Internacionalni džez festival Nišvil 2017. održan je od 10. do 13. avgusta 2017. na Niškoj tvrđavi, a je izvedeno 120 koncerata i sa oko 700 izvođača. Od muzičkih početaka sa sestrom Senkom, do prvih singlova i uspeha na festivalima, pa sve do današnjih dana, kada pesme u njenom izvođenju doživljavaju novu mladost, Bisera je uvek bila u džezu. Džez je učila od najboljih - Sare Von, Arete Frenklin, Bili Holidej, Ele Ficdžerald, jer, kako sama kaže, većina kvalitetnih i revolucionarnih stvari u muzici 20. veka potekla je upravo od crnih vokalista i instrumentalista.

Trezor pažljivo okuplja arhivske emisije oko tematskih celina, a posebnom opremom predstavlja nov autorski, kritički pristup odabranoj temi, žanru ili samom mediju. Nova oprema podrazumeva potpunu informaciju o emisiji i autorima, komentare i svedočenje učesnika, ocene i analize eksperata iz oblasti medija, delimičnu rekonstrukciju nesačuvanih emisija ili serija. Specijali Trezora pokazuju kako se pravi televizijski program, koji tehnički i programski sektori učestvuju u pripremi i realizaciji emisije, koliko rezultat emisije zavisi od dobro usaglašenog timskog rada. Trezor jedna od delatnosti Redakcije za istoriografiju Televizije Beograd koja radi na prikupljanju, sistematizaciji, arhiviranju i plasiranju građe za istoriju Televizije Beograd-RTS i pripremi Muzeja televizije.

Serijal Prag i srpski slikari Nenada Ognjenovića snimljen je 2012. godine a nastao je kao rezultat zajedničkog rada češko-srpske filmske produkcije. Reč je o višegodišnjem projektu koji istražuje značaj uticaja Akademije likovnih umetnosti u Pragu na razvoj srpskog slikarstva. Serijal govori o srpskim umetnicima s kraja 19. i početka 20. veka, koji su se školovali ili usavršavali na praškoj likovnoj akademiji. Takođe, govori o njihovim privatnim studijskim boravcima u Češkoj, koji su uticali na njihovo formiranje.

Povodom izložbe ,,Gledanje u svemir" u Galeriji B2, gost emisije je konceptualni umetnik Neša Paripović. Paripović je diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, usavršavao se u Majstorskoj radionici Krsta Hegedušića u Zagrebu. Početkom 70-ih delovao je u Studentskom kulturnom centru u Beogradu u neformalnoj grupi šest umetnika, čiji je rad danas nezamenjivi deo istorije likovne umetnosti kod nas i u svetu.

Crnjanski se ogledao u gotovo svim književnim rodovima, počevši poezijom i pripovetkama, pišući drame i istovremeno stvarajući svoje najveće romane. Njegova memoarska i putopisna proza, esejistika ali i novinski članci, feljtonistika, sve je to često dosezalo same književne vrhove. Biće zapamćen po remek-delima poput Lirike Itake, Dnevnika o Čarnojeviću, Seobama, Romanu o Londonu, čija se neprolazna vrednost neprestano nudi savremenim tumačima i proučavaocima njegovog dela kao novi izazov. Gledaoci će takođe imati prilike, zahvaljujući dokumentaciji RTS-a, da u emisiji vide i čuju samog pisca kako govori svoja sećanja, komentariše svoje delo ili čita odlomke.

Dvodelni dokumentarni serijal "U ime reda i zakona" analizira eskalaciju policijske represije građanskih protesta, koja se sada može opisati i kao konvencionalni rat manjeg intenziteta. Reditelj filma je istaknuti novinar i reporter Pol Moreira, koji se istakao izveštavajući sa protesta žutih prsluka u Francuskoj. On će nam predstaviti neke od najnovijih doktrina i praksi u čuvanju javnog reda i mira intervjuišući brojne svedoke i stručnjake, uključujući policijske zvaničnike i prodavce oružja "smanjene ubojitosti". Usko posmatrajući demonstracije u Francuskoj, Nemačkoj i Sjedinjenim Američkim Državama i eskalaciju prekomerne upotrebe sile praćenu nekontrolisanim povećanjem količine naoružanja koje policija poseduje, primećujemo kako se strah uvlači u sve pore građanskog aktivizma. Jačanje represije je sve vidljivije, a ono što najviše zabrinjava je to što se osnovna ljudska prava dovode u opasnost.

Brojevi nemaju lica - služe opisu, utvrđivanju razmera i poređenju. A lica - ljudi sa imenom i prezimenom, sa porodicama koje su ostale da čekaju njihov povratak, oni su ostali na bojištima i duž albanskih puteva i bespuća. U borbama i povlačenju preko Albanije, krajem 1915. i početkom 1916. godine, Srbija je izgubila 77.455 vojnika i oko 140.000 civila. Sveštenočuvar srpskih ratničkih grobalja, prota Lazar Matijević je, 1926. godine, tadašnjem ministru vera Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, podneo izveštaj o stanju i grobova u Albaniji, a posle putovanja od Skadra do Valone i na osnovu podataka od Kruje i Đunisa do Korče. Nadao se da će kraljevina dostojno obeležiti ta mesta stradanja svog naroda, i zapisao da je u Albaniji sahranjeno oko 40.000 Srba, a da je stanje njihovih grobova "više nego poražavajuće - nigde se nijedan grob ne poznaje, niti ima ma kakvog vidnog obeležja". Od Skadra, do Valone. Za mestima gde su se mogli naslutiti poslednji izdisaji junaka koji su umirali od gladi, bolesti i zime. Oni koje su porodice godinama, uporno čekale i kraj seoskih puteva podizale spomenike - kao znamenja, kao putokaze, kao dokaz da su postojali, njihovi najmiliji čije su kosti zauvek ostale rasute širom Albanije.

Luka Faulisi je nastupio kao solista u "Koncertu za violinu i orkestar u de-molu" Arama Hačaturjana, delu koje karakterišu snažni folklorni ritam i prizvuk tradicionalnih jermenskih igara.

Emisija koja gledaocima objašnjava sve iz geološke prošlosti bivše Jugoslavije. U emisiji se koriste istorijske činjenice i različiti izvori, a prati se geološki razvitak zemlje od davnih vremena.

Emisija koja gledaocima objašnjava sve iz geološke prošlosti bivše Jugoslavije. U emisiji se koriste istorijske činjenice i različiti izvori, a prati se geološki razvitak zemlje od davnih vremena.

,,Koža" je priča o muzičaru, bivšem narkomanu i dileru droge, kome je ime Slobodan Milošević i koji, nakon višegodišnjeg izdržavanja zatvorske kazne zbog šverca dvadeset kilograma kokaina u Holandiju, biva pušten na slobodu iz zatvora u Hagu.

Pripremajući novu "Koštanu" na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, Narator se upušta u istraživanje razvoja našeg nacionalnog operskog stvaralaštva. Ko su bili naši operski stvaraoci, kakve su teme i motive najčešće uzimali kao polazište za opere, samo su neka od pitanja kojim se Narator bavi u novoj epizodi serijala Zlatni vek. U susretu sa Petrom Konjovićem, saznaće kakvi su sve problemi zadesili ovog kompozitora kada je odlučio da prema delu Bore Stankovića napravi operu. Tadašnja premijera Koštane nije prošla bez skandala - šta više, odložena je zbog spora oko autorskih prava i sudskog procesa koji je pokrenula porodica tada već pokojnog Stankovića. Narator će dobiti priliku da iz prve ruke čuje od Konjovića koliko je bilo teško izboriti se da priča o mladoj Vranjanki dobije svoju opersku inscenaciju.

Trezor pažljivo okuplja arhivske emisije oko tematskih celina, a posebnom opremom predstavlja nov autorski, kritički pristup odabranoj temi, žanru ili samom mediju. Nova oprema podrazumeva potpunu informaciju o emisiji i autorima, komentare i svedočenje učesnika, ocene i analize eksperata iz oblasti medija, delimičnu rekonstrukciju nesačuvanih emisija ili serija. Specijali Trezora pokazuju kako se pravi televizijski program, koji tehnički i programski sektori učestvuju u pripremi i realizaciji emisije, koliko rezultat emisije zavisi od dobro usaglašenog timskog rada. Trezor jedna od delatnosti Redakcije za istoriografiju Televizije Beograd koja radi na prikupljanju, sistematizaciji, arhiviranju i plasiranju građe za istoriju Televizije Beograd-RTS i pripremi Muzeja televizije.

Internacionalni džez festival Nišvil 2017. održan je od 10. do 13. avgusta 2017. na Niškoj tvrđavi, a je izvedeno 120 koncerata i sa oko 700 izvođača. Od muzičkih početaka sa sestrom Senkom, do prvih singlova i uspeha na festivalima, pa sve do današnjih dana, kada pesme u njenom izvođenju doživljavaju novu mladost, Bisera je uvek bila u džezu. Džez je učila od najboljih - Sare Von, Arete Frenklin, Bili Holidej, Ele Ficdžerald, jer, kako sama kaže, većina kvalitetnih i revolucionarnih stvari u muzici 20. veka potekla je upravo od crnih vokalista i instrumentalista.

Serija emisija "Život sa muzikom" Kulturno-obrazovnog programa RTS-a već nekoliko godina emituje se na našoj televiziji.

Deseta epizoda dokumentarnog serijala Sveta Gora - nebeski grad govori o uticaju atonskog duhovnog nasleđa na modernu (srpsku) kulturu i književnost.

Danilo II je bio arhijerej i ratnik, svetitelj i prosvetitelj, političar i diplomata, pisac i graditelj, gospodar srednjovekovnog Magliča i graditelj zamka kakvog danas vidimo. Ne znamo njegovo svetovno ime, ali znamo da je sa dvora kralja Milutina pobegao i zamonašio se. Podvizivanje na Svetoj Gori zamenio je oružjem u borbama za Hilandar, koji je pune tri godine branio od katalanske vojske, sve do konačne pobede. Bio je jedan od najvećih i najumnijih Srba, pisac "Žitija kraljeva i arhiepiskopa srpskih".

Živimo u kolotečini svoje svakodnevice. Melju nas ordinarne, repetitivne aktivnosti usled kojih susrete ne doživimo onako kako bi bilo korisno, i potrebno - kao mogućnost da nešto spoznamo. Ovakve prilike promašimo čak i kada su nam dostupne neke pametne, životno i profesionalno ostvarene osobe. Ne postavimo prava pitanja. Nestrpljivi smo da saslušamo odgovor.

Boškovići su normalni na srećan način. Srećne porodice su povremeno i nesrećne, i lude, i komplikovane. Ono što ih čini srećnim jeste to da su funkcionalne u svojoj disfunkciji. Boškovići se vole, i to ih čini srećnim.

Resava je poznata kao reka, ali ujedno se tako zove i cela oblast u Srbiji. Reka Resava nastaje na istočnim padinama planine Beljanice, ulivanjem i spajanjem mnogobrojnih potoka. Ekipa Karavana boravila je tamo u proleće pa su svedočili pojavi kada reka nosi beličaste rese koje padaju sa drveća u planinskom toku, a po kojima je sama dobila ime Resava. Ovaj ceo kraj prepun je podzemnih kanala i pećina, a ima i onih plitkih, na površini, vidljivih golim okom... Srednjim tokom reke nailazi se na srednjovekovni grad Resavu, koji je podigao depot Stefan Lazarević početkom 15. veka. Ovaj grad je imao 11 kula i bio je direktnim putem povezan sa Beogradom.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Naspram obala Južne Afrike, na Indijskom okeanu, nalazi se ostrvo Mozambik. Gotovo tri veka bio je važno trgovinsko, ekonomsko i političko raskršće na putu ka Indiji.

Vedrana Rudan nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a njene promocije knjiga, kao i intervjui, izazivaju veliku pažnju. Ovaj razgovor se razlikuje od njenih uobičajenih nastupa, počevši od presedana da je TV ekipu primila u svoju kuću u Rijeci, kao i po tome što je pristala da govori o sebi, a ne o vremenu u kome živimo.

Početkom juna 2016. godine u Kolarčevoj zadužbini održan je koncert Simfonijskog orkestra RTS-a kojim je dirigovao Fabio Mastranđelo.

Na Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju u Beogradu, u saradnji sa francuskim Nacionalnim institutom za poljoprivredu, hranu i životnu sredinu i sa norveškim Institutom za istraživanje voda realizuje se projekat razvoja novih pristupa u oblasti biomonitoringa kvaliteta vode ,,Biolaweb".

