Fantastična planeta nastavlja da istražuje današnju civilizaciju. Ovog puta fokus je na ljubavi. Vladimir Banić putuje prvo u Južnoafričku republiku gde pokušava da sazna koje su posledice aparthejda koji je decenijama razdvajao dve rase. Da li zakoni po kojima se išlo u zatvor ako zavolite i spojite se sa osobom druge boje kože, a koji su ukinuti tek 1994. još uvek ostavljaju trag u ovom društvu?

Serijal pod nazivom "Na skriveno te vodim mesto" jeste putopisna reportaža sa ciljem da se gledaoci upoznaju sa prirodnim lepotama Srbije koje su više ili manje poznate kao turistička ili izletnička mesta. U emisiji gostuju poznate ličnosti koje u svojstvu "turističkih vodiča" govore o određenom mestu. To podrazumeva da su oni (glumci, reditelji, književnici, sportisti, političari...) poreklom ili na neki drugi način vezani za kraj o kome se govori.

Boškovići su normalni na srećan način. Srećne porodice su povremeno i nesrećne, i lude, i komplikovane. Ono što ih čini srećnim jeste da su funkcionalne u svojoj disfunkciji. Boškovići se vole, i to ih čini srećnim.

Putem istorije i predanja o Cetinju, Milan Kovačević predstaviće interesantnu istoriju Cetinja i okoline sa posebnim osvrtom na period Drugog svetskog rata.

Kostimografkinja Marina Vukasović Medenica, veruje da je kostim ogledalo karaktera, deo uloge, ali i vizuelnog identiteta predstave ili filma. Svojim kreacijama uvek prati poetiku pisca, estetiku reditelja, osobine likova, ali i svoje ideje do kojih dolazi temeljnim istraživačkim radom, promišljanjem, razradom ideja preko crteža i skica, odabirom materijala i realizacijom kostima. Za nju nema umetnosti bez zanata i zanatlija koji realizuju njene ideje. Njen rad ogleda se u pristupu poslu ‒ u posvećenosti, istraživanju, u svakom detalju, verovanju da i kostim publici mnogo toga može da kaže o delu. Za kostimografa je, po njenom mišljenju, najvažniji taj magični trenutak kada se iz gomile materijala stvori celina, koja profunkcioniše kao sadržaj pozorišne predstave ili filma. Za te trenutke Marina Medenica stvara i u njih ulaže svoj talent i sva svoja znanja.

VVhile je duo koji su 2011. godine osnovali Stevan Ćirović - bubanj i vokal, i Andrija Spičanović - gitara i vokal. Posle velikog broja koncerata u regionu i pet evropskih turneja, tri vinilna i jednog kasetnog izdanja, VVhile je izrastao u jedan od najuzbudljivijih bendova bivše Jugoslavije, koji vas lako osvoji svojom pozitivnom melanholijom. VVhile je svoj debitantski album pod nazivom More objavio krajem 2014. godine, koji se kao vinilno izdanje pojavio u aprilu 2015. posredstvom Jazz Chairs i Pop Depresije, Twintoe Records, Numavi Records i Dirt Cult Records.

Slikar, grafičar, likovni kritičar, pisac, esejista, filmski i pozorišni reditelj, scenograf, kostimograf, progresivni intelektualac, akademik, Miodrag Mića Popović, iza sebe ostavio je izuzetno bogat opus. Bio je borac za istinu, humanista, nesklon kompromisima. Njegovi stavovi i likovni iskazi često su ga dovodili u koliziju sa vlašću, donoseći mu status disisdenta. Celokupno stvaralaštvo Miodraga Miće Popovića, ali i njegova biografija, bogato su i ubedljivo svedočanstvo o jednoj čitavoj epohi – pre svega, drugoj polovini 20. veka, ali i vremenu koje je prethodilo i usledilo. Povodom stogodišnjice od rođenja Miće Popovića, tokom 2023. godine upriličen je niz raznorodnih programa i izložbi. Najistanutiju tačku obeležavanja jubileja predstavlja retrospektivna izložba naslovljena "Slikarstvo permanentne pobune", koja je ove jeseni priređena u Galeriji SANU. Značajnu ulogu imala je i izložba crteža u beogradskoj Galeriji Haos. Važno mesto u očuvanju i unapređenju sećanja na Miću Popovića ima Galerija-legat Miće Popovića i Vere Božičković Popović, koja je otvorena još za slikareva života, 1989. godine, u njegovom rodnom gradu Loznici.

Nauka neprekidno menja svet. Mi te promene razumemo. U emisiji RTS Lab najmlađi novinarski tim RTS - a predstavlja najinteresantnije naučne teme i aktuelna otkrića. Ovo je svojevrsna misija Javnog servisa da na razumljiv, prijemčiv, ali i zabavan način svim generacijama predstavi i učini dostupnim i najozbiljnije naučne projekte. Od nanotehnologija do misterija kosmosa, od tajni neurona do veštačke inteligencije - znanje je jedina sigurnost koju vam niko ne može oduzeti.

Kostimograf i scenograf Miodrag Tabački oslikao je svoj autoportret u jasnim linijama - iskreno, koncizno i duhovito. Izbor Miodraga Tabačkog i gost u emisiji bio je Staša Zurovac, koreograf sa kojim je imao izvanrednu saradnju u HNK radeći komad Plavobradi, muzički izbor, takođe iz predstave Plavobradi, muzika Marjana Nećaka. O Tabačkom su, pored Marjana Nećaka, govorili Vida Ognjenović i Zoran Hristić, u video porukama, a njegova studentkinja Tara Manić, u studiju. Sagovornik u dijalogu bila je Angelina Atlagić. Tajno mesto ujedno predstavlja i lep hobi Miodraga Tabačkog, a to je tango.

Beogradska filharmonija u ciklusu koncerata Na visokim potpeticama predstavlja uspešne žene na dirigentskom podijumu, koje su se izborile u svetu doskora isključivo rezervisanom za muškarce. Na koncertu koji emitujemo, Beogradskom filharmonijom rukovodi Anu Tali. Tali u biografiji ima upisane mnoge poznate evropske i svetske orkestre i smatra da je profesija dirigenta podjednako teška i izazovna za oba pola. Uspešnost zavisi od komunikacije koju dirigent uspostavi sa orkestrom i od načina na koji dopre do muzičara, ceo orkestar je instrument - i to je za nju suština procesa stvaranja muzike.

Pop kultura. To je više od zabave. To je sila koja oblikuje naše živote, koja utiče na način na koji razmišljamo i osećamo se. To je odraz onoga ko smo i ko želimo da budemo.

Kako li će društvo budućnosti predstavljati globalnu kulturu? Koji predmeti će biti odabrani da budu izloženi javnosti? Da li će to biti ploča Elvisa Preslija, print Endija Vorhola, haljina Merilin Monro, poster iz filma Kazablanka, Simpsonovi ili Avatar?

Fantastična planeta nastavlja da istražuje današnju civilizaciju. Ovog puta fokus je na ljubavi. Vladimir Banić putuje prvo u Južnoafričku republiku gde pokušava da sazna koje su posledice aparthejda koji je decenijama razdvajao dve rase. Da li zakoni po kojima se išlo u zatvor ako zavolite i spojite se sa osobom druge boje kože, a koji su ukinuti tek 1994. još uvek ostavljaju trag u ovom društvu?

Sokratovo "Znam da ništa ne znam" zapravo je apologija znanja, uslov potrage za saznanjem i put ka istini. Mišel Fuko tvrdio je da je znanje moć a psihoanalitičar Žak Lakan je ukazao na "strast za neznanjem".

Prvi prostorno-urbanistički plan Beograda, takozvani Plan varoši u šancu, izradio je pre više od 150 godina inženjer Emilijan Josimović. Izrada plana rukovođena je idejom totalnog preobražaja stare varoši iz orijentalnog u moderan evropski grad. Značajniji urbanistički projekti u Beogradu, počinju tek nakon Drugog svetskog rata osnivanjem Urbanističkog zavoda, koji je prošle godine proslavio veliki jubilej - 70 godina postojanja. Šta je sve u tom dugom periodu urađeno, a šta propušteno?

Na početku pete sezone, Dekster je i dalje u šoku zbog Ritinog ubistva i donosi odluku koja će uticati na živote svih koji ga okružuju; Kvin diže prašinu u stanici nagoveštavajući da se Ritina smrt ne uklapa u profil Ubice trojstva i nudi Debri preko potrebnu podršku.

Boškovići su normalni na srećan način. Srećne porodice su povremeno i nesrećne, i lude, i komplikovane. Ono što ih čini srećnim jeste to da su funkcionalne u svojoj disfunkciji. Boškovići se vole, i to ih čini srećnim.

Planina Komovi se prostire u jugoistočnom delu Crne Gore između planina Bjelasice, Prokletija i dve reke Lima i Tare.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Snimak koncerta održanog u Kolarčevoj zadužbini 10. oktobra prošle godine, na kojem je Šopenova dela izveo kanadski pijanista Šarl Rišar Amlen.

Epizoda serijala posvećena je TV seriji "Priče iz radionice" koja je premijerno emitovana pre 40 godina.Kod automehaničara Živote nije se odlazilo samo na zamenu ulja, proveru kočnica ili lakiranje ogrebotina na pežou - bila je to radionica za oporavak duše, terapija za automobile i, pre svega, njihove vlasnike.

Beogradska filharmonija u ciklusu koncerata Na visokim potpeticama ,predstavlja uspešne žene na dirigentskom podijumu, koje su se izborile u svetu doskora isključivo rezervisanom za muškarce. Na koncertu koji emitujemo, Beogradskom filharmonijom rukovodi Anu Tali.

Gradonačelnik malog mesta iz Francuske, po opredeljenju socijalista, 1992. godine odlučuje da uz pomoć svojih poznanika iz Pariza kupi muldimedijsku kompaniju. Međutim, posle izbora socijalisti gube većinu. I sve bi bilo u redu da nije nekih slučajnosti...

Sokratovo "Znam da ništa ne znam" zapravo je apologija znanja, uslov potrage za saznanjem i put ka istini. Mišel Fuko tvrdio je da je znanje moć a psihoanalitičar Žak Lakan je ukazao na "strast za neznanjem".

