Emisija je snimana na izložbi Udruženje prijatelja umetnosti ,,Cvijeta Zuzorić" od 1922. do 1941, koja je trajala tokom avgusta i septembra 2011. Postavka je samo jedan od segmenata dvogodišnjeg istraživačkog rada autorke izložbe Natalije Cerović, višeg kustosa Paviljona, sa saradnikom Ivanom Kelemenom, kustosom-istoričarem.

Samo onaj koji se menja ima pravo da razmišlja o budućnosti. Sećanje nastaje kao potreba čoveka da prihvati i razume ono što je bilo pre njega, što je nekada postojalo, a danas toga više nema.

Povod za razgovor je nova pesnička zbirka ,,Onamo namo, portreti i pesme". To je treća knjiga Bećkovićevih pesama-portreta, u kojoj čitamo neku vrstu lične, lirske istorije umetnosti i autobiografije o drugima.

Ušla je u istoriju kao prva žena vlasnica i glavna urednica nekog časopisa u Srbiji. Jedna je od sedam žena koje su prve, početkom 20. veka, ušle u Veliku skupštinu i zastupale srpske žene i njihova prava u ondašnjoj Vojvodini, to jest Ugarskoj.

Stari rok majstori su više od benda - oni su čuvari jednog bezbrižnog vremena i neuništivog duha. Zlatnih šezdesetih bili su naš prozor u svet. Jugoslovenski pandan Bitlsima i Stonsima. Oni su Crni biseri, Zlatni dečaci, Siluete, Elipse, Iskre, Lutalice - ujedinjeni u nameri da svim generacijama, koje utisak o zlatnim šezdesetim grade naknadno i posredno, priušte muzički ugođaj, čega se ne bi postidele ni najveće evropske i svetske pozornice.

Mnogi odgovori na pitanja iz budućnosti skriveni su negde u prošlosti, ali hrleći u budućnost treba stalno imati na umu da onda kada danas postane juče, nas će vrednovati tragom koji smo ostavili u datom nam prostoru i vremenu.

Najpopularnije turističko odredište na Sredozemnom moru, smešteno između Evrope, Azije i Afrike posetila je ekipa RTS-a. To je domovina boginje Afrodite. O tom ostrvu se mnogo zna, ali ima tajni koje treba otkriti. Zašto je Kipar - lavirint istorije i mistike, u polučasovnom putopisu otkrivaju snimatelj Zoran Škrbić i novinar Nebojša Kotlajić. To je ostrvo ljubavi, legendi i dobre zabave. Ima duge peščane plaže, kristalnu čistu vodu i veličanstvenu istoriju. Sa čak 340 sunčanih dana godišnje Kipar je među najsunčanijim zemaljama na svetu! Za turiste - pravi raj. Temperature se do kraja novembra ne spuštaju ispod 25°C. Urbana legenda kaže: ako padne kiša, Kiprani gostima neće naplatiti boravak! Ekipa redakcije Aktuelnosti se uverila da je život na Kipru zaista prijatan, nema gužve, užurbanosti, napetosti... Kiprani često kažu: "Siga, siga", što znači polako, opušteno. I gotovo je neverovatna količina dobrote koja se oseća na svakom koraku. Kipar je postao nezavisna republika 1960. godine. Od Beograda je udaljen 1.500 kilometara, i do njega se stiže dvočasovnim letom nacionalnog prevoznika. Kipar i Srbija imaju odlične političke i ekonomske veze, kulturnu i turističku razmenu. Ambasadori u obe zelje postavljeni su još od 1960. godine. Prijateljski Kipar je naklonjen Srbiji po svim skorašnjim međunarodnim pitanjima i tako je potvrdio prijateljski odnos i podršku. Kiprani znaju da uživaju, to je bio i prvi utisak srpske novinarske ekipe. Zbog toga se povećava i broj turista iz Srbije koji svoj odmor provode na Kipru. Iako je geografski u Aziji, daleko na istoku Mediterana, Kipar je zemlja članica Eevropske unije. Kulturni mozaik iz starih vremena sačinjavaju spomenici iz perioda Rima, Vizantije i antičke Grčke. Ko to želi da obiđe, ne smeta mu ni visoka temperatura. Saznaćete ko je vlasnik najpoznatijeg restorana, kako je Srpkinja Bojana Milić postala jedna od poznatijih hotelskih menadžera, zašto su najbolje jagode u Derinji, kakvi su Srbi turisti, šta ima u Aja Napi, Pafosu, Larnaki, Limasolu.

Dijagonale: Bunjevci Bunjevci su etnička grupa naseljena pretežno u Bačkoj oko Subotice, zatim u Baranji, Banatu i Mađarskoj. Emisija govori o običajima i naravima Bunjevaca. Urednik: Ljubivoje Ršumović Reditelj: Ratko Ilić Proizvedeno 1977. godine. Proizvodnja: Redakcija dramskog programa.

Serija ,,Tunel" je policijski triler sa snažnim elementima socijalne drame. Ona govori o ljudskim sudbinama u dramatičnim okolnostima talačkih kriza. Pripadnici specijalnog pregovaračkog tima MUP-a Srbije rešavaju jedanaest različitih slučajeva. U seriji pratimo i njihove privatne živote i sudbine.

U maju 2018. godine, u Beogradu je održan sedmi Šopen fest. Tada je u Kolarčevoj zadužbini nastupio Eugen Inđić, renomirani američko-francuski pijanista srpsko-ruskog porekla, koji od 1972. godine živi i radi u Francuskoj. Pored Šopenovih kompozicija, na programu su se te večeri našla i dela Šumana i Paderevskog. Proizvodnja: Redakcija muzičkog programa.

Ova epizoda upoznaje nas sa problemima mehanicističkog poimanja čoveka. Taj mehanicizam najdrastičnije i najplastičnije predstavlja pokretna fabrička traka. Pored nje i sam čovek izgleda kao deo mašine.

Emisija je snimana na izložbi Udruženje prijatelja umetnosti ,,Cvijeta Zuzorić" od 1922. do 1941, koja je trajala tokom avgusta i septembra 2011. Postavka je samo jedan od segmenata dvogodišnjeg istraživačkog rada autorke izložbe Natalije Cerović, višeg kustosa Paviljona, sa saradnikom Ivanom Kelemenom, kustosom-istoričarem.

Samo onaj koji se menja ima pravo da razmišlja o budućnosti. Sećanje nastaje kao potreba čoveka da prihvati i razume ono što je bilo pre njega, što je nekada postojalo, a danas toga više nema.

Povod za razgovor je nova pesnička zbirka ,,Onamo namo, portreti i pesme". To je treća knjiga Bećkovićevih pesama-portreta, u kojoj čitamo neku vrstu lične, lirske istorije umetnosti i autobiografije o drugima.

Ušla je u istoriju kao prva žena vlasnica i glavna urednica nekog časopisa u Srbiji. Jedna je od sedam žena koje su prve, početkom 20. veka, ušle u Veliku skupštinu i zastupale srpske žene i njihova prava u ondašnjoj Vojvodini, to jest Ugarskoj.

