankovića, dr Mirko Magarašević i Zoran D. Nenezić.

U događajima koji su prethodili Prvom i balkanskom ratu značajnu ulogu je imao Damjan Branković preko svojih poslovnih, a naročito masonskih veza. On je pred samo izbijanje ratnih dejstava naoružao srpsku vojsku modernim nemačkim oružjem. Taj proces je trajao sve do proleća 1914. kada je Krupu naređeno da prekine poslove sa Brankovićem. Još u vreme carinskog rata (1906 - 1911) uspeo je da kroz blokadu uveze 3.000 železničkih vagona robe, koja je legalno plaćena i imala sve neophodne papire, a koje je Austrougarska zaustavila na granici sa Srbijom. Nabavkom modernih lokomotiva, kamiona, i konja koji su vukli brdsku artiljeriju srpske armije imale su pokretljivost koju nije imala brojnija i bolje opremljena turska vojska. Vojvoda Radomir Putnik je ocenio da su železničari bili četvrta srpska armija. A to su bili zahvaljujući lokomotivama koje je kroz austrougarsku blokadu uvezao Damjan Branković. Naravno ne bi trebalo zaboraviti diplomatsko delovanje masona, kao i saradnju srpskih i turskih masona u razmeni zarobljenika i sprečavanju stradanja civila. Te aktivnosti su nepoznate široj javnosti, ostale su u senci. Vrhunac saradnje slobodnih zidara dva naroda bio je odnos izuzetnog uvažavanja Kralja Aleksandra Karađorđevića i Kemala Ataturka predsednika turske republike i stvaranje balkanskog saveza. U emisiji govore unuk Damjana Brankovića, dr Mirko Magarašević i Zoran D. Nenezić.

Zakasneli put razvoja dodatno je usporavao dramatičan nedostatak pismenih i obrazovanih. Novovekovna srpska država stvorena je kao društvo jednakih seljaka. To je uslovilo nametanje reformi odozgo, dekretima. Knez Miloš je 1830. nacionalizovao zemlju koja je pripadala Turcima i podelio seljacima. Usvojen je 1833. Ustav narodnih škola, kada počinje školovanje skoro potpuno nepismenog stanovništva. Zakon o okućju iz 1836. je zaštitio agrarni minimum i sačuvao malog seljaka. Selo je bilo osnova razvoja Srbije sve do početka dvadesetog veka. Koliko je bio težak proces obnove pokazuje podatak da je 1866. u Srbiji živelo 1.200.000 stanovnika, a 1.100.000 živi na selu. Srbija je bila zemlja bez gradova i građanskog sloja. Socijalni i društveni preobražaj, otvaranje mreže škola i stvaranje humanističke i tehničke inteligencije koja će moći da vodi državu i privredu, bio je najpreči zadatak.

Zakasneli put razvoja dodatno je usporavao dramatičan nedostatak pismenih i obrazovanih. Novovekovna srpska država stvorena je kao društvo jednakih seljaka. To je uslovilo nametanje reformi odozgo, dekretima. Knez Miloš je 1830. nacionalizovao zemlju koja je pripadala Turcima i podelio seljacima. Usvojen je 1833. Ustav narodnih škola, kada počinje školovanje skoro potpuno nepismenog stanovništva. Zakon o okućju iz 1836. je zaštitio agrarni minimum i sačuvao malog seljaka. Selo je bilo osnova razvoja Srbije sve do početka dvadesetog veka. Koliko je bio težak proces obnove pokazuje podatak da je 1866. u Srbiji živelo 1.200.000 stanovnika, a 1.100.000 živi na selu. Srbija je bila zemlja bez gradova i građanskog sloja. Socijalni i društveni preobražaj, otvaranje mreže škola i stvaranje humanističke i tehničke inteligencije koja će moći da vodi državu i privredu, bio je najpreči zadatak.

Pesnička kuća Ilića - otac Jovan i njegova četiri sina Milutin, Dragutin, Vojislav i Žarko - ostavila je neizbrisiv trag u srpskoj kulturi. Branislav Nušić je zabeležio u svojim uspomenama da je u njihovoj kući osamdesetih godina 19. veka bio jedini književni klub u prestonici. Svi pokušaji, i raniji i pozniji, da se osnuje kakvo književno društvo koje bi književnike zbližilo i dalo jačega podsticaja književnosti, nisu nikada ni blizu dobacivali onome uticaju koji je u tom pogledu imala kuća Ilića. Kroz tu kuću, na kojoj su i danju i noću vrata bila otvorena, prošlo je nekoliko generacija književnika. Nušić, inače vršnjak braće Ilić, smatrao je da se u njihovoj kući desila smena romantičarske generacije Jove Ilića i realističke njegovih sinova, tako da je on u malom oslikavao i celu književnu elitu. Porodica Jovana Ilića se razlikovala od ostalih građanskih porodica, posebno državnih službenika, koji su posle studija u inostranstvu dobijali visoke položaje u vlasti, dok su njegovi sinovi bili proglašavani za buntovnike, loše đake, obeleženi kao protivnici dvora. Dragutin Ilić u svojim uspomenama piše da im je glavni učitelj bio otac i da su se, zapravo, obrazovali u tom salonu u kome su bili u dodiru sa ljudima različitih orijentacija, velikog znanja i imaginacije. U emisiji govore: prof. dr Tanja Popović i prof. dr Dušan Ivanić, sa Filološkog fakulteta u Beogradu, dr Bojan Jović, direktor Instituta za književnost i umetnost, dr Vesna Matović, kourednica Zbornika Porodica Ilić u srpskoj književnosti i kulturi i akademik Aleksandar Ivić, praunuk Vojislava Ilića.

Pesnička kuća Ilića - otac Jovan i njegova četiri sina Milutin, Dragutin, Vojislav i Žarko - ostavila je neizbrisiv trag u srpskoj kulturi. Branislav Nušić je zabeležio u svojim uspomenama da je u njihovoj kući osamdesetih godina 19. veka bio jedini književni klub u prestonici. Svi pokušaji, i raniji i pozniji, da se osnuje kakvo književno društvo koje bi književnike zbližilo i dalo jačega podsticaja književnosti, nisu nikada ni blizu dobacivali onome uticaju koji je u tom pogledu imala kuća Ilića. Kroz tu kuću, na kojoj su i danju i noću vrata bila otvorena, prošlo je nekoliko generacija književnika. Nušić, inače vršnjak braće Ilić, smatrao je da se u njihovoj kući desila smena romantičarske generacije Jove Ilića i realističke njegovih sinova, tako da je on u malom oslikavao i celu književnu elitu. Porodica Jovana Ilića se razlikovala od ostalih građanskih porodica, posebno državnih službenika, koji su posle studija u inostranstvu dobijali visoke položaje u vlasti, dok su njegovi sinovi bili proglašavani za buntovnike, loše đake, obeleženi kao protivnici dvora. Dragutin Ilić u svojim uspomenama piše da im je glavni učitelj bio otac i da su se, zapravo, obrazovali u tom salonu u kome su bili u dodiru sa ljudima različitih orijentacija, velikog znanja i imaginacije. U emisiji govore: prof. dr Tanja Popović i prof. dr Dušan Ivanić, sa Filološkog fakulteta u Beogradu, dr Bojan Jović, direktor Instituta za književnost i umetnost, dr Vesna Matović, kourednica Zbornika Porodica Ilić u srpskoj književnosti i kulturi i akademik Aleksandar Ivić, praunuk Vojislava Ilića.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Da li je moguće stvoriti politiku koja nije umetnost iluzija, kako se desilo da su demokratske institucije postale oligarhijske, o čemu nam sve svedoče žuti prsluci u Francuskoj, na koji način umetnost stvara emancipovane ličnosti, samo su neka od pitanja Nede Valčić Lazović na koja odgovara veliki francuski i svetski filozof Žak Ransijer. Planetarni renome Žaka Ransijera leži i u pitanjima kojima se neprestano vraća: kakav je danas odnos građana prema demokratiji, kako je došlo do dileme komunizam ili demokratija, kako se dogodila mržnja prema demokratiji?

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV slagalica je kviz sa najdužom tradicijom među TV kvizovima na našim prostorima. Traje 16 godina i okuplja sve veći broj gledalaca kojima je, kako sami kažu, postala omiljena serija koju ne propuštaju. O tome svedoče podaci prema kojima je TV slagalica već nekoliko godina među deset najgledanijih emisija na svim TV stanicama u našoj zemlji. Među emisijama istog žanra zauzima jedno od prva tri mesta. Ovako zavidan nivo gledanosti i opstanak našeg domaćeg kviza u oštroj konkurenciji licencnih TV kvizova može da se objasni ocenom gledalaca i takmičara da je TV slagalica kviz koji uz zanimljive igre ima dušu.

TV slagalica je kviz sa najdužom tradicijom među TV kvizovima na našim prostorima. Traje 16 godina i okuplja sve veći broj gledalaca kojima je, kako sami kažu, postala omiljena serija koju ne propuštaju. O tome svedoče podaci prema kojima je TV slagalica već nekoliko godina među deset najgledanijih emisija na svim TV stanicama u našoj zemlji. Među emisijama istog žanra zauzima jedno od prva tri mesta. Ovako zavidan nivo gledanosti i opstanak našeg domaćeg kviza u oštroj konkurenciji licencnih TV kvizova može da se objasni ocenom gledalaca i takmičara da je TV slagalica kviz koji uz zanimljive igre ima dušu.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Osma epizoda serije "Nebojša Čelik" o adolescentskom strahu od narušavanja slike o sebi. Plavo za batu, roze za seku. Da li je važnija slika koju imamo o sebi, ili je važnija ona koju drugi imaju o nama. Nebojša (Ivan Đorđević) i Nebojšin alter-ego Košava (Jelena Đokić) zajedničkim snagama pokušaće da daju odgovor uz pomoć gostiju u studiju Nemanje (Nemanja Lukić) i Natalije (Ljiljana Slović). Svoje iskustvo će podeliti sa publikom i reditelj u studiju (Ivan Zarić). O ovoj ozbiljnoj temi Master Blastersi će dati svoj doprinos kroz song, na tekst Vladislave Vojnović, a muziku Dušana Bezuhe.Važne i korisne savete daće psiholog prof.dr Ivan Jerković.

Osma epizoda serije "Nebojša Čelik" o adolescentskom strahu od narušavanja slike o sebi. Plavo za batu, roze za seku. Da li je važnija slika koju imamo o sebi, ili je važnija ona koju drugi imaju o nama. Nebojša (Ivan Đorđević) i Nebojšin alter-ego Košava (Jelena Đokić) zajedničkim snagama pokušaće da daju odgovor uz pomoć gostiju u studiju Nemanje (Nemanja Lukić) i Natalije (Ljiljana Slović). Svoje iskustvo će podeliti sa publikom i reditelj u studiju (Ivan Zarić). O ovoj ozbiljnoj temi Master Blastersi će dati svoj doprinos kroz song, na tekst Vladislave Vojnović, a muziku Dušana Bezuhe.Važne i korisne savete daće psiholog prof.dr Ivan Jerković.

U ovoj emisiji govorićemo o Carskoj bari. Carska bara je veliki sistem koji se sastoji od manjih vodenih ekosistema prošaranih pojasevima trske i ševara, stepa i vrbaka. Prostor Carske bare prošaran je vodenim tokovima reke Begej i njenih kanala, kao i manjih jezera i bara. Među biljkama koje nastanjuju Carsku baru mnoge su zaista veoma lepe, a među njima su i brojne autohtone vrste, od kojih su neke retke. Govorićemo o energiji u ljudskom telu, zatim o velikom naučniku Mihajlu Pupinu, posetili smo njegov rodni kraj Idvor, gde se nalazi i muzej.

U ovoj emisiji govorićemo o Carskoj bari. Carska bara je veliki sistem koji se sastoji od manjih vodenih ekosistema prošaranih pojasevima trske i ševara, stepa i vrbaka. Prostor Carske bare prošaran je vodenim tokovima reke Begej i njenih kanala, kao i manjih jezera i bara. Među biljkama koje nastanjuju Carsku baru mnoge su zaista veoma lepe, a među njima su i brojne autohtone vrste, od kojih su neke retke. Govorićemo o energiji u ljudskom telu, zatim o velikom naučniku Mihajlu Pupinu, posetili smo njegov rodni kraj Idvor, gde se nalazi i muzej.

Nauka neprekidno menja svet. Mi te promene razumemo. U emisiji RTS Lab najmlađi novinarski tim RTS - a predstavlja najinteresantnije naučne teme i aktuelna otkrića. Ovo je svojevrsna misija Javnog servisa da na razumljiv, prijemčiv, ali i zabavan način svim generacijama predstavi i učini dostupnim i najozbiljnije naučne projekte. Od nanotehnologija do misterija kosmosa, od tajni neurona do veštačke inteligencije - znanje je jedina sigurnost koju vam niko ne može oduzeti.

Nauka neprekidno menja svet. Mi te promene razumemo. U emisiji RTS Lab najmlađi novinarski tim RTS - a predstavlja najinteresantnije naučne teme i aktuelna otkrića. Ovo je svojevrsna misija Javnog servisa da na razumljiv, prijemčiv, ali i zabavan način svim generacijama predstavi i učini dostupnim i najozbiljnije naučne projekte. Od nanotehnologija do misterija kosmosa, od tajni neurona do veštačke inteligencije - znanje je jedina sigurnost koju vam niko ne može oduzeti.

U nedeljnom magazinu Redakcije ekološkog programa čućete šta su mogućnosti najsavremenije mobilne mreže. Videćete prvu eksperimentalnu baznu stanicu koja je postavljena u Naučnom parku u Beogradu. O drugoj strani medalje 5G mreže govoriće naučnici iz Evropskog centra za vremensku prognozu u Engleskoj. Oni tvrde da ta mreža ometa njihov rad što može da izazove katastrofalne posledice naročito kada znamo koliko je važna blagovremena najava velkih nepogoda. Biće reči i o novom satelitu koji Švedska šalje u orbitu nakon osamnaest godina od lansiranja prvog satelita ove države. Saznaćete i kako se sa posledicama klimatskih promena bore stanovnici Fidžija koji su konstantno izloženi velikim opasnostima. Objavićemo i veliko sitraživanje Svetske zdravstvene organizacije koje dovodi u direktnu vezu težinu bebe na rođenju sa njenim kompletnim zdravstvenim stanjem, predisponiranim bolestima i potencijalnim problemima. Biće predstavljeni i konkretni rezultati višegodišnje studije Američke asocijacije onkologa koja se odnosi na uticaj ishrane na zdravstveno stanje obolelih od kancera dojke...

U nedeljnom magazinu Redakcije ekološkog programa čućete šta su mogućnosti najsavremenije mobilne mreže. Videćete prvu eksperimentalnu baznu stanicu koja je postavljena u Naučnom parku u Beogradu. O drugoj strani medalje 5G mreže govoriće naučnici iz Evropskog centra za vremensku prognozu u Engleskoj. Oni tvrde da ta mreža ometa njihov rad što može da izazove katastrofalne posledice naročito kada znamo koliko je važna blagovremena najava velkih nepogoda. Biće reči i o novom satelitu koji Švedska šalje u orbitu nakon osamnaest godina od lansiranja prvog satelita ove države. Saznaćete i kako se sa posledicama klimatskih promena bore stanovnici Fidžija koji su konstantno izloženi velikim opasnostima. Objavićemo i veliko sitraživanje Svetske zdravstvene organizacije koje dovodi u direktnu vezu težinu bebe na rođenju sa njenim kompletnim zdravstvenim stanjem, predisponiranim bolestima i potencijalnim problemima. Biće predstavljeni i konkretni rezultati višegodišnje studije Američke asocijacije onkologa koja se odnosi na uticaj ishrane na zdravstveno stanje obolelih od kancera dojke...

U znak sećanja na Boru Đorđevića emitujemo emisiju "TV lica... kao sav normalan svet". Šta se sve promenilo u njegovom životu za 15 godina koliko je prošlo od prvog gostovanja u emisiji TV lica... kao sav normalan svet? Da li je tada mogao da zamisli da živi bilo gde van Beograda? Koje su prve reči koje je naučio na slovenačkom? Na ova i druga pitanja odgovara Bora Đorđević uoči serije koncerata u Sava centru. Na probi na kojoj je Riblja Čorba svirala sve numere sa predstojećih koncerata uz gudače, Bora je nalazio vreme da između pesama priča o prijateljstvima za sva vremena, o tome kako je kumovao grupi Legende, o hitovima koje je pisao za druge izvođače, o sećanju na prvu ploču, ali i o sadašnjem vremenu, o privikavanju na život u Sloveniji, rečima na slovo č koje je naučio, o ljubavi i novom životu.

Drvored u selu Belo Blato je prava atrakcija koja predstavlja prirodni i kulturni simbol ovog banatskog sela. Sibirski brest zasađen u drvoredu duž ove strane ulice stvara hlad, ali pravi i čarobnu bajkovitu iluziju neobičnog tunela. Svakog proleća ozeleni čudesan tunel i stvara magiju menjajući kolorit u skladu sa godišnjim dobima.

U znak sećanja na Boru Đorđevića emitujemo emisiju "TV lica... kao sav normalan svet". Šta se sve promenilo u njegovom životu za 15 godina koliko je prošlo od prvog gostovanja u emisiji TV lica... kao sav normalan svet? Da li je tada mogao da zamisli da živi bilo gde van Beograda? Koje su prve reči koje je naučio na slovenačkom? Na ova i druga pitanja odgovara Bora Đorđević uoči serije koncerata u Sava centru. Na probi na kojoj je Riblja Čorba svirala sve numere sa predstojećih koncerata uz gudače, Bora je nalazio vreme da između pesama priča o prijateljstvima za sva vremena, o tome kako je kumovao grupi Legende, o hitovima koje je pisao za druge izvođače, o sećanju na prvu ploču, ali i o sadašnjem vremenu, o privikavanju na život u Sloveniji, rečima na slovo č koje je naučio, o ljubavi i novom životu.

Poznati violončelista održao je 24. oktobra 2023. godine prvi samostalni koncert u Beogradu, u okviru velike evropske turneje "Rebel with a Cello" . Radio televizija Srbije imala je ekskluzivno pravo na snimanje ovog koncerta, koji će ujedno biti i jedini koncert za koji je Stjepan Hauser dao prava za snimanje i emitovanje, tako da će naši gledaoci imati priliku da uživaju u koncertu jednog od najpopularnijih violončelista današnjice. Stjepan Hauser, poznat je po veličanstvenim i emotivnim interpretacijama popularnih pesama. Verovatno ne postoji osoba koja ne pamti njegov čuveni aranžman velikog hita "Despasito". Njegova virtuoznost na violončelu je nešto posebno. I ovoga puta, Stjepan Hauser poveo je publiku na čarobno muzičko putovanje, od klasične i filmske muzike, pa sve do roka i latino ritmova. Obožavatelji ovog talentovanog muzičara iščekivali su i dobili da Stjepan u svom prepoznatljivom stilu, sa svojim čelom siđe u publiku i očara publiku muzičko-scenskim performansom. Broj posetilaca na kraju njegove solističk evropske turneje meri se u stotinama hiljada, ali u Beogradu je bilo posebno, slušao ga je Novak Đoković. U jednom trenutku Novak je na Stjepanov poziv izašao na pozornicu i dobio velik pljesak publike. Potom je, na iznenađenje mnogih, uzeo saksofon u ruke i svirao s Hauserom. Stjepan Hauser je pravi virtuoz, poznat izvanrednoj sposobnosti da u svaku notu unese strast i energiju. Sa milijardama audio strimova i video pregleda na njegovom YouTube kanalu i na društvenim mrežama, ovaj violončelista je fenomen koji povezuje virtuoznost sa čistom strašću i uspeva da ujedini različite generacije ljubitelja muzike.