Prvi prostorno-urbanistički plan Beograda, takozvani Plan varoši u šancu, izradio je pre više od 150 godina inženjer Emilijan Josimović. Izrada plana rukovođena je idejom totalnog preobražaja stare varoši iz orijentalnog u moderan evropski grad. Značajniji urbanistički projekti u Beogradu, počinju tek nakon Drugog svetskog rata osnivanjem Urbanističkog zavoda, koji je prošle godine proslavio veliki jubilej - 70 godina postojanja. Šta je sve u tom dugom periodu urađeno, a šta propušteno? Medijacija različitih interesa je najveći izazov za urbanistu: kako na najbolji mogući način usaglasiti interese uprave, investitora, profesije i građana. Kako doći do tzv. velike slike - ukupnog procesa stvaranja grada, počevši od dobrih urbanističkih ideja, načina donošenja odluka, pa do mogućnosti njihovog sprovođenja. U emisiji učestvuju dekan arhitektonskog Fakulteta u Beogradu, Vladan Đokić, direktorka Urbanističkog Zavoda Beograda, Vesna Tahov i urbanista Žaklina Gligorijević.

Epizoda serijala posvećena je TV seriji "Priče iz radionice" koja je premijerno emitovana pre 40 godina.Kod automehaničara Živote nije se odlazilo samo na zamenu ulja, proveru kočnica ili lakiranje ogrebotina na pežou - bila je to radionica za oporavak duše, terapija za automobile i, pre svega, njihove vlasnike.

Boškovići su normalni na srećan način. Srećne porodice su povremeno i nesrećne, i lude, i komplikovane. Ono što ih čini srećnim jeste to da su funkcionalne u svojoj disfunkciji. Boškovići se vole, i to ih čini srećnim.

Planina Komovi se prostire u jugoistočnom delu Crne Gore između planina Bjelasice, Prokletija i dve reke Lima i Tare.

Među zaboravljenim stvaraocima naše istorije i kulture je i ime Lazara Komarčića, pisca prvog srpskog naučno-fantastičnog romana Jedna ugašena zvezda, objavljenog 1902. godine u Beogradu, u štampariji Dimitrija Davidovića. S obzirom na to, da se o životu i delu Lazara Komarčića danas veoma malo zna, emisija Redakcije za kulturu i umetnost pod nazivom Jedna ugašena zvezda pokušaće da gledaocima približi ko je bio Lazar Komarčić i da odgovori na pitanje zašto je nepravedno zaboravljen i potisnut iz naše književnosti i kulture?

Snimak koncerta održanog u Kolarčevoj zadužbini 10. oktobra prošle godine, na kojem je Šopenova dela izveo kanadski pijanista Šarl Rišar Amlen. Ovaj umetnik se beogradskoj publici predstavio prvi put. Godine 2015. Rišar Amlen je dobio srebrnu medalju na Šopenovom pijanističkom takmičenju u Varšavi, a samo godinu dana pre toga drugu nagradu na takmičenju u Montrealu i treću nagradu na takmičenju u Seulu. Danas se svrstava među najznačajnije i najtalentovanije muzičare svoje generacije i nastupa na najprestižnijim evropskim i svetskim festivalima.

Uoči Prvog svetskog rata u Americi je živelo oko četrdeset pet hiljada Srba. Iz Njujorka je parobrodima Zvezda i Evropa krenulo pet hiljada Srba i Hrvata koji hitaju kao dobrovoljci u Srbiju. Posle rata, porodice srpskih dobrovoljaca kolonizovane su u Baranju, Bačku i Banat. U Banatu su osnovana nova naselja: Aleksandrovo, Vojvoda Stepa, Karađorđevo. Njihovi potomci i danas čuvaju uspomenu i sećanje na veliku hrabrost predaka i njihovu žrtvu za slobodu.

Ovaj dokumentarni serijal povešće vas na legendarni Put svile, mrežu karavanskih puteva koji su spojili Kinu sa Evropom.

Emisija povodom jubileja sedam vekova postojanja manastira Gračanice i sedam vekova od upokojenja njegovog ktitora, kralja Milutina,.

Beogradska filharmonija u ciklusu koncerata Na visokim potpeticama predstavlja uspešne žene na dirigentskom podijumu, koje su se izborile u svetu doskora isključivo rezervisanom za muškarce. Na koncertu koji emitujemo, Beogradskom filharmonijom rukovodi Anu Tali. Tali u biografiji ima upisane mnoge poznate evropske i svetske orkestre i smatra da je profesija dirigenta podjednako teška i izazovna za oba pola. Uspešnost zavisi od komunikacije koju dirigent uspostavi sa orkestrom i od načina na koji dopre do muzičara, ceo orkestar je instrument - i to je za nju suština procesa stvaranja muzike.

Sokratovo "Znam da ništa ne znam" zapravo je apologija znanja, uslov potrage za saznanjem i put ka istini. Mišel Fuko tvrdio je da je znanje moć a psihoanalitičar Žak Lakan je ukazao na "strast za neznanjem".

Prvi prostorno-urbanistički plan Beograda, takozvani Plan varoši u šancu, izradio je pre više od 150 godina inženjer Emilijan Josimović. Izrada plana rukovođena je idejom totalnog preobražaja stare varoši iz orijentalnog u moderan evropski grad. Značajniji urbanistički projekti u Beogradu, počinju tek nakon Drugog svetskog rata osnivanjem Urbanističkog zavoda, koji je prošle godine proslavio veliki jubilej - 70 godina postojanja. Šta je sve u tom dugom periodu urađeno, a šta propušteno? Medijacija različitih interesa je najveći izazov za urbanistu: kako na najbolji mogući način usaglasiti interese uprave, investitora, profesije i građana. Kako doći do tzv. velike slike - ukupnog procesa stvaranja grada, počevši od dobrih urbanističkih ideja, načina donošenja odluka, pa do mogućnosti njihovog sprovođenja. U emisiji učestvuju dekan arhitektonskog Fakulteta u Beogradu, Vladan Đokić, direktorka Urbanističkog Zavoda Beograda, Vesna Tahov i urbanista Žaklina Gligorijević.

Epizoda serijala posvećena je TV seriji "Priče iz radionice" koja je premijerno emitovana pre 40 godina.Kod automehaničara Živote nije se odlazilo samo na zamenu ulja, proveru kočnica ili lakiranje ogrebotina na pežou - bila je to radionica za oporavak duše, terapija za automobile i, pre svega, njihove vlasnike.

Boškovići su normalni na srećan način. Srećne porodice su povremeno i nesrećne, i lude, i komplikovane. Ono što ih čini srećnim jeste to da su funkcionalne u svojoj disfunkciji. Boškovići se vole, i to ih čini srećnim.

Planina Komovi se prostire u jugoistočnom delu Crne Gore između planina Bjelasice, Prokletija i dve reke Lima i Tare.

Planina Komovi se prostire u jugoistočnom delu Crne Gore između planina Bjelasice, Prokletija i dve reke Lima i Tare.

Među zaboravljenim stvaraocima naše istorije i kulture je i ime Lazara Komarčića, pisca prvog srpskog naučno-fantastičnog romana Jedna ugašena zvezda, objavljenog 1902. godine u Beogradu, u štampariji Dimitrija Davidovića. S obzirom na to, da se o životu i delu Lazara Komarčića danas veoma malo zna, emisija Redakcije za kulturu i umetnost pod nazivom Jedna ugašena zvezda pokušaće da gledaocima približi ko je bio Lazar Komarčić i da odgovori na pitanje zašto je nepravedno zaboravljen i potisnut iz naše književnosti i kulture?

Snimak koncerta održanog u Kolarčevoj zadužbini 10. oktobra prošle godine, na kojem je Šopenova dela izveo kanadski pijanista Šarl Rišar Amlen. Ovaj umetnik se beogradskoj publici predstavio prvi put. Godine 2015. Rišar Amlen je dobio srebrnu medalju na Šopenovom pijanističkom takmičenju u Varšavi, a samo godinu dana pre toga drugu nagradu na takmičenju u Montrealu i treću nagradu na takmičenju u Seulu. Danas se svrstava među najznačajnije i najtalentovanije muzičare svoje generacije i nastupa na najprestižnijim evropskim i svetskim festivalima.

Uoči Prvog svetskog rata u Americi je živelo oko četrdeset pet hiljada Srba. Iz Njujorka je parobrodima Zvezda i Evropa krenulo pet hiljada Srba i Hrvata koji hitaju kao dobrovoljci u Srbiju. Posle rata, porodice srpskih dobrovoljaca kolonizovane su u Baranju, Bačku i Banat. U Banatu su osnovana nova naselja: Aleksandrovo, Vojvoda Stepa, Karađorđevo. Njihovi potomci i danas čuvaju uspomenu i sećanje na veliku hrabrost predaka i njihovu žrtvu za slobodu.

Ovaj dokumentarni serijal povešće vas na legendarni Put svile, mrežu karavanskih puteva koji su spojili Kinu sa Evropom.

Emisija povodom jubileja sedam vekova postojanja manastira Gračanice i sedam vekova od upokojenja njegovog ktitora, kralja Milutina,.

Beogradska filharmonija u ciklusu koncerata Na visokim potpeticama predstavlja uspešne žene na dirigentskom podijumu, koje su se izborile u svetu doskora isključivo rezervisanom za muškarce. Na koncertu koji emitujemo, Beogradskom filharmonijom rukovodi Anu Tali. Tali u biografiji ima upisane mnoge poznate evropske i svetske orkestre i smatra da je profesija dirigenta podjednako teška i izazovna za oba pola. Uspešnost zavisi od komunikacije koju dirigent uspostavi sa orkestrom i od načina na koji dopre do muzičara, ceo orkestar je instrument - i to je za nju suština procesa stvaranja muzike.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala.

Dekster pokušava da usmeri energiju na svoju decu i bori se sa svojim mračnim željama, ali šokantno otkriće ga dovodi na trag novoj žrtvi; Debra želi da ugosti brata i njegovu decu u svojoj kući, ali shvata da je izbačena iz svog stana i završava pred Kvinovim vratima.

Boškovići su normalni na srećan način. Srećne porodice su povremeno i nesrećne, i lude, i komplikovane. Ono što ih čini srećnim jeste da su funkcionalne u svojoj disfunkciji. Boškovići se vole, i to ih čini srećnim.