Najpopularnije turističko odredište na Sredozemnom moru, smešteno između Evrope, Azije i Afrike posetila je ekipa RTS-a. To je domovina boginje Afrodite. O tom ostrvu se mnogo zna, ali ima tajni koje treba otkriti. Zašto je Kipar - lavirint istorije i mistike, u polučasovnom putopisu otkrivaju snimatelj Zoran Škrbić i novinar Nebojša Kotlajić. To je ostrvo ljubavi, legendi i dobre zabave. Ima duge peščane plaže, kristalnu čistu vodu i veličanstvenu istoriju. Sa čak 340 sunčanih dana godišnje Kipar je među najsunčanijim zemaljama na svetu! Za turiste - pravi raj. Temperature se do kraja novembra ne spuštaju ispod 25°C. Urbana legenda kaže: ako padne kiša, Kiprani gostima neće naplatiti boravak! Ekipa redakcije Aktuelnosti se uverila da je život na Kipru zaista prijatan, nema gužve, užurbanosti, napetosti... Kiprani često kažu: "Siga, siga", što znači polako, opušteno. I gotovo je neverovatna količina dobrote koja se oseća na svakom koraku. Kipar je postao nezavisna republika 1960. godine. Od Beograda je udaljen 1.500 kilometara, i do njega se stiže dvočasovnim letom nacionalnog prevoznika. Kipar i Srbija imaju odlične političke i ekonomske veze, kulturnu i turističku razmenu. Ambasadori u obe zelje postavljeni su još od 1960. godine. Prijateljski Kipar je naklonjen Srbiji po svim skorašnjim međunarodnim pitanjima i tako je potvrdio prijateljski odnos i podršku. Kiprani znaju da uživaju, to je bio i prvi utisak srpske novinarske ekipe. Zbog toga se povećava i broj turista iz Srbije koji svoj odmor provode na Kipru. Iako je geografski u Aziji, daleko na istoku Mediterana, Kipar je zemlja članica Eevropske unije. Kulturni mozaik iz starih vremena sačinjavaju spomenici iz perioda Rima, Vizantije i antičke Grčke. Ko to želi da obiđe, ne smeta mu ni visoka temperatura. Saznaćete ko je vlasnik najpoznatijeg restorana, kako je Srpkinja Bojana Milić postala jedna od poznatijih hotelskih menadžera, zašto su najbolje jagode u Derinji, kakvi su Srbi turisti, šta ima u Aja Napi, Pafosu, Larnaki, Limasolu.

Stari rok majstori su više od benda - oni su čuvari jednog bezbrižnog vremena i neuništivog duha. Zlatnih šezdesetih bili su naš prozor u svet. Jugoslovenski pandan Bitlsima i Stonsima. Oni su Crni biseri, Zlatni dečaci, Siluete, Elipse, Iskre, Lutalice - ujedinjeni u nameri da svim generacijama, koje utisak o zlatnim šezdesetim grade naknadno i posredno, priušte muzički ugođaj, čega se ne bi postidele ni najveće evropske i svetske pozornice.

Mnogi odgovori na pitanja iz budućnosti skriveni su negde u prošlosti, ali hrleći u budućnost treba stalno imati na umu da onda kada danas postane juče, nas će vrednovati tragom koji smo ostavili u datom nam prostoru i vremenu.

Dijagonale: Bunjevci Bunjevci su etnička grupa naseljena pretežno u Bačkoj oko Subotice, zatim u Baranji, Banatu i Mađarskoj. Emisija govori o običajima i naravima Bunjevaca. Urednik: Ljubivoje Ršumović Reditelj: Ratko Ilić Proizvedeno 1977. godine. Proizvodnja: Redakcija dramskog programa.

Serija ,,Tunel" je policijski triler sa snažnim elementima socijalne drame. Ona govori o ljudskim sudbinama u dramatičnim okolnostima talačkih kriza. Pripadnici specijalnog pregovaračkog tima MUP-a Srbije rešavaju jedanaest različitih slučajeva. U seriji pratimo i njihove privatne živote i sudbine.

U maju 2018. godine, u Beogradu je održan sedmi Šopen fest. Tada je u Kolarčevoj zadužbini nastupio Eugen Inđić, renomirani američko-francuski pijanista srpsko-ruskog porekla, koji od 1972. godine živi i radi u Francuskoj. Pored Šopenovih kompozicija, na programu su se te večeri našla i dela Šumana i Paderevskog. Proizvodnja: Redakcija muzičkog programa.

Ova epizoda upoznaje nas sa problemima mehanicističkog poimanja čoveka. Taj mehanicizam najdrastičnije i najplastičnije predstavlja pokretna fabrička traka. Pored nje i sam čovek izgleda kao deo mašine.

Od 4. do 9. oktobra 2019. godine, u Beogradu je bio održan dvadeset osmi festival savremenog muzičkog stvaralaštva ,,Međunarodna tribina kompozitora", u organizaciji Udruženja kompozitora Srbije, koja je iznedrila autentična dela za raznovrsne muzičke sastave, specifičnog zvuka, sa značajnom upotrebom elektronike, ali i reminiscencijom na neka davna ,,muzička vremena".

Rođen je 1940. godine u selu Strojkovce kod Leskovca. Studirao je Fakultet za fizičko vaspitanje i kao student bio statista i kaskader u filmovima koji su se tada snimali u Jugoslaviji. Odskočna daska za njegovu karijeru bila je uloga u vesternu ,,Sinovi velike medvedice" u produkciji studija DEFA iz tadašnje Demokratske Republike Nemačke. Od tada je glumio u više od 40 filmova u kojima je uglavnom igrao uloge Indijanaca. Postao je veoma popularan u Nemačkoj i Istočnoj Evropi.

Dokumentarno-naučni serijal "Staro srpsko pisano nasleđe" bavi se sudbinom srednjovekovnih rukopisa, odnosom prema knjizi u srednjem veku, istorijskim događajima i vladarima u vreme nastajanja rukopisa. Pažnja je posvećena i rezultatima višedecenijskih istraživanja i značaju sačuvanih rukopisa, koji su po mnogo čemu zaslužili da budu deo srpskog kulturnog nasleđa.

Tvrdi da nema grešaka u istoriji, već da je cela istorija greška. Govori da, ako se posmatra sa Meseca, nema distance između Luvra i zoološkog vrta. Pionir konceptualne umetnosti na jugoslovenskom prostoru, ali i umetnik koji je u svom stvaralaštvu anticipirao postulate postmoderne, tvorac pojma ,,postistorije", Slobodan Braco Dimitrijević, koji je na likovnu scenu stupio krajem 60-ih godina 20. veka, ubrzo postaje jedan od najznačajnijih protagonista svetske umetničke scene.

Mileva se uključila u reklamnu kampanju za popularizaciju Jecinog frizerskog salona. Da bi pružila pravu pomoć u toj akciji, Mileva počinje da se oblači mladalački i uči žargonske izraze pune anglicizama. I ne želeći, postaje popularna influenserka i TikTok zvezda, što u velikoj meri diže njeno samopouzdanje. Proizvodnja: Redakcija igranog programa.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Fantastične sestre Vilijams, zajedno su obeležile istoriju belog sporta, od prvih koraka na teniskom terenu do najvišeg stepenika na pobedničkom postolju.

"Princeza od znanja" je nadimak po kome svi znaju Milicu Jokanović. U danu u kome nije imala snimanja kviza i pripreme, za intervju je odabrala Kosančićev venac koji je podseća na Monmartr, Šarla Aznavura i Francusku.

Čuveni belgijski bend Hooverphonic, nastupio je prvi put u Beogradu u martu prošle godine u Kombank dvorani. Beogradski koncert realizovan je u okviru turneje na kojoj je pomenuti sastav promovisao najnoviji album pod nazivom ,,U potrazi za zvezdama".