Dokumentarni narativ ,,Put u budućnost", vodi nas na putovanje kroz istoriju likovne umetnosti na našim prostorima od 1950-ih do početka 1970-ih godina. Centralna tema narativa nastupa sa pozicije da je i u HH veku svaki značajan umetnički akt - akt pobune.

Serija emisija Život sa muzikom, Kulturno-obrazovnog programa RTS-a već godinama se emituje. Do sada je prikazana čitava plejada muzičara koji su obeležili drugu polovinu dvadesetog veka i koji su svetu približili našu muziku. Među njima su Radmila Bakočević, Biserka Cvejić, Duško Gojković i mnogi drugi svetski poznati muzičari. Sagovornik u ovoj epizodi je naš poznati i priznati kontrabasista Slobodan Gerić.

Deseta epizoda dokumentarnog serijala Sveta Gora - nebeski grad, govori o uticaju atonskog duhovnog nasleđa na modernu (srpsku) kulturu i književnost. Već u 17. veku događa se iscrpljivanje idejnosti i estetike srednjovekovne epohe, što u srpskoj kulturi predstavlja pobedu Vukove jezičke reforme. Sekularni duh moderne Evrope, obeležen idejama francuskog prosvetiteljstva, zahvata sve balkanske narode, unoseći diskontinuitet sa tradicijom (vizantijskog) srednjeg veka. No, taj diskontinuitet nije označavao potpuni prekid: 1782. godine, zahvaljujući Makariju Notarasu i Nikodimu Svetogorcu, u Veneciji je objavljen zbornik isihastičkih tekstova pod nazivom Dobrotoljublje, a koji će obnoviti interesovanje za mističku tradiciju hrišćanskog Istoka. U okvirima srpske kulture oživljavanje i reaktuelizacija srednjovekovlja odigravali su se različitim putevima, a primetni su već početkom 20. veka u delima Jovana Dučića, Milana Rakića, Stanislava Vinavera, Milutina Bojića, Momčila Nastasijevića... Uprkos modernističkom talasu, koji je doneo dodatni zov sekularizma u čovekovu duhovnu situaciju, ispostavilo se da je ocena po kojoj je naša srednjovekovna književnost tek bolesna crkvena romantika (Skerlić) neopravdana, te da u srpskoj književnosti srednjeg veka postoje zasadi koji će svoje izdanke naći čak i u ateističkoj Jugoslaviji druge polovine 20. veka.

Danilo II je bio arhijerej i ratnik, svetitelj i prosvetitelj, političar i diplomata, pisac i graditelj, gospodar srednjovekovnog Magliča i graditelj zamka kakvog danas vidimo. Ne znamo njegovo svetovno ime, ali znamo da je sa dvora kralja Milutina pobegao i zamonašio se. Podvizivanje na Svetoj Gori zamenio je oružjem u borbama za Hilandar, koji je pune tri godine branio od katalanske vojske, sve do konačne pobede. Bio je jedan od najvećih i najumnijih Srba, pisac "Žitija kraljeva i arhiepiskopa srpskih".

Živimo u kolotečini svoje svakodnevice. Melju nas ordinarne, repetitivne aktivnosti usled kojih susrete ne doživimo onako kako bi bilo korisno i potrebno - kao mogućnost da nešto spoznamo. Ovakve prilike ne iskoristimo čak i kada nam budu dostupni neki pametni, životno i profesionalno ostvareni likovi. Ne postavimo prava pitanja. Nestrpljivi smo da saslušamo odgovor.

Boškovići su normalni na srećan način. Srećne porodice su povremeno i nesrećne, i lude, i komplikovane. Ono što ih čini srećnim jeste to da su funkcionalne u svojoj disfunkciji. Boškovići se vole, i to ih čini srećnim.

Resava je poznata kao reka, ali ujedno se tako zove i cela oblast u Srbiji. Reka Resava nastaje na istočnim padinama planine Beljanice, ulivanjem i spajanjem mnogobrojnih potoka. Ekipa Karavana boravila je tamo u proleće, pa su svedočili pojavi kada reka nosi beličaste rese koje padaju sa drveća u planinskom toku, a po kojima je sama dobila ime Resava. Ovaj ceo kraj prepun je podzemnih kanala i pećina, a ima i onih plitkih, na površini, vidljivih golim okom...

Ideja televizijske serije Velika spomen obeležja Prvog svetskog rata u Srbiji, jeste da u 10 polučasovnih dokumentarnih epizoda gledaocima predstavi tu memorijalnu mapu koristeći tipološku klasifikaciju spomenika, dokumentarna svedočanstva o političkim prilikama u kojima su nastajala, ratnim epizodama koje obeležavaju i današnjem viđenju njihovog značaja.

Nastavljamo priču o jednoj od najvažnijih figura na istorijskoj sceni srednjovekovne Srbije, despotu Stefanu Lazareviću. Kako podaci iz dubrovačkog arhiva govore, Stefan je rođen 1377. godine, kao najstariji sin kneza Lazara. U mladosti, na dvoru u Kruševcu je stekao vrhunsko obrazovanje i zahvaljujući svojim kvalitetima, postao jedna od najvećih ličnosti svoga doba. Bio je srednjovekovni vitez, vojskovođa, diplomata, pesnik, mislilac. Nakon povratka iz Angore, 1402. godine, Stefan je krunisan titulom despota. Krunisao ga je lično vizantijski car. U političkom smislu ovo je bila prekretnica. To je značilo njegovo udaljavanje od Turaka, odnosno početak saveza sa Hrišćanima i novu etapu u srpskoj srednjovekovnoj istoriji. Kakav je bio razvoj događaja i šta je usledilo nakon krunisanja, otkrivamo u novoj epizodi serijala "Srpski junaci srednjeg veka".

Vedrana Rudan je dočekala Tanju Peternek u kući u Rijeci i prvi put dozvolila snimanje na mestu gde nastaju njene knjige koje su bestseler među čitaocima u brojnim zemljama u kojima su prevedene, ali i postavljene na pozorišne scene. Razgovor je počeo u vrtu na vidikovcu sa koga se pruža pogled na more uz interesantnu priču o tome kako je njen suprug pronašao kuću, a njoj prepustio sve vezano za majstore i adaptaciju. O tome kakva je privatno, uz opasku da je njena unuka svojevremeno pitala zašto je u medijima vide drugačije od onoga kakva jeste njena nona koja peče palačinke, a u romanima psuju samo njeni junaci, Vedrana Rudan udobno smeštena u kuću kakvu je oduvek želela, počela je priču o odrastanju u siromaštvu i životu u 28 kvadrata, o nesrećnom detinjstvu u najbogatijoj opštini u Jugoslaviji gde su ona i sestra imale po jedan par cipela, o iskrenosti kojom je napisala autobiografiju "Ples oko sunca" ne štedeći druge ali ni sebe u priči o mršavoj devojčici koju vidi i danas i koje joj je žao. U iskrenoj ispovesti govorila je o malobrojnim ljudima koje voli i koji se mogu nabrojati na prste jedne ruke, o obračunu sa ocem, o prvom braku i nasilju u porodici, ali i o miru koji je pronašla uz supruga sa kojim je 30 godina i o tome kako danas za sebe može da kaže da je srećna žena.

Dokumentarni narativ Put u budućnost, vodi nas na putovanje kroz istoriju likovne umetnosti na našim prostorima od 1950-ih do početka 1970-ih godina. Centralna tema narativa nastupa sa pozicije da je i u HH veku svaki značajan umetnički akt - akt pobune. Između opservacije likovnih vrednosti serija nastoji da otkrije uzroke i ishodišta takve pobune kod nas. Koristeći se neobičnom dramaturgijom, serija istražuje uzroke, posledice, povode, dešavanja, motive, inspiracije, umetničke pravce, likovne umetnike i njihova dela.

Na Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju u Beogradu, u saradnji sa francuskim Nacionalnim institutom za poljoprivredu, hranu i životnu sredinu i sa norveškim Institutom za istraživanje voda realizuje se projekat razvoja novih pristupa u oblasti biomonitoringa kvaliteta vode ,,Biolaweb".

Početkom juna 2016. godine u Kolarčevoj zadužbini održan je koncert Simfonijskog orkestra RTS-a kojim je dirigovao Fabio Mastranđelo. Pored Koncerta za klavir i orkestar Edvarda Griga, izvedene su i Enigma varijacije Edvarda Elgara i Muzika Sioranu Žarka Mirkovića.

Naspram obala Južne Afrike, na Indijskom okeanu, nalazi se ostrvo Mozambik. Gotovo tri veka bio je važno trgovinsko, ekonomsko i političko raskršće na putu ka Indiji. Njegovu kulturu i tradiciju oblikovale su robne razmene sa brojnim silama, te se u njegovoj kulturi osećaju uticaji arapske, persijske i evropske tradicije. Uneskom zaštićeno, ovo ostrvo i njegovi stanovnici i danas rade na očuvanju arheoloških iskopina, ali i lokalnih tradicija.

Serija emisija Život sa muzikom, Kulturno-obrazovnog programa RTS-a već godinama se emituje. Do sada je prikazana čitava plejada muzičara koji su obeležili drugu polovinu dvadesetog veka i koji su svetu približili našu muziku. Među njima su Radmila Bakočević, Biserka Cvejić, Duško Gojković i mnogi drugi svetski poznati muzičari. Sagovornik u ovoj epizodi je naš poznati i priznati kontrabasista Slobodan Gerić.

Deseta epizoda dokumentarnog serijala Sveta Gora - nebeski grad, govori o uticaju atonskog duhovnog nasleđa na modernu (srpsku) kulturu i književnost. Već u 17. veku događa se iscrpljivanje idejnosti i estetike srednjovekovne epohe, što u srpskoj kulturi predstavlja pobedu Vukove jezičke reforme. Sekularni duh moderne Evrope, obeležen idejama francuskog prosvetiteljstva, zahvata sve balkanske narode, unoseći diskontinuitet sa tradicijom (vizantijskog) srednjeg veka. No, taj diskontinuitet nije označavao potpuni prekid: 1782. godine, zahvaljujući Makariju Notarasu i Nikodimu Svetogorcu, u Veneciji je objavljen zbornik isihastičkih tekstova pod nazivom Dobrotoljublje, a koji će obnoviti interesovanje za mističku tradiciju hrišćanskog Istoka. U okvirima srpske kulture oživljavanje i reaktuelizacija srednjovekovlja odigravali su se različitim putevima, a primetni su već početkom 20. veka u delima Jovana Dučića, Milana Rakića, Stanislava Vinavera, Milutina Bojića, Momčila Nastasijevića... Uprkos modernističkom talasu, koji je doneo dodatni zov sekularizma u čovekovu duhovnu situaciju, ispostavilo se da je ocena po kojoj je naša srednjovekovna književnost tek bolesna crkvena romantika (Skerlić) neopravdana, te da u srpskoj književnosti srednjeg veka postoje zasadi koji će svoje izdanke naći čak i u ateističkoj Jugoslaviji druge polovine 20. veka.

Danilo II je bio arhijerej i ratnik, svetitelj i prosvetitelj, političar i diplomata, pisac i graditelj, gospodar srednjovekovnog Magliča i graditelj zamka kakvog danas vidimo. Ne znamo njegovo svetovno ime, ali znamo da je sa dvora kralja Milutina pobegao i zamonašio se. Podvizivanje na Svetoj Gori zamenio je oružjem u borbama za Hilandar, koji je pune tri godine branio od katalanske vojske, sve do konačne pobede. Bio je jedan od najvećih i najumnijih Srba, pisac "Žitija kraljeva i arhiepiskopa srpskih".

Živimo u kolotečini svoje svakodnevice. Melju nas ordinarne, repetitivne aktivnosti usled kojih susrete ne doživimo onako kako bi bilo korisno i potrebno - kao mogućnost da nešto spoznamo. Ovakve prilike ne iskoristimo čak i kada nam budu dostupni neki pametni, životno i profesionalno ostvareni likovi. Ne postavimo prava pitanja. Nestrpljivi smo da saslušamo odgovor.

Boškovići su normalni na srećan način. Srećne porodice su povremeno i nesrećne, i lude, i komplikovane. Ono što ih čini srećnim jeste to da su funkcionalne u svojoj disfunkciji. Boškovići se vole, i to ih čini srećnim.