Putem starih Karavana, sada u remasterizovanim verzijama.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Treća i poslednja sezona serije "Narkos: Meksiko" obećava mnogo akcije, pucnjave i neočekivanih preokreta.

Violinista Itamar Zorman i pijanistkinja Liza Stepanova održali su koncert 2. februara 2015. godine u dvorani Kolarčeve zadužbine, u okviru ciklusa Pobednici. Predstavili su se delima Franca Šuberta, Morisa Ravela i Johanesa Bramsa.

Nakon kvalifikacije Teslinog Naroda za Nominaciju za Oskara za dugometražni dokumentarni film, premijerno kreće nova sezona dokumentarnog serijala "Teslin narod". Dokumentarni serijal Teslin narod donosi priče o čuvenoj Mim Bizič, o jednom od vodećih srpskih lidera Aleksu Mačeskom, o velikim dobrotvorima Branku Tupanjcu, Milici Govedarici i Dr Nenadu Janićijeviću.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala.

Boškovići su normalni na srećan način. Srećne porodice su povremeno i nesrećne, i lude, i komplikovane. Ono što ih čini srećnim jeste da su funkcionalne u svojoj disfunkciji. Boškovići se vole, i to ih čini srećnim.

Putem starih Karavana, sada u remasterizovanim verzijama. U okviru dubrovačkog seta emisija serijala "Karavan" jedna epizoda je posvećena sceni čuvenog slikarstva ovog polisa. Esencija originalnog izraza ove škole ogleda se u sledećim predstavnicima: Nikola Božidarević, Lovro Dobričevićo, Mihajlo Hamzić, Vlaho Bukovac, Mate Celestin Medović i drugi.

U organizaciji Ministarstva kulture i informisanja, početkom juna u Jugoslovenskoj kinoteci održan je prvi Beogradski kontrapunkt - skup značajnih autora iz sveta i naše zemlje, koji su razgovarali na temu Šta može književnost u današnjem vremenu. Redakcija Kulturno-umetničkog programa RTS-a dobila je ekskluzivno pravo da snimi ovaj dvodnevni skup. Deo ove značajne pozornice kulturnog dijaloga pretočen je u jednočasovnu emisiju. Sa različitih ličnih i geopolitičkih tačaka, o vremenu gde se javno mnjenje više ne definiše najboljim što je napisano, a umetnik izgubio svoju poziciju, razgovarali su književnici: Peter Handke, Frederik Begbede, Ju Hua, Zahar Prilepin, Milovan Danojlić.

Nakon kvalifikacije Teslinog Naroda za Nominaciju za Oskara za dugometražni dokumentarni film, premijerno kreće nova sezona dokumentarnog serijala "Teslin narod". Dokumentarni serijal Teslin narod donosi priče o čuvenoj Mim Bizič, o jednom od vodećih srpskih lidera Aleksu Mačeskom, o velikim dobrotvorima Branku Tupanjcu, Milici Govedarici i Dr Nenadu Janićijeviću.

Violinista Itamar Zorman i pijanistkinja Liza Stepanova održali su koncert 2. februara 2015. godine u dvorani Kolarčeve zadužbine, u okviru ciklusa Pobednici. Predstavili su se delima Franca Šuberta, Morisa Ravela i Johanesa Bramsa. Itamar Zorman je rođen 1985. godine u Tel Avivu, a diplomirao je na Akademiji za muziku i igru u Jerusalimu; master studije završio je na Džulijardu 2012. godine. Dobitnik je nagrade Trusta Borleti-Buitoni za 2014. godinu, kao i EJVERI Fišer stipendije za 2013. Kao solista nastupao je sa Izraelskom filharmonijom, Američkim simfonijskim orkestrom, Tokijskim simfonijskim orkestrom i Kamernim orkestrom Poljskog radija. Pijanistkinja Liza Stepanova rođena je u Minsku, a školovala se u Berlinu i na Džulijardu. Njena karijera se kreće od solističke i kamerne muzike do vrlo uspešnih pedagoških rezultata. Član je Lisander klavirskog trija sa kojim je osvajala brojne nagrade. Posvećena je savremenom stvaralaštvu.

Ovo je serijal Obrazovno-naučnog programa koji prikazuje najznačajnije mislioce 20. veka, među njima: Martina Hajdegera, Karla Gustava Junga, Edmunda Huserla i Žan Pol Sartra.

Godine 2008. obeležavala se stogodišnjica rođenja kompozitora Milana Ristića. Tom prilikom na Kolarcu je održan okrugli sto, koncert kamernih kompozicija i simfonijski koncert. Podsećanjem na jednog od naših najznačajnijih simfoničara 20. veka, učenika praške škole, neoklasičara kojeg su često poredili sa Prokofjevim, osvetljen je njegov život, ali i rad koji je i dugo vremena bio vezan za Radio Beograd.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala.

Boškovići su normalni na srećan način. Srećne porodice su povremeno i nesrećne, i lude, i komplikovane. Ono što ih čini srećnim jeste da su funkcionalne u svojoj disfunkciji. Boškovići se vole, i to ih čini srećnim.

Putem starih Karavana, sada u remasterizovanim verzijama. U okviru dubrovačkog seta emisija serijala "Karavan" jedna epizoda je posvećena sceni čuvenog slikarstva ovog polisa. Esencija originalnog izraza ove škole ogleda se u sledećim predstavnicima: Nikola Božidarević, Lovro Dobričevićo, Mihajlo Hamzić, Vlaho Bukovac, Mate Celestin Medović i drugi.

U organizaciji Ministarstva kulture i informisanja, početkom juna u Jugoslovenskoj kinoteci održan je prvi Beogradski kontrapunkt - skup značajnih autora iz sveta i naše zemlje, koji su razgovarali na temu Šta može književnost u današnjem vremenu. Redakcija Kulturno-umetničkog programa RTS-a dobila je ekskluzivno pravo da snimi ovaj dvodnevni skup. Deo ove značajne pozornice kulturnog dijaloga pretočen je u jednočasovnu emisiju. Sa različitih ličnih i geopolitičkih tačaka, o vremenu gde se javno mnjenje više ne definiše najboljim što je napisano, a umetnik izgubio svoju poziciju, razgovarali su književnici: Peter Handke, Frederik Begbede, Ju Hua, Zahar Prilepin, Milovan Danojlić.

Nakon kvalifikacije Teslinog Naroda za Nominaciju za Oskara za dugometražni dokumentarni film, premijerno kreće nova sezona dokumentarnog serijala "Teslin narod". Dokumentarni serijal Teslin narod donosi priče o čuvenoj Mim Bizič, o jednom od vodećih srpskih lidera Aleksu Mačeskom, o velikim dobrotvorima Branku Tupanjcu, Milici Govedarici i Dr Nenadu Janićijeviću.

Violinista Itamar Zorman i pijanistkinja Liza Stepanova održali su koncert 2. februara 2015. godine u dvorani Kolarčeve zadužbine, u okviru ciklusa Pobednici. Predstavili su se delima Franca Šuberta, Morisa Ravela i Johanesa Bramsa. Itamar Zorman je rođen 1985. godine u Tel Avivu, a diplomirao je na Akademiji za muziku i igru u Jerusalimu; master studije završio je na Džulijardu 2012. godine. Dobitnik je nagrade Trusta Borleti-Buitoni za 2014. godinu, kao i EJVERI Fišer stipendije za 2013. Kao solista nastupao je sa Izraelskom filharmonijom, Američkim simfonijskim orkestrom, Tokijskim simfonijskim orkestrom i Kamernim orkestrom Poljskog radija. Pijanistkinja Liza Stepanova rođena je u Minsku, a školovala se u Berlinu i na Džulijardu. Njena karijera se kreće od solističke i kamerne muzike do vrlo uspešnih pedagoških rezultata. Član je Lisander klavirskog trija sa kojim je osvajala brojne nagrade. Posvećena je savremenom stvaralaštvu.

Ovo je serijal Obrazovno-naučnog programa koji prikazuje najznačajnije mislioce 20. veka, među njima: Martina Hajdegera, Karla Gustava Junga, Edmunda Huserla i Žan Pol Sartra.

Godine 2008. obeležavala se stogodišnjica rođenja kompozitora Milana Ristića. Tom prilikom na Kolarcu je održan okrugli sto, koncert kamernih kompozicija i simfonijski koncert. Podsećanjem na jednog od naših najznačajnijih simfoničara 20. veka, učenika praške škole, neoklasičara kojeg su često poredili sa Prokofjevim, osvetljen je njegov život, ali i rad koji je i dugo vremena bio vezan za Radio Beograd.

Godine 2008. obeležavala se stogodišnjica rođenja kompozitora Milana Ristića. Tom prilikom na Kolarcu je održan okrugli sto, koncert kamernih kompozicija i simfonijski koncert. Podsećanjem na jednog od naših najznačajnijih simfoničara 20. veka, učenika praške škole, neoklasičara kojeg su često poredili sa Prokofjevim, osvetljen je njegov život, ali i rad koji je i dugo vremena bio vezan za Radio Beograd.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Mučeništvo i potoci hrišćanske krvi proliveni početkom 4. veka na strašan su način obeležili poslednje razdoblje vladavine cara Dioklecijana.

Snimak koncerta održanog 10. septembra prošle godine na Tašmajdanu, kojim je ovaj dugovečni sastav obeležio značajan jubilej - 50 godina postojanja.

Pokušavajući da nađe više vremena za praćenje i ubijanje žrtava, Dekster zapošljava dadilju; Debru nervira nova partnerka, početnica sa svojim teorijama o bizarnom dvostrukom ubistvu; Kvin se i dalje drži teorije da Ubica trojstva nije ubio Ritu.