U ovoj epizodi sagovornici govore o atmosferi, koja je vladala na Tribini mladih u trenutku dolaska članova konceptualnih grupa: o tekstovima objavljivanim u časopisu Polja, Uj simpozion, Indeks i drugima, ali i o časopisima-samizdatima, koje pokreću sami članovi konceptualnih grupa.

Kako li će društvo budućnosti predstavljati globalnu kulturu? Koji predmeti će biti odabrani da budu izloženi javnosti?

Od 4. do 9. oktobra 2019. godine, u Beogradu je bio održan dvadeset osmi festival savremenog muzičkog stvaralaštva ,,Međunarodna tribina kompozitora", u organizaciji Udruženja kompozitora Srbije, koja je iznedrila autentična dela za raznovrsne muzičke sastave, specifičnog zvuka, sa značajnom upotrebom elektronike, ali i reminiscencijom na neka davna ,,muzička vremena".

Rođen je 1940. godine u selu Strojkovce kod Leskovca. Studirao je Fakultet za fizičko vaspitanje i kao student bio statista i kaskader u filmovima koji su se tada snimali u Jugoslaviji. Odskočna daska za njegovu karijeru bila je uloga u vesternu ,,Sinovi velike medvedice" u produkciji studija DEFA iz tadašnje Demokratske Republike Nemačke. Od tada je glumio u više od 40 filmova u kojima je uglavnom igrao uloge Indijanaca. Postao je veoma popularan u Nemačkoj i Istočnoj Evropi.

Dokumentarno-naučni serijal "Staro srpsko pisano nasleđe" bavi se sudbinom srednjovekovnih rukopisa, odnosom prema knjizi u srednjem veku, istorijskim događajima i vladarima u vreme nastajanja rukopisa. Pažnja je posvećena i rezultatima višedecenijskih istraživanja i značaju sačuvanih rukopisa, koji su po mnogo čemu zaslužili da budu deo srpskog kulturnog nasleđa.

Tvrdi da nema grešaka u istoriji, već da je cela istorija greška. Govori da, ako se posmatra sa Meseca, nema distance između Luvra i zoološkog vrta. Pionir konceptualne umetnosti na jugoslovenskom prostoru, ali i umetnik koji je u svom stvaralaštvu anticipirao postulate postmoderne, tvorac pojma ,,postistorije", Slobodan Braco Dimitrijević, koji je na likovnu scenu stupio krajem 60-ih godina 20. veka, ubrzo postaje jedan od najznačajnijih protagonista svetske umetničke scene.

Mileva se uključila u reklamnu kampanju za popularizaciju Jecinog frizerskog salona. Da bi pružila pravu pomoć u toj akciji, Mileva počinje da se oblači mladalački i uči žargonske izraze pune anglicizama. I ne želeći, postaje popularna influenserka i TikTok zvezda, što u velikoj meri diže njeno samopouzdanje. Proizvodnja: Redakcija igranog programa.

"Princeza od znanja" je nadimak po kome svi znaju Milicu Jokanović. U danu u kome nije imala snimanja kviza i pripreme, za intervju je odabrala Kosančićev venac koji je podseća na Monmartr, Šarla Aznavura i Francusku.

U seriji Ja, mi i drugi ulazimo u kožu čuvenih filmskih i pozorišnih junaka da bismo razumeli sebe i svet oko nas. Kako nam filmski junaci mogu pomoći da otkrijemo odgovore na pitanja: Kakav je naš identitet? Od kakvog je značaja prijateljstvo? Ko su drugi? Kako oni vide nas, a kako mi njih? Šta je diskriminacija? Zašto se ćuti o zlaostavljanju dece? Kako se snalazimo u svetu konzumerizma? Kroz ova i druga pitanja vode nas junaci filmova Klinta Istvuda, Stenlija Kjubrika, Romana Polanskog, Majka Lija, Adrijana Lina, Alena Parkera, Freda Cinemana, Delmera Dejvisa i mnogih drugih.

Čuveni belgijski bend Hooverphonic, nastupio je prvi put u Beogradu u martu prošle godine u Kombank dvorani. Beogradski koncert realizovan je u okviru turneje na kojoj je pomenuti sastav promovisao najnoviji album pod nazivom ,,U potrazi za zvezdama".

U ovoj epizodi sagovornici govore o atmosferi, koja je vladala na Tribini mladih u trenutku dolaska članova konceptualnih grupa: o tekstovima objavljivanim u časopisu Polja, Uj simpozion, Indeks i drugima, ali i o časopisima-samizdatima, koje pokreću sami članovi konceptualnih grupa.

Kako li će društvo budućnosti predstavljati globalnu kulturu? Koji predmeti će biti odabrani da budu izloženi javnosti?

Fantastične sestre Vilijams, zajedno su obeležile istoriju belog sporta, od prvih koraka na teniskom terenu do najvišeg stepenika na pobedničkom postolju.

Od 4. do 9. oktobra 2019. godine, u Beogradu je bio održan dvadeset osmi festival savremenog muzičkog stvaralaštva ,,Međunarodna tribina kompozitora", u organizaciji Udruženja kompozitora Srbije, koja je iznedrila autentična dela za raznovrsne muzičke sastave, specifičnog zvuka, sa značajnom upotrebom elektronike, ali i reminiscencijom na neka davna ,,muzička vremena".

Rođen je 1940. godine u selu Strojkovce kod Leskovca. Studirao je Fakultet za fizičko vaspitanje i kao student bio statista i kaskader u filmovima koji su se tada snimali u Jugoslaviji. Odskočna daska za njegovu karijeru bila je uloga u vesternu ,,Sinovi velike medvedice" u produkciji studija DEFA iz tadašnje Demokratske Republike Nemačke. Od tada je glumio u više od 40 filmova u kojima je uglavnom igrao uloge Indijanaca. Postao je veoma popularan u Nemačkoj i Istočnoj Evropi.

Dokumentarno-naučni serijal "Staro srpsko pisano nasleđe" bavi se sudbinom srednjovekovnih rukopisa, odnosom prema knjizi u srednjem veku, istorijskim događajima i vladarima u vreme nastajanja rukopisa. Pažnja je posvećena i rezultatima višedecenijskih istraživanja i značaju sačuvanih rukopisa, koji su po mnogo čemu zaslužili da budu deo srpskog kulturnog nasleđa.

Tvrdi da nema grešaka u istoriji, već da je cela istorija greška. Govori da, ako se posmatra sa Meseca, nema distance između Luvra i zoološkog vrta. Pionir konceptualne umetnosti na jugoslovenskom prostoru, ali i umetnik koji je u svom stvaralaštvu anticipirao postulate postmoderne, tvorac pojma ,,postistorije", Slobodan Braco Dimitrijević, koji je na likovnu scenu stupio krajem 60-ih godina 20. veka, ubrzo postaje jedan od najznačajnijih protagonista svetske umetničke scene.

Mileva se uključila u reklamnu kampanju za popularizaciju Jecinog frizerskog salona. Da bi pružila pravu pomoć u toj akciji, Mileva počinje da se oblači mladalački i uči žargonske izraze pune anglicizama. I ne želeći, postaje popularna influenserka i TikTok zvezda, što u velikoj meri diže njeno samopouzdanje. Proizvodnja: Redakcija igranog programa.