Poznati violončelista održao je 24. oktobra 2023. godine prvi samostalni koncert u Beogradu, u okviru velike evropske turneje "Rebel with a Cello" . Radio televizija Srbije imala je ekskluzivno pravo na snimanje ovog koncerta, koji će ujedno biti i jedini koncert za koji je Stjepan Hauser dao prava za snimanje i emitovanje, tako da će naši gledaoci imati priliku da uživaju u koncertu jednog od najpopularnijih violončelista današnjice. Stjepan Hauser, poznat je po veličanstvenim i emotivnim interpretacijama popularnih pesama. Verovatno ne postoji osoba koja ne pamti njegov čuveni aranžman velikog hita "Despasito". Njegova virtuoznost na violončelu je nešto posebno. I ovoga puta, Stjepan Hauser poveo je publiku na čarobno muzičko putovanje, od klasične i filmske muzike, pa sve do roka i latino ritmova. Obožavatelji ovog talentovanog muzičara iščekivali su i dobili da Stjepan u svom prepoznatljivom stilu, sa svojim čelom siđe u publiku i očara publiku muzičko-scenskim performansom. Broj posetilaca na kraju njegove solističk evropske turneje meri se u stotinama hiljada, ali u Beogradu je bilo posebno, slušao ga je Novak Đoković. U jednom trenutku Novak je na Stjepanov poziv izašao na pozornicu i dobio velik pljesak publike. Potom je, na iznenađenje mnogih, uzeo saksofon u ruke i svirao s Hauserom. Stjepan Hauser je pravi virtuoz, poznat izvanrednoj sposobnosti da u svaku notu unese strast i energiju. Sa milijardama audio strimova i video pregleda na njegovom YouTube kanalu i na društvenim mrežama, ovaj violončelista je fenomen koji povezuje virtuoznost sa čistom strašću i uspeva da ujedini različite generacije ljubitelja muzike.

Serija je magazinskog tipa i sastavljena je iz više rubrika. Svaka rubrika je namenjena jednoj naučnoj oblasti: matematici, fizici, biologiji astronomiji i geologiji. Serija je igrano-dokumentarna, gde nas kroz priču vodi dečak Miša. Miša ima tetku i teču, naučne radnike, i on sa njima komunicira i postavlja im razna pitanja. Tetka i teča se zbog svojih naučnih obaveza uvek nalaze negde daleko, u inostranstvu, ali sa Mišom su često u kontaktu i pomažu mu oko raznih nedoumica.

Serija je magazinskog tipa i sastavljena je iz više rubrika. Svaka rubrika je namenjena jednoj naučnoj oblasti: matematici, fizici, biologiji astronomiji i geologiji. Serija je igrano-dokumentarna, gde nas kroz priču vodi dečak Miša. Miša ima tetku i teču, naučne radnike, i on sa njima komunicira i postavlja im razna pitanja. Tetka i teča se zbog svojih naučnih obaveza uvek nalaze negde daleko, u inostranstvu, ali sa Mišom su često u kontaktu i pomažu mu oko raznih nedoumica.

Koliko se promenila obrazovna paradigma od kada postoji mogućnost da studenti uz stipendiju, provedu deo studijskog programa u nekoj drugoj zemlji, na nekom drugom univerzitetu? Kakve se sve mogućnosti otvaraju studentima u Srbiji? Na koji način projektovati svoj obrazovni i profesionalni put? Zašto je važna međunarodna saradnja? - samo su neka od pitanja koja su postavljena u emisiji "Mobilnost studenata" u okviru serijala "Nauka u pokretu". Tražeći odgovore zakucali smo na vrata novootvorenog Informativnog centra Fondacije TEMPUS; Rektorata Beogradskog univerziteta, Kancelarije za razvoj karijere i savetovanje studenata Beogradskog univerziteta, kao i na nekoliko prirodnih, društvenih i tehničkih fakulteta razgovarajući sa koordinatorima za međunarodnu saradnju kao i studentima koji su bili na mobilnostima.

Koliko se promenila obrazovna paradigma od kada postoji mogućnost da studenti uz stipendiju, provedu deo studijskog programa u nekoj drugoj zemlji, na nekom drugom univerzitetu? Kakve se sve mogućnosti otvaraju studentima u Srbiji? Na koji način projektovati svoj obrazovni i profesionalni put? Zašto je važna međunarodna saradnja? - samo su neka od pitanja koja su postavljena u emisiji "Mobilnost studenata" u okviru serijala "Nauka u pokretu". Tražeći odgovore zakucali smo na vrata novootvorenog Informativnog centra Fondacije TEMPUS; Rektorata Beogradskog univerziteta, Kancelarije za razvoj karijere i savetovanje studenata Beogradskog univerziteta, kao i na nekoliko prirodnih, društvenih i tehničkih fakulteta razgovarajući sa koordinatorima za međunarodnu saradnju kao i studentima koji su bili na mobilnostima.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Radnja serije odvija se u Majamiju i prati Dekstera Morgana, serijskog ubicu koji radi u policiji kao forenzičar za krv. Zbog tragedije koju je doživeo u detinjstvu, oseća strast i potrebu za ubijanjem, koju je njegov otac koji ga je usvojio, policajac Hari Morgan, kanalisao da ubija ljude koji to "zaslužuju". Tako su Deksterove žrtve većinom ostale ubice koji su izbegli sudsku kaznu, ili nikad nisu ni bili pod istragom. U seriji je prikazano Deksterovo balansiranje između svakodnevnog života i njegovog tajnog identiteta. Filmski i televizijski kritičari su ovu kriminalističku seriju gde je glavni lik masovni ubica dočekali gotovo ovacijama tako da je ona dobila najviše moguće ocene od kritičara američkih časopisa Čikago San - Tajms, Njujork dejli njuz, San Francisko hronikl, Pipl vikli dok su kritičari najuticajnih medija bili malo pažljiviji u izjašnjavanju, tako da su dali niže ocene. Takođe, seriju su pratile oštre kritike Roditeljskog televizijskog saveta (Parents Television Council) iz kog su tvrdili da gledaoci navijaju za serijskog ubicu i da se nadaju da neće biti uhvaćen. Svojim kritikama su izborili zabranu praćenja serije gledaocima mlađim od 14 godina.

Radnja serije odvija se u Majamiju i prati Dekstera Morgana, serijskog ubicu koji radi u policiji kao forenzičar za krv. Zbog tragedije koju je doživeo u detinjstvu, oseća strast i potrebu za ubijanjem, koju je njegov otac koji ga je usvojio, policajac Hari Morgan, kanalisao da ubija ljude koji to "zaslužuju". Tako su Deksterove žrtve većinom ostale ubice koji su izbegli sudsku kaznu, ili nikad nisu ni bili pod istragom. U seriji je prikazano Deksterovo balansiranje između svakodnevnog života i njegovog tajnog identiteta. Filmski i televizijski kritičari su ovu kriminalističku seriju gde je glavni lik masovni ubica dočekali gotovo ovacijama tako da je ona dobila najviše moguće ocene od kritičara američkih časopisa Čikago San - Tajms, Njujork dejli njuz, San Francisko hronikl, Pipl vikli dok su kritičari najuticajnih medija bili malo pažljiviji u izjašnjavanju, tako da su dali niže ocene. Takođe, seriju su pratile oštre kritike Roditeljskog televizijskog saveta (Parents Television Council) iz kog su tvrdili da gledaoci navijaju za serijskog ubicu i da se nadaju da neće biti uhvaćen. Svojim kritikama su izborili zabranu praćenja serije gledaocima mlađim od 14 godina.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Poznati pevači narodne, ali i pevači zabavne muzike, operski pevači, glumci i druge talentovane javne ličnosti, uživo su u TV studiju RTS - a izvodili odabrane nezaboravne pesme, uz pratnju Narodnog orkestra RTS - a i Narodnog ansambla RTS - a ali i gostujućih orkestara poput Velikog tamburaškog orkestra Radio - televizije Vojvodine, trubačkih orkestara i drugih manjih sastava, uz plesne grupe i parove, izvorne pevačke grupe, kulturno - umetnička društva... Predlagali ste najlepše narodne pesme koje su po vašem mišljenju zasluživale da se nađu u izboru od najlepših 60, svih vremena. Stručni savet projekta "60 najlepših narodnih pesama" priredio je izbor od 500 pesama, uvažavajući sve pristigle predloge gledalaca. Svih 500 pesama na konačnoj listi su bile žanrovski raznovrsne: od narodnih romansi, izvornih pesama iz cele Srbije (i iz okruženja), preko tamburaških pesama iz Vojvodine, trubačkih, sevdalinki, kafanskih, skadarlijskih, vlaških, romskih i pesama ostalih nacionalnih manjina a tu su i stariji i noviji veliki folk hitovi...

Poznati pevači narodne, ali i pevači zabavne muzike, operski pevači, glumci i druge talentovane javne ličnosti, uživo su u TV studiju RTS - a izvodili odabrane nezaboravne pesme, uz pratnju Narodnog orkestra RTS - a i Narodnog ansambla RTS - a ali i gostujućih orkestara poput Velikog tamburaškog orkestra Radio - televizije Vojvodine, trubačkih orkestara i drugih manjih sastava, uz plesne grupe i parove, izvorne pevačke grupe, kulturno - umetnička društva... Predlagali ste najlepše narodne pesme koje su po vašem mišljenju zasluživale da se nađu u izboru od najlepših 60, svih vremena. Stručni savet projekta "60 najlepših narodnih pesama" priredio je izbor od 500 pesama, uvažavajući sve pristigle predloge gledalaca. Svih 500 pesama na konačnoj listi su bile žanrovski raznovrsne: od narodnih romansi, izvornih pesama iz cele Srbije (i iz okruženja), preko tamburaških pesama iz Vojvodine, trubačkih, sevdalinki, kafanskih, skadarlijskih, vlaških, romskih i pesama ostalih nacionalnih manjina a tu su i stariji i noviji veliki folk hitovi...

Priča o životu i snovima prvog sekretara Komunističke partije Jugoslavije obuhvata one delove njegovog životnog puta o kojima postoje izvesni pouzdani istorijski podaci. To je svedočanstvo o životu jednog izuzetnog čoveka, komuniste, profesora matematike, sanjara, od njegovog rođenja 1878. pa do smrti u Staljinovim čistkama 1938. godine.

Priča o životu i snovima prvog sekretara Komunističke partije Jugoslavije obuhvata one delove njegovog životnog puta o kojima postoje izvesni pouzdani istorijski podaci. To je svedočanstvo o životu jednog izuzetnog čoveka, komuniste, profesora matematike, sanjara, od njegovog rođenja 1878. pa do smrti u Staljinovim čistkama 1938. godine.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Pratite utakmicu Superkupa Srbije u rukometu, koja se odigrava između prvaka Srbije i osvajača kupa. Ovo takmičenje prvi put se održalo 2009. godine.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Dokumentarni film o krajputašima u zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji. Ovo je priča o spomenicima koji su posvećeni najčešće zaboravljenim junacima iz davno završenih ratova.

Dokumentarni film o krajputašima u zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji. Ovo je priča o spomenicima koji su posvećeni najčešće zaboravljenim junacima iz davno završenih ratova.

Dvadesetih godina devetnaestog veka, mladi pesnik Lisjen de Ribampre ludo je zaljubljen u baronicu de Baržeton. Da bi izbegli skandal odlučuju da zajedno pobegnu u Pariz. Međutim, stvari se ubrzo menjaju i Lisjen ostaje sam, izgubljen i odbačen. Osvetu pronalazi u objavljivanju skandaloznih tekstova.

Dvadesetih godina devetnaestog veka, mladi pesnik Lisjen de Ribampre ludo je zaljubljen u baronicu de Baržeton. Da bi izbegli skandal odlučuju da zajedno pobegnu u Pariz. Međutim, stvari se ubrzo menjaju i Lisjen ostaje sam, izgubljen i odbačen. Osvetu pronalazi u objavljivanju skandaloznih tekstova.

Vojkan Borisavljević je u svojoj preko pet decenija dugoj karijeri komponovao više od 500 kompozicija za najpoznatije umetnike nekadašnje Jugoslavije, od kojih smo neke čuli na koncertu koji je održan 22. marta 2018. godine na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.

Vojkan Borisavljević je u svojoj preko pet decenija dugoj karijeri komponovao više od 500 kompozicija za najpoznatije umetnike nekadašnje Jugoslavije, od kojih smo neke čuli na koncertu koji je održan 22. marta 2018. godine na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

U znak sećanja na Boru Đorđevića emitujemo emisiju "TV lica... kao sav normalan svet". Šta se sve promenilo u njegovom životu za 15 godina koliko je prošlo od prvog gostovanja u emisiji TV lica... kao sav normalan svet? Da li je tada mogao da zamisli da živi bilo gde van Beograda? Koje su prve reči koje je naučio na slovenačkom? Na ova i druga pitanja odgovara Bora Đorđević uoči serije koncerata u Sava centru. Na probi na kojoj je Riblja Čorba svirala sve numere sa predstojećih koncerata uz gudače, Bora je nalazio vreme da između pesama priča o prijateljstvima za sva vremena, o tome kako je kumovao grupi Legende, o hitovima koje je pisao za druge izvođače, o sećanju na prvu ploču, ali i o sadašnjem vremenu, o privikavanju na život u Sloveniji, rečima na slovo č koje je naučio, o ljubavi i novom životu.

U znak sećanja na Boru Đorđevića emitujemo emisiju "TV lica... kao sav normalan svet". Šta se sve promenilo u njegovom životu za 15 godina koliko je prošlo od prvog gostovanja u emisiji TV lica... kao sav normalan svet? Da li je tada mogao da zamisli da živi bilo gde van Beograda? Koje su prve reči koje je naučio na slovenačkom? Na ova i druga pitanja odgovara Bora Đorđević uoči serije koncerata u Sava centru. Na probi na kojoj je Riblja Čorba svirala sve numere sa predstojećih koncerata uz gudače, Bora je nalazio vreme da između pesama priča o prijateljstvima za sva vremena, o tome kako je kumovao grupi Legende, o hitovima koje je pisao za druge izvođače, o sećanju na prvu ploču, ali i o sadašnjem vremenu, o privikavanju na život u Sloveniji, rečima na slovo č koje je naučio, o ljubavi i novom životu.

Poznati violončelista održao je 24. oktobra 2023. godine prvi samostalni koncert u Beogradu, u okviru velike evropske turneje "Rebel with a Cello" . Radio televizija Srbije imala je ekskluzivno pravo na snimanje ovog koncerta, koji će ujedno biti i jedini koncert za koji je Stjepan Hauser dao prava za snimanje i emitovanje, tako da će naši gledaoci imati priliku da uživaju u koncertu jednog od najpopularnijih violončelista današnjice. Stjepan Hauser, poznat je po veličanstvenim i emotivnim interpretacijama popularnih pesama. Verovatno ne postoji osoba koja ne pamti njegov čuveni aranžman velikog hita "Despasito". Njegova virtuoznost na violončelu je nešto posebno. I ovoga puta, Stjepan Hauser poveo je publiku na čarobno muzičko putovanje, od klasične i filmske muzike, pa sve do roka i latino ritmova. Obožavatelji ovog talentovanog muzičara iščekivali su i dobili da Stjepan u svom prepoznatljivom stilu, sa svojim čelom siđe u publiku i očara publiku muzičko-scenskim performansom. Broj posetilaca na kraju njegove solističk evropske turneje meri se u stotinama hiljada, ali u Beogradu je bilo posebno, slušao ga je Novak Đoković. U jednom trenutku Novak je na Stjepanov poziv izašao na pozornicu i dobio velik pljesak publike. Potom je, na iznenađenje mnogih, uzeo saksofon u ruke i svirao s Hauserom. Stjepan Hauser je pravi virtuoz, poznat izvanrednoj sposobnosti da u svaku notu unese strast i energiju. Sa milijardama audio strimova i video pregleda na njegovom YouTube kanalu i na društvenim mrežama, ovaj violončelista je fenomen koji povezuje virtuoznost sa čistom strašću i uspeva da ujedini različite generacije ljubitelja muzike.

Poznati violončelista održao je 24. oktobra 2023. godine prvi samostalni koncert u Beogradu, u okviru velike evropske turneje "Rebel with a Cello" . Radio televizija Srbije imala je ekskluzivno pravo na snimanje ovog koncerta, koji će ujedno biti i jedini koncert za koji je Stjepan Hauser dao prava za snimanje i emitovanje, tako da će naši gledaoci imati priliku da uživaju u koncertu jednog od najpopularnijih violončelista današnjice. Stjepan Hauser, poznat je po veličanstvenim i emotivnim interpretacijama popularnih pesama. Verovatno ne postoji osoba koja ne pamti njegov čuveni aranžman velikog hita "Despasito". Njegova virtuoznost na violončelu je nešto posebno. I ovoga puta, Stjepan Hauser poveo je publiku na čarobno muzičko putovanje, od klasične i filmske muzike, pa sve do roka i latino ritmova. Obožavatelji ovog talentovanog muzičara iščekivali su i dobili da Stjepan u svom prepoznatljivom stilu, sa svojim čelom siđe u publiku i očara publiku muzičko-scenskim performansom. Broj posetilaca na kraju njegove solističk evropske turneje meri se u stotinama hiljada, ali u Beogradu je bilo posebno, slušao ga je Novak Đoković. U jednom trenutku Novak je na Stjepanov poziv izašao na pozornicu i dobio velik pljesak publike. Potom je, na iznenađenje mnogih, uzeo saksofon u ruke i svirao s Hauserom. Stjepan Hauser je pravi virtuoz, poznat izvanrednoj sposobnosti da u svaku notu unese strast i energiju. Sa milijardama audio strimova i video pregleda na njegovom YouTube kanalu i na društvenim mrežama, ovaj violončelista je fenomen koji povezuje virtuoznost sa čistom strašću i uspeva da ujedini različite generacije ljubitelja muzike.

Pratite utakmicu Superkupa Srbije u rukometu, koja se odigrava između prvaka Srbije i osvajača kupa. Ovo takmičenje prvi put se održalo 2009. godine.

Pratite utakmicu Superkupa Srbije u rukometu, koja se odigrava između prvaka Srbije i osvajača kupa. Ovo takmičenje prvi put se održalo 2009. godine.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV slagalica je kviz sa najdužom tradicijom među TV kvizovima na našim prostorima. Traje 16 godina i okuplja sve veći broj gledalaca kojima je, kako sami kažu, postala omiljena serija koju ne propuštaju. O tome svedoče podaci prema kojima je TV slagalica već nekoliko godina među deset najgledanijih emisija na svim TV stanicama u našoj zemlji. Među emisijama istog žanra zauzima jedno od prva tri mesta. Ovako zavidan nivo gledanosti i opstanak našeg domaćeg kviza u oštroj konkurenciji licencnih TV kvizova može da se objasni ocenom gledalaca i takmičara da je TV slagalica kviz koji uz zanimljive igre ima dušu.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Ovu veliku, karakterno različito obojenu porodicu predvodi Veliki Štrumpf koji zna da napravi razne čarobne napitke i baca čini. Društvo mu prave Štrumpfeta i svima poznati i omiljeni Mrgud, Kefalo, Gruber, Luftika i ostali. Štrumpfovi žive uglavnom mirnim, idiličnim životom. Ovu sreću kvari jedino zli čarobnjak Gargamel sa svojim pomoćnikom, mačkom Azraelom.