Resava je poznata kao reka, ali ujedno se tako zove i cela oblast u Srbiji. Reka Resava nastaje na istočnim padinama planine Beljanice, ulivanjem i spajanjem mnogobrojnih potoka. Ekipa Karavana boravila je tamo u proleće, pa su svedočili pojavi kada reka nosi beličaste rese koje padaju sa drveća u planinskom toku, a po kojima je sama dobila ime Resava. Ovaj ceo kraj prepun je podzemnih kanala i pećina, a ima i onih plitkih, na površini, vidljivih golim okom...

Ideja televizijske serije Velika spomen obeležja Prvog svetskog rata u Srbiji, jeste da u 10 polučasovnih dokumentarnih epizoda gledaocima predstavi tu memorijalnu mapu koristeći tipološku klasifikaciju spomenika, dokumentarna svedočanstva o političkim prilikama u kojima su nastajala, ratnim epizodama koje obeležavaju i današnjem viđenju njihovog značaja.

Nastavljamo priču o jednoj od najvažnijih figura na istorijskoj sceni srednjovekovne Srbije, despotu Stefanu Lazareviću. Kako podaci iz dubrovačkog arhiva govore, Stefan je rođen 1377. godine, kao najstariji sin kneza Lazara. U mladosti, na dvoru u Kruševcu je stekao vrhunsko obrazovanje i zahvaljujući svojim kvalitetima, postao jedna od najvećih ličnosti svoga doba. Bio je srednjovekovni vitez, vojskovođa, diplomata, pesnik, mislilac. Nakon povratka iz Angore, 1402. godine, Stefan je krunisan titulom despota. Krunisao ga je lično vizantijski car. U političkom smislu ovo je bila prekretnica. To je značilo njegovo udaljavanje od Turaka, odnosno početak saveza sa Hrišćanima i novu etapu u srpskoj srednjovekovnoj istoriji. Kakav je bio razvoj događaja i šta je usledilo nakon krunisanja, otkrivamo u novoj epizodi serijala "Srpski junaci srednjeg veka".

Vedrana Rudan je dočekala Tanju Peternek u kući u Rijeci i prvi put dozvolila snimanje na mestu gde nastaju njene knjige koje su bestseler među čitaocima u brojnim zemljama u kojima su prevedene, ali i postavljene na pozorišne scene. Razgovor je počeo u vrtu na vidikovcu sa koga se pruža pogled na more uz interesantnu priču o tome kako je njen suprug pronašao kuću, a njoj prepustio sve vezano za majstore i adaptaciju. O tome kakva je privatno, uz opasku da je njena unuka svojevremeno pitala zašto je u medijima vide drugačije od onoga kakva jeste njena nona koja peče palačinke, a u romanima psuju samo njeni junaci, Vedrana Rudan udobno smeštena u kuću kakvu je oduvek želela, počela je priču o odrastanju u siromaštvu i životu u 28 kvadrata, o nesrećnom detinjstvu u najbogatijoj opštini u Jugoslaviji gde su ona i sestra imale po jedan par cipela, o iskrenosti kojom je napisala autobiografiju "Ples oko sunca" ne štedeći druge ali ni sebe u priči o mršavoj devojčici koju vidi i danas i koje joj je žao. U iskrenoj ispovesti govorila je o malobrojnim ljudima koje voli i koji se mogu nabrojati na prste jedne ruke, o obračunu sa ocem, o prvom braku i nasilju u porodici, ali i o miru koji je pronašla uz supruga sa kojim je 30 godina i o tome kako danas za sebe može da kaže da je srećna žena.

Dokumentarni narativ Put u budućnost, vodi nas na putovanje kroz istoriju likovne umetnosti na našim prostorima od 1950-ih do početka 1970-ih godina. Centralna tema narativa nastupa sa pozicije da je i u HH veku svaki značajan umetnički akt - akt pobune. Između opservacije likovnih vrednosti serija nastoji da otkrije uzroke i ishodišta takve pobune kod nas. Koristeći se neobičnom dramaturgijom, serija istražuje uzroke, posledice, povode, dešavanja, motive, inspiracije, umetničke pravce, likovne umetnike i njihova dela.

Na Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju u Beogradu, u saradnji sa francuskim Nacionalnim institutom za poljoprivredu, hranu i životnu sredinu i sa norveškim Institutom za istraživanje voda realizuje se projekat razvoja novih pristupa u oblasti biomonitoringa kvaliteta vode ,,Biolaweb".

Početkom juna 2016. godine u Kolarčevoj zadužbini održan je koncert Simfonijskog orkestra RTS-a kojim je dirigovao Fabio Mastranđelo. Pored Koncerta za klavir i orkestar Edvarda Griga, izvedene su i Enigma varijacije Edvarda Elgara i Muzika Sioranu Žarka Mirkovića.

Naspram obala Južne Afrike, na Indijskom okeanu, nalazi se ostrvo Mozambik. Gotovo tri veka bio je važno trgovinsko, ekonomsko i političko raskršće na putu ka Indiji. Njegovu kulturu i tradiciju oblikovale su robne razmene sa brojnim silama, te se u njegovoj kulturi osećaju uticaji arapske, persijske i evropske tradicije. Uneskom zaštićeno, ovo ostrvo i njegovi stanovnici i danas rade na očuvanju arheoloških iskopina, ali i lokalnih tradicija.

Nauka neprekidno menja svet. Mi te promene razumemo. U emisiji RTS Lab najmlađi novinarski tim RTS - a predstavlja najinteresantnije naučne teme i aktuelna otkrića. Ovo je svojevrsna misija Javnog servisa da na razumljiv, prijemčiv, ali i zabavan način svim generacijama predstavi i učini dostupnim i najozbiljnije naučne projekte. Od nanotehnologija do misterija kosmosa, od tajni neurona do veštačke inteligencije - znanje je jedina sigurnost koju vam niko ne može oduzeti.

Kraj šezdesetih i početak sedamdesetih godina 20. veka period je intenzivnih promena duha vremena. U svetu ali i u našoj sredini menjale su se mnoge društvene i životne okolnosti. Radikalne promene dešavale su se i u polju umetnosti.

Radnja serije odvija se u Majamiju i prati Dekstera Morgana, serijskog ubicu koji radi u policiji kao forenzičar za krv. Zbog tragedije koju je doživeo u detinjstvu, oseća strast i potrebu za ubijanjem, koju je njegov otac koji ga je usvojio, policajac Hari Morgan, kanalisao da ubija ljude koji to "zaslužuju".

Boškovići su normalni na srećan način. Srećne porodice su povremeno i nesrećne, i lude, i komplikovane. Ono što ih čini srećnim jeste to da su funkcionalne u svojoj disfunkciji. Boškovići se vole, i to ih čini srećnim.

Nacionalni park Đerdap nalazi se na severoistoku naše zemlje, na samoj granici sa Rumunijom. Osnovni prirodni fenomen ovog područja je grandiozna Đerdapska klisura kroz koju protiče reka Dunav.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Isidora Žebeljan je najprominentniji i najizvođeniji srpski kompozitor na svetskoj muzičkoj sceni. Njene kompozicije se redovno izvode po čitavoj Evropi, Dalekom istoku, Americi i Australiji.

Vladimir Banić putovanje u kome traga za odgovornošću u današnjem svetu započinje na Islandu. Ova zemlja je jedna od najteže pogođenih svetskom ekonomskom krizom 2008. Na malenom Islandu preko deset hiljada porodica je ostalo bez krova nad glavom jer su se bankari igrali sudbinama ljudi. Ipak, ova zemlja je i jedina koja je nakon ove svetske krize svoje bankare i uhapsila. Banić razgovara sa onima koji su ostali bez krova nad glavom, ali i tužiocem koji je bankare stavio u zatvor.

U okviru projekta ArtLink, pokrenut je Evropski muzički ciklus. Publici se predstavljaju neki od najboljih evropskih muzičara koji sarađuju sa svojim kolegama iz Srbije.

Fenomenima popularne kulture bavi se serijal AProPop, koji priprema Redakcija za kulturu Kulturno umetničkog programa RTS-a. Biće reči o fenomenima pop kulture, koji su obeležili, svaki na svoj način, svet u kome živimo.

Predstavljamo fragmente jedne urbane katedrale, značajne artefakte savremene kulture, ali i najživopisnije dokumente naših života.

Serijal pod nazivom "Na skriveno te vodim mesto" jeste putopisna reportaža sa ciljem da se gledaoci upoznaju sa prirodnim lepotama Srbije koje su više ili manje poznate kao turistička ili izletnička mesta. U emisiji gostuju poznate ličnosti koje u svojstvu "turističkih vodiča" govore o određenom mestu. To podrazumeva da su oni (glumci, reditelji, književnici, sportisti, političari...) poreklom ili na neki drugi način vezani za kraj o kome se govori.

Boškovići su normalni na srećan način. Srećne porodice su povremeno i nesrećne, i lude, i komplikovane. Ono što ih čini srećnim jeste to da su funkcionalne u svojoj disfunkciji. Boškovići se vole, i to ih čini srećnim.

Nacionalni park Đerdap nalazi se na severoistoku naše zemlje, na samoj granici sa Rumunijom. Osnovni prirodni fenomen ovog područja je grandiozna Đerdapska klisura kroz koju protiče reka Dunav.

Akademik Isidora Žebeljan (Beograd, 1967) najprominentniji je i najizvođeniji srpski kompozitor na svetskoj muzičkoj sceni. Njene kompozicije se redovno izvode po čitavoj Evropi, Dalekom istoku, Americi i Australiji. Veoma uspešno se bavi pozorišnom i filmskom muzikom, za šta je, između ostalog, dobila tri Sterijine nagrade i nagradu Filmskog festivala u Sopotu. Isidora Žebeljan je studirala kompoziciju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi akademika Vlastimira Trajkovića. Od 2002. je profesor kompozicije na istom fakultetu. Godine 2006. izabrana je za člana Srpske akademije nauka i umetnosti (od 2012. redovni član), a 2012. godine za člana Svetske akademije umetnosti i nauka (WAAS). Kao prva ličnost sa Balkana, Isidora Žebeljan je dobitnica nagrade Parlamenta mediteranskih zemalja za umetnička dostignuća, 2014. godine. Za beogradsku postavku jednog od kultnih dramskih tekstova srpske književnosti, Čudo u Šarganu Ljubomira Simovića, 2002. godine, Isidora je komponovala melodiju, koja nosi neke odlike narodne muzike iz centralne Srbije, ukrašena melizmima i predudarima, dok po svom tročetvrtinskom metru, jednoobraznoj pratnji i ponavljanju teme nalikuje boleru.

Kraj šezdesetih i početak sedamdesetih godina 20. veka period je intenzivnih promena duha vremena. U svetu ali i u našoj sredini menjale su se mnoge društvene i životne okolnosti. Radikalne promene dešavale su se i u polju umetnosti.

Nauka neprekidno menja svet. Mi te promene razumemo. U emisiji RTS Lab najmlađi novinarski tim RTS - a predstavlja najinteresantnije naučne teme i aktuelna otkrića. Ovo je svojevrsna misija Javnog servisa da na razumljiv, prijemčiv, ali i zabavan način svim generacijama predstavi i učini dostupnim i najozbiljnije naučne projekte. Od nanotehnologija do misterija kosmosa, od tajni neurona do veštačke inteligencije - znanje je jedina sigurnost koju vam niko ne može oduzeti.

U žiži ovog Autoportreta je Vesna Šouc, dirigentkinja koja je najveći deo karijere posvetila dirigovanju scensko-muzičkim formama. Za dirigentsku profesiju mnogi kažu da je muško zanimanje. Tu, moglo bi se reći predrasudu, narušava Vesna Šouc, koja podjednako dobro diriguje i horovima i orkestrima ali i operom, baletom i mjuziklom. Njeni gosti su etnomuzikolog Dimitrije Golemović, Konstantin Kostjukov, baletski igrač, Snežana Savičić Sekulić i Branislava Podrumac, operske pevačice i Maja Lučić Obradović, diplomirani kompozitor.

U okviru projekta ArtLink pokrenut je Evropski muzički ciklus kroz koji se publici predstavljaju neki od najboljih evropskih muzičara sarađujući sa svojim kolegama iz Srbije. Na koncertu održanom početkom godine, violončelista Jan Fogler izveo je sa pijanistkinjom Mirjanom Rajić dela Baha, Betovena i Šumana. U okivru Šumanovog opusa, izveli su i Andante i varijacije Opus 46 za dva klavira, dva čela i hornu, svirajući sa Jovankom Višekrunom Janković, Nemanjom Stankovićem i Igorom Lazićem.