"Princeza od znanja" je nadimak po kome svi znaju Milicu Jokanović. U danu u kome nije imala snimanja kviza i pripreme, za intervju je odabrala Kosančićev venac koji je podseća na Monmartr, Šarla Aznavura i Francusku.

U ovoj epizodi sagovornici govore o atmosferi, koja je vladala na Tribini mladih u trenutku dolaska članova konceptualnih grupa: o tekstovima objavljivanim u časopisu Polja, Uj simpozion, Indeks i drugima, ali i o časopisima-samizdatima, koje pokreću sami članovi konceptualnih grupa.

U seriji Ja, mi i drugi ulazimo u kožu čuvenih filmskih i pozorišnih junaka da bismo razumeli sebe i svet oko nas. Kako nam filmski junaci mogu pomoći da otkrijemo odgovore na pitanja: Kakav je naš identitet? Od kakvog je značaja prijateljstvo? Ko su drugi? Kako oni vide nas, a kako mi njih? Šta je diskriminacija? Zašto se ćuti o zlaostavljanju dece? Kako se snalazimo u svetu konzumerizma? Kroz ova i druga pitanja vode nas junaci filmova Klinta Istvuda, Stenlija Kjubrika, Romana Polanskog, Majka Lija, Adrijana Lina, Alena Parkera, Freda Cinemana, Delmera Dejvisa i mnogih drugih.

Čuveni belgijski bend Hooverphonic, nastupio je prvi put u Beogradu u martu prošle godine u Kombank dvorani. Beogradski koncert realizovan je u okviru turneje na kojoj je pomenuti sastav promovisao najnoviji album pod nazivom ,,U potrazi za zvezdama".

Kako li će društvo budućnosti predstavljati globalnu kulturu? Koji predmeti će biti odabrani da budu izloženi javnosti?

Fantastične sestre Vilijams, zajedno su obeležile istoriju belog sporta, od prvih koraka na teniskom terenu do najvišeg stepenika na pobedničkom postolju.

Dobro došli u novu epizodu RTS Laba, gde ćemo istraživati kako digitalni svet oblikuje našu privatnost i uticaj koji popularnost ima na svakodnevni život. U vremenu kada je gotovo nemoguće izbeći društvene mreže, postavlja se pitanje: koliko je zaista privatno to što delimo online? Kako popularnost utiče na naše ponašanje i percepciju sigurnosti?

Koncert nosi naziv Koncertna harmonika i posvećen je stvaralaštvu na ovom instrumentu, koji u Srbiji već godinama promoviše Vladimir Blagojević. Nakon što je magistrirao na Univerzitetu umetnosti u Bernu (klasa Teodora Ancelotija), Vladimir Blagojević je nastupao u Minhenskoj i Frankfurtskoj operi, Berlinskoj filharmoniji i brojnim koncertnim podijumima u Švajcarskoj, Nemačkoj, Francuskoj, Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Srbiji. Već deset godina je član ansambla Pre-Art iz Ciriha i frankfurtskog Ansambla modern.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Veterinar Vasa objavi oglas - hoće da izda svoj stan i ode u Kanadu, jer ne može da pronađe zaposlenje. Međutim, upravnik zgrade, Stevan Lisičić, oštro se protivi tome, jer se ne izdaje stan pred, kako on smatra, početak Trećeg svetskog rata. Lisičić tu ideju smatra šizofrenom, Vasa ne bi trebalo da izdaje rodnu grudu. Proizvodnja: Redakcija filmskog programa.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Koliko danas vredi tajna saznajemo u novoj epizodi Fantastične planete o najtajnijem jugoslovenskom projektu - aerodromu Željava.

U prvom delu programa, Jelena Jovović je predstavila svoje kompozicije u aranžmanima za akustični kvartet, a u drugom delu u originalnim aranžmanima Klausa Rajblea za džez septet.

Za serijal ,,Metamorfoze", koji je posvećen našim najznačajnijim pozorišnim stvaraocima, govori akademik Ljubomir Simović. Među savremenim srpskim piscima, malo je onih koji su tako svestrani i plodotvorni, a izuzetno cenjeni kao što je to Simović. U njegovom obimnom i žanrovski raznovrsnom opusu, centralno mesto imaju pesnička i dramska dela. Objavio je petnaest zbirki pesama i četiri drame: Hasanaginica, Boj na Kosovu, Putujuće pozorište Šopalović i Čudo u Šarganu.

Film o piscu kome je ceo život sveden na tri poslednja dana, u kojima se dešavalo ono što umetnika može najjače da pogodi - da mu se događa ono o čemu je pisao. Iskačući iz okvira pisca po zadatku, on postaje poseban slučaj za državu koja to može da reši samo na jedan način - smrću, dok se više sile, u liku jednog anđela, bore da odgode neumitno.

Dobro došli u novu epizodu RTS Laba, gde ćemo istraživati kako digitalni svet oblikuje našu privatnost i uticaj koji popularnost ima na svakodnevni život. U vremenu kada je gotovo nemoguće izbeći društvene mreže, postavlja se pitanje: koliko je zaista privatno to što delimo online? Kako popularnost utiče na naše ponašanje i percepciju sigurnosti?

U prvom delu programa, Jelena Jovović je predstavila svoje kompozicije u aranžmanima za akustični kvartet, a u drugom delu u originalnim aranžmanima Klausa Rajblea za džez septet.

Veterinar Vasa objavi oglas - hoće da izda svoj stan i ode u Kanadu, jer ne može da pronađe zaposlenje. Međutim, upravnik zgrade, Stevan Lisičić, oštro se protivi tome, jer se ne izdaje stan pred, kako on smatra, početak Trećeg svetskog rata. Lisičić tu ideju smatra šizofrenom, Vasa ne bi trebalo da izdaje rodnu grudu. Proizvodnja: Redakcija filmskog programa.

Danas je u Vojvodini registrovano oko 6o objekata koji bi mogli nositi epitete dvoraca. Neki su pod zaštitom države a većina nažalost propada ili su već potpuno razrušeni. Kako se desilo da ta neobično retka baština za ove prostore, i ne manje vredna, bude zaboravljena.? Ko su bili ti ljudi i da li ih je pokretala samo želja za sticanjem bogatstva? Mogu li dvorci Vojvodine dobiti priliku za još jedan krug sjaja i raskoši? To su neka od pitanja kojima se bavi prva epizoda serije Dvorci Vojvodine.

Svakog drugog četvrtka, Naučno-obrazovna redakcija i Redakcija za kulturu, naizmenično, pripremaju novu, debatnu emisiju pod nazivom "Vidik".

"Drugi vek" je emisija o filmu.

Koncert nosi naziv Koncertna harmonika i posvećen je stvaralaštvu na ovom instrumentu, koji u Srbiji već godinama promoviše Vladimir Blagojević. Nakon što je magistrirao na Univerzitetu umetnosti u Bernu (klasa Teodora Ancelotija), Vladimir Blagojević je nastupao u Minhenskoj i Frankfurtskoj operi, Berlinskoj filharmoniji i brojnim koncertnim podijumima u Švajcarskoj, Nemačkoj, Francuskoj, Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Srbiji. Već deset godina je član ansambla Pre-Art iz Ciriha i frankfurtskog Ansambla modern.

Koliko danas vredi tajna saznajemo u novoj epizodi Fantastične planete o najtajnijem jugoslovenskom projektu - aerodromu Željava.