U ovoj poslednjoj epizodi trećeg ciklusa govorićemo o odrastanju, zatim o elementarnim česticama, šta nastaje kombinacijom antičestica? Ljudi od pamtiveka pokušavaju da objasne od čega se sastoji materijalni svet koji ih okružuje. Najraniji pokušaji utvrđivanja tih gradivnih elemenata u vidu zemlje, vode, vazduha, vatre… preko atoma u onom prvobitnom značenju (nedeljiv).... pogledajte emisiju.

Živimo u kolotečini svoje svakodnevice. Melju nas ordinarne, repetitivne aktivnosti usled kojih susrete ne doživimo onako kako bi bilo korisno, i potrebno - kao mogućnost da nešto spoznamo. Ovakve prilike mašimo čak i u slučaju kada nam budu, nekom prilikom, dostupni neki pametni, životno i profesionalno ostvareni likovi. Ne postavimo prava pitanja. Nestrpljivi smo da saslušamo odgovor. A ko bi još oćutao, i dao sebi komocije da ga na pravi način razume? Mi smo ih zato pozvali. Ne po bilo kakvim drugim kriterijumima, osim po proceni da će iskreno i argumentovano obrazlagati svoje stavove. Pa su tako sledile opservacije na varijaciju prustovskog upitnika, širokog spektra, od recimo Kako ste? preko: Treba li roditelj detetu biti drug? Kako se uči kako da se uči? U kojim situacijama lažete? Može li ružno da bude lepo? Kako prevazilazite stid? Šta vas prosto izbezumljuje? Mogu li manje inteligentniji da budu duhoviti? Vredi li zbilja Ronaldo toliko miliona? do duboko filozofskog Gde se nalazi duša? I sagovornici su, videćete, bili veoma iskreni i inspirisani. Vraćamo polako kulturu dijaloga, kao osnov razumevanja i komunikacije.

Povodom knjige pesama Ukrštene reči gost emisije je rok muzičar Zoran Kostić Cane. Cane je autor, pevač i frontmen grupe Partibrejkers sa kojom je, od sredine 1980-tih, objavio osam studijskih albuma, nekoliko kompilacija i albuma snimljenih uživo: Partibrejkers (1-3), Kiselo i slatko, Ledeno doba, Gramzivost i pohlepa, Sirotinjsko carstvo... Ukrštene reči su njegova prva pesnička knjiga. Za emisiju Do detalja Zoran Kostić Cane govori o knjigama koje su uticale na njega, o dahu i ritmu koji određuju njegove stihove, o tome zašto su ljubav i smrt večite teme... U razgovoru učestvuje i književna kritičarka dr Vesna Trijić.

Sedam vrsnih domaćica i uspešnih dama iz različitih krajeva Srbije spremaju najbolje specijalitete, ugošćavaju jedna drugu, razmenjuju recepte i kroz druženje i zanimljive priče upoznaju nova mesta u Srbiji.

Nastup duvačkog ansambla SO RTS pod dirigentskom palicom Davida Valtera.

Ako želite da čujete novosti iz sveta nauke, razotkrijete mitove ili istražite naučnu stranu svakodnevnih pojava, onda je vreme da zajedno krenemo u "Naučni portalˮ. Pažljivo ćemo pratiti dešavanja u svetu nauke a aktuelne teme posmatrati iz naučnog ugla.

Širom sveta opada poverenje u medije jer se mediji opažaju kao institucije koje su pod neposrednom kontrolom politike, različitih centara moći, ali i kao institucije kojima je primarni cilj ostvarivanje profita a ne interes publike. Jovan, obučen kao bokser, sprema se za meč protiv Crnog virusa, višestrukog šampiona u kategorijama nepismenosti, prostakluka, širenja lažnih informacija i proverenih laži. Jovan i Jovana uspevaju da nagovore Milevu da sudi ovaj odlučujući meč. (Konačno, sam meč se organizuje u njenoj radionici). Robot Radenko u ulozi sportskog komentatora, prenosi meč za koji postoji veliko interesovanje. Jovana je u Jovanovom timu. Hrabri ga da istraje u borbi za istinu. Ko će pobediti? Jovana je u Jovanovom timu. Hrabri ga da istraje u borbi za istinu. TV serija "Superheroji medijske pismenosti" se sastoji iz igranih, animiranih i dokumentarnih segmenata. Namenjena je deci i mladima, ali i opštoj populaciji. Dakle, i digitalnim urođenicima kao i digitalnim doseljenicima.

Emisije su zamišljene kao objašnjenje najčešće upotrebljavanih ekoloških termina i sintagmi, uz stručne komentare ekologa i ilustracije praktičnog značenja.

Ovoga puta svoje skriveno mesto (selo Merovac, Kuršumlija, Đavolja varoš) otkriva dr Igor Đurišić.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Radnja serije odvija se u Majamiju i prati Dekstera Morgana, serijskog ubicu koji radi u policiji kao forenzičar za krv. Zbog tragedije koju je doživeo u detinjstvu, oseća strast i potrebu za ubijanjem, koju je njegov otac koji ga je usvojio, policajac Hari Morgan, kanalisao da ubija ljude koji to "zaslužuju". Tako su Deksterove žrtve većinom ostale ubice koji su izbegli sudsku kaznu, ili nikad nisu ni bili pod istragom. U seriji je prikazano Deksterovo balansiranje između svakodnevnog života i njegovog tajnog identiteta. Filmski i televizijski kritičari su ovu kriminalističku seriju gde je glavni lik masovni ubica dočekali gotovo ovacijama tako da je ona dobila najviše moguće ocene od kritičara američkih časopisa Čikago San - Tajms, Njujork dejli njuz, San Francisko hronikl, Pipl vikli dok su kritičari najuticajnih medija bili malo pažljiviji u izjašnjavanju, tako da su dali niže ocene. Takođe, seriju su pratile oštre kritike Roditeljskog televizijskog saveta (Parents Television Council) iz kog su tvrdili da gledaoci navijaju za serijskog ubicu i da se nadaju da neće biti uhvaćen. Svojim kritikama su izborili zabranu praćenja serije gledaocima mlađim od 14 godina.

Pratite program za dijasporu i budite deo naših prelepih susreta.

Ekipa emisije "Lov i ribolov" u cilju popularizacije lova i ribolova obilazi svet. Snimamo atraktivne destinacije, prirodne lepote zemljine kugle, jedinstvene kulture pojedinih naroda koji žive u najudaljenijim krajevima sveta kao što su Sibir, Afrika, Mongolija, Skandinavija.

Emisija o nacionalnim manjinama u Srbiji. Brojni narodi na ovim prostorima vekovima su živeli i danas žive zajedno. Uprkos ratovima iz devedestih godina i velikog pomeranja naroda, Srbija je i dalje zemlja sa nejvećom nacionalnom raznolikošću. Vojvodina je i dalje jedinstven primer multinacionalnost o prepoznatljiva je kao "Evropa u malom". Ali manjine žive u čitavoj Srbiji. Popis iz 2011. je pokazao da u Srbiji živi 21 etnička zajednica. Upoznaćemo se sa jezičkim, kulturnim, konfesionalnim i svim drugim različitostima.

U ovoj emisiji edukativno-informativnog karaktera bavimo se svakodnevnim pojavama sa naučnog stanovišta, ispitujući uticaj našeg svakodnevnog života i poslova na globalne promene.

Pratite prenose utakmica "Svesrpskog kupa" u kom se takmiče po dva najbolja kluba iz Srbije i Republike Srpske.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Pratite prenose utakmica "Svesrpskog kupa" u kom se takmiče po dva najbolja kluba iz Srbije i Republike Srpske. Takmičenje je osnovano 2014. godine, a pobednici prvog izdanja bili su rukometaši "Vojvodine".

Čas anatomije, nova emisija Redakcije za kulturu koju uređuju Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac a koju je rediteljski uobličio Filip Čolović, nastoji da analizira i osvetli anatomiju aktuelnog javnog kulturnog prostora. Kroz razgovor u studiju, esejistički i kritički pristup, na jednom mestu ukrštaju se stavovi, predstavljaju planovi, tumače pojave koje formiraju i odražavaju "duh jednog vremena".

S vremena na vreme Studio znanja se okrene neiscrpnoj temi novih tehnologija koje u korak prate naš život, a nekad čak odu i daleko ispred nas. Zato ćemo se danas osvrnuti na neke od najnovijih tehnoloških trendova – kada su u pitanju IT i veštačka inteligencija, ali prirodne nauke koje omogućavaju naš život zdravijim. Do kakvih najnovijih saznanja je došla laboratorija za analizu podataka i primenu veštačke inteligencije Elektrotehničkog fakulteta, saznajemo od rukovodioca ove laboratorije, profesora Dražena Draškovića. Stručnjak za kriptovalute, Arvin Kamberi, objašnjava nam šta je blokčejn tehnologija, kao i na koji način je ona povezana sa kriptovalutama. Ni obrazovanje više ne možemo zamisliti bez novih tehnologija. Pitanje "Na koji način mladi najlakše i najbrže mogu da dobiju potrebna znanja, savladaju ih i koriste", bilo je u fokusu projekta "Update" Naučno-tehnološkog parka iz Novog Sada, o kom će nam nešto više reći Vladimir Todorović. U drugom delu emisije pažnju usmeravamo na spoj tehnologije sa prirodnim naukama – medicinom i hemijom. Klimatske promene, globalno zagrevanje – goruće su teme godinama unazad koje direktno utiču na naše zdravlje. Koja nova rešenja nudi nauka u savezu sa tehnologijom saznajemo od Konsantina Ilijevića, docenta Hemijskog fakulteta. Kakve inovacije nam dolaze iz oblasti medicine kada je u pitanju lečenje matičnim ćelijama, govori nam Hristina Obradović sa Instituta za medicinska istraživanja. Svet u kom se tehnologija sve više razvija, a planeta biva sve ugroženija, utiče i na umetnike. "Neka druga mesta" naziv je izložbe koja je povezala umetnost tehnološke inovacije i naučna istraživanja. Na koji način, reći će nam umetnica i koordinatorka projekta Sonja Lundin. Za muziku je ove nedelje zadužen trio u sastavu Dora Petković klavir, Sofija Marković violina i Uroš Kočišević violina. Oni će nam izvesti pesmu grupe ABBA "Money, Money, Money", temu iz filma Artificial inteligence i kompoziciju grupe Krafwerk "Computer Love". U prilozima naših novinara, videćemo na koji način poljoprivreda, medicina, moda i muzika, imaju višestruke koristi od "virtuelne pameti".

Alan i Mari doseljavaju se u mirno predgrađe. Čudni tunel u podrumu njihove nove kuće okrenuće im život naopako. Kada Alanov šef i njegova devojka dođu na večeru, Alan je u iskušenju da im priča o tunelu, ali Mari je opsednuta podrumom i ne želi da se o njemu čuje ni reč...

Koncert pod nazivom Sve bilo je muzika održan je kao svojevrstan omaž legendarnom umetniku, kantautoru, aranžeru, dirigentu - Arsenu Dediću. Na čelu sa Matijom Dedićem i Gabi Novak, nastupili su brojni umetnici među kojima su Bojana Stamenov, Ana Stanić, Petar Grašo, Frajle, Sergej Ćetković, klapa Maslina i hor Kolibri.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Pratite prenose utakmica "Svesrpskog kupa" u kom se takmiče po dva najbolja kluba iz Srbije i Republike Srpske.

Ekipa emisije "Lov i ribolov" u cilju popularizacije lova i ribolova obilazi svet. Snimamo atraktivne destinacije, prirodne lepote zemljine kugle, jedinstvene kulture pojedinih naroda koji žive u najudaljenijim krajevima sveta kao što su Sibir, Afrika, Mongolija, Skandinavija.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Pratite prenose utakmica "Svesrpskog kupa" u kom se takmiče po dva najbolja kluba iz Srbije i Republike Srpske.

Pratite prenose utakmica "Svesrpskog kupa" u kom se takmiče po dva najbolja kluba iz Srbije i Republike Srpske. Takmičenje je osnovano 2014. godine, a pobednici prvog izdanja bili su rukometaši "Vojvodine".

Pratite prenose utakmica "Svesrpskog kupa" u kom se takmiče po dva najbolja kluba iz Srbije i Republike Srpske. Takmičenje je osnovano 2014. godine, a pobednici prvog izdanja bili su rukometaši "Vojvodine".

Koncert pod nazivom Sve bilo je muzika održan je kao svojevrstan omaž legendarnom umetniku, kantautoru, aranžeru, dirigentu - Arsenu Dediću. Na čelu sa Matijom Dedićem i Gabi Novak, nastupili su brojni umetnici među kojima su Bojana Stamenov, Ana Stanić, Petar Grašo, Frajle, Sergej Ćetković, klapa Maslina i hor Kolibri.

Koncert pod nazivom Sve bilo je muzika održan je kao svojevrstan omaž legendarnom umetniku, kantautoru, aranžeru, dirigentu - Arsenu Dediću. Na čelu sa Matijom Dedićem i Gabi Novak, nastupili su brojni umetnici među kojima su Bojana Stamenov, Ana Stanić, Petar Grašo, Frajle, Sergej Ćetković, klapa Maslina i hor Kolibri.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV slagalica je kviz sa najdužom tradicijom među TV kvizovima na našim prostorima. Traje 16 godina i okuplja sve veći broj gledalaca kojima je, kako sami kažu, postala omiljena serija koju ne propuštaju. O tome svedoče podaci prema kojima je TV slagalica već nekoliko godina među deset najgledanijih emisija na svim TV stanicama u našoj zemlji. Među emisijama istog žanra zauzima jedno od prva tri mesta. Ovako zavidan nivo gledanosti i opstanak našeg domaćeg kviza u oštroj konkurenciji licencnih TV kvizova može da se objasni ocenom gledalaca i takmičara da je TV slagalica kviz koji uz zanimljive igre ima dušu.

TV slagalica je kviz sa najdužom tradicijom među TV kvizovima na našim prostorima. Traje 16 godina i okuplja sve veći broj gledalaca kojima je, kako sami kažu, postala omiljena serija koju ne propuštaju. O tome svedoče podaci prema kojima je TV slagalica već nekoliko godina među deset najgledanijih emisija na svim TV stanicama u našoj zemlji. Među emisijama istog žanra zauzima jedno od prva tri mesta. Ovako zavidan nivo gledanosti i opstanak našeg domaćeg kviza u oštroj konkurenciji licencnih TV kvizova može da se objasni ocenom gledalaca i takmičara da je TV slagalica kviz koji uz zanimljive igre ima dušu.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Emisija iz kulture koja se osvrće na živote i stvaralaštvo umetnika različitog kalibra.

Emisija iz kulture koja se osvrće na živote i stvaralaštvo umetnika različitog kalibra.

9. epizoda TV serije "Nebojša Čelik" o adolescentskom strahu od autoriteta. Šta je to autoritet? Kako se postaje autoritet? Da li je autoritet onaj koga se treba plašiti? Sve ove dileme pokrenuće Nebojšu na razmišljanje, naravno u tome će mu pomoći i Košava. Da li je urednik autoritet za Nebojšu? Koliko je sve to ozbiljno, a koliko može da bude i komično objasniće nam Master Blastersi u songu na tekst Vladislave Vojnović kroz muziku Dušana Bezuhe kao i Tasa sa pričom iz svog iskustva. Specijalni gost je pukovnica vojske Srbije Mirjana Milenković, koja objašnjava šta je hijerarhija, a šta autoritet u vojci. I na kraju stari prijatelj serije psiholog prof. dr Ivan Jerković.

9. epizoda TV serije "Nebojša Čelik" o adolescentskom strahu od autoriteta. Šta je to autoritet? Kako se postaje autoritet? Da li je autoritet onaj koga se treba plašiti? Sve ove dileme pokrenuće Nebojšu na razmišljanje, naravno u tome će mu pomoći i Košava. Da li je urednik autoritet za Nebojšu? Koliko je sve to ozbiljno, a koliko može da bude i komično objasniće nam Master Blastersi u songu na tekst Vladislave Vojnović kroz muziku Dušana Bezuhe kao i Tasa sa pričom iz svog iskustva. Specijalni gost je pukovnica vojske Srbije Mirjana Milenković, koja objašnjava šta je hijerarhija, a šta autoritet u vojci. I na kraju stari prijatelj serije psiholog prof. dr Ivan Jerković.

"Avanture Heti Feder" adaptacija je istoimenog romana poznate spisateljice za decu, Džeklin Vilson. Smeštena u viktorijansko doba, u centru zbivanja se nalazi devojčica Heti koja je ostavljena kao beba u domu za nezbrinutu decu. Nakon kratkotrajnog perioda provedenog u hraniteljskoj porodici, Heti je primorana da se vrati u bolnicu kako bi nastavila školovanje i pripremila se za budući posao služavke, kao i sve ostale devojčice u domu. Međutim, Heti je posebna - ona uprkos brojnim preprekama, ne odustaje od pronalaska svoje majke i borbe za sopstvenu slobodu. Uz svoje prijatelje, ona se suočava sa nedaćama života, iz epizode u epizodu pokazujući svoju hrabrost i domišljatost. Očekujte bezvremenu i neodoljivu priču koja uspešno oživljava epohu i uvlači nas u viktorijansku englesku i sve njene raznolikosti. Iskrena dečja prijateljstva, težak život siročića, smešne i tragične trenutke gledamo kroz oči dečaka i devojčica koji u svemu što im se suprotstavlja ipak uspevaju da pronađu razlog za igru i zabavu!

"Avanture Heti Feder" adaptacija je istoimenog romana poznate spisateljice za decu, Džeklin Vilson. Smeštena u viktorijansko doba, u centru zbivanja se nalazi devojčica Heti koja je ostavljena kao beba u domu za nezbrinutu decu. Nakon kratkotrajnog perioda provedenog u hraniteljskoj porodici, Heti je primorana da se vrati u bolnicu kako bi nastavila školovanje i pripremila se za budući posao služavke, kao i sve ostale devojčice u domu. Međutim, Heti je posebna - ona uprkos brojnim preprekama, ne odustaje od pronalaska svoje majke i borbe za sopstvenu slobodu. Uz svoje prijatelje, ona se suočava sa nedaćama života, iz epizode u epizodu pokazujući svoju hrabrost i domišljatost. Očekujte bezvremenu i neodoljivu priču koja uspešno oživljava epohu i uvlači nas u viktorijansku englesku i sve njene raznolikosti. Iskrena dečja prijateljstva, težak život siročića, smešne i tragične trenutke gledamo kroz oči dečaka i devojčica koji u svemu što im se suprotstavlja ipak uspevaju da pronađu razlog za igru i zabavu!

Da li ste čuli šta ima novo? "Plava ptica" leti ponovo! Da se podsete i veliki i mali, za početak idu novi specijali!Gde živi šišteća bubašvaba? U kakvom se mleku kupala Kleopatra? Šta su toreadori, a šta je baget? U kojoj se zemlji jede suvlaki, a u kojoj se čaj pije četiri sata? Odgovore na ova i još mnoga zanimljiva pitanja, pronađite u našem prvom specijalu devete sezone, u kome se podsećamo zemalja u koje su Osman i Borka putovali u proteklim sezonama.