Fenomenima popularne kulture bavi se serijal AProPop, koji priprema Redakcija za kulturu Kulturno umetničkog programa RTS-a. Biće reči o fenomenima pop kulture, koji su obeležili, svaki na svoj način, svet u kome živimo.

Predstavljamo fragmente jedne urbane katedrale, značajne artefakte savremene kulture, ali i najživopisnije dokumente naših života.

Vladimir Banić putovanje u kome traga za odgovornošću u današnjem svetu započinje na Islandu. Ova zemlja je jedna od najteže pogođenih svetskom ekonomskom krizom 2008. Na malenom Islandu preko deset hiljada porodica je ostalo bez krova nad glavom jer su se bankari igrali sudbinama ljudi. Ipak, ova zemlja je i jedina koja je nakon ove svetske krize svoje bankare i uhapsila. Banić razgovara sa onima koji su ostali bez krova nad glavom, ali i tužiocem koji je bankare stavio u zatvor.

Serijal pod nazivom "Na skriveno te vodim mesto" jeste putopisna reportaža sa ciljem da se gledaoci upoznaju sa prirodnim lepotama Srbije koje su više ili manje poznate kao turistička ili izletnička mesta. U emisiji gostuju poznate ličnosti koje u svojstvu "turističkih vodiča" govore o određenom mestu. To podrazumeva da su oni (glumci, reditelji, književnici, sportisti, političari...) poreklom ili na neki drugi način vezani za kraj o kome se govori.

Boškovići su normalni na srećan način. Srećne porodice su povremeno i nesrećne, i lude, i komplikovane. Ono što ih čini srećnim jeste to da su funkcionalne u svojoj disfunkciji. Boškovići se vole, i to ih čini srećnim.

Nacionalni park Đerdap nalazi se na severoistoku naše zemlje, na samoj granici sa Rumunijom. Osnovni prirodni fenomen ovog područja je grandiozna Đerdapska klisura kroz koju protiče reka Dunav.

Akademik Isidora Žebeljan (Beograd, 1967) najprominentniji je i najizvođeniji srpski kompozitor na svetskoj muzičkoj sceni. Njene kompozicije se redovno izvode po čitavoj Evropi, Dalekom istoku, Americi i Australiji. Veoma uspešno se bavi pozorišnom i filmskom muzikom, za šta je, između ostalog, dobila tri Sterijine nagrade i nagradu Filmskog festivala u Sopotu. Isidora Žebeljan je studirala kompoziciju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi akademika Vlastimira Trajkovića. Od 2002. je profesor kompozicije na istom fakultetu. Godine 2006. izabrana je za člana Srpske akademije nauka i umetnosti (od 2012. redovni član), a 2012. godine za člana Svetske akademije umetnosti i nauka (WAAS). Kao prva ličnost sa Balkana, Isidora Žebeljan je dobitnica nagrade Parlamenta mediteranskih zemalja za umetnička dostignuća, 2014. godine. Za beogradsku postavku jednog od kultnih dramskih tekstova srpske književnosti, Čudo u Šarganu Ljubomira Simovića, 2002. godine, Isidora je komponovala melodiju, koja nosi neke odlike narodne muzike iz centralne Srbije, ukrašena melizmima i predudarima, dok po svom tročetvrtinskom metru, jednoobraznoj pratnji i ponavljanju teme nalikuje boleru.

Kraj šezdesetih i početak sedamdesetih godina 20. veka period je intenzivnih promena duha vremena. U svetu ali i u našoj sredini menjale su se mnoge društvene i životne okolnosti. Radikalne promene dešavale su se i u polju umetnosti.

Nauka neprekidno menja svet. Mi te promene razumemo. U emisiji RTS Lab najmlađi novinarski tim RTS - a predstavlja najinteresantnije naučne teme i aktuelna otkrića. Ovo je svojevrsna misija Javnog servisa da na razumljiv, prijemčiv, ali i zabavan način svim generacijama predstavi i učini dostupnim i najozbiljnije naučne projekte. Od nanotehnologija do misterija kosmosa, od tajni neurona do veštačke inteligencije - znanje je jedina sigurnost koju vam niko ne može oduzeti.

U žiži ovog Autoportreta je Vesna Šouc, dirigentkinja koja je najveći deo karijere posvetila dirigovanju scensko-muzičkim formama. Za dirigentsku profesiju mnogi kažu da je muško zanimanje. Tu, moglo bi se reći predrasudu, narušava Vesna Šouc, koja podjednako dobro diriguje i horovima i orkestrima ali i operom, baletom i mjuziklom. Njeni gosti su etnomuzikolog Dimitrije Golemović, Konstantin Kostjukov, baletski igrač, Snežana Savičić Sekulić i Branislava Podrumac, operske pevačice i Maja Lučić Obradović, diplomirani kompozitor.

U okviru projekta ArtLink pokrenut je Evropski muzički ciklus kroz koji se publici predstavljaju neki od najboljih evropskih muzičara sarađujući sa svojim kolegama iz Srbije. Na koncertu održanom početkom godine, violončelista Jan Fogler izveo je sa pijanistkinjom Mirjanom Rajić dela Baha, Betovena i Šumana. U okivru Šumanovog opusa, izveli su i Andante i varijacije Opus 46 za dva klavira, dva čela i hornu, svirajući sa Jovankom Višekrunom Janković, Nemanjom Stankovićem i Igorom Lazićem.

Fenomenima popularne kulture bavi se serijal AProPop, koji priprema Redakcija za kulturu Kulturno umetničkog programa RTS-a. Biće reči o fenomenima pop kulture, koji su obeležili, svaki na svoj način, svet u kome živimo.

Predstavljamo fragmente jedne urbane katedrale, značajne artefakte savremene kulture, ali i najživopisnije dokumente naših života.

Vladimir Banić putovanje u kome traga za odgovornošću u današnjem svetu započinje na Islandu. Ova zemlja je jedna od najteže pogođenih svetskom ekonomskom krizom 2008. Na malenom Islandu preko deset hiljada porodica je ostalo bez krova nad glavom jer su se bankari igrali sudbinama ljudi. Ipak, ova zemlja je i jedina koja je nakon ove svetske krize svoje bankare i uhapsila. Banić razgovara sa onima koji su ostali bez krova nad glavom, ali i tužiocem koji je bankare stavio u zatvor.

Život je čudo, najpoznatija i najviše citirana rečenica na svetu. Izgovaraju je svi i dok je izriču kao da su uvereni u apsolutnu tačnost te tvrdnje. Mitovi, bajke i legende neiscpni su rezervoari čuda. Od mita o postanju i početku do mita o smrti. Međuprostor života koji teče ispunjen je istorijom i vremenom koje mit, legendu i bajku čuva kao arhetipski obrazac mišljenja, dok istovremeno teče priča izvan mitova i legendi, priča života koji se gradi na zakonitostima razuma i mašte, nauke i umetnosti, progresivnog kretanja i regresivnih skretanja.

Od zgrada u kojima živimo i dostupne infrastrukture umnogome zavisi kvalitet našeg života. Postizanje dobre mikroklime je neophodan uslov za zdraviji život u gradovima.

Dekster se pita da li je kodeks časti njegovog oca zaista pravi put kojim treba ići, i nada se da će dobiti odgovore ako se pridruži Ubici trojstva na putovanju van grada, dok Debra otkriva da ju je njena požrtvovana potraga za Ubicom trojstva zaslepela i da nije mogla da vidi istinu.

U 35. epizodi Dan za varanje, u duhu priprema za Oljinu i Ogijevu svadbu, Danijela počinje dijetu kod Mice, nutricionistkinje, a Veliboru preti nedovoljna ocena iz matematike, pa roditelji priskaču u pomoć. U 36. epizodi - Avionu slomiću ti krila, Gavrilo s puta dovodi ne tako prijatnog gosta iznenađenja za Danijelu - Cecu. Dok Danijela i Gavrilo smišljaju kako da je se reše, Velibor je beskrajno oduševljen novim poznanstvom.

Od Kornata, preko Durmitora, Prokletija, Bačke, Đerdapa, od Homolja do Dunava, preko Tare, kroz kanjon Nevidio pa sve do Istre, vodili su putevi Milana Kovačevića, neumornog televizijskog stvaraoca koji je 60-ih i 70-ih godina snimao putopise, deo najdragocenije arhivske građe RTB-a.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Pratite emisiju "Mali koncert", muzički, kulturno-umetnički program koji nam donosi snimke koncerata.

U ovoj epizodi serijala Zavodljiva televizija - Kreatori serija autorski tim bavi se fenomenom TV serije "Pozorište u kući". Davne 1972. porodica Petrović postala je prva popularna televizijska porodica, dok je serija "Pozorište u kući" dobila status "kamena temeljca" tradicije humorističkog serijskog programa kod nas.

Trio virtuoznih gitarista okupljen na turneji po jugoistočnoj Evropi pod nazivom Kings of Strings predstavio se na 13. Gitar art festivalu u prepunoj dvorani Centra Sava.

Najbolja prijateljica jedne udovice želi da joj nađe muža, ali oglas objavljen u novinama privuče više od jednog kandidata. Magali ima 45 godina i bavi se proizvodnjom vina na jugu Francuske. Ona je udovica i njena najbolja prijateljica, Izabel, donese odluku da joj nađe novog muža. Nakon što je objavila oglas u lokalnim novinama, našla je pristojnog Žeralda. Na venčanju Izabeline ćerke Magali upoznaje Žeralda, ali tu je još jedan muškarac, Etjen...

Život je čudo, najpoznatija i najviše citirana rečenica na svetu. Izgovaraju je svi i dok je izriču kao da su uvereni u apsolutnu tačnost te tvrdnje. Mitovi, bajke i legende neiscpni su rezervoari čuda. Od mita o postanju i početku do mita o smrti. Međuprostor života koji teče ispunjen je istorijom i vremenom koje mit, legendu i bajku čuva kao arhetipski obrazac mišljenja, dok istovremeno teče priča izvan mitova i legendi, priča života koji se gradi na zakonitostima razuma i mašte, nauke i umetnosti, progresivnog kretanja i regresivnih skretanja.

Zgrade u kojima živimo i dostupna infrastruktura imaju ogroman uticaj na kvalitet života i životnu sredinu. Postizanje kvalitetne mikro-klime je neophodan uslov da bismo u gradovima živeli zdravije. Kakvi su uslovi u Srbiji i koje su mogućnosti primene energetske efikasnosti i eko arhitekture saznaćemo u emisiji Arhitektura danas.

U novoj epizodi serijala Zavodljiva televizija - Kreatori serija govorimo o jubileju 50 godina TV serije "Pozorište u kući". Pola veka nakon što je porodica Petrović postala prva popularna televizijska porodica, serija "Pozorište u kući" nedvosmisleno važi za kamen temeljac tradicije humorističkog serijskog programa kod nas.

U 35. epizodi Dan za varanje, u duhu priprema za Oljinu i Ogijevu svadbu, Danijela počinje dijetu kod Mice, nutricionistkinje, a Veliboru preti nedovoljna ocena iz matematike, pa roditelji priskaču u pomoć. U 36. epizodi - Avionu slomiću ti krila, Gavrilo s puta dovodi ne tako prijatnog gosta iznenađenja za Danijelu - Cecu. Dok Danijela i Gavrilo smišljaju kako da je se reše, Velibor je beskrajno oduševljen novim poznanstvom.

Od Kornata, preko Durmitora, Prokletija, Bačke, Đerdapa, od Homolja do Dunava, preko Tare, kroz kanjon Nevidio pa sve do Istre, vodili su putevi Milana Kovačevića, neumornog televizijskog stvaraoca koji je 60-ih i 70-ih godina snimao putopise, deo najdragocenije arhivske građe RTB-a.