Film o piscu kome je ceo život sveden na tri poslednja dana, u kojima se dešavalo ono što umetnika može najjače da pogodi - da mu se događa ono o čemu je pisao. Iskačući iz okvira pisca po zadatku, on postaje poseban slučaj za državu koja to može da reši samo na jedan način - smrću, dok se više sile, u liku jednog anđela, bore da odgode neumitno.

Za serijal ,,Metamorfoze", koji je posvećen našim najznačajnijim pozorišnim stvaraocima, govori akademik Ljubomir Simović. Među savremenim srpskim piscima, malo je onih koji su tako svestrani i plodotvorni, a izuzetno cenjeni kao što je to Simović. U njegovom obimnom i žanrovski raznovrsnom opusu, centralno mesto imaju pesnička i dramska dela. Objavio je petnaest zbirki pesama i četiri drame: Hasanaginica, Boj na Kosovu, Putujuće pozorište Šopalović i Čudo u Šarganu.

Dobro došli u novu epizodu RTS Laba, gde ćemo istraživati kako digitalni svet oblikuje našu privatnost i uticaj koji popularnost ima na svakodnevni život. U vremenu kada je gotovo nemoguće izbeći društvene mreže, postavlja se pitanje: koliko je zaista privatno to što delimo online? Kako popularnost utiče na naše ponašanje i percepciju sigurnosti?

U prvom delu programa, Jelena Jovović je predstavila svoje kompozicije u aranžmanima za akustični kvartet, a u drugom delu u originalnim aranžmanima Klausa Rajblea za džez septet.

Danas je u Vojvodini registrovano oko 6o objekata koji bi mogli nositi epitete dvoraca. Neki su pod zaštitom države a većina nažalost propada ili su već potpuno razrušeni. Kako se desilo da ta neobično retka baština za ove prostore, i ne manje vredna, bude zaboravljena.? Ko su bili ti ljudi i da li ih je pokretala samo želja za sticanjem bogatstva? Mogu li dvorci Vojvodine dobiti priliku za još jedan krug sjaja i raskoši? To su neka od pitanja kojima se bavi prva epizoda serije Dvorci Vojvodine.

Veterinar Vasa objavi oglas - hoće da izda svoj stan i ode u Kanadu, jer ne može da pronađe zaposlenje. Međutim, upravnik zgrade, Stevan Lisičić, oštro se protivi tome, jer se ne izdaje stan pred, kako on smatra, početak Trećeg svetskog rata. Lisičić tu ideju smatra šizofrenom, Vasa ne bi trebalo da izdaje rodnu grudu. Proizvodnja: Redakcija filmskog programa.

Svakog drugog četvrtka, Naučno-obrazovna redakcija i Redakcija za kulturu, naizmenično, pripremaju novu, debatnu emisiju pod nazivom "Vidik".

"Drugi vek" je emisija o filmu.

Koncert nosi naziv Koncertna harmonika i posvećen je stvaralaštvu na ovom instrumentu, koji u Srbiji već godinama promoviše Vladimir Blagojević. Nakon što je magistrirao na Univerzitetu umetnosti u Bernu (klasa Teodora Ancelotija), Vladimir Blagojević je nastupao u Minhenskoj i Frankfurtskoj operi, Berlinskoj filharmoniji i brojnim koncertnim podijumima u Švajcarskoj, Nemačkoj, Francuskoj, Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Srbiji. Već deset godina je član ansambla Pre-Art iz Ciriha i frankfurtskog Ansambla modern.

Koliko danas vredi tajna saznajemo u novoj epizodi Fantastične planete o najtajnijem jugoslovenskom projektu - aerodromu Željava.

Film o piscu kome je ceo život sveden na tri poslednja dana, u kojima se dešavalo ono što umetnika može najjače da pogodi - da mu se događa ono o čemu je pisao. Iskačući iz okvira pisca po zadatku, on postaje poseban slučaj za državu koja to može da reši samo na jedan način - smrću, dok se više sile, u liku jednog anđela, bore da odgode neumitno.

Za serijal ,,Metamorfoze", koji je posvećen našim najznačajnijim pozorišnim stvaraocima, govori akademik Ljubomir Simović. Među savremenim srpskim piscima, malo je onih koji su tako svestrani i plodotvorni, a izuzetno cenjeni kao što je to Simović. U njegovom obimnom i žanrovski raznovrsnom opusu, centralno mesto imaju pesnička i dramska dela. Objavio je petnaest zbirki pesama i četiri drame: Hasanaginica, Boj na Kosovu, Putujuće pozorište Šopalović i Čudo u Šarganu.

Tehnološki progres i razvoj interneta, pre svega, uticao je na percepciju okruženja i životnu praksu. Danas, na granici između analognog i digitalnog, u epohi mnogobrojnih post izama, ponovo se aktualizuje pitanje celine.

Snimak koncerta održanog 8. marta 2017. godine u Kolarčevoj zadužbini. Ovoga puta, Simfonijski orkestar RTS predvodile su tri dame.

Život je nepredvidiv i tokom njega menjaćemo i profesije a one će oblikovati i nas. Ta promena dolazi iznutra, sa spoznajom sebe samih.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Depresivni veterinar Vasa odlučio je da napusti Beograd i vrati se u Kanadu. Uprkos nagovaranjima suseda ne odustaje od svoje namere.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Još jedan koncert izvrsnog serijala Music live collection, koji emitujemo na RTS-u 3. Pobednik prestižnog Međunarodnog takmičenja Čajkovski 2015. godine, ruski pijanista Dmitrij Maslejev, nastupa sa najznačajnijim orkestrima širom sveta. Festival u Lionu, imao je privilegiju da ugosti ovog umetnika na početku njegove obećavajuće karijere. Tom prilikom tumačio je neke od najzahtevnijih partitura pijanističkog repertoara.

Kao neiscrpna oblast koju naseljavaju fantastična bića i neverovatna stvorenja, fantastika neprestano istražuje svetove čudesnog.

Povodom velikog jubileja Muzeja grada Beograda, podsetićemo se kako se ta ustanova razvijala, šta danas baštini i koliko je značajna - ne samo za našu prestonicu, već i šire. Iako prvobitno zamišljen kao Opštinski muzej, Muzej grada Beograda je prerastao u jednu od najvećih ustanova zaštite kompleksnog tipa u našoj zemlji.

U Koreji, devojka Na i momak Hae su najbolji prijatelji i često se vraćaju zajedno iz škole. Na se sa roditeljima seli u Njujork. Hae ostaje u Koreji, upisuje mašinstvo, neko vreme služi vojsku i onda nalazi posao. Na menja ime u Nora. Njih dvoje održavaju kontakt preko video-četova, gde razgovaraju o svemu. Na postiže uspeh kao scenaristkinja, srećno je udata za Artura, ali Hae dolazi u Njujork da provede neko vreme sa njima. Kako će se poseta odraziti na njihov odnos?

Tehnološki progres i razvoj interneta, pre svega, uticao je na percepciju okruženja i životnu praksu. Danas, na granici između analognog i digitalnog, u epohi mnogobrojnih post izama, ponovo se aktualizuje pitanje celine.

Snimak koncerta održanog 8. marta 2017. godine u Kolarčevoj zadužbini. Ovoga puta, Simfonijski orkestar RTS predvodile su tri dame.

Život je nepredvidiv i tokom njega menjaćemo i profesije a one će oblikovati i nas. Ta promena dolazi iznutra, sa spoznajom sebe samih.