Boškovići su normalni na srećan način. Srećne porodice su povremeno i nesrećne, i lude, i komplikovane. Ono što ih čini srećnim jeste to da su funkcionalne u svojoj disfunkciji. Boškovići se vole, i to ih čini srećnim.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Glavni protagonisti su meksička zvezda Dijego Luna i američki glumac Majkl Penja. Dijego tumači ulogu narkobosa Migela Anhela Feliks Galjarda, koji je osnovao tadašnji najjači meksički kartel, dok će se Majkl u ulozi Kikija Kamarena boriti ispred DEA - američke policijsko-obaveštajne agencije za suzbijanje narkotika. Polazna tačka ovog puta je država u centralnoj Americi, umesto dosadašnje Južne Amerike, kada smo gledali kako je izgledalo živeti u Kolumbiji u doba Pabla Eskobara. Priča je fokusirana na samo osnivanje i jačanje zloglasnog meksičkog kartela, uz svesrdnu pomoć korumpirane vlade. Tok radnje je ovoga puta nešto drugačiji. Sve se dešava 80-ih godina u Gvadalahari i započinje akcijom agenta koji je prihvativši novu poziciju sa porodicom napustio Kaliforniju i preselio se u zemlju koja je postala jedna od najsnažnijih krijumčarskih ruta na svetu. Njegova misija je da uhvati šefa kartela u nastajanju. Za razliku od Kolumbijaca, koji su odmah krenuli s kokainom, izvorni proizvod meksičkih kartela bila je marihuana pa tako društvance Migela Anhela pokušava da poveže porodice koje kontrolišu pojedine gradove i da od njih napravi nešto što bi se nazvalo kartel. Serija prikazuje i kako je nastala najveća plantaža marihuane koja je ikada postojala i protezala se na nezamislivih 500 hektara, a i kako je američka DEA u početku bila potpuno nepripremljena i nespremna za borbu s ovakvo dobro organizovanom kriminalnom organizacijom.

Na RTS 3 možete pratiti koncerte izvrsnog serijala Music live collection. Među umetnicima su i: Kristijan Skot, Dmitrij Maslejev, Li Konic, Omar Sosa, Žil Apap, Avišai Koen i drugi.

Postoji li zaštita od mafije - Vinćenco Kontičelo. Vinćenca Kontičela upoznala sam u Rimu u vreme kada je svet brujao o čoveku koji je člana mafije identifikovao u sudnici i na njega pokazao prstom. Tražio mu je reket, a on odbio da plati. Tada nisam znala da ću njegovu borbu protiv mafije nastaviti da pratim. Vinćenco Kontičelo je danas zaštićeni svedok - bez policijske zaštite. Njega više ne čuvaju... Kada se odlučio da progovori nije ni slutio u kojoj će se situaciji naći. Na osnovu njegovog svedočenja - više članova mafije je uhapšeno, a danas posle više godina u zatvoru - svi oni su na slobodi. Od tada Vinćenco Kontičelo ne spava mirno. Karabinjeri su ga na samom početku čuvali sa mašinkama i šetali po krovu njegove kuće. Njegova kuća u Palermu tada je bila i pod video-nadzorom.

Početkom devetnaestog veka, mladi pesnik Lisjen ludo je zaljubljen u baronicu De Baržeton. Da bi izbegli skandal, odlučuju da zajedno pobegnu u Pariz. Međutim, stvari se ubrzo menjaju i Lisjen ostaje sam, izgubljen i odbačen. Osvetu pronalazi u objavljivanju skandaloznih tekstova.

Mučeništvo i potoci hrišćanske krvi proliveni početkom 4. veka na strašan su način obeležili poslednje razdoblje vladavine cara Dioklecijana. Krajem trećeg veka Rimsko carstvo je u haosu. Dioklecijan, koji je 284. godine u Nikomediji izabran za cara, izvršio je reformu vrhovne vlasti promenom principata u dominat, po kome car postaje gospodar svih svojih podanika. Kako bi ojačao kontrolu nad celim Carstvom, Dioklecijan uvodi tetrarhiju, vladavinu četiri vladara. On i Maksimijan su kao carevi, avgusti, upravljali istočnim i zapadnim delom Carstva, a vojskovođama Galeriju i Konstanciju Hloru je dodeljena titula cezara, pomoćnika i bidućih naslednika. Dioklecijanove reforme, ubrzo su pokazale rezultate. Širom carstva pokrenuti su javni radovi, u kovnice novca uveden strogi red, obnavljani su gradovi, građeni putevi. Negde pred kraj svoje vladavine, 303. godine, Dioklecijan preduzima jedan kontroverzan potez. Donosi edikt kojim se pokreće novi progon hrišćana. Po zakonu, u svim provincijama Carstva, crkve su morale biti srušene do temelja, dok je smrtna kazna izricana svima koji se drznu da drže tajne skupove radi bogosluženja. Učestvuju: akademik Nenad Kambi; prof. dr Radivoj Radić; Prof. dr Slavko Kovačić; prof. dr Joško Belamarić; prof. dr Remo Kačiti; dr Alka Starac, Bora Dimitrijević; Miša Rakocija; prof. dr Radomir V. Popović.

Snimak koncerta održanog 10. septembra prošle godine na Tašmajdanu, kojim je ovaj dugovečni sastav obeležio značajan jubilej – 50 godina postojanja. Uz standardnu postavu Ju grupe, na bini su bili i prijatelji benda, muzičari Vlatko Stefanovski, Saša Lokner, Momčilo Bajagić Bajaga, Bora Đorđević, Nikola Čuturilo Čutura, Zvonko Đukić Đule, Aleksa Jelić, Dejan Cukić...

Boškovići su normalni na srećan način. Srećne porodice su povremeno i nesrećne, i lude, i komplikovane. Ono što ih čini srećnim jeste to da su funkcionalne u svojoj disfunkciji. Boškovići se vole, i to ih čini srećnim.

Tematski fokus festivala, koji će se održati pod sloganom "Mi – junaci rada svog", baviće se pitanjem rada u savremenom društvu: gubitak posla, tržište rada posle pandemije, profesionalne prekvalifikacije… Posebnu celinu činiće predstave koje tretiraju pitanje rada u samim izvođačkim umetnostima.

Na RTS 3 možete pratiti koncerte izvrsnog serijala Music live collection. Među umetnicima su i: Kristijan Skot, Dmitrij Maslejev, Li Konic, Omar Sosa, Žil Apap, Avišai Koen i drugi.

Postoji li zaštita od mafije - Vinćenco Kontičelo. Vinćenca Kontičela upoznala sam u Rimu u vreme kada je svet brujao o čoveku koji je člana mafije identifikovao u sudnici i na njega pokazao prstom. Tražio mu je reket, a on odbio da plati. Tada nisam znala da ću njegovu borbu protiv mafije nastaviti da pratim. Vinćenco Kontičelo je danas zaštićeni svedok - bez policijske zaštite. Njega više ne čuvaju... Kada se odlučio da progovori nije ni slutio u kojoj će se situaciji naći. Na osnovu njegovog svedočenja - više članova mafije je uhapšeno, a danas posle više godina u zatvoru - svi oni su na slobodi. Od tada Vinćenco Kontičelo ne spava mirno. Karabinjeri su ga na samom početku čuvali sa mašinkama i šetali po krovu njegove kuće. Njegova kuća u Palermu tada je bila i pod video-nadzorom.

Malerova Osma simfonija ili Simfonija hiljade za osam solista i veliki horski i orkestarski ansambl, predstavlja najmonumentalnije delo poznog romantizma, u čijem bi izvođenju, po zamisli kompozitora, trebalo da učestvuje hiljadu izvođača. Na koncertu održanom 26. maja 2012. u Centru Sava, pod upravom dirigenta Bojana Suđića nastupili su simfonijski orkestri i horovi FMU i RTS-a, Akademski hor Kolegijum muzikum, Dečiji hor RTS-a, Združeni novosadski horovi Vokalni studio Orfelin i hor Muzičke škole "Isidor Bajić", kao i solisti Snežana Savičić Sekulić, Ivana Petrović, Aneta Ilić, Jelena Končar, Jelena Bodražić, Hon Li, Vasa Stajkić i Nebojša Babić. Ovaj koncert je jedna u nizu svečanih manifestacija organizovanih povodom proslave 75. godišnjice Fakulteta muzičkih umetnosti, a u tom poduhvatu, u horu i orkestru učestvovalo je oko 300 studenata te akademije. U Malerovoj Simfoniji hiljade prepliću se simfonijska i oratorijumska tradicija, prvi deo je zasnovan na tekstu latinske himne iz 9. veka, a drugi na završnom tekstu iz Geteovog Fausta. Oba teksta propagiraju ideju spasenja kroz ljubav. Tomas Man, koji je prisustvovao premijeri simfonije, napisao je: "Ovo je čovek koji je, verujem, umetnost našeg doba izrazio na najprefinjeniji, najsuptilniji i najbolji mogući način".

Na koncertu održanom 2. juna 2011. godine u Kolarčevoj zadužbini, nastupio je Hor RTS-a. Dirigovao je Mladen Jagušt, a na programu su bila ostvarenja Johanesa Bramsa.

Godine 2008. obeležavala se stogodišnjica rođenja kompozitora Milana Ristića. Tom prilikom na Kolarcu je održan okrugli sto, koncert kamernih kompozicija i simfonijski koncert. Podsećanjem na jednog od naših najznačajnijih simfoničara 20. veka, učenika praške škole, neoklasičara kojeg su često poredili sa Prokofjevim, osvetljen je njegov život, ali i rad koji je i dugo vremena bio vezan za Radio Beograd.

Mučeništvo i potoci hrišćanske krvi proliveni početkom 4. veka na strašan su način obeležili poslednje razdoblje vladavine cara Dioklecijana. Krajem trećeg veka Rimsko carstvo je u haosu. Dioklecijan, koji je 284. godine u Nikomediji izabran za cara, izvršio je reformu vrhovne vlasti promenom principata u dominat, po kome car postaje gospodar svih svojih podanika. Kako bi ojačao kontrolu nad celim Carstvom, Dioklecijan uvodi tetrarhiju, vladavinu četiri vladara. On i Maksimijan su kao carevi, avgusti, upravljali istočnim i zapadnim delom Carstva, a vojskovođama Galeriju i Konstanciju Hloru je dodeljena titula cezara, pomoćnika i bidućih naslednika. Dioklecijanove reforme, ubrzo su pokazale rezultate. Širom carstva pokrenuti su javni radovi, u kovnice novca uveden strogi red, obnavljani su gradovi, građeni putevi. Negde pred kraj svoje vladavine, 303. godine, Dioklecijan preduzima jedan kontroverzan potez. Donosi edikt kojim se pokreće novi progon hrišćana. Po zakonu, u svim provincijama Carstva, crkve su morale biti srušene do temelja, dok je smrtna kazna izricana svima koji se drznu da drže tajne skupove radi bogosluženja. Učestvuju: akademik Nenad Kambi; prof. dr Radivoj Radić; Prof. dr Slavko Kovačić; prof. dr Joško Belamarić; prof. dr Remo Kačiti; dr Alka Starac, Bora Dimitrijević; Miša Rakocija; prof. dr Radomir V. Popović.