Znameniti srpski pisac, romansijer, pesnik, esejista i prevodilac Milovan Danojlić, misli da je o snovima nepristojno pričati, trebalo bi ih ostvarivati. U svet je, kao dečak, krenuo bez velikih i jasnih planova, sa željom da opstane. U Beograd je stigao jednog davnog leta, bosonog. Prodavao je led i novine, a potom kao novinar u ubogim sobičcima ili elegantnoj kancelariji tadašnjeg direktora Borbe, noću je pisao pesme. Na književnu scenu je zakoračio pre punih šezdeset godina, kao đak šestog razreda ondašnje gimnazije, sa zbirkom pesama objavljenom u prvom broju časopisa Delo. Pamti da se tada pisana reč više cenila. Bežimo, jer uvek iz nečeg nekuda bežati treba, mislio je i vođen radoznalošću, koju brižljivo neguje i danas, putovao svetom. Drugu otadžbinu je stekao u Francuskoj, ali se nije obeskorenio i pokondirio, već se neprekidno utvrđivao u sopstvenom jeziku, pa i na očevini i zemlji sa koje je onako silovito želeo da pobegne. Podigao je crkvu na bratovljevoj zemlji. U svojoj kući, u pitomom šumadijskom selu Ivanovci, primio i našu ekipu. U emisiji o velikom piscu delove biografije i stihove govore đaci škole u kojoj je i sam sricao prva slova. O njemu pričaju i Matija Bećković i Milo Lompar.

Pratite emisiju "Mali koncert", muzički, kulturno-umetnički program koji nam donosi snimke koncerata.

Emisije koje prate karijeru i životnu filozofiju poznatih ličnosti, kao i dešavanja koja su ostavila traga u našim životima. Kroz priču o životnom putu i radostima i tugama koje su prošli poznati glumci, pisci, umetnici, naučnici, upoznajemo ih na savim drugi način i vidimo u sasvim drugom svetlu.

Pekinška opera je scenska umetnost, koja predstavlja riznicu kineske kulture. Njen procvat desio se krajem 17. veka. Izvodeći određeni lik, glumac oblikuje priču čiji sadržaj povezuje razne oblasti: istoriju, politiku, filozofiju, etiku, književnost, estetiku... Opisuju se carske dinastije, istaknute vojskovođe, čežnjive i suptilne žene, ratnici, božanstva, demoni, mitovi i legende koji su deo drevne kineske kulture. U svim pričama prisutno je traganje za istinom, viteštvom i lepotom.

Niš su srpski velikaši smatrali neosvojivim. Te sudbonosne 1386. bio je veća i bolja fortifikacija čak i od prestonog Kruševca. Međutim, to nije pomoglo njegovim braniocima. Uprkos hrabrom i srčanom otporu, grad je pao posle opsade duge dvadeset i pet dana. Pad Niša bio je veliki udarac za kneza Lazara Hrebeljanovića, ali i jasan znak da je osmanlijska vojna akcija širih razmera i da je cilj osvajača dolazak na granice sa Ugarskom...

Trio virtuoznih gitarista, okupljen na turneji po jugoistočnoj Evropi pod nazivom Kings of Strings, predstavio se na 13. Gitar art festivalu u prepunoj dvorani Centra Sava. Tomi Emanuel, Vlatko Stefanovski i Stokelo Rozenberg demonstrirali su nekoliko različitih muzičkih žanrova, ali i stilova sviranja akustične gitare. Tomi Emanuel, australijski muzičar, jedan je od najvećih gitarista današnjice, Stokelo Rozenberg, iz Holandije, gitarista je koji romsku muziku već tri decenije proslavlja njenim džez formatima, a uzor mu je legendarni Đango Rainhart, i domaćoj publici omiljeni makedonski autor i gitarista, vođa nekada kultne grupe Leb i sol, Vlatko Stefanovski.

Život je čudo, najpoznatija i najviše citirana rečenica na svetu. Izgovaraju je svi i dok je izriču kao da su uvereni u apsolutnu tačnost te tvrdnje. Mitovi, bajke i legende neiscpni su rezervoari čuda. Od mita o postanju i početku do mita o smrti. Međuprostor života koji teče ispunjen je istorijom i vremenom koje mit, legendu i bajku čuva kao arhetipski obrazac mišljenja, dok istovremeno teče priča izvan mitova i legendi, priča života koji se gradi na zakonitostima razuma i mašte, nauke i umetnosti, progresivnog kretanja i regresivnih skretanja.

Zgrade u kojima živimo i dostupna infrastruktura imaju ogroman uticaj na kvalitet života i životnu sredinu. Postizanje kvalitetne mikro-klime je neophodan uslov da bismo u gradovima živeli zdravije. Kakvi su uslovi u Srbiji i koje su mogućnosti primene energetske efikasnosti i eko arhitekture saznaćemo u emisiji Arhitektura danas.

U novoj epizodi serijala Zavodljiva televizija - Kreatori serija govorimo o jubileju 50 godina TV serije "Pozorište u kući". Pola veka nakon što je porodica Petrović postala prva popularna televizijska porodica, serija "Pozorište u kući" nedvosmisleno važi za kamen temeljac tradicije humorističkog serijskog programa kod nas.

U 35. epizodi Dan za varanje, u duhu priprema za Oljinu i Ogijevu svadbu, Danijela počinje dijetu kod Mice, nutricionistkinje, a Veliboru preti nedovoljna ocena iz matematike, pa roditelji priskaču u pomoć. U 36. epizodi - Avionu slomiću ti krila, Gavrilo s puta dovodi ne tako prijatnog gosta iznenađenja za Danijelu - Cecu. Dok Danijela i Gavrilo smišljaju kako da je se reše, Velibor je beskrajno oduševljen novim poznanstvom.

Od Kornata, preko Durmitora, Prokletija, Bačke, Đerdapa, od Homolja do Dunava, preko Tare, kroz kanjon Nevidio pa sve do Istre, vodili su putevi Milana Kovačevića, neumornog televizijskog stvaraoca koji je 60-ih i 70-ih godina snimao putopise, deo najdragocenije arhivske građe RTB-a.

Znameniti srpski pisac, romansijer, pesnik, esejista i prevodilac Milovan Danojlić, misli da je o snovima nepristojno pričati, trebalo bi ih ostvarivati. U svet je, kao dečak, krenuo bez velikih i jasnih planova, sa željom da opstane. U Beograd je stigao jednog davnog leta, bosonog. Prodavao je led i novine, a potom kao novinar u ubogim sobičcima ili elegantnoj kancelariji tadašnjeg direktora Borbe, noću je pisao pesme. Na književnu scenu je zakoračio pre punih šezdeset godina, kao đak šestog razreda ondašnje gimnazije, sa zbirkom pesama objavljenom u prvom broju časopisa Delo. Pamti da se tada pisana reč više cenila. Bežimo, jer uvek iz nečeg nekuda bežati treba, mislio je i vođen radoznalošću, koju brižljivo neguje i danas, putovao svetom. Drugu otadžbinu je stekao u Francuskoj, ali se nije obeskorenio i pokondirio, već se neprekidno utvrđivao u sopstvenom jeziku, pa i na očevini i zemlji sa koje je onako silovito želeo da pobegne. Podigao je crkvu na bratovljevoj zemlji. U svojoj kući, u pitomom šumadijskom selu Ivanovci, primio i našu ekipu. U emisiji o velikom piscu delove biografije i stihove govore đaci škole u kojoj je i sam sricao prva slova. O njemu pričaju i Matija Bećković i Milo Lompar.

Pratite emisiju "Mali koncert", muzički, kulturno-umetnički program koji nam donosi snimke koncerata.

Emisije koje prate karijeru i životnu filozofiju poznatih ličnosti, kao i dešavanja koja su ostavila traga u našim životima. Kroz priču o životnom putu i radostima i tugama koje su prošli poznati glumci, pisci, umetnici, naučnici, upoznajemo ih na savim drugi način i vidimo u sasvim drugom svetlu.

Pekinška opera je scenska umetnost, koja predstavlja riznicu kineske kulture. Njen procvat desio se krajem 17. veka. Izvodeći određeni lik, glumac oblikuje priču čiji sadržaj povezuje razne oblasti: istoriju, politiku, filozofiju, etiku, književnost, estetiku... Opisuju se carske dinastije, istaknute vojskovođe, čežnjive i suptilne žene, ratnici, božanstva, demoni, mitovi i legende koji su deo drevne kineske kulture. U svim pričama prisutno je traganje za istinom, viteštvom i lepotom.

Niš su srpski velikaši smatrali neosvojivim. Te sudbonosne 1386. bio je veća i bolja fortifikacija čak i od prestonog Kruševca. Međutim, to nije pomoglo njegovim braniocima. Uprkos hrabrom i srčanom otporu, grad je pao posle opsade duge dvadeset i pet dana. Pad Niša bio je veliki udarac za kneza Lazara Hrebeljanovića, ali i jasan znak da je osmanlijska vojna akcija širih razmera i da je cilj osvajača dolazak na granice sa Ugarskom...

Trio virtuoznih gitarista, okupljen na turneji po jugoistočnoj Evropi pod nazivom Kings of Strings, predstavio se na 13. Gitar art festivalu u prepunoj dvorani Centra Sava. Tomi Emanuel, Vlatko Stefanovski i Stokelo Rozenberg demonstrirali su nekoliko različitih muzičkih žanrova, ali i stilova sviranja akustične gitare. Tomi Emanuel, australijski muzičar, jedan je od najvećih gitarista današnjice, Stokelo Rozenberg, iz Holandije, gitarista je koji romsku muziku već tri decenije proslavlja njenim džez formatima, a uzor mu je legendarni Đango Rainhart, i domaćoj publici omiljeni makedonski autor i gitarista, vođa nekada kultne grupe Leb i sol, Vlatko Stefanovski.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Bunt se svrstava u jednu od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je velik, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike.

Dekster saznaje više o Arturovom bizarnom i uvrnutom svetu, dok Rita ima pune ruke posla jer sprema večeru povodom Dana zahvalnosti za punu kuću gostiju. Debra koristi odmor za dalju istragu ubice trojstva, a Batista zatvara stari slučaj.

Boškovići su normalni na srećan način. Srećne porodice su povremeno i nesrećne, i lude, i komplikovane. Ono što ih čini srećnim jeste da su funkcionalne u svojoj disfunkciji. Boškovići se vole, i to ih čini srećnim.

Autor serijala Milan Kovačević, sa televizijskom ekipom obišao je Skadarsko jezero i okolna naselja snimajući prirodne lepote, bogatstvo flore i faune ovog kraja.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Priča se nastavlja nakon hapšenja Feliksa Galjarda iz kartela Gvadalahara, koji je uspostavio svoju vladavinu u Tihuani. Njegovo hapšenje ujedinilo je različite kartele, a u trećoj sezoni gledaćemo složene odnose u novoj hijerarhiji, kao i nove narko bosove koji čekaju svoje prilike. Radnja će se uglavnom odvijati u Huarezu, ali videćemo ko će biti dovoljno spretan da osvoji grad.

Ima nešto posebno kod fenomenalnog pijaniste Nikolaja Luganskog, čija su briljantna tehnika i intenzivna poetska muzikalnost van svake sumnje. U trenutku kad zauzme svoje mesto za klavirom i počne da svira, zaboravlja se na njegovu fizičku prisutnost na sceni. Luganski uživo, dok svira, poput mađioničara čini da muzika zvuči još moćnije, ali i ličnije nego ikad pre, čija god dela da izvodi. I upravo u sve to se još jedanput uverila naša publika tokom koncerta ovog pijaniste u novembru 2011. godine, koji je organizovao Centar za muziku Kolarčeve zadužbine.

Teslin život je primer za jedan budući svet, u kome će merilo čoveka biti njegove vrednosti i dostignuća.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Bunt se svrstava u jednu od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je velik, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike.

Boškovići su normalni na srećan način. Srećne porodice su povremeno i nesrećne, i lude, i komplikovane. Ono što ih čini srećnim jeste da su funkcionalne u svojoj disfunkciji. Boškovići se vole, i to ih čini srećnim.

Autor serijala Milan Kovačević, sa televizijskom ekipom obišao je Skadarsko jezero i okolna naselja snimajući prirodne lepote, bogatstvo flore i faune ovog kraja.

Ovaj TV feljton posvećen je temi cenzure kroz istoriju. Redakcija za kulturu i umetnost pripremila je emisiju o zabranjivanju i uništavanju knjiga kroz istoriju. Povod da se podsetimo koje su sve knjige bile zabranjivane i ko su bili njihovi cenzori, bila je publikacija Zabranjivanje knjiga u okupiranoj Srbiji 1941-1944, koju su priredili bibliotekari Danica Filipović i Nikola Marković. Građu za publikaciju pronašli su Arhivi Univerzitetske biblioteke Svetozar Marković u Beogradu, kada su došli do podataka da je u okupiranom Beogradu, u vreme Drugog svetskog rata, snalažljivošću bibliotekara spaseno oko tri hiljade knjiga koje su nacisti želeli da unište. Pored ovog važnog događaja koji se vezuje za našu zemlju, najveći deo emisije posvećen je cenzuri i njenim posledicama kroz istoriju, od starog veka do naših dana, od prvog zvaničnog spiska zabranjenih knjiga, koji je objavila Katolička crkva u 16. veku, spaljivanja knjiga u vreme Hitlerove vladavine, pa sve do savremenih cenzora kojih ima u svim zemljama sveta i na svim meridijanima. U emisiji su korišćeni inserti iz filmova Farenhajt 451, Proces, Ljubavnik Lejdi Četerli, kao i dokumentarni snimci i fotografije iz Arhive Televizije Beograd.