Da li ste čuli šta ima novo? "Plava ptica" leti ponovo! Da se podsete i veliki i mali, za početak idu novi specijali!Gde živi šišteća bubašvaba? U kakvom se mleku kupala Kleopatra? Šta su toreadori, a šta je baget? U kojoj se zemlji jede suvlaki, a u kojoj se čaj pije četiri sata? Odgovore na ova i još mnoga zanimljiva pitanja, pronađite u našem prvom specijalu devete sezone, u kome se podsećamo zemalja u koje su Osman i Borka putovali u proteklim sezonama.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez? Šta je to što može da doprinese sprečavanju bolesti ili bržem oporavku? Koja su nova naučna saznanja o biljnim lekovima, tradicionalnoj medicini, aktivnom pristupu zdravlju, samolečenju? Dobro je znati odgovore na ova pitanja i zato se to istražuje u emisiji.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez? Šta je to što može da doprinese sprečavanju bolesti ili bržem oporavku? Koja su nova naučna saznanja o biljnim lekovima, tradicionalnoj medicini, aktivnom pristupu zdravlju, samolečenju? Dobro je znati odgovore na ova pitanja i zato se to istražuje u emisiji.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

U Domu narodne skupštine u Beogradu održana je dvodnevna manifestaciju "Jedinstvo i snaga - Srbija". Uz visoke državne zvaničnike, ova manifestacija okupila je i više od 250 predstavnike organizacija i udruženja Srba van matične države. Bila je to prilika da se razmene iskustava, ali istaknu potrebe i zahtevi naših građana u dijaspori, koji mogu da im olakšaju povratak i ulaganje u matičnu zemlju. Razgovaralo se i o potrebi očuvanja nacionalnog, kulturnog i verskog identiteta naših ljudi u rasejanju kao i njihovoj ulozi u jačanju međunarodnog ugleda Republike Srbije.

U Domu narodne skupštine u Beogradu održana je dvodnevna manifestaciju "Jedinstvo i snaga - Srbija". Uz visoke državne zvaničnike, ova manifestacija okupila je i više od 250 predstavnike organizacija i udruženja Srba van matične države. Bila je to prilika da se razmene iskustava, ali istaknu potrebe i zahtevi naših građana u dijaspori, koji mogu da im olakšaju povratak i ulaganje u matičnu zemlju. Razgovaralo se i o potrebi očuvanja nacionalnog, kulturnog i verskog identiteta naših ljudi u rasejanju kao i njihovoj ulozi u jačanju međunarodnog ugleda Republike Srbije.

Informativna emisija koja se bavi vojno - bezbednosnim temama. Saznajte novosti iz vojske i gledajte zanimljive priče o životu i radu pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, naoružanju i vojnoj opremi, vojnoj istoriji, međunarodnoj vojnoj saradnji odbrambenoj industriji, zanimljivostima, naučnim istraživanjima iz sfere odbrane i "drugim snagama odbrane" - žandarmeriji i drugim specijalnim jedinicama policije.

Emisija "Nas je 10 odsto" ima cilj da promoviše osobe sa invaliditetom, koje su tu, svuda oko nas. To su naši rođaci, komšije, kolege, prijatelji, koji imaju iste želje, radosti, strahove... U pravoj armiji od oko 800 hiljada ljudi koji imaju neki od oblika invaliditeta nalaze se priznati stručnjaci, naučni radnici, umetnici, vrhunski sportisti.

Emisija "Nas je 10 odsto" ima cilj da promoviše osobe sa invaliditetom, koje su tu, svuda oko nas. To su naši rođaci, komšije, kolege, prijatelji, koji imaju iste želje, radosti, strahove... U pravoj armiji od oko 800 hiljada ljudi koji imaju neki od oblika invaliditeta nalaze se priznati stručnjaci, naučni radnici, umetnici, vrhunski sportisti.

Tim predvođen Zoranom Živkovićem, autorom, urednikom i idejnim tvorcem emisije, vodiće gledaoce kroz svet nauke, obrazovanja i najrazličitijih ideja na originalan način.

Tim predvođen Zoranom Živkovićem, autorom, urednikom i idejnim tvorcem emisije, vodiće gledaoce kroz svet nauke, obrazovanja i najrazličitijih ideja na originalan način.

Beograd sa svojom okolinom "krije" mnogobrojne prirodne lepote na samo par kilometara udaljenosti od gradske vreve. O beogradskim oazama govore naši poznati i nepoznati sugrađani, kao i oni koji sticajem okolnosti borave u Beogradu. U ovoj epizodi videćete koliko je adrenalinski zanimljiv tandem skok koji je slikan na Aerodromu Lisičji jarak.

Beograd sa svojom okolinom "krije" mnogobrojne prirodne lepote na samo par kilometara udaljenosti od gradske vreve. O beogradskim oazama govore naši poznati i nepoznati sugrađani, kao i oni koji sticajem okolnosti borave u Beogradu. U ovoj epizodi videćete koliko je adrenalinski zanimljiv tandem skok koji je slikan na Aerodromu Lisičji jarak.

Na krajnjem jugoistoku naše zemlje, na tromeđi Srbije, Buarske i Makedonije, nalazi se velika prirodna retkost – Jarešnik, šuma krimskog bora. Zahvaljujući tome što je na nepristupačnom mestu, ova šuma prašumskog tipa ostala je netaknuta, i slobodno se razvijala, tako da su neka od stabala visoka i 30 metara, prečnika jedan metar. Ovo područje je zaštićeno kao specijalni rezervat prirode, i u poslednje vreme sve je više onih koji žele da posete ovo jedinstveno skrovito mesto. Naša kamera zabeležila je jedinstvenu lepotu čarobne šume bora sa Krima, ali i druge zanimljivosti i znamenitosti Bosilegrada, čijem području Jarešnik pripada.

Na krajnjem jugoistoku naše zemlje, na tromeđi Srbije, Buarske i Makedonije, nalazi se velika prirodna retkost – Jarešnik, šuma krimskog bora. Zahvaljujući tome što je na nepristupačnom mestu, ova šuma prašumskog tipa ostala je netaknuta, i slobodno se razvijala, tako da su neka od stabala visoka i 30 metara, prečnika jedan metar. Ovo područje je zaštićeno kao specijalni rezervat prirode, i u poslednje vreme sve je više onih koji žele da posete ovo jedinstveno skrovito mesto. Naša kamera zabeležila je jedinstvenu lepotu čarobne šume bora sa Krima, ali i druge zanimljivosti i znamenitosti Bosilegrada, čijem području Jarešnik pripada.

Obrazovanje i naučna istraživanja na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, na Katedri za biotehnologiju, idu ruku pod ruku sa integrisanim konceptom kreiranja budućih stručnjaka. Inovativna rešenja kruna su naučno-istraživačkog rada vrednih studenata i njihovih profesora. U emisiji "Eko perspektive" od profesora i studenata Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu saznajemo kako se postaje inženjer budućnosti.

Danas su začinske biljke dostupne svima i ne razmišljamo mnogo o njima kada ih koristimo u kulinarstvu. Ali nije oduvek bilo tako. U davnoj prošlosti, začini su bili sinonim ekonomske moći, nedostižni i skupi, zbog njih su se čak vodili i ratovi, ali i dešavala velika geografska otkrića. Za začine se vezuju brojni mitovi, predanja i verovanja, ali njihova najvažnija uloga danas je u gastronomiji, jer predstavljaju nezaobilazan dodatak svakom jelu.

Srbija je u Parizu imala 112 olimpijaca u 16 sportova i osvojila je pet odličja - tri zlata, jedno srebro i jednu bronzu. Najpre su šampioni postali Damir Mikec i Zorana Arunović u gađanju vazdušnim pištoljem u miksu. Potom je svoj san ostvario i Novak Đoković. Nakon bronze u Pekingu, četvrtog mesta u Londonu i Tokiju i rane eliminacije u Rio de Žaneiru, srpski teniser konačno se domogao zlatne medalje. Nije izgubio ni jedan set na putu do finala, gde je takođe sa 2:0 savladao fantastičnog Karlosa Alkaraza. Vaterpolisti Srbije takođe su postali prvaci Olimpijskih igara. Nakon smene generacije u Tokiju niko nije očekivao da će osvojiti medalju i to zlatnu. Treći put za redom postali su šampioni. Do srebrnog odličja u Parizu stigla je Aleksandra Perišić u tekvandou, dok su košarkaši Srbije bili treći. Bronzu su izvojevali u duelu sa svetskim šampionom Nemačkom, ali je polufinalna utakmica Srbije i Sjedinjenih Američkih Država ocenjena kao najbolja na celom turniru. Amerika je bila na pragu poraza i tek u samom finišu je obezbedila trijumf. U emisiji će biti reči i o rezultatima ostalih sportista Srbije, ko je sve iznenadio, a ko razočarao.

Danas su začinske biljke dostupne svima i ne razmišljamo mnogo o njima kada ih koristimo u kulinarstvu. Ali nije oduvek bilo tako. U davnoj prošlosti, začini su bili sinonim ekonomske moći, nedostižni i skupi, zbog njih su se čak vodili i ratovi, ali i dešavala velika geografska otkrića. Za začine se vezuju brojni mitovi, predanja i verovanja, ali njihova najvažnija uloga danas je u gastronomiji, jer predstavljaju nezaobilazan dodatak svakom jelu.

U Olimpijskim krugovima deo emisije posvećen je aktivnostima Olimpijskog komiteta Srbije koje su namenjene mladima, ali i saradnji sa sponzorima, Članovi olimpijskog pula na različite načine pružaju podršku našim sportistima.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Penzionisani oficiri Džejms Kirk, Montgomeri Skot i Pavel Čehov gosti su na novom "Enterprajzu B". Probno putovanje kreće neobičnim tokom kada "Enterprajz" naiđe na dva zarobljena broda. Kirk predvodi opasnu misiju spasavanja i nestaje. Sedamdeset godine kasnije, kapetan Žan Lik Pikard, zapovednik "Enterprajza D" spasava naučnika Sorana, ne znajući da ovaj želi da uništi njegov svemirski brod. Pikard se mora obratiti za pomoć legendarnom kapetanu iz prošlosti.

Penzionisani oficiri Džejms Kirk, Montgomeri Skot i Pavel Čehov gosti su na novom "Enterprajzu B". Probno putovanje kreće neobičnim tokom kada "Enterprajz" naiđe na dva zarobljena broda. Kirk predvodi opasnu misiju spasavanja i nestaje. Sedamdeset godine kasnije, kapetan Žan Lik Pikard, zapovednik "Enterprajza D" spasava naučnika Sorana, ne znajući da ovaj želi da uništi njegov svemirski brod. Pikard se mora obratiti za pomoć legendarnom kapetanu iz prošlosti.

"Buldožer", bivša fudbalska zvezda, sada radi kao ribar. Kada grupa skitnica organizuje fudbalski meč protiv lokalne vojne baze, od njega zatraži da im bude trener. Pošto je njegov brod oštećen u sudaru s podmornicom i trenutno nema posao, on prihvata ponudu.

"Buldožer", bivša fudbalska zvezda, sada radi kao ribar. Kada grupa skitnica organizuje fudbalski meč protiv lokalne vojne baze, od njega zatraži da im bude trener. Pošto je njegov brod oštećen u sudaru s podmornicom i trenutno nema posao, on prihvata ponudu.

U 63. godini života Karen Bliksen je na vrhuncu slave i smeši joj se Nobelova nagrada za književnost. Prošlo je sedamnaest godina od njene poznate afričke avanture, kada se vratila u razorenu Dansku. Narušenog zdravlja, nakon što je izgubila ljubav svog života, ponovo se uzdiže kao književna senzacija. Živi izolovao dok joj za oko ne zapadne zgodni tridesetogodišnji pesnik. Obećava mu slavu ukoliko je bez pogovora sluša, makar ga to koštalo svega u životu.

U 63. godini života Karen Bliksen je na vrhuncu slave i smeši joj se Nobelova nagrada za književnost. Prošlo je sedamnaest godina od njene poznate afričke avanture, kada se vratila u razorenu Dansku. Narušenog zdravlja, nakon što je izgubila ljubav svog života, ponovo se uzdiže kao književna senzacija. Živi izolovao dok joj za oko ne zapadnezgodni tridesetogodišnji pesnik. Obećava mu slavu ukoliko je bez pogovora sluša, makar ga to koštalo svega u životu.

Glavni protagonisti su meksička zvezda Dijego Luna i američki glumac Majkl Penja. Dijego tumači ulogu narkobosa Migela Anhela Feliks Galjarda, koji je osnovao tadašnji najjači meksički kartel, dok će se Majkl u ulozi Kikija Kamarena boriti ispred DEA - američke policijsko-obaveštajne agencije za suzbijanje narkotika. Polazna tačka ovog puta je država u centralnoj Americi, umesto dosadašnje Južne Amerike, kada smo gledali kako je izgledalo živeti u Kolumbiji u doba Pabla Eskobara. Priča je fokusirana na samo osnivanje i jačanje zloglasnog meksičkog kartela, uz svesrdnu pomoć korumpirane vlade. Tok radnje je ovoga puta nešto drugačiji. Sve se dešava 80-ih godina u Gvadalahari i započinje akcijom agenta koji je prihvativši novu poziciju sa porodicom napustio Kaliforniju i preselio se u zemlju koja je postala jedna od najsnažnijih krijumčarskih ruta na svetu. Njegova misija je da uhvati šefa kartela u nastajanju. Za razliku od Kolumbijaca, koji su odmah krenuli s kokainom, izvorni proizvod meksičkih kartela bila je marihuana pa tako društvance Migela Anhela pokušava da poveže porodice koje kontrolišu pojedine gradove i da od njih napravi nešto što bi se nazvalo kartel. Serija prikazuje i kako je nastala najveća plantaža marihuane koja je ikada postojala i protezala se na nezamislivih 500 hektara, a i kako je američka DEA u početku bila potpuno nepripremljena i nespremna za borbu s ovakvo dobro organizovanom kriminalnom organizacijom.

Glavni protagonisti su meksička zvezda Dijego Luna i američki glumac Majkl Penja. Dijego tumači ulogu narkobosa Migela Anhela Feliks Galjarda, koji je osnovao tadašnji najjači meksički kartel, dok će se Majkl u ulozi Kikija Kamarena boriti ispred DEA - američke policijsko-obaveštajne agencije za suzbijanje narkotika. Polazna tačka ovog puta je država u centralnoj Americi, umesto dosadašnje Južne Amerike, kada smo gledali kako je izgledalo živeti u Kolumbiji u doba Pabla Eskobara. Priča je fokusirana na samo osnivanje i jačanje zloglasnog meksičkog kartela, uz svesrdnu pomoć korumpirane vlade. Tok radnje je ovoga puta nešto drugačiji. Sve se dešava 80-ih godina u Gvadalahari i započinje akcijom agenta koji je prihvativši novu poziciju sa porodicom napustio Kaliforniju i preselio se u zemlju koja je postala jedna od najsnažnijih krijumčarskih ruta na svetu. Njegova misija je da uhvati šefa kartela u nastajanju. Za razliku od Kolumbijaca, koji su odmah krenuli s kokainom, izvorni proizvod meksičkih kartela bila je marihuana pa tako društvance Migela Anhela pokušava da poveže porodice koje kontrolišu pojedine gradove i da od njih napravi nešto što bi se nazvalo kartel. Serija prikazuje i kako je nastala najveća plantaža marihuane koja je ikada postojala i protezala se na nezamislivih 500 hektara, a i kako je američka DEA u početku bila potpuno nepripremljena i nespremna za borbu s ovakvo dobro organizovanom kriminalnom organizacijom.

Povod za razgovor sa umetnicom Aleksandrijom Ajduković je njena aktuelna izložba Integracija u tri faze u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda. Aleksandrija Ajduković je fotografkinja, snimateljka, vizuelna umetnica, školovala se u Beogradu, Novom Sadu i Beču. Radila je kao novinski i arhivski fotograf i kao fotograf na filmu. Predaje fotografiju na Fakultetu za medije i komunikaciju. Trostruka je finalistkinja Mangelos nagrade, dobitnica Nagrade Oktobarskog salona i Henkel Art Award za mladog umetnika. Njen film Ibarska Highway nagrađen je na festivalima u Grčkoj i u Srbiji. U emisiji Aleksandrija Ajduković govori o proširenom polju fotografije i filma, o tome koliko naše pomeranje u novu mikro sredinu menja naše živote, odnosno o tome zašto svaka integracija ima najmanje tri faze. U razgovoru o njenoj umetnosti učestvuje i kritičarka Danijela Purešević.

Povod za razgovor sa umetnicom Aleksandrijom Ajduković je njena aktuelna izložba Integracija u tri faze u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda. Aleksandrija Ajduković je fotografkinja, snimateljka, vizuelna umetnica, školovala se u Beogradu, Novom Sadu i Beču. Radila je kao novinski i arhivski fotograf i kao fotograf na filmu. Predaje fotografiju na Fakultetu za medije i komunikaciju. Trostruka je finalistkinja Mangelos nagrade, dobitnica Nagrade Oktobarskog salona i Henkel Art Award za mladog umetnika. Njen film Ibarska Highway nagrađen je na festivalima u Grčkoj i u Srbiji. U emisiji Aleksandrija Ajduković govori o proširenom polju fotografije i filma, o tome koliko naše pomeranje u novu mikro sredinu menja naše živote, odnosno o tome zašto svaka integracija ima najmanje tri faze. U razgovoru o njenoj umetnosti učestvuje i kritičarka Danijela Purešević.

Mesec posvećen Bitefu nastavljamo emitovanjem snimka belgijske plesne predstave "Ikarov pad", u režiji Frederika Flamana. Na Bitefu je 1990. godine dobila nagradu Mira Trailović, a posebno je zanimljivo to što je ova predstava na našoj televiziji te godine emitovana uživo iz Sava centra. Reč je o visoko estetizovanom scenskom delu koje kroz pokret istražuje poziciju pojedinca zarobljenog između umetnosti i tehnologije, oslanjajući se na mit o Ikaru i Dedalu. Fabricio Plesi je autor scenografije i video skulptura, a muziku je komponovao Majkl Najman.

Mesec posvećen Bitefu nastavljamo emitovanjem snimka belgijske plesne predstave "Ikarov pad", u režiji Frederika Flamana. Na Bitefu je 1990. godine dobila nagradu Mira Trailović, a posebno je zanimljivo to što je ova predstava na našoj televiziji te godine emitovana uživo iz Sava centra. Reč je o visoko estetizovanom scenskom delu koje kroz pokret istražuje poziciju pojedinca zarobljenog između umetnosti i tehnologije, oslanjajući se na mit o Ikaru i Dedalu. Fabricio Plesi je autor scenografije i video skulptura, a muziku je komponovao Majkl Najman.

Svetska atrakcija pravca world music, ansambl Barcelona Gipsy Balcan Orchestra, održao je koncert u Beogradu. Jedinstven i savremen zvuk tog ansambla dolazi iz posvećenog i strastvenog proučavanja melodija, sazvučja i karaktera romske, klezmer, balkanske i mediteranske muzike. Sedmočlani sastav, sa sedištem u Barseloni, pobuđuje interesovanje širom Evrope svojim jedinstvenim stilom, koji sažima muziku Balkana, Srednjeg istoka i obala Mediterana.