Dana 17. decembra 2015. godine, ovaj beogradski sastav je održao koncert u prepunoj beogradskoj Hali sportova, čime je obeležio 45 godina rada. Na koncertu koji je trajao više od dva sata, nizali su se jedan za drugim mnogobrojni hitovi, kao i pesme sa albuma Evo stojim tu, objavljenim za PGP RTS. Tom prilikom su imali i specijalne goste - legende domaće rok muzike: Radomira Mihajlovića Točka (Smak), Dušana Kojića Koju (Disciplina kičme) i Nikolu Čuturila Čuturu.

Neuspešan glumac, studentkinja u četrdesetim, ludi stanodavac, ekstavagantna baka - junaci su nove serije "Slučaj porodice Bošković. Kroz priču o gradskoj porodici i njihovom svakodnevnom životu vode nas Gavrilo Bošković neuspešan glumac, suprug Danijele i otac Velibora i Jovane. Nekada šmeker i zvezda, danas zaboravljeni glumac sa malo angažmana i još manje slave. Njegova supruga Danijela sebi ne oprašta dve stvari: spoznaju da je sklona starenju i da nikada nije završila fakultet. Dolazi na suludu ideju da se vrati na fakultet u četrdesetoj godini. Ćerka Jovana, rođeni revolucionar i za razliku od svojih roditelja, ovaj svet vidi suviše realno. Njen stariji brat Velibor ne mari za mir u svetu i pravda mu je potpuno nepoznat pojam. Životni idol mu je Pablo Eskobar. Čest gost porodice je Gavrilova majka Lola za koju familija smatra da je bila špijun. Stanodavac Boškovićima je Guliver, apsolutni i doživotni predsednik kućnog saveta. U stalnoj glumačkoj postavi su i Olja zakleta singl devojka, idol mladih, i Mixy studentkinja farmacije iz unutrašnjosti koja je došla u Beograd, kao da studira, u stvari da se dobro uda.

Tematski fokus festivala, koji će se održati pod sloganom "Mi – junaci rada svog", baviće se pitanjem rada u savremenom društvu: gubitak posla, tržište rada posle pandemije, profesionalne prekvalifikacije… Posebnu celinu činiće predstave koje tretiraju pitanje rada u samim izvođačkim umetnostima.

Na RTS 3 možete pratiti koncerte izvrsnog serijala Music live collection. Među umetnicima su i: Kristijan Skot, Dmitrij Maslejev, Li Konic, Omar Sosa, Žil Apap, Avišai Koen i drugi.

Postoji li zaštita od mafije - Vinćenco Kontičelo. Vinćenca Kontičela upoznala sam u Rimu u vreme kada je svet brujao o čoveku koji je člana mafije identifikovao u sudnici i na njega pokazao prstom. Tražio mu je reket, a on odbio da plati. Tada nisam znala da ću njegovu borbu protiv mafije nastaviti da pratim. Vinćenco Kontičelo je danas zaštićeni svedok - bez policijske zaštite. Njega više ne čuvaju... Kada se odlučio da progovori nije ni slutio u kojoj će se situaciji naći. Na osnovu njegovog svedočenja - više članova mafije je uhapšeno, a danas posle više godina u zatvoru - svi oni su na slobodi. Od tada Vinćenco Kontičelo ne spava mirno. Karabinjeri su ga na samom početku čuvali sa mašinkama i šetali po krovu njegove kuće. Njegova kuća u Palermu tada je bila i pod video-nadzorom.

Malerova Osma simfonija ili Simfonija hiljade za osam solista i veliki horski i orkestarski ansambl, predstavlja najmonumentalnije delo poznog romantizma, u čijem bi izvođenju, po zamisli kompozitora, trebalo da učestvuje hiljadu izvođača. Na koncertu održanom 26. maja 2012. u Centru Sava, pod upravom dirigenta Bojana Suđića nastupili su simfonijski orkestri i horovi FMU i RTS-a, Akademski hor Kolegijum muzikum, Dečiji hor RTS-a, Združeni novosadski horovi Vokalni studio Orfelin i hor Muzičke škole "Isidor Bajić", kao i solisti Snežana Savičić Sekulić, Ivana Petrović, Aneta Ilić, Jelena Končar, Jelena Bodražić, Hon Li, Vasa Stajkić i Nebojša Babić. Ovaj koncert je jedna u nizu svečanih manifestacija organizovanih povodom proslave 75. godišnjice Fakulteta muzičkih umetnosti, a u tom poduhvatu, u horu i orkestru učestvovalo je oko 300 studenata te akademije. U Malerovoj Simfoniji hiljade prepliću se simfonijska i oratorijumska tradicija, prvi deo je zasnovan na tekstu latinske himne iz 9. veka, a drugi na završnom tekstu iz Geteovog Fausta. Oba teksta propagiraju ideju spasenja kroz ljubav. Tomas Man, koji je prisustvovao premijeri simfonije, napisao je: "Ovo je čovek koji je, verujem, umetnost našeg doba izrazio na najprefinjeniji, najsuptilniji i najbolji mogući način".

Na koncertu održanom 2. juna 2011. godine u Kolarčevoj zadužbini, nastupio je Hor RTS-a. Dirigovao je Mladen Jagušt, a na programu su bila ostvarenja Johanesa Bramsa.

Godine 2008. obeležavala se stogodišnjica rođenja kompozitora Milana Ristića. Tom prilikom na Kolarcu je održan okrugli sto, koncert kamernih kompozicija i simfonijski koncert. Podsećanjem na jednog od naših najznačajnijih simfoničara 20. veka, učenika praške škole, neoklasičara kojeg su često poredili sa Prokofjevim, osvetljen je njegov život, ali i rad koji je i dugo vremena bio vezan za Radio Beograd.

Poslednja epizoda prikazuje iskustva dugogodišnjeg izdavača stripa Radovana Popovića, nezamenljivog pratioca, učesnika i organizatora čitave alternativne scene. Kao urednik časopisa ,,Striper" omogućio je objavljivanje radova većini autora koji su se obreli na polju andergraund stripa. Njihovi radovi su prolazili strogu uredničku politiku dobijajući pažnju i savet. Bilo da su privremeno ili za stalno nastanjeni na tom negostoljubivom terenu, mogli su da računaju da će biti primećeni i da će im biti pružena prva pomoć. ,,Evo ga, Matijas. Ja ne znam za drugi primer da neko u Evropi objavljuje magazin na engleskom jeziku tako konstantno.", komentariše Radovan, listajući svoju arhivu strip izdanja.

Povodom 65. rođendana Vlade Divljana Vladimir Vlada Divljan, , rok muzičar, tekstopisac i kompozitor, diplomirani inženjer geologije.

Uživajte u emisiji u kojoj se promoviše klasična muzika i mladi ljudi koji su se ostvarili u ovoj oblasti. Nastupaju poznati solisti, ansambli i orkestri. Voditelji emisije su Silvana Grujić i Aleksandar Peković.

Ljubitelje kriminalistike i misterije veoma će obradovati informacija da priča o neouobičajenom serijskom ubici, stiže na Prvi program RTS-a, radnim danima oko ponoći. Ova drama bazirana je na liku iz serije romana Dekster pisca Džef Linsdeja, a ekranizovao je Džejms Manos Džunior. Radnja serije odvija se u Majamiju i prati Dekstera Morgana, serijskog ubicu koji radi u policiji kao forenzičar za krv. Zbog tragedije koju je doživeo u detinjstvu, oseća strast i potrebu za ubijanjem, koju je njegov otac koji ga je usvojio, policajac Hari Morgan, kanalisao da ubija ljude koji to "zaslužuju". Tako su Deksterove žrtve većinom ostale ubice koji su izbegli sudsku kaznu, ili nikad nisu ni bili pod istragom. U seriji je prikazano Deksterovo balansiranje između svakodnevnog života i njegovog tajnog identiteta.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Sačuvani izvodi iz dnevnika i prepiski Ludviga van Betovena otkrivaju čoveka neverovatne vitalnosti, koji nikada nije prestao da se bori. Dokumentarno-animirani film Betoven izbliza, autorke Prisile Picikato, prikazuje čoveka ekstrema koji je ujedno temperamentan, postojan i karakteran. Sva silina njegove energije, gubitak sluha i životne nedaće nisu ga sprečili da u okviru muzike izvede nekoliko revolucija, slaveći pri tom univerzalne i altruističke teme: radost, junaštvo i ljubav.

Iza imena Andy Pavlov, stoji priznati pijanista i kompozitor Andrija Pavlović, koji se svetskoj publici predstavio najpre kroz izuzetno uspešne projekte LP Duo i LP elektro.

Ovo je naslov treće epizode serijala Kreativne industrije, autora Borisa Miljkovića. U ranije uspostavljenoj naraciji, od slika postajanja, do priča iz belog studija, proći ćemo kroz razne dogodovštine i promišljanja autora - na njegov osoben i ličan način.

Sredinom maja ove godine, čuveni muzički festival Gitar art u Velikoj sali Zadužbine "Ilije M. Kolarca" je predstavio posebnu muzičku poslasticu: Dupli Asad koncert.

Perom i kičicom o ženama u srpskoj književnosti i umetnosti, o životu, ljubavi, zajedničkom književnom i slikarskom radu, iza kulisa o Desanki Maksimović i Sergeju Slastikovu i Poleksiji Todorović i Stevanu Todoroviću.