Teslin život je primer za jedan budući svet, u kome će merilo čoveka biti njegove vrednosti i dostignuća.

Ima nešto posebno kod fenomenalnog pijaniste Nikolaja Luganskog, čija su briljantna tehnika i intenzivna poetska muzikalnost van svake sumnje. U trenutku kad zauzme svoje mesto za klavirom i počne da svira, zaboravlja se na njegovu fizičku prisutnost na sceni. Luganski uživo, dok svira, poput mađioničara čini da muzika zvuči još moćnije, ali i ličnije nego ikad pre, čija god dela da izvodi. I upravo u sve to se još jedanput uverila naša publika tokom koncerta ovog pijaniste u novembru 2011. godine, koji je organizovao Centar za muziku Kolarčeve zadužbine.

Od samog svog postanka, filozofija i filozofi postavljaju pitanje kako živeti, šta je to dobar život ili život vredan življenja. Jedan od najznačajnijih bio je Epikur, koji je rođen 341. godine pre nove ere i koji je osnovao svoju školu u kojoj su mogle da uče i žene, pa čak i hetere.

Big Bend RTS - a osnovan je 1948. godine pod imenom Zabavni orkestar Radio Beograda u formaciji revijskog orkestra, da bi 1954. godine odvajanjem gudačkog ansambla započeo rad kao veliki džez orkestar ili Big Bend. Dugi niz godina, orkestar su predvodili eminentni dirigenti, kompozitori i aranžeri: Mladen Guteša, Vojislav Simić, Zvonimir Skerl, Milivoje Marković, Duško Gojković i Stjepko Gut. Tokom decenija postojanja sa orkestrom su nastupali neki od najvećih džez muzičara. Orkestar je pritom iznedrio plejadu vrhunskih solista koji su danas poznati i priznati u svetu kao što su Duško Gojković, Lala Kovačev i Stjepko Gut.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Bunt se svrstava u jednu od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je velik, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike.

Boškovići su normalni na srećan način. Srećne porodice su povremeno i nesrećne, i lude, i komplikovane. Ono što ih čini srećnim jeste da su funkcionalne u svojoj disfunkciji. Boškovići se vole, i to ih čini srećnim.

Autor serijala Milan Kovačević, sa televizijskom ekipom obišao je Skadarsko jezero i okolna naselja snimajući prirodne lepote, bogatstvo flore i faune ovog kraja.

Ovaj TV feljton posvećen je temi cenzure kroz istoriju. Redakcija za kulturu i umetnost pripremila je emisiju o zabranjivanju i uništavanju knjiga kroz istoriju. Povod da se podsetimo koje su sve knjige bile zabranjivane i ko su bili njihovi cenzori, bila je publikacija Zabranjivanje knjiga u okupiranoj Srbiji 1941-1944, koju su priredili bibliotekari Danica Filipović i Nikola Marković. Građu za publikaciju pronašli su Arhivi Univerzitetske biblioteke Svetozar Marković u Beogradu, kada su došli do podataka da je u okupiranom Beogradu, u vreme Drugog svetskog rata, snalažljivošću bibliotekara spaseno oko tri hiljade knjiga koje su nacisti želeli da unište. Pored ovog važnog događaja koji se vezuje za našu zemlju, najveći deo emisije posvećen je cenzuri i njenim posledicama kroz istoriju, od starog veka do naših dana, od prvog zvaničnog spiska zabranjenih knjiga, koji je objavila Katolička crkva u 16. veku, spaljivanja knjiga u vreme Hitlerove vladavine, pa sve do savremenih cenzora kojih ima u svim zemljama sveta i na svim meridijanima. U emisiji su korišćeni inserti iz filmova Farenhajt 451, Proces, Ljubavnik Lejdi Četerli, kao i dokumentarni snimci i fotografije iz Arhive Televizije Beograd.

Teslin život je primer za jedan budući svet, u kome će merilo čoveka biti njegove vrednosti i dostignuća.

Ima nešto posebno kod fenomenalnog pijaniste Nikolaja Luganskog, čija su briljantna tehnika i intenzivna poetska muzikalnost van svake sumnje. U trenutku kad zauzme svoje mesto za klavirom i počne da svira, zaboravlja se na njegovu fizičku prisutnost na sceni. Luganski uživo, dok svira, poput mađioničara čini da muzika zvuči još moćnije, ali i ličnije nego ikad pre, čija god dela da izvodi. I upravo u sve to se još jedanput uverila naša publika tokom koncerta ovog pijaniste u novembru 2011. godine, koji je organizovao Centar za muziku Kolarčeve zadužbine.

Od samog svog postanka, filozofija i filozofi postavljaju pitanje kako živeti, šta je to dobar život ili život vredan življenja. Jedan od najznačajnijih bio je Epikur, koji je rođen 341. godine pre nove ere i koji je osnovao svoju školu u kojoj su mogle da uče i žene, pa čak i hetere.

Big Bend RTS - a osnovan je 1948. godine pod imenom Zabavni orkestar Radio Beograda u formaciji revijskog orkestra, da bi 1954. godine odvajanjem gudačkog ansambla započeo rad kao veliki džez orkestar ili Big Bend. Dugi niz godina, orkestar su predvodili eminentni dirigenti, kompozitori i aranžeri: Mladen Guteša, Vojislav Simić, Zvonimir Skerl, Milivoje Marković, Duško Gojković i Stjepko Gut. Tokom decenija postojanja sa orkestrom su nastupali neki od najvećih džez muzičara. Orkestar je pritom iznedrio plejadu vrhunskih solista koji su danas poznati i priznati u svetu kao što su Duško Gojković, Lala Kovačev i Stjepko Gut.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Hrišćani, iako su naučili od svojih episkopa da je Bog stvorio dobar svet, u trećem veku i početkom četvrtog nisu imali mnogo prilike u svakodnevici da uživaju u toj dobroti. Hrišćanske zajednice raširene po celom Rimskom carstvu tokom prva tri veka stekle su mnogo neprijatelja a nijednog saveznika...

Inspirisan poezijom naših najistaknutijih pisaca i pesnika poput Ive Andrića, Branka Radičevića, Duška Trifunovića, Milovana Vitezovića, Mike Antića i Baje Bačića, naš proslavljeni kompozitor Rade Radivojević na njihove stihove komponovao je muziku i napravio jednu interesantnu muzičku poetsku formu.

Nestanak 10-godišnjeg dečaka navodi Dekstera da preispita svoje pretpostavke o Ubici trojstva, dok Kodi brani jednu od Deksterovih laži, a Masuka ne može da se pomiri sa onim što je video za Dan nezavisnosti.

Boškovići su normalni na srećan način. Srećne porodice su povremeno i nesrećne, i lude, i komplikovane. Ono što ih čini srećnim jeste to da su funkcionalne u svojoj disfunkciji. Boškovići se vole, i to ih čini srećnim.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Glavni protagonisti su meksička zvezda Dijego Luna i američki glumac Majkl Penja. Dijego tumači ulogu narkobosa Migela Anhela Feliks Galjarda, koji je osnovao tadašnji najjači meksički kartel, dok će se Majkl u ulozi Kikija Kamarena boriti ispred DEA - američke policijsko-obaveštajne agencije za suzbijanje narkotika. Polazna tačka ovog puta je država u centralnoj Americi, umesto dosadašnje Južne Amerike, kada smo gledali kako je izgledalo živeti u Kolumbiji u doba Pabla Eskobara. Priča je fokusirana na samo osnivanje i jačanje zloglasnog meksičkog kartela, uz svesrdnu pomoć korumpirane vlade. Tok radnje je ovoga puta nešto drugačiji. Sve se dešava 80-ih godina u Gvadalahari i započinje akcijom agenta koji je prihvativši novu poziciju sa porodicom napustio Kaliforniju i preselio se u zemlju koja je postala jedna od najsnažnijih krijumčarskih ruta na svetu. Njegova misija je da uhvati šefa kartela u nastajanju. Za razliku od Kolumbijaca, koji su odmah krenuli s kokainom, izvorni proizvod meksičkih kartela bila je marihuana pa tako društvance Migela Anhela pokušava da poveže porodice koje kontrolišu pojedine gradove i da od njih napravi nešto što bi se nazvalo kartel. Serija prikazuje i kako je nastala najveća plantaža marihuane koja je ikada postojala i protezala se na nezamislivih 500 hektara, a i kako je američka DEA u početku bila potpuno nepripremljena i nespremna za borbu s ovakvo dobro organizovanom kriminalnom organizacijom.

Neverovatni sudar troje umetnika: Serža Teso-Gea na električnoj gitari, Gaspara Klausa na violončelu i japanske pevačice Kakušin Nišihara, koja svira na tradicionalnom instrumentu - japanskoj lauti sa 5 žica.

Roksanda Ilinčić oduvek je znala šta hoće. Išla je za svojom zvezdom. Ono što je kreirala bilo je uvek različito, a danas vrlo prepoznatljivo, prestižno i izuzetno cenjeno. Za Roksandu su oduvek govorili da je talentovana i neobična, a prve modne revije su je odmah izdvojile od velikog broja modnih dizajnera kod nas i u svetu. Kada je pre velike modne revije u Londonu slika poznate glumice Zendeje u kompletu Roksande Ilinčić preplavila svetske medije - to je bio znak još jednog proboja u najviše krugove svetske mode. Jer Zendeja je izuzetno popularna i trenutno najslikanije lice; njen film "Dina" se upravo lansira, a komplet Roksande Ilinčić nosila je i pre Roksandine zvanične revije u Londonu.

Lopov po imenu Tom ukrao je koverat iz sefa, ali ga je nepoznati napadač bacio sa krova. Oliveru je majka umrla i on je otad naučio parkur i dobio nadimak Tvist. Crta grafite i na ulici upoznaje šaroliko društvo lopova. Jedna krađa pokreće neobičan sled događaja.

Hrišćani, iako su naučili od svojih episkopa da je Bog stvorio dobar svet, u trećem i početkom četvrtog veka nisu imali mnogo prilike u svakodnevici da uživaju u toj dobroti. Hrišćanske zajednice, raširene po celom Rimskom carstvu, tokom prva tri veka stekle su mnogo neprijatelja a nijednog saveznika. Decije je sasvim promenio odnos rimske države prema hrišćanima. On je smatrao da hrišćani, kojih je tada bilo oko tri miliona, ugrožavaju Rimsko carstvo, napredak, obnovu. Neprilike koje je Carstvo počelo da doživljava, hteo je da prevlada na razne načine, ali kao jednu od najvažnijih mera smatrao je potpuni obračun sa hrišćanstvom. Decije izdaje edikt prema kome su svi građani Rimskog carstva, bez obzira kojoj religiji pripadaju, dužni da prinesu žrtve paganskim bogovima i to pred službenom komisijom. I tada je počeo prvi veliki, opšti i sistematski progon koji je zahvatio sve delove carstva. Hrišćani nikada nisu zaboravili Decijeve progone i zbog ovakvih postupaka on je ostao zabeležen u istoriji kao jedan od najsurovijih progonitelja. Učestvuju: prof. dr Radivoj Radić; mr Vladan Tatalović; prof. dr Slavko Kovačić; dr Euterpe Marki; prof. dr Radomir Popović; akademik Nenad Kambi; Tatjana Jesretić; don Anton Belan; Anđelo di Berardino; Nikla Cafanja; Karmelo Skandura; Đovani Đentili.

Inspirisan poezijom naših najistaknutijih pisaca i pesnika poput Ive Andrića, Branka Radičevića, Duška Trifunovića, Milovana Vitezovića, Mike Antića i Baje Bačića, naš proslavljeni kompozitor Rade Radivojević na njihove stihove komponovao je muziku i napravio jednu interesantnu muzičku poetsku formu.