Svetska atrakcija pravca world music, ansambl Barcelona Gipsy Balcan Orchestra, održao je koncert u Beogradu. Jedinstven i savremen zvuk tog ansambla dolazi iz posvećenog i strastvenog proučavanja melodija, sazvučja i karaktera romske, klezmer, balkanske i mediteranske muzike. Sedmočlani sastav, sa sedištem u Barseloni, pobuđuje interesovanje širom Evrope svojim jedinstvenim stilom, koji sažima muziku Balkana, Srednjeg istoka i obala Mediterana.

Penzionisani oficiri Džejms Kirk, Montgomeri Skot i Pavel Čehov gosti su na novom "Enterprajzu B". Probno putovanje kreće neobičnim tokom kada "Enterprajz" naiđe na dva zarobljena broda. Kirk predvodi opasnu misiju spasavanja i nestaje. Sedamdeset godine kasnije, kapetan Žan Lik Pikard, zapovednik "Enterprajza D" spasava naučnika Sorana, ne znajući da ovaj želi da uništi njegov svemirski brod. Pikard se mora obratiti za pomoć legendarnom kapetanu iz prošlosti.

Penzionisani oficiri Džejms Kirk, Montgomeri Skot i Pavel Čehov gosti su na novom "Enterprajzu B". Probno putovanje kreće neobičnim tokom kada "Enterprajz" naiđe na dva zarobljena broda. Kirk predvodi opasnu misiju spasavanja i nestaje. Sedamdeset godine kasnije, kapetan Žan Lik Pikard, zapovednik "Enterprajza D" spasava naučnika Sorana, ne znajući da ovaj želi da uništi njegov svemirski brod. Pikard se mora obratiti za pomoć legendarnom kapetanu iz prošlosti.

U 63. godini života Karen Bliksen je na vrhuncu slave i smeši joj se Nobelova nagrada za književnost. Prošlo je sedamnaest godina od njene poznate afričke avanture, kada se vratila u razorenu Dansku. Narušenog zdravlja, nakon što je izgubila ljubav svog života, ponovo se uzdiže kao književna senzacija. Živi izolovao dok joj za oko ne zapadnezgodni tridesetogodišnji pesnik. Obećava mu slavu ukoliko je bez pogovora sluša, makar ga to koštalo svega u životu.

U 63. godini života Karen Bliksen je na vrhuncu slave i smeši joj se Nobelova nagrada za književnost. Prošlo je sedamnaest godina od njene poznate afričke avanture, kada se vratila u razorenu Dansku. Narušenog zdravlja, nakon što je izgubila ljubav svog života, ponovo se uzdiže kao književna senzacija. Živi izolovao dok joj za oko ne zapadne zgodni tridesetogodišnji pesnik. Obećava mu slavu ukoliko je bez pogovora sluša, makar ga to koštalo svega u životu.

Domaći i strani izvođači poželeće nam dobro jutro uz svoje najveće hitove.

Domaći i strani izvođači poželeće nam dobro jutro uz svoje najveće hitove.

TV slagalica je kviz sa najdužom tradicijom među TV kvizovima na našim prostorima. Traje 16 godina i okuplja sve veći broj gledalaca kojima je, kako sami kažu, postala omiljena serija koju ne propuštaju. O tome svedoče podaci prema kojima je TV slagalica već nekoliko godina među deset najgledanijih emisija na svim TV stanicama u našoj zemlji. Među emisijama istog žanra zauzima jedno od prva tri mesta. Ovako zavidan nivo gledanosti i opstanak našeg domaćeg kviza u oštroj konkurenciji licencnih TV kvizova može da se objasni ocenom gledalaca i takmičara da je TV slagalica kviz koji uz zanimljive igre ima dušu.

TV slagalica je kviz sa najdužom tradicijom među TV kvizovima na našim prostorima. Traje 16 godina i okuplja sve veći broj gledalaca kojima je, kako sami kažu, postala omiljena serija koju ne propuštaju. O tome svedoče podaci prema kojima je TV slagalica već nekoliko godina među deset najgledanijih emisija na svim TV stanicama u našoj zemlji. Među emisijama istog žanra zauzima jedno od prva tri mesta. Ovako zavidan nivo gledanosti i opstanak našeg domaćeg kviza u oštroj konkurenciji licencnih TV kvizova može da se objasni ocenom gledalaca i takmičara da je TV slagalica kviz koji uz zanimljive igre ima dušu.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Ovo je priča o dečaku izbeglici i njegovim prijateljima koji mu pomažu da izgradi toranj sa koga bi gledao da li će naići njegov otac koji je nestao. Na ostrvu Marabal, gde se ova priča dešava, sve je više ljudi primetilo da stvari nestaju iz njihovih dvorišta. Кao rešenje misterije devojčica Anđela ima teoriju da stvari nestaju od pre mesec dana kada je Abdulah, dečak izbeglica iz Sirije, došao u njihovo selo. Devojčica Eni smatra da su to nepravedne optužbe i pokušaće da dokaže da nisu tačne.

Nekada davno jedna devojčica je živela u svom svetu, sa puno mašte bez prijatelja. Njena majka je tajno pozvala njene školske drugove na proslavu i Roza je dobila jedan veoma zanimljiv poklon! Stara igračka - smešni Medo koji će promeniti mnogo važnih stvari u budućnosti... Pomagaće Rozi i ostaloj deci u promociji njihovog školskog muzičkog benda. Rozin svet će biti potpuno drugačiji i steći će mnogo pravih prijatelja.

Ovu veliku, karakterno različito obojenu porodicu predvodi Veliki Štrumpf koji zna da napravi razne čarobne napitke i baca čini. Društvo mu prave Štrumpfeta i svima poznati i omiljeni Mrgud, Kefalo, Gruber, Luftika i ostali. Štrumpfovi žive uglavnom mirnim, idiličnim životom. Ovu sreću kvari jedino zli čarobnjak Gargamel sa svojim pomoćnikom, mačkom Azraelom.

Ovu veliku, karakterno različito obojenu porodicu predvodi Veliki Štrumpf koji zna da napravi razne čarobne napitke i baca čini. Društvo mu prave Štrumpfeta i svima poznati i omiljeni Mrgud, Kefalo, Gruber, Luftika i ostali. Štrumpfovi žive uglavnom mirnim, idiličnim životom. Ovu sreću kvari jedino zli čarobnjak Gargamel sa svojim pomoćnikom, mačkom Azraelom.

Serijal Džungale alava - Ružne reči u produkciji ArtAkcije, objašnjavajući ružne i strane reči koje su se odomaćile kako u srpskom tako i u romskom jeziku, u stvari govori o onim lepim. Serija je posvećena Donki Špiček, Timotiju Bajfordu i Raši Popovu.

Serijal Džungale alava - Ružne reči u produkciji ArtAkcije, objašnjavajući ružne i strane reči koje su se odomaćile kako u srpskom tako i u romskom jeziku, u stvari govori o onim lepim. Serija je posvećena Donki Špiček, Timotiju Bajfordu i Raši Popovu.

Upoznajte šesnaestogodišnju Anu. Ona ne voli sve što vole mladi - radije bi čitala knjige nego obilazila butike, pre bi slušalu muziku kod kuće nego sedela sa društvom u kafiću i definitivno bira da fotografiše druge a ne da pravi selfije. Šta će se dogoditi kada joj zabrinuta majka zada deset zadataka koji bi trebalo da joj pomognu da postane društveno aktivnija? Da li će Ana promeniti svet ili će se promeniti Anin svet?

Upoznajte šesnaestogodišnju Anu. Ona ne voli sve što vole mladi - radije bi čitala knjige nego obilazila butike, pre bi slušalu muziku kod kuće nego sedela sa društvom u kafiću i definitivno bira da fotografiše druge a ne da pravi selfije. Šta će se dogoditi kada joj zabrinuta majka zada deset zadataka koji bi trebalo da joj pomognu da postane društveno aktivnija? Da li će Ana promeniti svet ili će se promeniti Anin svet?

Tara i Jana su najbolje drugarice, maturantkinje koje se nalaze pred velikom odlukom - čime će se baviti u životu. Jana je u prednosti jer od detinjstva zna da želi da bude modni dizajner ali Tara se još nije odlučila. Dok istražuje svoje mogućnosti pomaže Jani sa pravljenjem klipova za jutjub kanal kojim ova želi da afirmiše svoje modele. Tara je kritički nastrojena prema društvenim mrežama za razliku od svoje mlađe sestre Maše koja u njima vidi priliku da postane poznata. Кada devojke upoznaju influensere Relju, Lazara, Teu i Viktora otkriće nove stvari o sebi. I izazvati brojne reakcije.

Tara i Jana su najbolje drugarice, maturantkinje koje se nalaze pred velikom odlukom - čime će se baviti u životu. Jana je u prednosti jer od detinjstva zna da želi da bude modni dizajner ali Tara se još nije odlučila. Dok istražuje svoje mogućnosti pomaže Jani sa pravljenjem klipova za jutjub kanal kojim ova želi da afirmiše svoje modele. Tara je kritički nastrojena prema društvenim mrežama za razliku od svoje mlađe sestre Maše koja u njima vidi priliku da postane poznata. Кada devojke upoznaju influensere Relju, Lazara, Teu i Viktora otkriće nove stvari o sebi. I izazvati brojne reakcije.

Sportske igre mladih najveća su manifestacija za decu i omladinu na ovim prostorima, čiji je osnovni cilj promocija zdravog načina života i prijateljstva. Pod sloganom "Živimo život bez droge, jer droga uzima život", osnovcima u Srbiji omogućavamo potpuno besplatno učestvovanje u takmičenjima, u deset sportskih disciplina i najuspešniji pojedinci i ekipe putuju na besplatno mini letovanje kao učesnici VELIKOG MEĐUNARODNOG FINALA Igara u Splitu. Mladima godinama omogućavamo potpuno besplatno učestvovanje u takmičenjima u deset sportskih disciplina, (mali fudbal, odbojka na pesku, ulični basket, rukomet, odbojka, igra između dve vatre, stoni tenis, tenis, atletika i šah).

Sportske igre mladih najveća su manifestacija za decu i omladinu na ovim prostorima, čiji je osnovni cilj promocija zdravog načina života i prijateljstva. Pod sloganom "Živimo život bez droge, jer droga uzima život", osnovcima u Srbiji omogućavamo potpuno besplatno učestvovanje u takmičenjima, u deset sportskih disciplina i najuspešniji pojedinci i ekipe putuju na besplatno mini letovanje kao učesnici VELIKOG MEĐUNARODNOG FINALA Igara u Splitu. Mladima godinama omogućavamo potpuno besplatno učestvovanje u takmičenjima u deset sportskih disciplina, (mali fudbal, odbojka na pesku, ulični basket, rukomet, odbojka, igra između dve vatre, stoni tenis, tenis, atletika i šah).

Zabavno-informativni program posvećen informacionim tehnologijama, koji donosi najnovije vesti sa IT tržišta i prati aktuelne IT događaje.

Zabavno-informativni program posvećen informacionim tehnologijama, koji donosi najnovije vesti sa IT tržišta i prati aktuelne IT događaje.

Radio-televizija Srbije emituje serijal "Građanin", koji je posvećen životu nacionalnih manjina u Srbiji. Emisije su kolažnog tipa i snimane su širom Srbije, svugde gde žive pripadnici manjina. U realizaciji učestvuju ekipe Informativnog programa i dopisništava Radio-televizije Srbije.

U porodici Sejdić, u kojoj se truba više od jednog veka prenosi sa oca na sina, svira već sedma generacija trubača. Sve je počelo još u pretprošlom veku kada je Zite Sejdić prvi zasvirao trubu u Cigan mali u Bojniku. Njegov sin Rustem nastavio je očevim stopama i kao pripadnik Gvozdenog puka, svojom trubom preokrenuo je tok jedne od bitaka na Kajmakčalanu i tako obezbedio pobedu srpskoj vojsci. Truba je učinila slavnim i Fejata Sejdića i obezbedila mu, zvanično, titulu kralja trube. Fejat je jedini trubač iz Srbije koji je dobio nacionalnu penziju. Fejat je svirao u Rostovskoj i Londonskoj filharmoniji, gde su mu nudili da ostane ali on je to odbio. Nastupao je po čitavoj Evropi, Australiji i Americi. Sa svojim orkestrom svirao je Salvadoru Daliju, Ričardu Bartonu, Orsonu Velsu, engleskoj kraljici, Titu, Brežnjevu, Šarlu de Golu itd. Nastupao je zajedno sa grupom Džipsi Kings i Goranom Bregovićem. Fejata mnogi pamte kao Roma sa gospodskim manirima i trubača koji je stvorio svoj osoben i prepoznatljiv ton. Fejatovim stopama krenuo je njegov unuk Nebojša Sejdić koji je nastupio sa grupom Džipsi Kings na njihovom koncertu u Beogradu i tako nastavio prijateljstvo koje su pre dve decenije započeli Čiko Bušiki i Fejat Sejdić.

U porodici Sejdić, u kojoj se truba više od jednog veka prenosi sa oca na sina, svira već sedma generacija trubača. Sve je počelo još u pretprošlom veku kada je Zite Sejdić prvi zasvirao trubu u Cigan mali u Bojniku. Njegov sin Rustem nastavio je očevim stopama i kao pripadnik Gvozdenog puka, svojom trubom preokrenuo je tok jedne od bitaka na Kajmakčalanu i tako obezbedio pobedu srpskoj vojsci. Truba je učinila slavnim i Fejata Sejdića i obezbedila mu, zvanično, titulu kralja trube. Fejat je jedini trubač iz Srbije koji je dobio nacionalnu penziju. Fejat je svirao u Rostovskoj i Londonskoj filharmoniji, gde su mu nudili da ostane ali on je to odbio. Nastupao je po čitavoj Evropi, Australiji i Americi. Sa svojim orkestrom svirao je Salvadoru Daliju, Ričardu Bartonu, Orsonu Velsu, engleskoj kraljici, Titu, Brežnjevu, Šarlu de Golu itd. Nastupao je zajedno sa grupom Džipsi Kings i Goranom Bregovićem. Fejata mnogi pamte kao Roma sa gospodskim manirima i trubača koji je stvorio svoj osoben i prepoznatljiv ton. Fejatovim stopama krenuo je njegov unuk Nebojša Sejdić koji je nastupio sa grupom Džipsi Kings na njihovom koncertu u Beogradu i tako nastavio prijateljstvo koje su pre dve decenije započeli Čiko Bušiki i Fejat Sejdić.

Religijska emisija "Verski mozaik Srbije" bavi se različitim religijama i njihovim delovanjem na području Srbije. Saznajte više o dešavanjima unutar prisutnih konfesionalnih zajednica i izazovima sa kojima se susreću njihovi vernici.

Religijska emisija "Verski mozaik Srbije" bavi se različitim religijama i njihovim delovanjem na području Srbije. Saznajte više o dešavanjima unutar prisutnih konfesionalnih zajednica i izazovima sa kojima se susreću njihovi vernici.

Emisija prati muzičke događaje i ličnosti koje neguju izvorno muzičko stvaralaštvo. Ona okuplja istraživače, melografe, etnologe, etnomuzikologe i izvođače.

Emisija o tradiciji i običajima Roma o njihovim kulturnim dostignućima, književnosti, pozorištu i drugim umetničkim oblastima.

Emisija o tradiciji i običajima Roma o njihovim kulturnim dostignućima, književnosti, pozorištu i drugim umetničkim oblastima.

Romanipen je romska reč koja se prevodi kao "romstvo", a označava sveobuhvatnu filozofiju života Roma. Narod koji ima svoju indijsku predistoriju, kao i hiljadugodišnju dokumentovanu istoriju obeleženu egzodusom, borbom za opstanak, stradanjima, posebno u kriznim razdobljima svetske istorije, uspeo je ne samo da preživi nego i da ostavi svetu značajnu kulturnu baštinu o kojoj se još uvek malo zna i govori. Rubrika za manjine pokreće ovaj program kao prvi produkcijski poduhvat RTS - a koji govori o životu i kulturi Roma i koji kreiraju novinari koji i sami pripadaju romskom etnosu.

Romanipen je romska reč koja se prevodi kao "romstvo", a označava sveobuhvatnu filozofiju života Roma. Narod koji ima svoju indijsku predistoriju, kao i hiljadugodišnju dokumentovanu istoriju obeleženu egzodusom, borbom za opstanak, stradanjima, posebno u kriznim razdobljima svetske istorije, uspeo je ne samo da preživi nego i da ostavi svetu značajnu kulturnu baštinu o kojoj se još uvek malo zna i govori. Rubrika za manjine pokreće ovaj program kao prvi produkcijski poduhvat RTS - a koji govori o životu i kulturi Roma i koji kreiraju novinari koji i sami pripadaju romskom etnosu.

Serijal Preci i potomci, realizovan je u produkciji Opšteobrazovne rubrike Redakcije za nauku i obrazovanje. Urednik Vesna Pavliček razgovara sa potomcima čuvenih stvaralaca srpske kulture, umetnosti, nauke… i u novoj epizodi predstavlja porodicu Nikolajević. Svetomir Nikolajević je bio jedan od naših najobrazovanijih ljudi i najznačajnijih aktera u kulturi, politici, humanitarnom delanju u drugoj polovini 19. veka. Profesor i rektor Velike škole, doneo je evropski duh u našu sredinu - prvi je pisao o Šekspiru i osnovao je Katedru za svetsku književnost. Bio je jedan od prvih akademika SANU i predsednik vlade u vreme Milana Obrenovića. O ovoj izuzetnoj ličnosti, kao i o ostalim značajnim članovima porodice Nikolajević, svedoči praunuka Svetomira Nikolajevića, muzikolog Snežana Nikolajević.

Serija ,,Preci i potomci'' Redakcije opšteobrazovnog programa, bavi se poznatim ličnostima srpske nauke, kulture i umetnosti o kojima govore njihovi potomci.

Živimo u kolotečini svoje svakodnevice. Melju nas ordinarne, repetitivne aktivnosti usled kojih susrete ne doživimo onako kako bi bilo korisno, i potrebno - kao mogućnost da nešto spoznamo. Ovakve prilike mašimo čak i u slučaju kada nam budu, nekom prilikom, dostupni neki pametni, životno i profesionalno ostvareni likovi. Ne postavimo prava pitanja. Nestrpljivi smo da saslušamo odgovor. A ko bi još oćutao, i dao sebi komocije da ga na pravi način razume? Mi smo ih zato pozvali. Ne po bilo kakvim drugim kriterijumima, osim po proceni da će iskreno i argumentovano obrazlagati svoje stavove. Pa su tako sledile opservacije na varijaciju prustovskog upitnika, širokog spektra, od recimo Kako ste? preko: Treba li roditelj detetu biti drug? Kako se uči kako da se uči? U kojim situacijama lažete? Može li ružno da bude lepo? Kako prevazilazite stid? Šta vas prosto izbezumljuje? Mogu li manje inteligentniji da budu duhoviti? Vredi li zbilja Ronaldo toliko miliona? do duboko filozofskog Gde se nalazi duša? I sagovornici su, videćete, bili veoma iskreni i inspirisani. Vraćamo polako kulturu dijaloga, kao osnov razumevanja i komunikacije.