Poslednja epizoda prikazuje iskustva dugogodišnjeg izdavača stripa Radovana Popovića, nezamenljivog pratioca, učesnika i organizatora čitave alternativne scene. Kao urednik časopisa ,,Striper" omogućio je objavljivanje radova većini autora koji su se obreli na polju andergraund stripa. Njihovi radovi su prolazili strogu uredničku politiku dobijajući pažnju i savet. Bilo da su privremeno ili za stalno nastanjeni na tom negostoljubivom terenu, mogli su da računaju da će biti primećeni i da će im biti pružena prva pomoć. ,,Evo ga, Matijas. Ja ne znam za drugi primer da neko u Evropi objavljuje magazin na engleskom jeziku tako konstantno.", komentariše Radovan, listajući svoju arhivu strip izdanja.

Povodom 65. rođendana Vlade Divljana Vladimir Vlada Divljan, , rok muzičar, tekstopisac i kompozitor, diplomirani inženjer geologije.

Uživajte u emisiji u kojoj se promoviše klasična muzika i mladi ljudi koji su se ostvarili u ovoj oblasti. Nastupaju poznati solisti, ansambli i orkestri. Voditelji emisije su Silvana Grujić i Aleksandar Peković.

Ovo je naslov treće epizode serijala Kreativne industrije, autora Borisa Miljkovića. U ranije uspostavljenoj naraciji, od slika postajanja, do priča iz belog studija, proći ćemo kroz razne dogodovštine i promišljanja autora - na njegov osoben i ličan način.

Osam vekova nas razdvaja od epohe Svetog Save i ne samo da nije umanjen značaj njegovih dela, već su u savremenim uslovima naučna tumačenja dobila adekvatniji izraz. Kompleksna i duboka priča o Svetom Savi je i priča o istoriji Srpske pravoslavne crkve. Sačuvano je deset prepisa Zakonopravila, Nomokanona Svetoga Save, koji su nastali između 13. i 17. veka. Najstariji prepis je poznat kao Ilovička krmčija iz 1262. godine. Ta knjiga se danas nalazi u Zagrebu u Akademiji gde je dospela u sedmoj deceniji 19. veka, kaže arheograf dr Vladan Trijić. Savino Zakonopravilo, obimno delo od približno 800 strana - kamen-temeljac srpskog srednjovekovnog prava nastalo je u istoj epohi u kojoj su napisana Povelja slobode ili Magna karta u Engleskoj- kamen-temeljac britanskog ustava, naglašava protojerej dr Zoran Devrnja. Istoričar dr Miloš Ković ističe da je Zakonopravilo dokument srednjovekovne Srbije, osnovni, koji uređuje i kanonsko pravo i građansko pravo, porodične odnose i kako je Miodrag Petrović dokazao, određuje vidove staranja o siromašnima, bolesnima, čovekov život. Zakonopravilo ostaje i posle donošenja Dušanovog zakonika... Znači, vi imate dokument čije zračenje osećamo vekovima i čije zračenje ne osećaju samo Srbi, jer ono stiže do Rusije i kao Krmčija deluje na unutrašnji, duhovni, intelektualni i kulturni život Rusije u dugom nizu vekova.

Emisije koje prate karijeru i životnu filozofiju poznatih ličnosti, kao i dešavanja koja su ostavila traga u našim životima. Kroz priču o životnom putu i radostima i tugama koje su prošli poznati glumci, pisci, umetnici, naučnici, upoznajemo ih na savim drugi način i vidimo u sasvim drugom svetlu.

Iza imena Andy Pavlov, stoji priznati pijanista i kompozitor Andrija Pavlović, koji se svetskoj publici predstavio najpre kroz izuzetno uspešne projekte LP Duo i LP elektro.

Perom i kičicom o ženama u srpskoj književnosti i umetnosti, o životu, ljubavi, zajedničkom književnom i slikarskom radu, iza kulisa o Desanki Maksimović i Sergeju Slastikovu i Poleksiji Todorović i Stevanu Todoroviću.

Sredinom maja ove godine, čuveni muzički festival Gitar art u Velikoj sali Zadužbine "Ilije M. Kolarca" je predstavio posebnu muzičku poslasticu: Dupli Asad koncert.

Sačuvani izvodi iz dnevnika i prepiski Ludviga van Betovena otkrivaju čoveka neverovatne vitalnosti, koji nikada nije prestao da se bori. Dokumentarno-animirani film Betoven izbliza, autorke Prisile Picikato, prikazuje čoveka ekstrema koji je ujedno temperamentan, postojan i karakteran. Sva silina njegove energije, gubitak sluha i životne nedaće nisu ga sprečili da u okviru muzike izvede nekoliko revolucija, slaveći pri tom univerzalne i altruističke teme: radost, junaštvo i ljubav.

Poslednja epizoda prikazuje iskustva dugogodišnjeg izdavača stripa Radovana Popovića, nezamenljivog pratioca, učesnika i organizatora čitave alternativne scene. Kao urednik časopisa ,,Striper" omogućio je objavljivanje radova većini autora koji su se obreli na polju andergraund stripa. Njihovi radovi su prolazili strogu uredničku politiku dobijajući pažnju i savet. Bilo da su privremeno ili za stalno nastanjeni na tom negostoljubivom terenu, mogli su da računaju da će biti primećeni i da će im biti pružena prva pomoć. ,,Evo ga, Matijas. Ja ne znam za drugi primer da neko u Evropi objavljuje magazin na engleskom jeziku tako konstantno.", komentariše Radovan, listajući svoju arhivu strip izdanja.

Povodom 65. rođendana Vlade Divljana Vladimir Vlada Divljan, , rok muzičar, tekstopisac i kompozitor, diplomirani inženjer geologije.

Uživajte u emisiji u kojoj se promoviše klasična muzika i mladi ljudi koji su se ostvarili u ovoj oblasti. Nastupaju poznati solisti, ansambli i orkestri. Voditelji emisije su Silvana Grujić i Aleksandar Peković.

Ovo je naslov treće epizode serijala Kreativne industrije, autora Borisa Miljkovića. U ranije uspostavljenoj naraciji, od slika postajanja, do priča iz belog studija, proći ćemo kroz razne dogodovštine i promišljanja autora - na njegov osoben i ličan način.

Osam vekova nas razdvaja od epohe Svetog Save i ne samo da nije umanjen značaj njegovih dela, već su u savremenim uslovima naučna tumačenja dobila adekvatniji izraz. Kompleksna i duboka priča o Svetom Savi je i priča o istoriji Srpske pravoslavne crkve. Sačuvano je deset prepisa Zakonopravila, Nomokanona Svetoga Save, koji su nastali između 13. i 17. veka. Najstariji prepis je poznat kao Ilovička krmčija iz 1262. godine. Ta knjiga se danas nalazi u Zagrebu u Akademiji gde je dospela u sedmoj deceniji 19. veka, kaže arheograf dr Vladan Trijić. Savino Zakonopravilo, obimno delo od približno 800 strana - kamen-temeljac srpskog srednjovekovnog prava nastalo je u istoj epohi u kojoj su napisana Povelja slobode ili Magna karta u Engleskoj- kamen-temeljac britanskog ustava, naglašava protojerej dr Zoran Devrnja. Istoričar dr Miloš Ković ističe da je Zakonopravilo dokument srednjovekovne Srbije, osnovni, koji uređuje i kanonsko pravo i građansko pravo, porodične odnose i kako je Miodrag Petrović dokazao, određuje vidove staranja o siromašnima, bolesnima, čovekov život. Zakonopravilo ostaje i posle donošenja Dušanovog zakonika... Znači, vi imate dokument čije zračenje osećamo vekovima i čije zračenje ne osećaju samo Srbi, jer ono stiže do Rusije i kao Krmčija deluje na unutrašnji, duhovni, intelektualni i kulturni život Rusije u dugom nizu vekova.

Emisije koje prate karijeru i životnu filozofiju poznatih ličnosti, kao i dešavanja koja su ostavila traga u našim životima. Kroz priču o životnom putu i radostima i tugama koje su prošli poznati glumci, pisci, umetnici, naučnici, upoznajemo ih na savim drugi način i vidimo u sasvim drugom svetlu.

Iza imena Andy Pavlov, stoji priznati pijanista i kompozitor Andrija Pavlović, koji se svetskoj publici predstavio najpre kroz izuzetno uspešne projekte LP Duo i LP elektro.

Perom i kičicom o ženama u srpskoj književnosti i umetnosti, o životu, ljubavi, zajedničkom književnom i slikarskom radu, iza kulisa o Desanki Maksimović i Sergeju Slastikovu i Poleksiji Todorović i Stevanu Todoroviću.

Sredinom maja ove godine, čuveni muzički festival Gitar art u Velikoj sali Zadužbine "Ilije M. Kolarca" je predstavio posebnu muzičku poslasticu: Dupli Asad koncert.

Sačuvani izvodi iz dnevnika i prepiski Ludviga van Betovena otkrivaju čoveka neverovatne vitalnosti, koji nikada nije prestao da se bori. Dokumentarno-animirani film Betoven izbliza, autorke Prisile Picikato, prikazuje čoveka ekstrema koji je ujedno temperamentan, postojan i karakteran. Sva silina njegove energije, gubitak sluha i životne nedaće nisu ga sprečili da u okviru muzike izvede nekoliko revolucija, slaveći pri tom univerzalne i altruističke teme: radost, junaštvo i ljubav.

U emisiji predstavićemo vam Leonida Šejku, slikara i arhitektu, jednog od osnivača umetničke grupe ''Medijala'', mistika i nadrealistu, koji je bio inspirisan onovremenim, ali i njemu savremenim ljubiteljima gradnje i razgradnje u slikarstvu, stvaraoca koji je sledio jasne principe umetnosti postavljene u renesansi, sa idejom da umetnik mora biti i ekscesan u izrazu.

Serijal Prag i srpski slikari Nenada Ognjenovića, snimljen je 2012. godine, a nastao je kao rezultat zajedničkog rada češko-srpske filmske produkcije. Reč je o višegodišnjem projektu, koji istražuje značaj uticaja Akademije likovnih umetnosti u Pragu na razvoj srpskog slikarstva.

Za razgovor sa Đorđem Kadijevićem povod nije neophodan, a razloga je mnogo. Reč je o umetniku čiji je opus odavno važan deo istorije naše filmske umetnosti.