Depresivni veterinar Vasa odlučio je da napusti Beograd i vrati se u Kanadu. Uprkos nagovaranjima suseda ne odustaje od svoje namere.

Povodom velikog jubileja Muzeja grada Beograda, podsetićemo se kako se ta ustanova razvijala, šta danas baštini i koliko je značajna - ne samo za našu prestonicu, već i šire. Iako prvobitno zamišljen kao Opštinski muzej, Muzej grada Beograda je prerastao u jednu od najvećih ustanova zaštite kompleksnog tipa u našoj zemlji.

Šesta epizoda nas uvodi u turska osvajanja Balkana i uspostavljanje uprave u pokorenim zemljama. Istorija voli simbolične datume. Tako podizanje Konstantinopolja maja 330. godine označava početak srednjeg veka, a njegov definitivni pad u turske ruke 29. maja 1453. godine, prelaz iz srednjeg veka u modernu istoriju. Balkanski narodi, pre svih Grci, Srbi i Bugari, koji su imali svoja hrišćanska carstva, poraženi su i pokoreni od sultanovih armija. Sećanje i strah od ekspanzivnog islama, oličenog u Osmanskoj imperiji, Biču Evrope, stvorili su kolektivnu, krajnje negativnu, sliku o tom periodu istorije koji se i danas naziva vreme turskog jarma. Nasleđe ovih nedovoljno poznatih i rasvetljenih vremena i događaja opterećuje i današnje prilike na jugoistoku Evrope.

Parafrazirajući veliki Čehovljev tekst "Tri sestre", poljski dramatičar Januš Glovacki naziva svoju dramu "Četvrta sestra". Kao što Čehovljeve sestre žele da stignu u Moskvu, likovi Glovackog, tri sestre i brat (koji je "četvrta sestra") hrle ka Zapadu, u Njujork. Strašna, prepoznatljiva situacija, odlazak mladih na Zapad, siromaštvo, kriza društvenog morala, čine dramu Januša Glovackog aktuelnom svuda u današnjem svetu u tranziciji. U predstavi zrenjaniskog Narodnog pozorišta "Toša Jovanović", koja je već ovenčana brojnim festivalskim nagradama, tri moskovske sestre izvrsno tumače glumice, Sanja Mikitišin Gačić, Sanja Ristić Krajnov i Edit Tot Trubint, dok "četvrtu sestru", brata, igra Daniel Kovačević.

Ekipa Redakcije za kulturu i umetnost, kao gost Medija centra Abu Dabija, boravila je u prestonici Ujedinjenih Arapskih Emirata i snimila emisiju tokom koje će gledaoci imati prilike da upoznaju egzotičan i gostoljubiv arapski svet, neobičnu zemlju i tradiciju, ali i savremeni način života, kulturu i umetnost, u koje se ovde poslednjih godina mnogo ulaže.

Još jedan koncert izvrsnog serijala Music live collection, koji emitujemo na RTS-u 3. Pobednik prestižnog Međunarodnog takmičenja Čajkovski 2015. godine, ruski pijanista Dmitrij Maslejev, nastupa sa najznačajnijim orkestrima širom sveta. Festival u Lionu, imao je privilegiju da ugosti ovog umetnika na početku njegove obećavajuće karijere. Tom prilikom tumačio je neke od najzahtevnijih partitura pijanističkog repertoara.

Kao neiscrpna oblast koju naseljavaju fantastična bića i neverovatna stvorenja, fantastika neprestano istražuje svetove čudesnog.

Tehnološki progres i razvoj interneta, pre svega, uticao je na percepciju okruženja i životnu praksu. Danas, na granici između analognog i digitalnog, u epohi mnogobrojnih post izama, ponovo se aktualizuje pitanje celine.

Snimak koncerta održanog 8. marta 2017. godine u Kolarčevoj zadužbini. Ovoga puta, Simfonijski orkestar RTS predvodile su tri dame.

Život je nepredvidiv i tokom njega menjaćemo i profesije a one će oblikovati i nas. Ta promena dolazi iznutra, sa spoznajom sebe samih.

Depresivni veterinar Vasa odlučio je da napusti Beograd i vrati se u Kanadu. Uprkos nagovaranjima suseda ne odustaje od svoje namere.

Povodom velikog jubileja Muzeja grada Beograda, podsetićemo se kako se ta ustanova razvijala, šta danas baštini i koliko je značajna - ne samo za našu prestonicu, već i šire. Iako prvobitno zamišljen kao Opštinski muzej, Muzej grada Beograda je prerastao u jednu od najvećih ustanova zaštite kompleksnog tipa u našoj zemlji.

Šesta epizoda nas uvodi u turska osvajanja Balkana i uspostavljanje uprave u pokorenim zemljama. Istorija voli simbolične datume. Tako podizanje Konstantinopolja maja 330. godine označava početak srednjeg veka, a njegov definitivni pad u turske ruke 29. maja 1453. godine, prelaz iz srednjeg veka u modernu istoriju. Balkanski narodi, pre svih Grci, Srbi i Bugari, koji su imali svoja hrišćanska carstva, poraženi su i pokoreni od sultanovih armija. Sećanje i strah od ekspanzivnog islama, oličenog u Osmanskoj imperiji, Biču Evrope, stvorili su kolektivnu, krajnje negativnu, sliku o tom periodu istorije koji se i danas naziva vreme turskog jarma. Nasleđe ovih nedovoljno poznatih i rasvetljenih vremena i događaja opterećuje i današnje prilike na jugoistoku Evrope.

Parafrazirajući veliki Čehovljev tekst "Tri sestre", poljski dramatičar Januš Glovacki naziva svoju dramu "Četvrta sestra". Kao što Čehovljeve sestre žele da stignu u Moskvu, likovi Glovackog, tri sestre i brat (koji je "četvrta sestra") hrle ka Zapadu, u Njujork. Strašna, prepoznatljiva situacija, odlazak mladih na Zapad, siromaštvo, kriza društvenog morala, čine dramu Januša Glovackog aktuelnom svuda u današnjem svetu u tranziciji. U predstavi zrenjaniskog Narodnog pozorišta "Toša Jovanović", koja je već ovenčana brojnim festivalskim nagradama, tri moskovske sestre izvrsno tumače glumice, Sanja Mikitišin Gačić, Sanja Ristić Krajnov i Edit Tot Trubint, dok "četvrtu sestru", brata, igra Daniel Kovačević.

Ekipa Redakcije za kulturu i umetnost, kao gost Medija centra Abu Dabija, boravila je u prestonici Ujedinjenih Arapskih Emirata i snimila emisiju tokom koje će gledaoci imati prilike da upoznaju egzotičan i gostoljubiv arapski svet, neobičnu zemlju i tradiciju, ali i savremeni način života, kulturu i umetnost, u koje se ovde poslednjih godina mnogo ulaže.

Još jedan koncert izvrsnog serijala Music live collection, koji emitujemo na RTS-u 3. Pobednik prestižnog Međunarodnog takmičenja Čajkovski 2015. godine, ruski pijanista Dmitrij Maslejev, nastupa sa najznačajnijim orkestrima širom sveta. Festival u Lionu, imao je privilegiju da ugosti ovog umetnika na početku njegove obećavajuće karijere. Tom prilikom tumačio je neke od najzahtevnijih partitura pijanističkog repertoara.

Kao neiscrpna oblast koju naseljavaju fantastična bića i neverovatna stvorenja, fantastika neprestano istražuje svetove čudesnog.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala.