Živimo u kolotečini svoje svakodnevice. Melju nas ordinarne, repetitivne aktivnosti usled kojih susrete ne doživimo onako kako bi bilo korisno, i potrebno - kao mogućnost da nešto spoznamo. Ovakve prilike mašimo čak i u slučaju kada nam budu, nekom prilikom, dostupni neki pametni, životno i profesionalno ostvareni likovi. Ne postavimo prava pitanja. Nestrpljivi smo da saslušamo odgovor. A ko bi još oćutao, i dao sebi komocije da ga na pravi način razume? Mi smo ih zato pozvali. Ne po bilo kakvim drugim kriterijumima, osim po proceni da će iskreno i argumentovano obrazlagati svoje stavove. Pa su tako sledile opservacije na varijaciju prustovskog upitnika, širokog spektra, od recimo Kako ste? preko: Treba li roditelj detetu biti drug? Kako se uči kako da se uči? U kojim situacijama lažete? Može li ružno da bude lepo? Kako prevazilazite stid? Šta vas prosto izbezumljuje? Mogu li manje inteligentniji da budu duhoviti? Vredi li zbilja Ronaldo toliko miliona? do duboko filozofskog Gde se nalazi duša? I sagovornici su, videćete, bili veoma iskreni i inspirisani. Vraćamo polako kulturu dijaloga, kao osnov razumevanja i komunikacije.

U emisiji "Lični kosmos" o umetničkom povezu knjiga govori Aleksandar Ćeklić. Ćeklić se bavi klasičnim i modernim umetničkim povezom knjiga, dizajnom i restauracijom knjiga. Njegovi povezi nalaze se u brojnim zbirkama knjiga u zemlji i inostranstvu (Švajcarska, Japan, Nemačka, Belorusija, Rusija, Engleska, Azerbejdžan...), a često radi za potrbe Srpske i Grčke pravoslavne crkve. Član je ULUPUDS-a. Izlagao je na grupnim izložbama, kao i samostalno: u Maloj galeriji ULUPUDS-a, Galeriji Atrijum Biblioteke grada Beograda, Galeriji Muzeja rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu, Galeriji RTS-a Pedagoškom muzeju. Autor je brojnih stručnih radova iz oblasti istorije poveza. Među Ćeklićevim najlepšim povezima su povezi knjiga. "Beogradsko četvorojevanđelje" iz1552, "Istorija Novoga Sada" iz1894., "Đakon Bogorodičine crkve" Isidore Sekulić iz1919. "Zle oči u verovanju Južnih Slovena" Tihomira R. Đorđevića iz1938, u junećoj patiniranoj koži, jarećoj, junećoj sa pozlatom, žutoj i zelenoj jarećoj koži... U emisiji Ćeklić govori o tome kako se, pošto je diplomirao na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, ipak opredelio za potpuno drugačiji posao kojim se bavi od 1992. godine, o svom boravku na Hilandaru, odlikama vizantijskog poveza knjige, ali i o svom odnosu prema knjigama srpskih autora 20. veka. Ćeklićev "lični kosmos" je njegova radionica sa alatima i mašinama koji imaju antikvarnu vrednost, gotovo kao vremenska kapsula, Ljubitelji knjiga, bibliofili koji žele umetnički povez za neko retko izdanje, uživaju i u samoj radionici u kojoj se zaboravi industrijski način i ostaje samo lični, umetnički odnos prema knjizi.

U emisiji "Lični kosmos" o umetničkom povezu knjiga govori Aleksandar Ćeklić. Ćeklić se bavi klasičnim i modernim umetničkim povezom knjiga, dizajnom i restauracijom knjiga. Njegovi povezi nalaze se u brojnim zbirkama knjiga u zemlji i inostranstvu (Švajcarska, Japan, Nemačka, Belorusija, Rusija, Engleska, Azerbejdžan...), a često radi za potrbe Srpske i Grčke pravoslavne crkve. Član je ULUPUDS-a. Izlagao je na grupnim izložbama, kao i samostalno: u Maloj galeriji ULUPUDS-a, Galeriji Atrijum Biblioteke grada Beograda, Galeriji Muzeja rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu, Galeriji RTS-a Pedagoškom muzeju. Autor je brojnih stručnih radova iz oblasti istorije poveza. Među Ćeklićevim najlepšim povezima su povezi knjiga. "Beogradsko četvorojevanđelje" iz1552, "Istorija Novoga Sada" iz1894., "Đakon Bogorodičine crkve" Isidore Sekulić iz1919. "Zle oči u verovanju Južnih Slovena" Tihomira R. Đorđevića iz1938, u junećoj patiniranoj koži, jarećoj, junećoj sa pozlatom, žutoj i zelenoj jarećoj koži... U emisiji Ćeklić govori o tome kako se, pošto je diplomirao na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, ipak opredelio za potpuno drugačiji posao kojim se bavi od 1992. godine, o svom boravku na Hilandaru, odlikama vizantijskog poveza knjige, ali i o svom odnosu prema knjigama srpskih autora 20. veka. Ćeklićev "lični kosmos" je njegova radionica sa alatima i mašinama koji imaju antikvarnu vrednost, gotovo kao vremenska kapsula, Ljubitelji knjiga, bibliofili koji žele umetnički povez za neko retko izdanje, uživaju i u samoj radionici u kojoj se zaboravi industrijski način i ostaje samo lični, umetnički odnos prema knjizi.

Kratke TV priče koje treba da nas podsete na sve one "sitnice" koje to možda i nisu jer nam mogu ili zagorčati ili ulepšati život što često zavisi od nas samih.

Kratke TV priče koje treba da nas podsete na sve one "sitnice" koje to možda i nisu jer nam mogu ili zagorčati ili ulepšati život što često zavisi od nas samih.

Priča o hrastu deda Jevrema je priča o Botaničkoj bašti, starom Beogradu, prinčevima i zadužbinama. Hrast nazvan po Jevremu Obrenoviću svedoči o naporu da se napravi i očuva Botanička bašta Jevremovac kao mesto za unapređenje nauke, istraživanje, ali i kao poklon za buduće generacije.

Priča o hrastu deda Jevrema je priča o Botaničkoj bašti, starom Beogradu, prinčevima i zadužbinama. Hrast nazvan po Jevremu Obrenoviću svedoči o naporu da se napravi i očuva Botanička bašta Jevremovac kao mesto za unapređenje nauke, istraživanje, ali i kao poklon za buduće generacije.

U Srbiji se godišnje baci preko 700 000 tona hrane. Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj predstavili su pilot projekat kako otpad od hrane može da se iskoristi za zelenu energiju. Veza ljudi i životinja je snažna toliko da može biti lekovita. Pet terapija je nastala polovinom 20. veka u Engleskoj kada su psi počeli da se koriste u duševnim bolnicama i u radu sa zatvorenicima. Polako se širio spektar terapija u kojima psi daju značajan doprinos.Terapija sa specijalno obučenim psima je veoma razvijena u svetu, a kod nas je još uvek retkost . Posetili smo Centar za pet-terapiju "Prijateljska šapa".

U Srbiji se godišnje baci preko 700 000 tona hrane. Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj predstavili su pilot projekat kako otpad od hrane može da se iskoristi za zelenu energiju. Veza ljudi i životinja je snažna toliko da može biti lekovita. Pet terapija je nastala polovinom 20. veka u Engleskoj kada su psi počeli da se koriste u duševnim bolnicama i u radu sa zatvorenicima. Polako se širio spektar terapija u kojima psi daju značajan doprinos.Terapija sa specijalno obučenim psima je veoma razvijena u svetu, a kod nas je još uvek retkost . Posetili smo Centar za pet-terapiju "Prijateljska šapa".

Praviti intervju sa Dragoslavom Ganetom Pecikozom nije lak posao. Bio je neprikosnoven menadžer svih velikih zvezda u Jugoslaviji - Riblje čorbe, Momčila Bajagića Bajage, Zabranjenog pušenja, Crvene jabuke, Merlina i dr. Njihovoj slavi doprineo je ogromnim poznavanjem sredine u kojoj živimo. Tri puta su mu uručivali priznanje da je najuspešniji. Neka prava na takvo zvanje zadržao je i do danas, jer se u nedostatku velikih imena vraćamo onim dokazanim i prepoznatljivim. Jedini je on taj koji je znao dušu svakog izvođača i bio spreman da uloži sopstveni novac i da uskoči onda kada treba spasavati. Znao je kada se zaustaviti i kada nešto sakriti. U Sarajevu je napravio prvi klub pozorište - okupljao je raju da vidi "čudo neviđeno". Bio je vrlo prepoznatljiv i cenjen širom Jugoslavije. Potom se obreo u Beogradu i polako nametnuo kao osoba koja ume da prepozna talenat i koji retko greši. Prvi je čuo Tošeta Proeskog i uvideo veliki talenat. U svom studiju, koji se nalazi na vrhu Tašmajdanske arene, Gane Pecikoza kao da uvek meri koliko koji pevač može da je napuni, a onda tek razmišlja dalje… Bio je prvi u mnogim stvarima, kako bi ostao u samom vrhu umeća svog posla. Uvek je radio na duge staze, a ume da izabere one koji će ga neprikosnoveno slušati, jer je on uvek taj koji će se isprsiti i u vremenima kada ne cvetaju ruže.

Praviti intervju sa Dragoslavom Ganetom Pecikozom nije lak posao. Bio je neprikosnoven menadžer svih velikih zvezda u Jugoslaviji - Riblje čorbe, Momčila Bajagića Bajage, Zabranjenog pušenja, Crvene jabuke, Merlina i dr. Njihovoj slavi doprineo je ogromnim poznavanjem sredine u kojoj živimo. Tri puta su mu uručivali priznanje da je najuspešniji. Neka prava na takvo zvanje zadržao je i do danas, jer se u nedostatku velikih imena vraćamo onim dokazanim i prepoznatljivim. Jedini je on taj koji je znao dušu svakog izvođača i bio spreman da uloži sopstveni novac i da uskoči onda kada treba spasavati. Znao je kada se zaustaviti i kada nešto sakriti. U Sarajevu je napravio prvi klub pozorište - okupljao je raju da vidi "čudo neviđeno". Bio je vrlo prepoznatljiv i cenjen širom Jugoslavije. Potom se obreo u Beogradu i polako nametnuo kao osoba koja ume da prepozna talenat i koji retko greši. Prvi je čuo Tošeta Proeskog i uvideo veliki talenat. U svom studiju, koji se nalazi na vrhu Tašmajdanske arene, Gane Pecikoza kao da uvek meri koliko koji pevač može da je napuni, a onda tek razmišlja dalje… Bio je prvi u mnogim stvarima, kako bi ostao u samom vrhu umeća svog posla. Uvek je radio na duge staze, a ume da izabere one koji će ga neprikosnoveno slušati, jer je on uvek taj koji će se isprsiti i u vremenima kada ne cvetaju ruže.

Kolibri je najmanja ptica na svetu. Tanana, živopisnih boja, nezadrživa u pokretu. Asocijacija – dete. Otuda ime dečjeg hora Kolibri, a u njemu deca rastu, druže se i pevaju… "Kolibri – osmeh" je koncert dečijeg hora "Kolibri" koji ima veliku tradiciju u stvaranju i interpretaciji dečije muzike. Uz nove pesme i najveće hitove pevali smo zajedno sa dirigentkinjom Ljiljanom Ranđelović.

Kolibri je najmanja ptica na svetu. Tanana, živopisnih boja, nezadrživa u pokretu. Asocijacija – dete. Otuda ime dečjeg hora Kolibri, a u njemu deca rastu, druže se i pevaju… "Kolibri – osmeh" je koncert dečijeg hora "Kolibri" koji ima veliku tradiciju u stvaranju i interpretaciji dečije muzike. Uz nove pesme i najveće hitove pevali smo zajedno sa dirigentkinjom Ljiljanom Ranđelović.

Izgradnja brane izaziva razna strujanja kod stanovnika malog sela pod planinom Miroč. Svako od njih želi da na neki način zagrabi što više para za zemlju koju prodaje državi, dok mladi čobanin, Buzga otkriva polako svoj talenat, slikajući na platnu majstora Žileta, kojem su platili da napravi izložbu slika o izgradnji brane. Buzga, kojeg gazda zlostavlja, devojčin otac ne želi ni da čuje za njega, koji ima status seoske budale, iz dana u dan postaje pravi umetnik, naivac. Kada počne da zarađuje od toga, svi seljani počinju da se bave slikanjem. Kad može on, zašto ne bi mogli i oni? Ali njihova dela su bez ikakvog značaja, i na kraju, u svoju slikarsku zadrugu pokušavaju da privuku Buzgu kog su prethodno oterali.

Izgradnja brane izaziva razna strujanja kod stanovnika malog sela pod planinom Miroč. Svako od njih želi da na neki način zagrabi što više para za zemlju koju prodaje državi, dok mladi čobanin, Buzga otkriva polako svoj talenat, slikajući na platnu majstora Žileta, kojem su platili da napravi izložbu slika o izgradnji brane. Buzga, kojeg gazda zlostavlja, devojčin otac ne želi ni da čuje za njega, koji ima status seoske budale, iz dana u dan postaje pravi umetnik, naivac. Kada počne da zarađuje od toga, svi seljani počinju da se bave slikanjem. Kad može on, zašto ne bi mogli i oni? Ali njihova dela su bez ikakvog značaja, i na kraju, u svoju slikarsku zadrugu pokušavaju da privuku Buzgu kog su prethodno oterali.

Čovek iz malog mesta, trener u velikom klubu, vraća se u svoj kraj da poseti grob roditelja i da sa sobom u Beograd odvede talentovanog centarfora, koji postaje zvezda trenerovog kluba. Ali, dolazi do razlaza između trenera, direktora kluba i centarfora i trener odlazi u inostranstvo. U međunarodnom takmičenju sastaju se dva trenerova kluba, bivši i sadašnji. Pobeđuje njegov stari klub, što znači da mu postaje nesigurno mesto u novom. Otkupljuje se prema poslodavcu uspehom u Beogradu. Opet je u svom mestu i pred spomenikom ocu koji je poginuo u ratu, pita se šta se sa njim zbiva do sada, na sportskom polju, radi protiv svoje zemlje.

Čovek iz malog mesta, trener u velikom klubu, vraća se u svoj kraj da poseti grob roditelja i da sa sobom u Beograd odvede talentovanog centarfora, koji postaje zvezda trenerovog kluba. Ali, dolazi do razlaza između trenera, direktora kluba i centarfora i trener odlazi u inostranstvo. U međunarodnom takmičenju sastaju se dva trenerova kluba, bivši i sadašnji. Pobeđuje njegov stari klub, što znači da mu postaje nesigurno mesto u novom. Otkupljuje se prema poslodavcu uspehom u Beogradu. Opet je u svom mestu i pred spomenikom ocu koji je poginuo u ratu, pita se šta se sa njim zbiva do sada, na sportskom polju, radi protiv svoje zemlje.

Vreme posleratno, zemlja je razorena. Glavni junaci filma prihvataju borbu za osvajanje ponuđene slobode. Sadržaj i smisao života nalaze u izgaranju na radu za obnovu zemlje, u borbi sa ostacima starih odnosa, u traganju za preživelima i uspostavljanju totalitarnog režima.

Vreme posleratno, zemlja je razorena. Glavni junaci filma prihvataju borbu za osvajanje ponuđene slobode. Sadržaj i smisao života nalaze u izgaranju na radu za obnovu zemlje, u borbi sa ostacima starih odnosa, u traganju za preživelima i uspostavljanju totalitarnog režima.

Glavni protagonisti su meksička zvezda Dijego Luna i američki glumac Majkl Penja. Dijego tumači ulogu narkobosa Migela Anhela Feliks Galjarda, koji je osnovao tadašnji najjači meksički kartel, dok će se Majkl u ulozi Kikija Kamarena boriti ispred DEA - američke policijsko-obaveštajne agencije za suzbijanje narkotika. Polazna tačka ovog puta je država u centralnoj Americi, umesto dosadašnje Južne Amerike, kada smo gledali kako je izgledalo živeti u Kolumbiji u doba Pabla Eskobara. Priča je fokusirana na samo osnivanje i jačanje zloglasnog meksičkog kartela, uz svesrdnu pomoć korumpirane vlade. Tok radnje je ovoga puta nešto drugačiji. Sve se dešava 80-ih godina u Gvadalahari i započinje akcijom agenta koji je prihvativši novu poziciju sa porodicom napustio Kaliforniju i preselio se u zemlju koja je postala jedna od najsnažnijih krijumčarskih ruta na svetu. Njegova misija je da uhvati šefa kartela u nastajanju. Za razliku od Kolumbijaca, koji su odmah krenuli s kokainom, izvorni proizvod meksičkih kartela bila je marihuana pa tako društvance Migela Anhela pokušava da poveže porodice koje kontrolišu pojedine gradove i da od njih napravi nešto što bi se nazvalo kartel. Serija prikazuje i kako je nastala najveća plantaža marihuane koja je ikada postojala i protezala se na nezamislivih 500 hektara, a i kako je američka DEA u početku bila potpuno nepripremljena i nespremna za borbu s ovakvo dobro organizovanom kriminalnom organizacijom.

Glavni protagonisti su meksička zvezda Dijego Luna i američki glumac Majkl Penja. Dijego tumači ulogu narkobosa Migela Anhela Feliks Galjarda, koji je osnovao tadašnji najjači meksički kartel, dok će se Majkl u ulozi Kikija Kamarena boriti ispred DEA - američke policijsko-obaveštajne agencije za suzbijanje narkotika. Polazna tačka ovog puta je država u centralnoj Americi, umesto dosadašnje Južne Amerike, kada smo gledali kako je izgledalo živeti u Kolumbiji u doba Pabla Eskobara. Priča je fokusirana na samo osnivanje i jačanje zloglasnog meksičkog kartela, uz svesrdnu pomoć korumpirane vlade. Tok radnje je ovoga puta nešto drugačiji. Sve se dešava 80-ih godina u Gvadalahari i započinje akcijom agenta koji je prihvativši novu poziciju sa porodicom napustio Kaliforniju i preselio se u zemlju koja je postala jedna od najsnažnijih krijumčarskih ruta na svetu. Njegova misija je da uhvati šefa kartela u nastajanju. Za razliku od Kolumbijaca, koji su odmah krenuli s kokainom, izvorni proizvod meksičkih kartela bila je marihuana pa tako društvance Migela Anhela pokušava da poveže porodice koje kontrolišu pojedine gradove i da od njih napravi nešto što bi se nazvalo kartel. Serija prikazuje i kako je nastala najveća plantaža marihuane koja je ikada postojala i protezala se na nezamislivih 500 hektara, a i kako je američka DEA u početku bila potpuno nepripremljena i nespremna za borbu s ovakvo dobro organizovanom kriminalnom organizacijom.

Naomi Vots glumi agorafobičnu Džun Lej, ženu koja je nekada bila poznata ličnost kontrakulture, a sada živi sama u stanu svoje pokojne bake u zapuštenim krajevima južnog Bronksa, odsečena od sveta. Džun kroz prozor može da vidi kako nasilje eskalira na brutalnoj letnjoj vrućini. Grad je na ivici, sve je pod pritiskom koji će eksplodirati u zapaljivim neredima u Njujorku 1977. godine.

Naomi Vots glumi agorafobičnu Džun Lej, ženu koja je nekada bila poznata ličnost kontrakulture, a sada živi sama u stanu svoje pokojne bake u zapuštenim krajevima južnog Bronksa, odsečena od sveta. Džun kroz prozor može da vidi kako nasilje eskalira na brutalnoj letnjoj vrućini. Grad je na ivici, sve je pod pritiskom koji će eksplodirati u zapaljivim neredima u Njujorku 1977. godine.