Herman Gering, zloglasni antisemita i ključna figura u sprovođenju "konačnog rešenja" tokom nacističkog režima, sakupio je nepreglednu kolekciju umetničkih dela 20. veka pljačkajući bez milosti jevrejske porodice širom Evrope.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Svečano otvaranje 52. Međunarodnog takmičenja Muzičke omladine (MTMO) u disciplini Klarinet, nastupom prošlogodišnjeg pobednika violiniste Teofila Milenkovića i nekadašnjih pobednika klarinetista Veljka Klenkovskog, Ognjena Popovića, Stojana Krkuleskog, najavilo je i uzbudljive martovske dane u kojima su se u Kolarčevoj zadužbini, takmičili klarinetisti iz više od 40 zemalja.

Jugoslovenski TV film iz 1975. godine. Režirao ga je Branko Pleša koji je, na osnovu kratke horor priče "The Damned Thing" Embruoza Birsa iz 1893. godine, napisao i scenario.

U četvrtoj epizodi serije "Koža", koja nosi naziv Pacovi, Slobodan pokušava da stabilizuje svoj život. Ali, ispod radara i u njegovom neznanju, dešavaju se sukobi i drame koje će uticati i na njegovu sudbinu...

U novoj epizodi igrano-dokumentarnog serijala Zlatni vek, narator se bavi prirodom prodora i trijumfa Opere Narodnog pozorišta na opredeljenosti internacionalnim scenama.

Uticaj iz detinjstva i prostori gde je odrastao, primorski deo između Budve i Svetog Stefana, veoma su uticale na profesionalno odrastanje arhitekte Branislava Mitrovića.

Od 10. do 13 avgusta 2017. na Niškoj tvrđavi tradicionalno je bio idržavan muzički featival "Nišvil".

U emisiji predstavićemo vam Leonida Šejku, slikara i arhitektu, jednog od osnivača umetničke grupe ''Medijala'', mistika i nadrealistu, koji je bio inspirisan onovremenim, ali i njemu savremenim ljubiteljima gradnje i razgradnje u slikarstvu, stvaraoca koji je sledio jasne principe umetnosti postavljene u renesansi, sa idejom da umetnik mora biti i ekscesan u izrazu.

Serijal Prag i srpski slikari Nenada Ognjenovića, snimljen je 2012. godine, a nastao je kao rezultat zajedničkog rada češko-srpske filmske produkcije. Reč je o višegodišnjem projektu, koji istražuje značaj uticaja Akademije likovnih umetnosti u Pragu na razvoj srpskog slikarstva.

Za razgovor sa Đorđem Kadijevićem povod nije neophodan, a razloga je mnogo. Reč je o umetniku čiji je opus odavno važan deo istorije naše filmske umetnosti.

Herman Gering, zloglasni antisemita i ključna figura u sprovođenju "konačnog rešenja" tokom nacističkog režima, sakupio je nepreglednu kolekciju umetničkih dela 20. veka pljačkajući bez milosti jevrejske porodice širom Evrope.

Svečano otvaranje 52. Međunarodnog takmičenja Muzičke omladine (MTMO) u disciplini Klarinet, nastupom prošlogodišnjeg pobednika violiniste Teofila Milenkovića i nekadašnjih pobednika klarinetista Veljka Klenkovskog, Ognjena Popovića, Stojana Krkuleskog, najavilo je i uzbudljive martovske dane u kojima su se u Kolarčevoj zadužbini, takmičili klarinetisti iz više od 40 zemalja.

Jugoslovenski TV film iz 1975. godine. Režirao ga je Branko Pleša koji je, na osnovu kratke horor priče "The Damned Thing" Embruoza Birsa iz 1893. godine, napisao i scenario.

U četvrtoj epizodi serije "Koža", koja nosi naziv Pacovi, Slobodan pokušava da stabilizuje svoj život. Ali, ispod radara i u njegovom neznanju, dešavaju se sukobi i drame koje će uticati i na njegovu sudbinu...

U novoj epizodi igrano-dokumentarnog serijala Zlatni vek, narator se bavi prirodom prodora i trijumfa Opere Narodnog pozorišta na opredeljenosti internacionalnim scenama.

Uticaj iz detinjstva i prostori gde je odrastao, primorski deo između Budve i Svetog Stefana, veoma su uticale na profesionalno odrastanje arhitekte Branislava Mitrovića.

Od 10. do 13 avgusta 2017. na Niškoj tvrđavi tradicionalno je bio idržavan muzički featival "Nišvil".

U emisiji predstavićemo vam Leonida Šejku, slikara i arhitektu, jednog od osnivača umetničke grupe ''Medijala'', mistika i nadrealistu, koji je bio inspirisan onovremenim, ali i njemu savremenim ljubiteljima gradnje i razgradnje u slikarstvu, stvaraoca koji je sledio jasne principe umetnosti postavljene u renesansi, sa idejom da umetnik mora biti i ekscesan u izrazu.

Serijal Prag i srpski slikari Nenada Ognjenovića, snimljen je 2012. godine, a nastao je kao rezultat zajedničkog rada češko-srpske filmske produkcije. Reč je o višegodišnjem projektu, koji istražuje značaj uticaja Akademije likovnih umetnosti u Pragu na razvoj srpskog slikarstva.

Za razgovor sa Đorđem Kadijevićem povod nije neophodan, a razloga je mnogo. Reč je o umetniku čiji je opus odavno važan deo istorije naše filmske umetnosti.

Herman Gering, zloglasni antisemita i ključna figura u sprovođenju "konačnog rešenja" tokom nacističkog režima, sakupio je nepreglednu kolekciju umetničkih dela 20. veka pljačkajući bez milosti jevrejske porodice širom Evrope.

Svečano otvaranje 52. Međunarodnog takmičenja Muzičke omladine (MTMO) u disciplini Klarinet, nastupom prošlogodišnjeg pobednika violiniste Teofila Milenkovića i nekadašnjih pobednika klarinetista Veljka Klenkovskog, Ognjena Popovića, Stojana Krkuleskog, najavilo je i uzbudljive martovske dane u kojima su se u Kolarčevoj zadužbini, takmičili klarinetisti iz više od 40 zemalja.

Jugoslovenski TV film iz 1975. godine. Režirao ga je Branko Pleša koji je, na osnovu kratke horor priče "The Damned Thing" Embruoza Birsa iz 1893. godine, napisao i scenario.

U četvrtoj epizodi serije "Koža", koja nosi naziv Pacovi, Slobodan pokušava da stabilizuje svoj život. Ali, ispod radara i u njegovom neznanju, dešavaju se sukobi i drame koje će uticati i na njegovu sudbinu...

U novoj epizodi igrano-dokumentarnog serijala Zlatni vek, narator se bavi prirodom prodora i trijumfa Opere Narodnog pozorišta na opredeljenosti internacionalnim scenama.

Uticaj iz detinjstva i prostori gde je odrastao, primorski deo između Budve i Svetog Stefana, veoma su uticale na profesionalno odrastanje arhitekte Branislava Mitrovića.

Od 10. do 13 avgusta 2017. na Niškoj tvrđavi tradicionalno je bio idržavan muzički featival "Nišvil".

Orkestar bez granica ili No borders orchestra, nastao je iz želje da se osnuje regionalni profesionalni simfonijski orkestar koji poziva na novu vrstu komunikacije.

Jevreji su živeli vekovima na teritoriji Balkana, a u Dalmaciji su pronađeni dokazi o njihovom prisustvu još u rimsko doba. Želeli smo da prikažemo kako su izgledali svakodnevni život, tradicija i kultura Jevreja na ovim prostorima. Trilogija ,,Tragom Jevreja na Balkanu" snimana je u Srbiji, Dalmaciji i u Sarajevu.

Povodom jubileja 120 godina od ustoličenja Petra I Karađorđevića za srpskog kralja, Redakcija za kulturu i umetnost, u okviru dokumentarnog serijala "Vremenska kapsula", premijerno prikazuje emisiju "Krunisanje kralja Petra".

Živimo u kolotečini svoje svakodnevice. Melju nas ordinarne, repetitivne aktivnosti usled kojih susrete ne doživimo onako kako bi bilo korisno, i potrebno - kao mogućnost da nešto spoznamo. Ovakve prilike mašimo čak i u slučaju kada nam budu, nekom prilikom, dostupni neki pametni, životno i profesionalno ostvareni likovi.

Boškovići su normalni na srećan način. Srećne porodice su povremeno i nesrećne, i lude, i komplikovane. Ono što ih čini srećnim jeste to da su funkcionalne u svojoj disfunkciji. Boškovići se vole, i to ih čini srećnim.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Četvorostruki oskarovac, glumac, reditelj, producent i kompozitor Klint Istvud, profesionalno aktivan i u devetoj deceniji života, izjavljuje da će snimati filmove dok je živ.

"Dragoj koleginici Tanji Peternek, u danu kada smo glumili da smo kao sav normalan svet" duhovito je zapisao posvetu Siniša Pavić na biografskoj knjizi, na snimanju u Vlasotincima.

Point Blank (Dr. Project Point Blank) iza sebe ima zavidnu karijeru: objavili su deset studijskih i jedan živi video-album, održali su brojne koncerte u Srbiji i inostranstvu, i trenutno važe za jedan od najstarijih aktivnih srpskih bluz sastava i za jednu od najznačajnijih bluz institucija sa ovih prostora.

Đurađ Branković bio je poslednji značajan vladar srednjovekovne Srbije. Dostojan naslednik svojih predaka, ostao je upamćen kao veliki ratnik, diplomata, avanturista i jedan od najbogatijih ljudi svoga doba.

Na krivudavom putu u budućnost stižemo na parking na kom piše Dom kulture. Ova bonus epizoda bavi se potragom za kulturom koja je, kako nam se čini, pobegla od kuće. Gde se kultura sakrila i čemu su služili njeni domovi pokušaće da otkrije ekipa Puta u budućnost.

Orkestar bez granica ili No borders orchestra, nastao je iz želje da se osnuje regionalni profesionalni simfonijski orkestar koji poziva na novu vrstu komunikacije.

Jevreji su živeli vekovima na teritoriji Balkana, a u Dalmaciji su pronađeni dokazi o njihovom prisustvu još u rimsko doba. Želeli smo da prikažemo kako su izgledali svakodnevni život, tradicija i kultura Jevreja na ovim prostorima. Trilogija ,,Tragom Jevreja na Balkanu" snimana je u Srbiji, Dalmaciji i u Sarajevu.