Koliko je ponekad tanka linija između morala i nemorala, u kojoj meri slučajnost i zabluda oblikuju naše živote, kako se desilo da Evropa liči na sklerotičnu staricu i gde su danas zalutali ,,crni psi" istorije, neke su od tema o kojima Neda Valčić Lazović razgovara sa Ijanom Makjuanom, autorom koji je gotovo pola veka u samom vrhu savremene engleske književnosti.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Atraktivna pevačica Zvezdana, koja je napustila svog posesivnog muža Simona, unela je pometnju među muškarcima koji žive u Rankeovoj broj 12. Za nju su zainteresovani veterinar Vasa i slikar Leon, ali se njoj dopada Dača, vlasnik obližnjeg kafića ,,Tavolino". Dača se, međutim, drži na distanci, jer ne želi da upadne u ljubavnu vezu za koju pretpostavlja da nema perspektivu.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Serija prati život učenika srednje škole, Kleja Džensena, i njegovu drugaricu Hanu Bejker, devojku koja je izvršila samoubistvo nakon što je postala žrtva vršnjačkog nasilja. Kutija kaseta koju je snimila Hana pre tragičnog događaja, podrazumeva trinaest razloga zašto je ona to učinila. Proizvodnja: Redakcija igranog programa.

Nemanja Radulović, jedan od najtalentovanijih mladih violinista današnjice, i njegov ansambl Double Sens Orchestra obeležili su Svetski dan muzike velikim besplatnim koncertom na otvorenom 21. juna 2015. u beogradskom Studentskom parku.

,,Delirijum tremens" je srpski film iz 2019. godine, scenariste i reditelja Gorana Markovića. Nastao je po njegovom dramskom tekstu, koji je duže od decenije izvođen na sceni Beogradskog dramskog pozorišta. Premijerno je prikazan u okviru 47. Međunarodnog filmskog festivala Fest 28. februara 2019. godine. Priča prati poznatog glumca Dagija, koji se iznenada razboli i u bolnici, uz pomoć psihodrame, kreće u potragu za sopstvenim identitetom.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala.

Atraktivna pevačica Zvezdana, koja je napustila svog posesivnog muža Simona, unela je pometnju među muškarcima koji žive u Rankeovoj broj 12. Za nju su zainteresovani veterinar Vasa i slikar Leon, ali se njoj dopada Dača, vlasnik obližnjeg kafića ,,Tavolino". Dača se, međutim, drži na distanci, jer ne želi da upadne u ljubavnu vezu za koju pretpostavlja da nema perspektivu.

Koliko je ponekad tanka linija između morala i nemorala, u kojoj meri slučajnost i zabluda oblikuju naše živote, kako se desilo da Evropa liči na sklerotičnu staricu i gde su danas zalutali ,,crni psi" istorije, neke su od tema o kojima Neda Valčić Lazović razgovara sa Ijanom Makjuanom, autorom koji je gotovo pola veka u samom vrhu savremene engleske književnosti.

Nemanja Radulović, jedan od najtalentovanijih mladih violinista današnjice, i njegov ansambl Double Sens Orchestra obeležili su Svetski dan muzike velikim besplatnim koncertom na otvorenom 21. juna 2015. u beogradskom Studentskom parku.

Serijal snimljen 2003. godine govori o razvoju arhitekture u Srbiji tokom burnih decenija 20. veka.

Na Kosančićevom Vencu, nedaleko od mesta gde je u filmu "Maratonci trče počasni krug" živela najčuvenija filmska i pozorišna porodica Topalović, Aleksandar Gatalica susreo se sa klasikom srpske književnosti Dušanom Kovačevićem. Dvojica pisaca povela su razgovor o vremenima prošlim i vremenima budućim. U ekskluzivnom velikom intervjuu za RTS Dušan Kovačević setio se svojih velikih glumaca i prijatelja, Danila Bate Stojkovića, Borislava Mihajlovića Mihiza koji su, kako je rekao, doživeli "raskošniju nesreću" od njega, te su uvek nalazili vremena i snage da ga posavetuju i umire. Gatalica i Kovačević Gatalica i Kovačević Da li je posle 1990. izgubio svoje literarno more nestankom socijalizma i da li nekadašnja prva postava Ateljea 212 negde igra njegov "Sabirni centar", bila su pitanja na koja je Dušan Kovačević, kao i uvek, dao duhovite odgovore, rekavši da on u sabirni centar snažno veruje, jer da je tamo loše neko bi se već vratio odande. Dvojica pisaca razgovarala su i na temu stvaranja: o tome koliko je važno posmatrati sam život koji uvek nudi prototipove za drame, priče i romane; o tome da je zanat sveta reč i da svaka umetnost počiva na "ručnom radu". Veliki pisac na kraju razgovora dao je lucidan presek današnjeg vremena, a razgovor je okončan konstatacijom da je uloga pisca u novom veku još važnija, upravo stoga što ga danas niko ne sluša.

Tema ove emisije je vreme kada se fotografija pojavila i izazvala najviše interesovanja u naučnim i istraživačkim krugovima. To je vreme kada je došlo i do izvesnih zabluda, odnosno u fotografiju su se uvukli slikarski elementi što je dovelo do nastanka tzv. slikovne fotografije.

Srpski kralj Radoslav, treći je vladar iz dinastije Nemanjića. (1228-1234) Prvorođeni je sin Stefana Prvovenčanog. Unuk Stefana Nemanje i unuk vizantijskog cara Aleksija Trećeg. I majka Evdokija i supruga Ana Komnina bile su Grkinje. Imao je još tri brata po ocu: Vladislava, Uroša i Predislava. Radoslav je prvi srpski kralj koji je kovao novac. Arheološka otkrića upućuju da je kovnica moneta bila među bedemima tvrđave Ras, nadomak današnjeg Novog Pazara. Sav pronađeni novac čuva se u trezoru Narodnog muzeja u Beogradu i u stalnoj je postavci. U ovoj kući kulture čuva se i verenički prsten kralja Radoslava i kraljice Ane, izrađen verovatno u Solunu oko 1219/1220. Radoslav se ponosio svojim carskim poreklom. Čak se i potpisivao na grčkom jeziku i to prezimenom carske loze Duka. Istorijski spisi beleže i da se više osećao Grkom nego Srbinom. Srpsku kraljicu Anu opisuju kao lepu i nemirnu ženu zbog koje, kako beleži monah Teodosije, srpski kralj "postrada umom". Srpska vlastela bila je nezadovoljna Radoslavljevom vladavinom i na presto, prevratom dolazi mlađi brat Vladislav. A Radoslav i Ana odlaze najpre u Dubrovnik, potom u Drač gde se , kako kazuje pisac nemanjićke epohe, Teodosije, zbiva drama. Ana u Draču vara svog supruga sa izvesnim Frugom.

,,Delirijum tremens" je srpski film iz 2019. godine, scenariste i reditelja Gorana Markovića. Nastao je po njegovom dramskom tekstu, koji je duže od decenije izvođen na sceni Beogradskog dramskog pozorišta. Premijerno je prikazan u okviru 47. Međunarodnog filmskog festivala Fest 28. februara 2019. godine. Priča prati poznatog glumca Dagija, koji se iznenada razboli i u bolnici, uz pomoć psihodrame, kreće u potragu za sopstvenim identitetom.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala.