Nišvil džez festival je britanski časopis Guardian ove godine proglasio jednim od deset najboljih evropskih džez festivala. Koncept festivala je od početka bio zasnovan na kombinaciji tradicionalnih džez formi sa etno tradicijama različitih delova sveta, a naročito Balkana, čime je umnogome doprineo predstavljanju balkanske muzike kao novog svetskog trenda.

Nišvil džez festival je britanski časopis Guardian ove godine proglasio jednim od deset najboljih evropskih džez festivala. Koncept festivala je od početka bio zasnovan na kombinaciji tradicionalnih džez formi sa etno tradicijama različitih delova sveta, a naročito Balkana, čime je umnogome doprineo predstavljanju balkanske muzike kao novog svetskog trenda.

Izgradnja brane izaziva razna strujanja kod stanovnika malog sela pod planinom Miroč. Svako od njih želi da na neki način zagrabi što više para za zemlju koju prodaje državi, dok mladi čobanin, Buzga otkriva polako svoj talenat, slikajući na platnu majstora Žileta, kojem su platili da napravi izložbu slika o izgradnji brane. Buzga, kojeg gazda zlostavlja, devojčin otac ne želi ni da čuje za njega, koji ima status seoske budale, iz dana u dan postaje pravi umetnik, naivac. Kada počne da zarađuje od toga, svi seljani počinju da se bave slikanjem. Kad može on, zašto ne bi mogli i oni? Ali njihova dela su bez ikakvog značaja, i na kraju, u svoju slikarsku zadrugu pokušavaju da privuku Buzgu kog su prethodno oterali.

Izgradnja brane izaziva razna strujanja kod stanovnika malog sela pod planinom Miroč. Svako od njih želi da na neki način zagrabi što više para za zemlju koju prodaje državi, dok mladi čobanin, Buzga otkriva polako svoj talenat, slikajući na platnu majstora Žileta, kojem su platili da napravi izložbu slika o izgradnji brane. Buzga, kojeg gazda zlostavlja, devojčin otac ne želi ni da čuje za njega, koji ima status seoske budale, iz dana u dan postaje pravi umetnik, naivac. Kada počne da zarađuje od toga, svi seljani počinju da se bave slikanjem. Kad može on, zašto ne bi mogli i oni? Ali njihova dela su bez ikakvog značaja, i na kraju, u svoju slikarsku zadrugu pokušavaju da privuku Buzgu kog su prethodno oterali.

Čovek iz malog mesta, trener u velikom klubu, vraća se u svoj kraj da poseti grob roditelja i da sa sobom u Beograd odvede talentovanog centarfora, koji postaje zvezda trenerovog kluba. Ali, dolazi do razlaza između trenera, direktora kluba i centarfora i trener odlazi u inostranstvo. U međunarodnom takmičenju sastaju se dva trenerova kluba, bivši i sadašnji. Pobeđuje njegov stari klub, što znači da mu postaje nesigurno mesto u novom. Otkupljuje se prema poslodavcu uspehom u Beogradu. Opet je u svom mestu i pred spomenikom ocu koji je poginuo u ratu, pita se šta se sa njim zbiva do sada, na sportskom polju, radi protiv svoje zemlje.

Čovek iz malog mesta, trener u velikom klubu, vraća se u svoj kraj da poseti grob roditelja i da sa sobom u Beograd odvede talentovanog centarfora, koji postaje zvezda trenerovog kluba. Ali, dolazi do razlaza između trenera, direktora kluba i centarfora i trener odlazi u inostranstvo. U međunarodnom takmičenju sastaju se dva trenerova kluba, bivši i sadašnji. Pobeđuje njegov stari klub, što znači da mu postaje nesigurno mesto u novom. Otkupljuje se prema poslodavcu uspehom u Beogradu. Opet je u svom mestu i pred spomenikom ocu koji je poginuo u ratu, pita se šta se sa njim zbiva do sada, na sportskom polju, radi protiv svoje zemlje.

Naomi Vots glumi agorafobičnu Džun Lej, ženu koja je nekada bila poznata ličnost kontrakulture, a sada živi sama u stanu svoje pokojne bake u zapuštenim krajevima južnog Bronksa, odsečena od sveta. Džun kroz prozor može da vidi kako nasilje eskalira na brutalnoj letnjoj vrućini. Grad je na ivici, sve je pod pritiskom koji će eksplodirati u zapaljivim neredima u Njujorku 1977. godine.

Naomi Vots glumi agorafobičnu Džun Lej, ženu koja je nekada bila poznata ličnost kontrakulture, a sada živi sama u stanu svoje pokojne bake u zapuštenim krajevima južnog Bronksa, odsečena od sveta. Džun kroz prozor može da vidi kako nasilje eskalira na brutalnoj letnjoj vrućini. Grad je na ivici, sve je pod pritiskom koji će eksplodirati u zapaljivim neredima u Njujorku 1977. godine.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV slagalica je kviz sa najdužom tradicijom među TV kvizovima na našim prostorima. Traje 16 godina i okuplja sve veći broj gledalaca kojima je, kako sami kažu, postala omiljena serija koju ne propuštaju. O tome svedoče podaci prema kojima je TV slagalica već nekoliko godina među deset najgledanijih emisija na svim TV stanicama u našoj zemlji. Među emisijama istog žanra zauzima jedno od prva tri mesta. Ovako zavidan nivo gledanosti i opstanak našeg domaćeg kviza u oštroj konkurenciji licencnih TV kvizova može da se objasni ocenom gledalaca i takmičara da je TV slagalica kviz koji uz zanimljive igre ima dušu.

TV slagalica je kviz sa najdužom tradicijom među TV kvizovima na našim prostorima. Traje 16 godina i okuplja sve veći broj gledalaca kojima je, kako sami kažu, postala omiljena serija koju ne propuštaju. O tome svedoče podaci prema kojima je TV slagalica već nekoliko godina među deset najgledanijih emisija na svim TV stanicama u našoj zemlji. Među emisijama istog žanra zauzima jedno od prva tri mesta. Ovako zavidan nivo gledanosti i opstanak našeg domaćeg kviza u oštroj konkurenciji licencnih TV kvizova može da se objasni ocenom gledalaca i takmičara da je TV slagalica kviz koji uz zanimljive igre ima dušu.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

"Avanture Heti Feder" adaptacija je istoimenog romana poznate spisateljice za decu, Džeklin Vilson. Smeštena u viktorijansko doba, u centru zbivanja se nalazi devojčica Heti koja je ostavljena kao beba u domu za nezbrinutu decu. Nakon kratkotrajnog perioda provedenog u hraniteljskoj porodici, Heti je primorana da se vrati u bolnicu kako bi nastavila školovanje i pripremila se za budući posao služavke, kao i sve ostale devojčice u domu. Međutim, Heti je posebna - ona uprkos brojnim preprekama, ne odustaje od pronalaska svoje majke i borbe za sopstvenu slobodu. Uz svoje prijatelje, ona se suočava sa nedaćama života, iz epizode u epizodu pokazujući svoju hrabrost i domišljatost. Očekujte bezvremenu i neodoljivu priču koja uspešno oživljava epohu i uvlači nas u viktorijansku englesku i sve njene raznolikosti. Iskrena dečja prijateljstva, težak život siročića, smešne i tragične trenutke gledamo kroz oči dečaka i devojčica koji u svemu što im se suprotstavlja ipak uspevaju da pronađu razlog za igru i zabavu!

"Avanture Heti Feder" adaptacija je istoimenog romana poznate spisateljice za decu, Džeklin Vilson. Smeštena u viktorijansko doba, u centru zbivanja se nalazi devojčica Heti koja je ostavljena kao beba u domu za nezbrinutu decu. Nakon kratkotrajnog perioda provedenog u hraniteljskoj porodici, Heti je primorana da se vrati u bolnicu kako bi nastavila školovanje i pripremila se za budući posao služavke, kao i sve ostale devojčice u domu. Međutim, Heti je posebna - ona uprkos brojnim preprekama, ne odustaje od pronalaska svoje majke i borbe za sopstvenu slobodu. Uz svoje prijatelje, ona se suočava sa nedaćama života, iz epizode u epizodu pokazujući svoju hrabrost i domišljatost. Očekujte bezvremenu i neodoljivu priču koja uspešno oživljava epohu i uvlači nas u viktorijansku englesku i sve njene raznolikosti. Iskrena dečja prijateljstva, težak život siročića, smešne i tragične trenutke gledamo kroz oči dečaka i devojčica koji u svemu što im se suprotstavlja ipak uspevaju da pronađu razlog za igru i zabavu!

Najbolja svetska streljašica vazdušnim pištoljem, Zorana Arunović, sagovornik je treće emisije Kako se kalio čovek. Ona će otkriti gledaocima koji joj je bio najteži trenutak u životu. Zašto su joj prvi veliki uspesi bili gorko-slatki. Kako ipak nije važno samo učestvovati na Olimpijskim igrama i zašto je, kako kaže, ljudi često mogu sresti kako se krije u travi.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

Najbolja svetska streljašica vazdušnim pištoljem, Zorana Arunović, sagovornik je treće emisije Kako se kalio čovek. Ona će otkriti gledaocima koji joj je bio najteži trenutak u životu. Zašto su joj prvi veliki uspesi bili gorko-slatki. Kako ipak nije važno samo učestvovati na Olimpijskim igrama i zašto je, kako kaže, ljudi često mogu sresti kako se krije u travi.

Serija ,,Preci i potomci'' Redakcije opšteobrazovnog programa, bavi se poznatim ličnostima srpske nauke, kulture i umetnosti o kojima govore njihovi potomci.

Serijal Preci i potomci, realizovan je u produkciji Opšteobrazovne rubrike Redakcije za nauku i obrazovanje. Urednik Vesna Pavliček razgovara sa potomcima čuvenih stvaralaca srpske kulture, umetnosti, nauke… i u novoj epizodi predstavlja porodicu Nikolajević. Svetomir Nikolajević je bio jedan od naših najobrazovanijih ljudi i najznačajnijih aktera u kulturi, politici, humanitarnom delanju u drugoj polovini 19. veka. Profesor i rektor Velike škole, doneo je evropski duh u našu sredinu - prvi je pisao o Šekspiru i osnovao je Katedru za svetsku književnost. Bio je jedan od prvih akademika SANU i predsednik vlade u vreme Milana Obrenovića. O ovoj izuzetnoj ličnosti, kao i o ostalim značajnim članovima porodice Nikolajević, svedoči praunuka Svetomira Nikolajevića, muzikolog Snežana Nikolajević.

Tematsku osnovicu emisija čini arhitektura, umetnost i život u jedanaest beogradskih dvorova koliko ih je ranije bilo. Sva nevremena i promene preživelo je šest dvorova dok ih je pet porušeno. Reč je zapravo o najlepšim i najznamenitijim građevinama svoga vremena koje su na svoj način bile svedoci i učesnici u sudbini Srbije i srpskog naroda.

Zabavno-informativni program posvećen informacionim tehnologijama, koji donosi najnovije vesti sa IT tržišta i prati aktuelne IT događaje.

Pred vama će od zapuštenih i uparloženih seoskih domaćinstava nastajati dedovine sa novim sjajem. Pred kamerama će "od babe nastajati devojka" - gledaćete kako se za 4 dana sa samo 6 prosečnih plata (koje domaćinu donosi ekipa serijala) obnavljaju dedovine širom Srbije. TV autor Milan Popović (ranije ''Zadnja kuća, Srbija'') sa svojim timom pokušavaće nemoguće snalazeći se "slobodnim balkanskim stilom". On domaćinu donosi budžet od 6 prosečnih plata kao pomoć za njegovu želju da promeni stanje svoje dedovine, ali je dužnost domaćina da obezbedi "mobu". Pomoć prijatelja, kumova, rođaka, komšija. Plan raspodele budžeta (materijal, nameštaj, popravke, dnevnice specifičnih majstora i sl.) često se otme kontroli, pa je svaka epizoda borba za sebe i borba koja traje do poslednjeg momenta. Serijal ima za cilj da ljude motiviše da posle pandemije obnove svoje dedovine na selu, jer je proteklih godinu i po svako ko je imao selo i sačuvao dedovinu imao gde da se skloni i sa porodicom provede mirnije dane. Promocija rada i sloge je još jedan od zadataka ovog projekta Javnog servisa. Iza svakog kandidata trebalo bi da stoji jaka porodična priča i priča o dedovini, a ova jesen će imati poruku da dedovine moramo sačuvati i ispred svake dedine i bakine kuće stajaće tabla - Nije kuća na prodaju.

Pred vama će od zapuštenih i uparloženih seoskih domaćinstava nastajati dedovine sa novim sjajem. Pred kamerama će "od babe nastajati devojka" - gledaćete kako se za 4 dana sa samo 6 prosečnih plata (koje domaćinu donosi ekipa serijala) obnavljaju dedovine širom Srbije. TV autor Milan Popović (ranije ''Zadnja kuća, Srbija'') sa svojim timom pokušavaće nemoguće snalazeći se "slobodnim balkanskim stilom". On domaćinu donosi budžet od 6 prosečnih plata kao pomoć za njegovu želju da promeni stanje svoje dedovine, ali je dužnost domaćina da obezbedi "mobu". Pomoć prijatelja, kumova, rođaka, komšija. Plan raspodele budžeta (materijal, nameštaj, popravke, dnevnice specifičnih majstora i sl.) često se otme kontroli, pa je svaka epizoda borba za sebe i borba koja traje do poslednjeg momenta. Serijal ima za cilj da ljude motiviše da posle pandemije obnove svoje dedovine na selu, jer je proteklih godinu i po svako ko je imao selo i sačuvao dedovinu imao gde da se skloni i sa porodicom provede mirnije dane. Promocija rada i sloge je još jedan od zadataka ovog projekta Javnog servisa. Iza svakog kandidata trebalo bi da stoji jaka porodična priča i priča o dedovini, a ova jesen će imati poruku da dedovine moramo sačuvati i ispred svake dedine i bakine kuće stajaće tabla - Nije kuća na prodaju.

Ne propustite gala koncert našeg proslavljenog baritona Željka Lučića.

Ne propustite gala koncert našeg proslavljenog baritona Željka Lučića.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

Zašto je fioka važna u Marčelovom životu? Zbog kog filma je Biljana Krstić počela da se bavi etno-muzikom i u čemu je tajna Milice Mandić? O svemu tome saznaćete u novoj seriji Redakcije dečjeg i školskog programa RTS Kako se kalio čovek. Svakoga dana dešavaju nam se stvari koje utiču na naš život. Nekada to odmah primetimo, drugi put je potrebno vreme da shvatimo njihovu težinu i važnost. Ali bez obzira na to da li su to krupne životne lekcije ili sitni, svakodnevni događaji, oni čine od nas ono što jesmo. U seriji Kako se kalio čovek naše javne ličnosti govore o ljudima, događajima i stvarima koje označavaju prekratnice u njihovim životima i zahvaljujući kojima su izgrađivali svoje životne stavove, donosili odluke i, može se reći, kalili se kao ljudi.

Zašto je fioka važna u Marčelovom životu? Zbog kog filma je Biljana Krstić počela da se bavi etno-muzikom i u čemu je tajna Milice Mandić? O svemu tome saznaćete u novoj seriji Redakcije dečjeg i školskog programa RTS Kako se kalio čovek. Svakoga dana dešavaju nam se stvari koje utiču na naš život. Nekada to odmah primetimo, drugi put je potrebno vreme da shvatimo njihovu težinu i važnost. Ali bez obzira na to da li su to krupne životne lekcije ili sitni, svakodnevni događaji, oni čine od nas ono što jesmo. U seriji Kako se kalio čovek naše javne ličnosti govore o ljudima, događajima i stvarima koje označavaju prekratnice u njihovim životima i zahvaljujući kojima su izgrađivali svoje životne stavove, donosili odluke i, može se reći, kalili se kao ljudi.

U ovoj emisiji edukativno-informativnog karaktera bavimo se svakodnevnim pojavama sa naučnog stanovišta, ispitujući uticaj našeg svakodnevnog života i poslova na globalne promene.

U ovoj emisiji edukativno-informativnog karaktera bavimo se svakodnevnim pojavama sa naučnog stanovišta, ispitujući uticaj našeg svakodnevnog života i poslova na globalne promene.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Radnja serije odvija se u Majamiju i prati Dekstera Morgana, serijskog ubicu koji radi u policiji kao forenzičar za krv. Zbog tragedije koju je doživeo u detinjstvu, oseća strast i potrebu za ubijanjem, koju je njegov otac koji ga je usvojio, policajac Hari Morgan, kanalisao da ubija ljude koji to "zaslužuju". Tako su Deksterove žrtve većinom ostale ubice koji su izbegli sudsku kaznu, ili nikad nisu ni bili pod istragom. U seriji je prikazano Deksterovo balansiranje između svakodnevnog života i njegovog tajnog identiteta. Filmski i televizijski kritičari su ovu kriminalističku seriju gde je glavni lik masovni ubica dočekali gotovo ovacijama tako da je ona dobila najviše moguće ocene od kritičara američkih časopisa Čikago San - Tajms, Njujork dejli njuz, San Francisko hronikl, Pipl vikli dok su kritičari najuticajnih medija bili malo pažljiviji u izjašnjavanju, tako da su dali niže ocene. Takođe, seriju su pratile oštre kritike Roditeljskog televizijskog saveta (Parents Television Council) iz kog su tvrdili da gledaoci navijaju za serijskog ubicu i da se nadaju da neće biti uhvaćen. Svojim kritikama su izborili zabranu praćenja serije gledaocima mlađim od 14 godina.

Radnja serije odvija se u Majamiju i prati Dekstera Morgana, serijskog ubicu koji radi u policiji kao forenzičar za krv. Zbog tragedije koju je doživeo u detinjstvu, oseća strast i potrebu za ubijanjem, koju je njegov otac koji ga je usvojio, policajac Hari Morgan, kanalisao da ubija ljude koji to "zaslužuju". Tako su Deksterove žrtve većinom ostale ubice koji su izbegli sudsku kaznu, ili nikad nisu ni bili pod istragom. U seriji je prikazano Deksterovo balansiranje između svakodnevnog života i njegovog tajnog identiteta. Filmski i televizijski kritičari su ovu kriminalističku seriju gde je glavni lik masovni ubica dočekali gotovo ovacijama tako da je ona dobila najviše moguće ocene od kritičara američkih časopisa Čikago San - Tajms, Njujork dejli njuz, San Francisko hronikl, Pipl vikli dok su kritičari najuticajnih medija bili malo pažljiviji u izjašnjavanju, tako da su dali niže ocene. Takođe, seriju su pratile oštre kritike Roditeljskog televizijskog saveta (Parents Television Council) iz kog su tvrdili da gledaoci navijaju za serijskog ubicu i da se nadaju da neće biti uhvaćen. Svojim kritikama su izborili zabranu praćenja serije gledaocima mlađim od 14 godina.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Sabor trubača u Guči, ili jednostavno Guča festival je tradicionalna manifestacija koja se svake godine održava u Guči, koja se nalazi u Dragačevu, Zapadna Srbija. Blizu milion posetilaca u vreme festivala poseti ovaj gradić svakog avgusta. Zahvaljujući festivalu, Guča je postala poznata u celom svetu kao mesto održavanja najvećeg festivala trubačke muzike širom planete, gde su još zastupljene i druge tradicionalne vrednosti, kao što su tradicionalne pesme, igre i nošnje regiona Dragačeva i Zapadne Srbije.