Povodom jubileja 120 godina od ustoličenja Petra I Karađorđevića za srpskog kralja, Redakcija za kulturu i umetnost, u okviru dokumentarnog serijala "Vremenska kapsula", premijerno prikazuje emisiju "Krunisanje kralja Petra".

Živimo u kolotečini svoje svakodnevice. Melju nas ordinarne, repetitivne aktivnosti usled kojih susrete ne doživimo onako kako bi bilo korisno, i potrebno - kao mogućnost da nešto spoznamo. Ovakve prilike mašimo čak i u slučaju kada nam budu, nekom prilikom, dostupni neki pametni, životno i profesionalno ostvareni likovi.

Boškovići su normalni na srećan način. Srećne porodice su povremeno i nesrećne, i lude, i komplikovane. Ono što ih čini srećnim jeste to da su funkcionalne u svojoj disfunkciji. Boškovići se vole, i to ih čini srećnim.

Emisije koje prate karijeru i životnu filozofiju poznatih ličnosti, kao i dešavanja koja su ostavila traga u našim životima. Kroz priču o životnom putu i radostima i tugama koje su prošli poznati glumci, pisci, umetnici, naučnici, upoznajemo ih na savim drugi način i vidimo u sasvim drugom svetlu.

Đurađ Branković bio je poslednji značajan vladar srednjovekovne Srbije. Dostojan naslednik svojih predaka, ostao je upamćen kao veliki ratnik, diplomata, avanturista i jedan od najbogatijih ljudi svoga doba.

"Dragoj koleginici Tanji Peternek, u danu kada smo glumili da smo kao sav normalan svet" duhovito je zapisao posvetu Siniša Pavić na biografskoj knjizi, na snimanju u Vlasotincima.

Na krivudavom putu u budućnost stižemo na parking na kom piše Dom kulture. Ova bonus epizoda bavi se potragom za kulturom koja je, kako nam se čini, pobegla od kuće. Gde se kultura sakrila i čemu su služili njeni domovi pokušaće da otkrije ekipa Puta u budućnost.

Point Blank (Dr. Project Point Blank) iza sebe ima zavidnu karijeru: objavili su deset studijskih i jedan živi video-album, održali su brojne koncerte u Srbiji i inostranstvu, i trenutno važe za jedan od najstarijih aktivnih srpskih bluz sastava i za jednu od najznačajnijih bluz institucija sa ovih prostora.

Četvorostruki oskarovac, glumac, reditelj, producent i kompozitor Klint Istvud, profesionalno aktivan i u devetoj deceniji života, izjavljuje da će snimati filmove dok je živ.

Orkestar bez granica ili No borders orchestra, nastao je iz želje da se osnuje regionalni profesionalni simfonijski orkestar koji poziva na novu vrstu komunikacije.

Jevreji su živeli vekovima na teritoriji Balkana, a u Dalmaciji su pronađeni dokazi o njihovom prisustvu još u rimsko doba. Želeli smo da prikažemo kako su izgledali svakodnevni život, tradicija i kultura Jevreja na ovim prostorima. Trilogija ,,Tragom Jevreja na Balkanu" snimana je u Srbiji, Dalmaciji i u Sarajevu.

Povodom jubileja 120 godina od ustoličenja Petra I Karađorđevića za srpskog kralja, Redakcija za kulturu i umetnost, u okviru dokumentarnog serijala "Vremenska kapsula", premijerno prikazuje emisiju "Krunisanje kralja Petra".

Živimo u kolotečini svoje svakodnevice. Melju nas ordinarne, repetitivne aktivnosti usled kojih susrete ne doživimo onako kako bi bilo korisno, i potrebno - kao mogućnost da nešto spoznamo. Ovakve prilike mašimo čak i u slučaju kada nam budu, nekom prilikom, dostupni neki pametni, životno i profesionalno ostvareni likovi.

Boškovići su normalni na srećan način. Srećne porodice su povremeno i nesrećne, i lude, i komplikovane. Ono što ih čini srećnim jeste to da su funkcionalne u svojoj disfunkciji. Boškovići se vole, i to ih čini srećnim.

Emisije koje prate karijeru i životnu filozofiju poznatih ličnosti, kao i dešavanja koja su ostavila traga u našim životima. Kroz priču o životnom putu i radostima i tugama koje su prošli poznati glumci, pisci, umetnici, naučnici, upoznajemo ih na savim drugi način i vidimo u sasvim drugom svetlu.

Đurađ Branković bio je poslednji značajan vladar srednjovekovne Srbije. Dostojan naslednik svojih predaka, ostao je upamćen kao veliki ratnik, diplomata, avanturista i jedan od najbogatijih ljudi svoga doba.

"Dragoj koleginici Tanji Peternek, u danu kada smo glumili da smo kao sav normalan svet" duhovito je zapisao posvetu Siniša Pavić na biografskoj knjizi, na snimanju u Vlasotincima.

Na krivudavom putu u budućnost stižemo na parking na kom piše Dom kulture. Ova bonus epizoda bavi se potragom za kulturom koja je, kako nam se čini, pobegla od kuće. Gde se kultura sakrila i čemu su služili njeni domovi pokušaće da otkrije ekipa Puta u budućnost.

Point Blank (Dr. Project Point Blank) iza sebe ima zavidnu karijeru: objavili su deset studijskih i jedan živi video-album, održali su brojne koncerte u Srbiji i inostranstvu, i trenutno važe za jedan od najstarijih aktivnih srpskih bluz sastava i za jednu od najznačajnijih bluz institucija sa ovih prostora.

Četvorostruki oskarovac, glumac, reditelj, producent i kompozitor Klint Istvud, profesionalno aktivan i u devetoj deceniji života, izjavljuje da će snimati filmove dok je živ.

Fenomen blizanaca ostavio je veliki trag u kulturi, istoriji, umetnosti i nauci a do danas nije do kraja otkrivena misterija rađanja i prenošenja njihovog genetskog materijala u okviru porodice i širih društvenih zajednica.

Životna i stvaralačka priča harizmatične Mire Brtke, ličnosti vanserijske energije i kreativnosti, bila je, kolokvijalno rečeno - filmska. I doslovno, ta priča počela je sa filmom. Akademiju za pozorišnu i filmsku umetnost, Odsek filmske režije, Brtka je završila u Beogradu 1959. godine. Zatim odlazi u Rim, gde upisuje slikarstvo na Akademiji lepih umetnosti i radi različite poslove na području filma - kao pomoćnik i sekretarica režije, animator, scenograf, kostimograf. Takođe, delovala je u okviru dve međunarodne umetničke grupe: ,,Iluminasion", čiji je osnivač Japanac Nobuja Abe, i u okviru međunarodnog pokreta umetničko-aktivistčkog karaktera ,,Biro za preventivnu imaginaciju".

Jedan od ansambala koji spadaju među najistaknutije predstavnike ruske kulture, predstavio se publici u Sava centru 17. maja 2019. godine.

Radnja serije odvija se u Majamiju i prati Dekstera Morgana, serijskog ubicu koji radi u policiji kao forenzičar za krv. Zbog tragedije koju je doživeo u detinjstvu, oseća strast i potrebu za ubijanjem, koju je njegov otac koji ga je usvojio, policajac Hari Morgan, kanalisao da ubija ljude koji to ,,zaslužuju".

Boškovići su normalni na srećan način. Srećne porodice su povremeno i nesrećne, i lude, i komplikovane. Ono što ih čini srećnim jeste da su funkcionalne u svojoj disfunkciji. Boškovići se vole, i to ih čini srećnim.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Pozorišni programi letnjih festivala u našem regionu potvrđuju višegodišnju praksu negovanja vrhunske umetnosti u letnjem periodu, uprkos mišljenju dela javnosti da je ovo doba zgodnije za zabavu i za laganije teme. Predstave odigrane na festivalima, koji su tema naše emisije, uspostavljaju angažovan odnos prema stvarnosti, koja je na granici sa sopstvenim krajem, zbog čega teži za promenama, za uspostavljanjem odgovornijeg odnosa prema svakodnevici.

Fantastična planeta putuje u daleki Meksiko kako bi zabeležila na koji način se na Jukatanu, na prostoru na kome žive Maje, ovaj narod odnosi prema smrti. I to - na Dan mrtvih. U selu Pomuč se neguje posebna tradicija - čišćenje kostiju svojih preminulih srodnika, njihovo polaganje na novu čistu tkaninu, koja simboliše čistu garderobu, u kojoj će provesti narednih dvanaest meseci.

Sedamdesetih godina prošlog veka, prateći svetske trendove fuzije džeza, roka i elektronske muzike, naši plodni kompozitori i aranžeri - Bora Roković, Zvonimir Skerl, Bubiša Simić i Franja Jenč - stvaraju jedinstveni projekat pod imenom Atlantis. Upravo večeras čućete ponovo oživljenu Atlantidu Big Benda i njihove autorske kompozicije. Big Bend RTS-a osnovan je 1948. godine pod imenom Zabavni orkestar Radio Beograda u formaciji revijskog orkestra, da bi 1954. godine odvajanjem gudačkog ansambla započeo rad kao veliki džez orkestar ili Big bend. Dugo godina, orkestar su predvodili eminentni dirigenti, kompozitori i aranžeri: Mladen Guteša, Vojislav Simić, Zvonimir Skerl, Milivoje Marković, Duško Gojković i Stjepko Gut. Orkestar je iznedrio plejadu vrhunskih solista koji su danas poznati i priznati u svetu kao što su Duško Gojković, Lala Kovačev i Stjepko Gut.

Tanja Mandić Rigonat je rediteljka koja nam u pozorištu sa mnogo strasti i emocija, preko dela klasika i savremenih pisaca, govori o tome kakvi smo i zašto nam je tako kako je. Njen umetnički opus je bogat i raznovrstan, a društveni angažman iskren i pravedan. Diplomirala je režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Dejana Mijača, a predstave je režirala na scenama gotovo svih beogradskih pozorišta, ali i u drugim pozorištima u zemlji i regionu. Često radi ruske pisce - dramatizuje klasike, prevodi i režira njihove savremene drame, ali i Bergmana, Jasminu Rezu, Nušića, Dušana Kovačevića, Ljubomira Simovića.