Atraktivna pevačica Zvezdana, koja je napustila svog posesivnog muža Simona, unela je pometnju među muškarcima koji žive u Rankeovoj broj 12. Za nju su zainteresovani veterinar Vasa i slikar Leon, ali se njoj dopada Dača, vlasnik obližnjeg kafića ,,Tavolino". Dača se, međutim, drži na distanci, jer ne želi da upadne u ljubavnu vezu za koju pretpostavlja da nema perspektivu.

Koliko je ponekad tanka linija između morala i nemorala, u kojoj meri slučajnost i zabluda oblikuju naše živote, kako se desilo da Evropa liči na sklerotičnu staricu i gde su danas zalutali ,,crni psi" istorije, neke su od tema o kojima Neda Valčić Lazović razgovara sa Ijanom Makjuanom, autorom koji je gotovo pola veka u samom vrhu savremene engleske književnosti.

Tema ove emisije je vreme kada se fotografija pojavila i izazvala najviše interesovanja u naučnim i istraživačkim krugovima. To je vreme kada je došlo i do izvesnih zabluda, odnosno u fotografiju su se uvukli slikarski elementi što je dovelo do nastanka tzv. slikovne fotografije.

Nemanja Radulović, jedan od najtalentovanijih mladih violinista današnjice, i njegov ansambl Double Sens Orchestra obeležili su Svetski dan muzike velikim besplatnim koncertom na otvorenom 21. juna 2015. u beogradskom Studentskom parku.

Serijal snimljen 2003. godine govori o razvoju arhitekture u Srbiji tokom burnih decenija 20. veka.

Na Kosančićevom Vencu, nedaleko od mesta gde je u filmu "Maratonci trče počasni krug" živela najčuvenija filmska i pozorišna porodica Topalović, Aleksandar Gatalica susreo se sa klasikom srpske književnosti Dušanom Kovačevićem. Dvojica pisaca povela su razgovor o vremenima prošlim i vremenima budućim. U ekskluzivnom velikom intervjuu za RTS Dušan Kovačević setio se svojih velikih glumaca i prijatelja, Danila Bate Stojkovića, Borislava Mihajlovića Mihiza koji su, kako je rekao, doživeli "raskošniju nesreću" od njega, te su uvek nalazili vremena i snage da ga posavetuju i umire. Gatalica i Kovačević Gatalica i Kovačević Da li je posle 1990. izgubio svoje literarno more nestankom socijalizma i da li nekadašnja prva postava Ateljea 212 negde igra njegov "Sabirni centar", bila su pitanja na koja je Dušan Kovačević, kao i uvek, dao duhovite odgovore, rekavši da on u sabirni centar snažno veruje, jer da je tamo loše neko bi se već vratio odande. Dvojica pisaca razgovarala su i na temu stvaranja: o tome koliko je važno posmatrati sam život koji uvek nudi prototipove za drame, priče i romane; o tome da je zanat sveta reč i da svaka umetnost počiva na "ručnom radu". Veliki pisac na kraju razgovora dao je lucidan presek današnjeg vremena, a razgovor je okončan konstatacijom da je uloga pisca u novom veku još važnija, upravo stoga što ga danas niko ne sluša.

Srpski kralj Radoslav, treći je vladar iz dinastije Nemanjića. (1228-1234) Prvorođeni je sin Stefana Prvovenčanog. Unuk Stefana Nemanje i unuk vizantijskog cara Aleksija Trećeg. I majka Evdokija i supruga Ana Komnina bile su Grkinje. Imao je još tri brata po ocu: Vladislava, Uroša i Predislava. Radoslav je prvi srpski kralj koji je kovao novac. Arheološka otkrića upućuju da je kovnica moneta bila među bedemima tvrđave Ras, nadomak današnjeg Novog Pazara. Sav pronađeni novac čuva se u trezoru Narodnog muzeja u Beogradu i u stalnoj je postavci. U ovoj kući kulture čuva se i verenički prsten kralja Radoslava i kraljice Ane, izrađen verovatno u Solunu oko 1219/1220. Radoslav se ponosio svojim carskim poreklom. Čak se i potpisivao na grčkom jeziku i to prezimenom carske loze Duka. Istorijski spisi beleže i da se više osećao Grkom nego Srbinom. Srpsku kraljicu Anu opisuju kao lepu i nemirnu ženu zbog koje, kako beleži monah Teodosije, srpski kralj "postrada umom". Srpska vlastela bila je nezadovoljna Radoslavljevom vladavinom i na presto, prevratom dolazi mlađi brat Vladislav. A Radoslav i Ana odlaze najpre u Dubrovnik, potom u Drač gde se , kako kazuje pisac nemanjićke epohe, Teodosije, zbiva drama. Ana u Draču vara svog supruga sa izvesnim Frugom.

Koncert na kojem su izvedena prva dva Klavirska koncerta jednog od najznačajnijih kompozitora, ali i najvirtuoznijih izvođača klavirske literature - Franca Lista. U prvom delu koncerta, pijanistkinja Enike Gereg izvela je Listov Klavirski koncert u Es Duru br. 1, dok je u drugom delu večeri solista bio makedonski pijanista Simon Trpčeski. Orkestrom Kamerata Serbika dirigovao je Bojan Suđić.

,,Delirijum tremens" je srpski film iz 2019. godine, scenariste i reditelja Gorana Markovića. Nastao je po njegovom dramskom tekstu, koji je duže od decenije izvođen na sceni Beogradskog dramskog pozorišta. Premijerno je prikazan u okviru 47. Međunarodnog filmskog festivala Fest 28. februara 2019. godine. Priča prati poznatog glumca Dagija, koji se iznenada razboli i u bolnici, uz pomoć psihodrame, kreće u potragu za sopstvenim identitetom.

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Novogodišnji koncert Big benda RTS-a pod upravom šefa dirigenta Stjepka Guta, posvećen opusu legendarnog džez trubača i kompozitora Duška Gojkovića, održan je u decembru 2023. godine u Kolarčevoj zadužbini.

Serijal ,,100 godina baleta u Narodnom pozorištu" završavamo u dramatičnim godinama smene dekade, veka i milenijuma - u vremenu velikih turbulencija, bombardovanja, demonstracija, prevrata, promena vlasti - događaja koji su se tako verno slikali na Velikoj sceni Pozorišta.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Na vrata veterinara Vase pokucala je starija žena, koja mu kaže da je on biološki otac njenog deteta, začetog vantelesnom oplodnjom.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Radnja serije prati život učenika srednje škole, Kleja Džensena, njegovu drugaricu Hanu Bejker, devojku koja je izvršila samoubistvo nakon što je više puta doživela vršnjačko nasilje, kao i njihove drugove i drugarice. U kutiji kaseta, koju je snimila Hana pre nego što se ubila, nalazi se trinaest razloga zašto je ona to učinila. Kasete su namenjene osobama koje su, svaka na svoj način, doprinele njenoj odluci da okonča svoj život. Među njima je i Klej i kada ih presluša, sve što treba da uradi jeste da ih pošalje sledećem na listi.

Jedan od najistaknutijih pijanista današnjice, Boris Berezovski, gostovao je 9. decembra 2019. godine u dvorani Kolarčeve zadužbine u Beogradu, u okviru koncertnog serijala Steinway & Sons.

U Sankt Peterburgu su se okupili poznavaoci teatarske umetnosti i direktori najznačajnijih evropskih teatara da bi dali odgovor na pitanje: kako sve što je vezano za pozorište održati u vreme novih tehnologija?