Sabor trubača u Guči, ili jednostavno Guča festival je tradicionalna manifestacija koja se svake godine održava u Guči, koja se nalazi u Dragačevu, Zapadna Srbija. Blizu milion posetilaca u vreme festivala poseti ovaj gradić svakog avgusta. Zahvaljujući festivalu, Guča je postala poznata u celom svetu kao mesto održavanja najvećeg festivala trubačke muzike širom planete, gde su još zastupljene i druge tradicionalne vrednosti, kao što su tradicionalne pesme, igre i nošnje regiona Dragačeva i Zapadne Srbije.

Sabor trubača u Guči, ili jednostavno Guča festival je tradicionalna manifestacija koja se svake godine održava u Guči, koja se nalazi u Dragačevu, Zapadna Srbija. Blizu milion posetilaca u vreme festivala poseti ovaj gradić svakog avgusta. Zahvaljujući festivalu, Guča je postala poznata u celom svetu kao mesto održavanja najvećeg festivala trubačke muzike širom planete, gde su još zastupljene i druge tradicionalne vrednosti, kao što su tradicionalne pesme, igre i nošnje regiona Dragačeva i Zapadne Srbije.

Sabor trubača u Guči, ili jednostavno Guča festival je tradicionalna manifestacija koja se svake godine održava u Guči, koja se nalazi u Dragačevu, Zapadna Srbija. Blizu milion posetilaca u vreme festivala poseti ovaj gradić svakog avgusta. Zahvaljujući festivalu, Guča je postala poznata u celom svetu kao mesto održavanja najvećeg festivala trubačke muzike širom planete, gde su još zastupljene i druge tradicionalne vrednosti, kao što su tradicionalne pesme, igre i nošnje regiona Dragačeva i Zapadne Srbije.

Pratite emisiju o nacionalnim manjinama u Srbiji, njihovoj istoriji, tradiciji i perspektivi za budućnost, ali i doprinosu u kulturnom i društvenom životu.

Pratite emisiju o nacionalnim manjinama u Srbiji, njihovoj istoriji, tradiciji i perspektivi za budućnost, ali i doprinosu u kulturnom i društvenom životu.

Uživajte u emisiji u kojoj se promoviše klasična muzika i mladi ljudi koji su se ostvarili u ovoj oblasti. Nastupaju poznati solisti, ansambli i orkestri. Voditelji emisije su Silvana Grujić i Aleksandar Peković.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Reditelj Miloš Lolić je izuzetan: tih, skroman, posvećen. Rasprodat u evropskim pozorištima poslednjih desetak godina. Na scenama nemačkog govornog područja, što znači u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj je za to vreme režirao više od trideset značajnih predstava. Takav uspeh do sada nije imao niti jedan reditelj ovih prostora. Zahvaljujući svom posvećenom radu postao je počasni državljanin Austrije. Svemu tome prethodilo je školovanje na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti i veliki uspesi na samom početku karijere: u Beogradu Gran pri Bitefa za predstavu Sanjari, u Sloveniji Borštnikova nagrada za Batlberi pisara, u Austriji nagrada Nestroj za Magično popodne, zatim i nagrada za najbolju režiju na Bitefu za predstavu Krvave svadbe. Bili su to znaci da njegov rad donosi nešto originalno. Istraživanje glumačkog prisustva na sceni je predstave Miloša Lolića odvelo ka neobično novom. Ka osobenom poetskom asketizmu, ka sceni koju čisti od svega suvišnog, a zatim je puni sadržajem i značenjima. Sve suvišno on sklanja i iz glumačkog izraza. Tako traga za suštinom teme i teksta koji režira. Sublimirani stil reditelja Miloša Lolića oslanja se isključivo na glumca i tekst. On ne veruje toliko u darovitost koliko veruje u koncentrisan i promišljeni rad. Glumci, govor, gest, pokret, izgovoreno i neizgovoreno, a vidljivo je u središtu njegovog rediteljskog promišljanja. Približavanje suštini u pozorišnom i značenjskom smislu. Ali i vera da je suština tamo gde reč ne boravi. Minimalnim sredstvima sa glumcima on gradi višedimenzionalni univerzum. Miloš režira sa potpunim poverenjem u tekst i moć govora, u emocionalnost glumačkih bića, u jednostavnost koja u njegovom slučaju može biti beskrajno maštovita. Lolićeva predstave su, kažu stručnjaci, poetski izveštaji o duši, njenoj praznini i njenim uzbudljivim mogućnostima. Lišene su sentimentalnosti, a, opet, nekako pune strasti i nagona koji pobeđuju razum, pune jakih emocija ali i sažete, do esencije. Miloš režirajući dela klasika i savremenih pisaca nastavlja da gradi ozbiljnu evropsku karijeru. Ovde se redovno vraća porodici i prijateljima i da ponekad režira, kao nedavno predstavu Mister Dolar Branislava Nušića u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Različite priče mladih žena i muškaraca koji se sastaju i rastaju u romantičnom pariskom okruženju. Film je podeljen u četiri priče: Sastanak u sedam uveče, Sledeće jutro, Klupe pariskih parkova i Majka i dete, 1907.

Američka drama-triler "Na nišanu" ("Shooter", 2016), nastala po motivima iz prve tri novele o Bobiju Liju Svageru, autora Stivena Hantira, po kojima je 2007. godine snimljen istoimeni film sa Markom Volbergom u glavnoj ulozi. Ova uzbudljiva serija sa Rajanom Filipom u glavnoj ulozi, prati priču Boba Lija Svagera, visoko odlikovanog veterana koji se ponovo vraća u akciju kako bi sprečio planirano ubistvo predsednika. Kada Svagerov bivši komandant Isak Džonson zatraži njegovu stručnost u tajnoj operaciji, Svager otkriva da je u pitanju neka nameštaljka, i mora učiniti sve što je u njegovoj moći da zaštiti svoju porodicu, ali i svoj obraz.

Na jednodnevnom muzičkom festivalu, koji je pod sloganom Rokenrol zauvek održan 24. decembra 2022. godine, nastupili su legendarni rok sastavi: Dr Nele Karajlić, Divlje jagode, Ju grupa, Atomsko sklonište, Teška industrija, Osvajači, Vatreni poljubac, Jurica Pađen i Aerodrom i Epilog.

Na Beogradskom sajmu 1994. godine, u okviru koncerta pod nazivom Rokenrol zauvek nastupilo je nekoliko legendarnih rok bendova koji su publici odsvirali svoje najveće hitove.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Pred vama će od zapuštenih i uparloženih seoskih domaćinstava nastajati dedovine sa novim sjajem. Pred kamerama će "od babe nastajati devojka" - gledaćete kako se za 4 dana sa samo 6 prosečnih plata (koje domaćinu donosi ekipa serijala) obnavljaju dedovine širom Srbije. TV autor Milan Popović (ranije ''Zadnja kuća, Srbija'') sa svojim timom pokušavaće nemoguće snalazeći se "slobodnim balkanskim stilom". On domaćinu donosi budžet od 6 prosečnih plata kao pomoć za njegovu želju da promeni stanje svoje dedovine, ali je dužnost domaćina da obezbedi "mobu". Pomoć prijatelja, kumova, rođaka, komšija. Plan raspodele budžeta (materijal, nameštaj, popravke, dnevnice specifičnih majstora i sl.) često se otme kontroli, pa je svaka epizoda borba za sebe i borba koja traje do poslednjeg momenta. Serijal ima za cilj da ljude motiviše da posle pandemije obnove svoje dedovine na selu, jer je proteklih godinu i po svako ko je imao selo i sačuvao dedovinu imao gde da se skloni i sa porodicom provede mirnije dane. Promocija rada i sloge je još jedan od zadataka ovog projekta Javnog servisa. Iza svakog kandidata trebalo bi da stoji jaka porodična priča i priča o dedovini, a ova jesen će imati poruku da dedovine moramo sačuvati i ispred svake dedine i bakine kuće stajaće tabla - Nije kuća na prodaju.

U ovoj emisiji edukativno-informativnog karaktera bavimo se svakodnevnim pojavama sa naučnog stanovišta, ispitujući uticaj našeg svakodnevnog života i poslova na globalne promene.

Reditelj Miloš Lolić je izuzetan: tih, skroman, posvećen. Rasprodat u evropskim pozorištima poslednjih desetak godina. Na scenama nemačkog govornog područja, što znači u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj je za to vreme režirao više od trideset značajnih predstava. Takav uspeh do sada nije imao niti jedan reditelj ovih prostora. Zahvaljujući svom posvećenom radu postao je počasni državljanin Austrije. Svemu tome prethodilo je školovanje na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti i veliki uspesi na samom početku karijere: u Beogradu Gran pri Bitefa za predstavu Sanjari, u Sloveniji Borštnikova nagrada za Batlberi pisara, u Austriji nagrada Nestroj za Magično popodne, zatim i nagrada za najbolju režiju na Bitefu za predstavu Krvave svadbe. Bili su to znaci da njegov rad donosi nešto originalno. Istraživanje glumačkog prisustva na sceni je predstave Miloša Lolića odvelo ka neobično novom. Ka osobenom poetskom asketizmu, ka sceni koju čisti od svega suvišnog, a zatim je puni sadržajem i značenjima. Sve suvišno on sklanja i iz glumačkog izraza. Tako traga za suštinom teme i teksta koji režira. Sublimirani stil reditelja Miloša Lolića oslanja se isključivo na glumca i tekst. On ne veruje toliko u darovitost koliko veruje u koncentrisan i promišljeni rad. Glumci, govor, gest, pokret, izgovoreno i neizgovoreno, a vidljivo je u središtu njegovog rediteljskog promišljanja. Približavanje suštini u pozorišnom i značenjskom smislu. Ali i vera da je suština tamo gde reč ne boravi. Minimalnim sredstvima sa glumcima on gradi višedimenzionalni univerzum. Miloš režira sa potpunim poverenjem u tekst i moć govora, u emocionalnost glumačkih bića, u jednostavnost koja u njegovom slučaju može biti beskrajno maštovita. Lolićeva predstave su, kažu stručnjaci, poetski izveštaji o duši, njenoj praznini i njenim uzbudljivim mogućnostima. Lišene su sentimentalnosti, a, opet, nekako pune strasti i nagona koji pobeđuju razum, pune jakih emocija ali i sažete, do esencije. Miloš režirajući dela klasika i savremenih pisaca nastavlja da gradi ozbiljnu evropsku karijeru. Ovde se redovno vraća porodici i prijateljima i da ponekad režira, kao nedavno predstavu Mister Dolar Branislava Nušića u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Različite priče mladih žena i muškaraca koji se sastaju i rastaju u romantičnom pariskom okruženju. Film je podeljen u četiri priče: Sastanak u sedam uveče, Sledeće jutro, Klupe pariskih parkova i Majka i dete, 1907.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV slagalica je kviz sa najdužom tradicijom među TV kvizovima na našim prostorima. Traje 16 godina i okuplja sve veći broj gledalaca kojima je, kako sami kažu, postala omiljena serija koju ne propuštaju. O tome svedoče podaci prema kojima je TV slagalica već nekoliko godina među deset najgledanijih emisija na svim TV stanicama u našoj zemlji. Među emisijama istog žanra zauzima jedno od prva tri mesta. Ovako zavidan nivo gledanosti i opstanak našeg domaćeg kviza u oštroj konkurenciji licencnih TV kvizova može da se objasni ocenom gledalaca i takmičara da je TV slagalica kviz koji uz zanimljive igre ima dušu.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Ovu veliku, karakterno različito obojenu porodicu predvodi Veliki Štrumpf koji zna da napravi razne čarobne napitke i baca čini. Društvo mu prave Štrumpfeta i svima poznati i omiljeni Mrgud, Kefalo, Gruber, Luftika i ostali. Štrumpfovi žive uglavnom mirnim, idiličnim životom. Ovu sreću kvari jedino zli čarobnjak Gargamel sa svojim pomoćnikom, mačkom Azraelom.

Zašto je fioka važna u Marčelovom životu? Zbog kog filma je Biljana Krstić počela da se bavi etno-muzikom i u čemu je tajna Milice Mandić? O svemu tome saznaćete u novoj seriji Redakcije dečjeg i školskog programa RTS Kako se kalio čovek. Svakoga dana dešavaju nam se stvari koje utiču na naš život. Nekada to odmah primetimo, drugi put je potrebno vreme da shvatimo njihovu težinu i važnost. Ali bez obzira na to da li su to krupne životne lekcije ili sitni, svakodnevni događaji, oni čine od nas ono što jesmo. U seriji Kako se kalio čovek naše javne ličnosti govore o ljudima, događajima i stvarima koje označavaju prekratnice u njihovim životima i zahvaljujući kojima su izgrađivali svoje životne stavove, donosili odluke i, može se reći, kalili se kao ljudi.

Na krajnjem jugoistoku naše zemlje, na tromeđi Srbije, Buarske i Makedonije, nalazi se velika prirodna retkost – Jarešnik, šuma krimskog bora. Zahvaljujući tome što je na nepristupačnom mestu, ova šuma prašumskog tipa ostala je netaknuta, i slobodno se razvijala, tako da su neka od stabala visoka i 30 metara, prečnika jedan metar. Ovo područje je zaštićeno kao specijalni rezervat prirode, i u poslednje vreme sve je više onih koji žele da posete ovo jedinstveno skrovito mesto. Naša kamera zabeležila je jedinstvenu lepotu čarobne šume bora sa Krima, ali i druge zanimljivosti i znamenitosti Bosilegrada, čijem području Jarešnik pripada.

Emisije su zamišljene kao objašnjenje najčešće upotrebljavanih ekoloških termina i sintagmi, uz stručne komentare ekologa i ilustracije praktičnog značenja.

Pratite emisiju o nacionalnim manjinama u Srbiji, njihovoj istoriji, tradiciji i perspektivi za budućnost, ali i doprinosu u kulturnom i društvenom životu.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Dvoje vrsnih pijanista, nastupili su 4. februara 2020. godine, povodom obeležavanja 89. rođendana Velike dvorane Kolarčeve zadužbine u Beogradu.

Zašto je fioka važna u Marčelovom životu? Zbog kog filma je Biljana Krstić počela da se bavi etno-muzikom i u čemu je tajna Milice Mandić? O svemu tome saznaćete u novoj seriji Redakcije dečjeg i školskog programa RTS Kako se kalio čovek. Svakoga dana dešavaju nam se stvari koje utiču na naš život. Nekada to odmah primetimo, drugi put je potrebno vreme da shvatimo njihovu težinu i važnost. Ali bez obzira na to da li su to krupne životne lekcije ili sitni, svakodnevni događaji, oni čine od nas ono što jesmo. U seriji Kako se kalio čovek naše javne ličnosti govore o ljudima, događajima i stvarima koje označavaju prekratnice u njihovim životima i zahvaljujući kojima su izgrađivali svoje životne stavove, donosili odluke i, može se reći, kalili se kao ljudi.

Pametni, kreativni uspešni ljudi poreklom iz Srbije rasuti su poput bisera po celom svetu. Njihovo znanje i iskustvo mogu da nam budu dragoceni na putu progresa u svim sferama života. O tome svedoči i primer Miroslava Stojanovića koji bezmalo tri decenije živi i radi u Beču kao jedan od vodećih gradskih urbanista. U emisiji Eko perspektive čućete kako je moguće da se Beograd brzo, efikasno i bez mnogo investiranja pretvori u zelenu prestonicu Srbije i Evrope.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Radnja serije odvija se u Majamiju i prati Dekstera Morgana, serijskog ubicu koji radi u policiji kao forenzičar za krv. Zbog tragedije koju je doživeo u detinjstvu, oseća strast i potrebu za ubijanjem, koju je njegov otac koji ga je usvojio, policajac Hari Morgan, kanalisao da ubija ljude koji to "zaslužuju". Tako su Deksterove žrtve većinom ostale ubice koji su izbegli sudsku kaznu, ili nikad nisu ni bili pod istragom. U seriji je prikazano Deksterovo balansiranje između svakodnevnog života i njegovog tajnog identiteta. Filmski i televizijski kritičari su ovu kriminalističku seriju gde je glavni lik masovni ubica dočekali gotovo ovacijama tako da je ona dobila najviše moguće ocene od kritičara američkih časopisa Čikago San - Tajms, Njujork dejli njuz, San Francisko hronikl, Pipl vikli dok su kritičari najuticajnih medija bili malo pažljiviji u izjašnjavanju, tako da su dali niže ocene. Takođe, seriju su pratile oštre kritike Roditeljskog televizijskog saveta (Parents Television Council) iz kog su tvrdili da gledaoci navijaju za serijskog ubicu i da se nadaju da neće biti uhvaćen. Svojim kritikama su izborili zabranu praćenja serije gledaocima mlađim od 14 godina.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Čovek i drvo više hiljada godina putuju zajedno. To je vreme u kome čovek radi a drvo mu donosi sredstvo za rad, konačište, mesto na kome se skriva i plovi. Najvažnije - donosi vatru koja ga greje i hrani. Zahvaljujući drvetu, u kome sunce beleži svoj godišnji ciklus u obliku godova, Stari Sloveni su otkrili kalendar kako bi odredili vreme setve i žetve. U kalendaru Starih Slovena meseci su nazivani imenima drveća. U mesecu hrasta, koji je trajao od 13. juna do 7. jula, očekivala se blagodet i sreća. Žir, kao njegov plod, omogućio mu je da bude rodno drvo, a godovi su ispunjeni svekolikim životom i tragovima trajanja kroz vekove. Priča o drvetu, na mačvanskoj i sremskoj obali Save ima posebnu dimenziju. Iako je Panonska nizija oduvek bila prepoznatljiva po gustim hrastovim šumama, hrast koji je opstao na rečnom dnu u svom izvornom obliku ili kao deo neke građevine dobija novi život. Umetnička dela od fosilizovanog drveta pronašla su svoje mesto u Galeriji "Lazar Vozarević". Potkrovlje Galerije jedinstven je prostor po uređenju a izložbom spaja istoriju grada, od Sirmijuma do današnje Sremske Mitrovice, vodu i zemlju, vešte ruke umetnika, zanatlija, entuzijasta, a pre svih delatnost ronilaca. Članovi Udruženja "Žuta foka" pomogli su nam da oživimo priču o drvetu kroz vekove. Čuva se svaki deo tog vrednog drveta opstalog u vodi zahvaljujući taninu, a njegova starost određuje se u Institutu "Ruđer Bošković" u Zagrebu. Kako će izgledati umetnički predmet zavisi od toga kako se drvo prelomilo… Ideje se rađaju u radionici, pa nastaje sve ono što je čovek oduvek pravio a bilo mu je potrebno za život - kašika, tacna, ukosnica, oruđe, muzički instrumenti. Jedinstvena je simbolika predmeta, oblika panela i slike. Ljudi drvetu u svakom njegovom godu mogu da daju još jednu vrednost. Drvo je čudesno biće jer zaklanja i štiti čoveka i sva ostala bića. Čovek sve češće grli drvo kako bi osetio njegovu energiju, a možda i zato što mu daje život, omogućava da diše, ali i da se izrazi i ostvari svoje ideje, da dosegne snove i otkrije nove svetove. Čovek i drvo su jedno drugom sreća. U emisiji govore: etnolog Dušanka Stanković, ZZZSK, Marija Vukajlović, kustos Galerije "Lazar Vozarević" u Sremskoj Mitrovici, Branimir Pavlović, ronilac, Udruženje "Žuta foka", Goran Ljuboja Trut, muzičar, Vukašin Govedarica, akademski slikar.