Boškovići su normalni na srećan način. Srećne porodice su povremeno i nesrećne, i lude, i komplikovane. Ono što ih čini srećnim jeste to da su funkcionalne u svojoj disfunkciji. Boškovići se vole, i to ih čini srećnim.

Tematski fokus festivala, koji će se održati pod sloganom "Mi – junaci rada svog", baviće se pitanjem rada u savremenom društvu: gubitak posla, tržište rada posle pandemije, profesionalne prekvalifikacije… Posebnu celinu činiće predstave koje tretiraju pitanje rada u samim izvođačkim umetnostima.

Neverovatni sudar troje umetnika: Serža Teso-Gea na električnoj gitari, Gaspara Klausa na violončelu i japanske pevačice Kakušin Nišihara, koja svira na tradicionalnom instrumentu - japanskoj lauti sa 5 žica.

Roksanda Ilinčić oduvek je znala šta hoće. Išla je za svojom zvezdom. Ono što je kreirala bilo je uvek različito, a danas vrlo prepoznatljivo, prestižno i izuzetno cenjeno. Za Roksandu su oduvek govorili da je talentovana i neobična, a prve modne revije su je odmah izdvojile od velikog broja modnih dizajnera kod nas i u svetu. Kada je pre velike modne revije u Londonu slika poznate glumice Zendeje u kompletu Roksande Ilinčić preplavila svetske medije - to je bio znak još jednog proboja u najviše krugove svetske mode. Jer Zendeja je izuzetno popularna i trenutno najslikanije lice; njen film "Dina" se upravo lansira, a komplet Roksande Ilinčić nosila je i pre Roksandine zvanične revije u Londonu.

Zvonka Gazivoda redove svojih knjiga osmišljava dok trči i dok vežba jogu. Na ovogodišnjem Beogradskom maratonu pretrčala je sva 42 km, a povod za razgovor bila je njena knjiga Hostel Kalifornija. Boris Matijaš knjigu nije napisao na maternjem srpskom jeziku već na španskom. Dok traži prevodioca, Boris se bavi novinarstvom, ekološkim pitanjima i zaštitom životne sredine. Iz Španije se odselio u Švedsku, govori nekoliko jezika, ali knjiga koju je napisao ostaje dokument iz perioda u kom su se njegove misli rojile upravo na španskom jeziku.

Prva veća instrumentalna formacija koja je svirala na talasima Radio Beograda bila je grupa od 12 muzičara koja je, 1929. godine, ponela ime "Radio orkestar". On je nastavio da postoji (i izvodi dela klasične literature lakšeg, zabavnog sadržaja) i nakon što je, 1937. godine, osnovan "Veliki simfonijski orkestar".

Snimak koncerta održanog daleke 2003. godine u Kolarčevoj zadužbini, kada su zajedno muzicirali pijanisti Katarina i Aleksandar Šandorov i perkusionisti Srđan Palačković i Ivan Marjanović. Na početku koncerta, izvedena je kompozicija Ultimatum Nebojše Jovana Živkovića, a zatim i Sonata za dva klavira B. Bartoka. Na kraju večeri, izvedene su i Simfonijske igre iz svite Priča sa Zapadne strane L. Bernštajna.

Big Bend RTS - a osnovan je 1948. godine pod imenom Zabavni orkestar Radio Beograda u formaciji revijskog orkestra, da bi 1954. godine odvajanjem gudačkog ansambla započeo rad kao veliki džez orkestar ili Big Bend. Dugi niz godina, orkestar su predvodili eminentni dirigenti, kompozitori i aranžeri: Mladen Guteša, Vojislav Simić, Zvonimir Skerl, Milivoje Marković, Duško Gojković i Stjepko Gut. Tokom decenija postojanja sa orkestrom su nastupali neki od najvećih džez muzičara. Orkestar je pritom iznedrio plejadu vrhunskih solista koji su danas poznati i priznati u svetu kao što su Duško Gojković, Lala Kovačev i Stjepko Gut.

Hrišćani, iako su naučili od svojih episkopa da je Bog stvorio dobar svet, u trećem i početkom četvrtog veka nisu imali mnogo prilike u svakodnevici da uživaju u toj dobroti. Hrišćanske zajednice, raširene po celom Rimskom carstvu, tokom prva tri veka stekle su mnogo neprijatelja a nijednog saveznika. Decije je sasvim promenio odnos rimske države prema hrišćanima. On je smatrao da hrišćani, kojih je tada bilo oko tri miliona, ugrožavaju Rimsko carstvo, napredak, obnovu. Neprilike koje je Carstvo počelo da doživljava, hteo je da prevlada na razne načine, ali kao jednu od najvažnijih mera smatrao je potpuni obračun sa hrišćanstvom. Decije izdaje edikt prema kome su svi građani Rimskog carstva, bez obzira kojoj religiji pripadaju, dužni da prinesu žrtve paganskim bogovima i to pred službenom komisijom. I tada je počeo prvi veliki, opšti i sistematski progon koji je zahvatio sve delove carstva. Hrišćani nikada nisu zaboravili Decijeve progone i zbog ovakvih postupaka on je ostao zabeležen u istoriji kao jedan od najsurovijih progonitelja. Učestvuju: prof. dr Radivoj Radić; mr Vladan Tatalović; prof. dr Slavko Kovačić; dr Euterpe Marki; prof. dr Radomir Popović; akademik Nenad Kambi; Tatjana Jesretić; don Anton Belan; Anđelo di Berardino; Nikla Cafanja; Karmelo Skandura; Đovani Đentili.

Inspirisan poezijom naših najistaknutijih pisaca i pesnika poput Ive Andrića, Branka Radičevića, Duška Trifunovića, Milovana Vitezovića, Mike Antića i Baje Bačića, kompozitor Rade Radivojević na njihove stihove komponovao je muziku. Njegove pesme u emisiji izvode glumci i pevači poput: Feđe Stojanovića, Gorana Sultanovića, Aljoše Vučkovića, Nikole Kojo, Aleksandra Srećkovića Kubure, Andrije Kuzmanovića, Ogija Radivojevića, Maje Odžaklijevske, Vjere Mujović. Stihove je u emisiji govorila glumica Gorica Popović.

Boškovići su normalni na srećan način. Srećne porodice su povremeno i nesrećne, i lude, i komplikovane. Ono što ih čini srećnim jeste to da su funkcionalne u svojoj disfunkciji. Boškovići se vole, i to ih čini srećnim.

Tematski fokus festivala, koji će se održati pod sloganom "Mi – junaci rada svog", baviće se pitanjem rada u savremenom društvu: gubitak posla, tržište rada posle pandemije, profesionalne prekvalifikacije… Posebnu celinu činiće predstave koje tretiraju pitanje rada u samim izvođačkim umetnostima.

Neverovatni sudar troje umetnika: Serža Teso-Gea na električnoj gitari, Gaspara Klausa na violončelu i japanske pevačice Kakušin Nišihara, koja svira na tradicionalnom instrumentu - japanskoj lauti sa 5 žica.

Roksanda Ilinčić oduvek je znala šta hoće. Išla je za svojom zvezdom. Ono što je kreirala bilo je uvek različito, a danas vrlo prepoznatljivo, prestižno i izuzetno cenjeno. Za Roksandu su oduvek govorili da je talentovana i neobična, a prve modne revije su je odmah izdvojile od velikog broja modnih dizajnera kod nas i u svetu. Kada je pre velike modne revije u Londonu slika poznate glumice Zendeje u kompletu Roksande Ilinčić preplavila svetske medije - to je bio znak još jednog proboja u najviše krugove svetske mode. Jer Zendeja je izuzetno popularna i trenutno najslikanije lice; njen film "Dina" se upravo lansira, a komplet Roksande Ilinčić nosila je i pre Roksandine zvanične revije u Londonu.

Zvonka Gazivoda redove svojih knjiga osmišljava dok trči i dok vežba jogu. Na ovogodišnjem Beogradskom maratonu pretrčala je sva 42 km, a povod za razgovor bila je njena knjiga Hostel Kalifornija. Boris Matijaš knjigu nije napisao na maternjem srpskom jeziku već na španskom. Dok traži prevodioca, Boris se bavi novinarstvom, ekološkim pitanjima i zaštitom životne sredine. Iz Španije se odselio u Švedsku, govori nekoliko jezika, ali knjiga koju je napisao ostaje dokument iz perioda u kom su se njegove misli rojile upravo na španskom jeziku.

Prva veća instrumentalna formacija koja je svirala na talasima Radio Beograda bila je grupa od 12 muzičara koja je, 1929. godine, ponela ime "Radio orkestar". On je nastavio da postoji (i izvodi dela klasične literature lakšeg, zabavnog sadržaja) i nakon što je, 1937. godine, osnovan "Veliki simfonijski orkestar".

Snimak koncerta održanog daleke 2003. godine u Kolarčevoj zadužbini, kada su zajedno muzicirali pijanisti Katarina i Aleksandar Šandorov i perkusionisti Srđan Palačković i Ivan Marjanović. Na početku koncerta, izvedena je kompozicija Ultimatum Nebojše Jovana Živkovića, a zatim i Sonata za dva klavira B. Bartoka. Na kraju večeri, izvedene su i Simfonijske igre iz svite Priča sa Zapadne strane L. Bernštajna.

Big Bend RTS - a osnovan je 1948. godine pod imenom Zabavni orkestar Radio Beograda u formaciji revijskog orkestra, da bi 1954. godine odvajanjem gudačkog ansambla započeo rad kao veliki džez orkestar ili Big Bend. Dugi niz godina, orkestar su predvodili eminentni dirigenti, kompozitori i aranžeri: Mladen Guteša, Vojislav Simić, Zvonimir Skerl, Milivoje Marković, Duško Gojković i Stjepko Gut. Tokom decenija postojanja sa orkestrom su nastupali neki od najvećih džez muzičara. Orkestar je pritom iznedrio plejadu vrhunskih solista koji su danas poznati i priznati u svetu kao što su Duško Gojković, Lala Kovačev i Stjepko Gut.

Četvrta epizoda prati život i priključenija Vuka Palibrka, koji se istakao kao velika nada autorske strip scene još od malih nogu. Njegov jednostavan, linijski i sveden crtež odiše humorom, a česta ironija najčešće je usmerena prema samome sebi.

Manifestacija Dani evropske baštine, više od 20 godina svake jeseni oživi u Beogradu, mnoštvom programa uspe da odgovori na zadatu temu i svrsta nas u raznolikost nasleđa, kultura, običaja sveukupne baštine evropskih naroda. Naša kuća je odškrinula vrata Radio Beograda i promocijom knjige ,,Škola zvuka" prikazala prošlost, sadašnjost i budućnost sopstvenog zvuka kao kulturnog nasleđa koje baštini.

Uživajte u emisiji u kojoj se promoviše klasična muzika i mladi ljudi koji su se ostvarili u ovoj oblasti. Nastupaju poznati solisti, ansambli i orkestri. Voditelji emisije su Silvana Grujić i Aleksandar Peković.

Radnja serije odvija se u Majamiju i prati Dekstera Morgana, serijskog ubicu koji radi u policiji kao forenzičar za krv. Zbog tragedije koju je doživeo u detinjstvu, oseća strast i potrebu za ubijanjem, koju je njegov otac koji ga je usvojio, policajac Hari Morgan, kanalisao da ubija ljude koji to "zaslužuju".

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Uzbudljivi dokumentarni film "U moru", prati tri žene iz različitih društvenih i kulturnih sredina, među kojima su četvorostruka irska šampionka u surfovanju, Iski Briton, i dve iranske sportistkinje, Mona Seradži i Šalu Jasini. One odlučuju da predstave surf kulturu i sport duž iranske obale Indijskog okeana i kreću na hrabro putovanje koje će izazivati ustaljene norme i pokušati da osnaži žene kroz ovaj uzbudljiv sport. Montažu ovog filma potpisuje poznati reditelj Bahman Kiarostami, sin legendarnog iranskog reditelja Abasa Kiarostamija.

Grupa Naked vredno, pažljivo i dosledno gradi svoj muzički svet tokom skoro dvadeset godina postojanja. U žanru world music oni neumorno stvaraju, a svoj bogat opus predstavili su na koncertu u Domu Omladine.

Serijal od deset priča, razgovora i minijaturnih eseja na temu Kreativnih industrija. Počinjemo sasvim ličnom istorijom autora - njegovim sećanjem na neobične devedesete, na sisteme koji se raspadaju, filmska scenarija koja se ne snimaju i na iznenadna, neplanirana putovanja i posebna izbeglištva mnogih umetnika, pisaca, intelektualaca, rokera - pa tako i autora. Serija je prirodni nastavak ranijeg Puta u budućnost, koji je u dve sezone prikazivanja na RTS-u postao neka vrsta putokaza kako se može predstavljati i komentarisati istorija aktuelne umetnosti.

Snimak koncerta kojim je 10. maja prošle godine otvoren beogradski Gitar art festival, na kojem su nastupila dvojica izuzetnih muzičara - Jamandu Kosta iz Brazila i Antonioa Zambužo iz Portugala.

Četvrta epizoda prati život i priključenija Vuka Palibrka, koji se istakao kao velika nada autorske strip scene još od malih nogu. Njegov jednostavan, linijski i sveden crtež odiše humorom, a česta ironija najčešće je usmerena prema samome sebi.

Učešće Radio-televizije Srbije u manifestaciji Dani evropske baštine 2022 Ljudi jednostavno obožavaju zvuk - Manifestacija Dani evropske baštine već 20 godina svake jeseni oživi u Beogradu, mnoštvom programa uspe da odgovori na zadatu temu i svrsta nas u raznolikost nasleđa, kultura, običaja sveukupne baštine evropskih naroda. Naša kuća je odškrinula vrata Radio Beograda i promocijom knjige ,,Škola zvuka" prikazala prošlost, sadašnjost i budućnost sopstvenog zvuka kao kulturnog nasleđa koje baštini.

Uživajte u emisiji u kojoj se promoviše klasična muzika i mladi ljudi koji su se ostvarili u ovoj oblasti. Nastupaju poznati solisti, ansambli i orkestri. Voditelji emisije su Silvana Grujić i Aleksandar Peković.

Boris Miljković je temu kreativnih industrija, popularne sintagme današnjice, obradio u razgovoru, primerima i osvrtima - snimljenim na apstraktnim mestima, od indiferentnog, belog studija do neobičnih toponima koji izgledaju kao neprekinuti tok stvaranja, od samog početka nastanka Zemlje, gejzira, vulkana. U seriji će učestvovati zanimljivi sagovornici i, važno je reći, veliki autori iz svojih oblasti - muzičari, kompozitori, fotografi, reditelji, kreativni direktori, pesnici, arhitekte i dizajneri, koji će pokušati da objasne, ocene i postave ovu sasvim modernu disciplinu - kreativne industrije. Tako će sa naratorom, pored Milene Dragičević Šešić, kroz seriju poći i Slobodan Šijan, Nebojša Babić, LP Duo, Nenad Radujević, Mia David, Marko Đorđević, tim Nordeusa, Maja Uzelac, Ivan Medenica, Radmila Petrović...

Poslednja decenija 12. i prve decenije 13. veka bile su jedinstveno razdoblje u istoriji Srba. U tako kratkom periodu obavljeni su državni i crkveni poslovi od presudnog značaja, sa dalekosežnim posledicama. Proširena je teritorija srpskih zemalja, za vladavine velikog župana Stefana Nemanje stečena je samostalnost, odnosno državotvornost, stvoreno je važno duhovno uporište na Svetoj Gori - Hilandar, za vladavine Stefana Prvovenčanog dobijena je kruna i stečena crkvena samostalnost ili autokefalija. Nomokanonom, ili Zakonopravilom, utemeljen je crkveno-pravni poredak, formirana je mreža pravoslavnih episkopija i parohija. Idejni tvorac tog vizionarskog državotvornog projekta bio je Sveti Sava, objašnjava dr Danica Popović, istoričar umetnosti.

Jugoslovenska i holivudska karijera, odlazak i povratak u domovinu. Slava, prekretnice, nedoumice i nerazumevanja. Silom prilika, usred rata u bivšoj Jugoslaviji, jedna od glumačkih ikona te zemlje u plamenu, Rade Šerbedžija, bio je prinuđen da se iz domovine otisne u pečalbu, trbuhom za kruhom. Kao što će i sam priznati u ovom razgovoru, nije baš bio u idealnim godinama da, na stranom jeziku, iznova započinje umetničku karijeru. Između ostalog, Šerbedžija objašnjava u čemu je tajna glumačkog udvajanja i transformacije, ko su mu bili omiljeni partneri u pozorištu i na filmu. Govori o svojim dilemama, mukama, nedoumicama i radostima. Ekskluzivno za ovu priliku, otkriva kakva je pometnja nastala kada je u dvorištu svoje kuće u Los Anđelesu pripremao jagnje na ražnju za svoje prijatelje iz šou-biznisa... Razgovor je snimljen je na Brionima, u ambijentu egzotičnog ostrvlja, na kraju još jedne sezone Pozorišta Ulisis.

Grupa Naked vredno, pažljivo i dosledno gradi svoj muzički svet tokom skoro dvadeset godina postojanja. U žanru world music oni neumorno stvaraju, a svoj bogat opus predstavili su na koncertu u Domu Omladine. Naked je kvintet u kom nastupaju ostvareni i posvećeni muzičari: Branoslav Radojković, Goran Milošević, Đorđe Mijušković, Rastko Uzunović i Đorđe Kujundžić.

Snimak koncerta kojim je 10. maja ove godine otvoren beogradski Gitar art festival, a na kojem su nastupili dvojica izuzetnih muzičara - Jamandu Kosta iz Brazila i Antonioa Zambužo iz Portugala.

Uzbudljivi dokumentarni film "U moru", prati tri žene iz različitih društvenih i kulturnih sredina, među kojima su četvorostruka irska šampionka u surfovanju, Iski Briton, i dve iranske sportistkinje, Mona Seradži i Šalu Jasini. One odlučuju da predstave surf kulturu i sport duž iranske obale Indijskog okeana i kreću na hrabro putovanje koje će izazivati ustaljene norme i pokušati da osnaži žene kroz ovaj uzbudljiv sport. Montažu ovog filma potpisuje poznati reditelj Bahman Kiarostami, sin legendarnog iranskog reditelja Abasa Kiarostamija.

Četvrta epizoda prati život i priključenija Vuka Palibrka, koji se istakao kao velika nada autorske strip scene još od malih nogu. Njegov jednostavan, linijski i sveden crtež odiše humorom, a česta ironija najčešće je usmerena prema samome sebi.

Učešće Radio-televizije Srbije u manifestaciji Dani evropske baštine 2022 Ljudi jednostavno obožavaju zvuk - Manifestacija Dani evropske baštine već 20 godina svake jeseni oživi u Beogradu, mnoštvom programa uspe da odgovori na zadatu temu i svrsta nas u raznolikost nasleđa, kultura, običaja sveukupne baštine evropskih naroda. Naša kuća je odškrinula vrata Radio Beograda i promocijom knjige ,,Škola zvuka" prikazala prošlost, sadašnjost i budućnost sopstvenog zvuka kao kulturnog nasleđa koje baštini.

Uživajte u emisiji u kojoj se promoviše klasična muzika i mladi ljudi koji su se ostvarili u ovoj oblasti. Nastupaju poznati solisti, ansambli i orkestri. Voditelji emisije su Silvana Grujić i Aleksandar Peković.

Boris Miljković je temu kreativnih industrija, popularne sintagme današnjice, obradio u razgovoru, primerima i osvrtima - snimljenim na apstraktnim mestima, od indiferentnog, belog studija do neobičnih toponima koji izgledaju kao neprekinuti tok stvaranja, od samog početka nastanka Zemlje, gejzira, vulkana. U seriji će učestvovati zanimljivi sagovornici i, važno je reći, veliki autori iz svojih oblasti - muzičari, kompozitori, fotografi, reditelji, kreativni direktori, pesnici, arhitekte i dizajneri, koji će pokušati da objasne, ocene i postave ovu sasvim modernu disciplinu - kreativne industrije. Tako će sa naratorom, pored Milene Dragičević Šešić, kroz seriju poći i Slobodan Šijan, Nebojša Babić, LP Duo, Nenad Radujević, Mia David, Marko Đorđević, tim Nordeusa, Maja Uzelac, Ivan Medenica, Radmila Petrović...

Poslednja decenija 12. i prve decenije 13. veka bile su jedinstveno razdoblje u istoriji Srba. U tako kratkom periodu obavljeni su državni i crkveni poslovi od presudnog značaja, sa dalekosežnim posledicama. Proširena je teritorija srpskih zemalja, za vladavine velikog župana Stefana Nemanje stečena je samostalnost, odnosno državotvornost, stvoreno je važno duhovno uporište na Svetoj Gori - Hilandar, za vladavine Stefana Prvovenčanog dobijena je kruna i stečena crkvena samostalnost ili autokefalija. Nomokanonom, ili Zakonopravilom, utemeljen je crkveno-pravni poredak, formirana je mreža pravoslavnih episkopija i parohija. Idejni tvorac tog vizionarskog državotvornog projekta bio je Sveti Sava, objašnjava dr Danica Popović, istoričar umetnosti.

Jugoslovenska i holivudska karijera, odlazak i povratak u domovinu. Slava, prekretnice, nedoumice i nerazumevanja. Silom prilika, usred rata u bivšoj Jugoslaviji, jedna od glumačkih ikona te zemlje u plamenu, Rade Šerbedžija, bio je prinuđen da se iz domovine otisne u pečalbu, trbuhom za kruhom. Kao što će i sam priznati u ovom razgovoru, nije baš bio u idealnim godinama da, na stranom jeziku, iznova započinje umetničku karijeru. Između ostalog, Šerbedžija objašnjava u čemu je tajna glumačkog udvajanja i transformacije, ko su mu bili omiljeni partneri u pozorištu i na filmu. Govori o svojim dilemama, mukama, nedoumicama i radostima. Ekskluzivno za ovu priliku, otkriva kakva je pometnja nastala kada je u dvorištu svoje kuće u Los Anđelesu pripremao jagnje na ražnju za svoje prijatelje iz šou-biznisa... Razgovor je snimljen je na Brionima, u ambijentu egzotičnog ostrvlja, na kraju još jedne sezone Pozorišta Ulisis.

Grupa Naked vredno, pažljivo i dosledno gradi svoj muzički svet tokom skoro dvadeset godina postojanja. U žanru world music oni neumorno stvaraju, a svoj bogat opus predstavili su na koncertu u Domu Omladine. Naked je kvintet u kom nastupaju ostvareni i posvećeni muzičari: Branoslav Radojković, Goran Milošević, Đorđe Mijušković, Rastko Uzunović i Đorđe Kujundžić.

Snimak koncerta kojim je 10. maja ove godine otvoren beogradski Gitar art festival, a na kojem su nastupili dvojica izuzetnih muzičara - Jamandu Kosta iz Brazila i Antonioa Zambužo iz Portugala.

Uzbudljivi dokumentarni film "U moru", prati tri žene iz različitih društvenih i kulturnih sredina, među kojima su četvorostruka irska šampionka u surfovanju, Iski Briton, i dve iranske sportistkinje, Mona Seradži i Šalu Jasini. One odlučuju da predstave surf kulturu i sport duž iranske obale Indijskog okeana i kreću na hrabro putovanje koje će izazivati ustaljene norme i pokušati da osnaži žene kroz ovaj uzbudljiv sport. Montažu ovog filma potpisuje poznati reditelj Bahman Kiarostami, sin legendarnog iranskog reditelja Abasa Kiarostamija.

Trezor pažljivo okuplja arhivske emisije oko tematskih celina, a posebnom opremom predstavlja nov autorski, kritički pristup odabranoj temi, žanru ili samom mediju. Nova oprema podrazumeva potpunu informaciju o emisiji i autorima, komentare i svedočenje učesnika, ocene i analize eksperata iz oblasti medija, delimičnu rekonstrukciju nesačuvanih emisija ili serija. Specijali Trezora pokazuju kako se pravi televizijski program, koji tehnički i programski sektori učestvuju u pripremi i realizaciji emisije, koliko rezultat emisije zavisi od dobro usaglašenog timskog rada. Trezor jedna od delatnosti Redakcije za istoriografiju Televizije Beograd koja radi na prikupljanju, sistematizaciji, arhiviranju i plasiranju građe za istoriju Televizije Beograd-RTS i pripremi Muzeja televizije.

Serijal Prag i srpski slikari Nenada Ognjenovića, snimljen je 2012. godine, a nastao je kao rezultat zajedničkog rada češko-srpske filmske produkcije. Reč je o višegodišnjem projektu, koji istražuje značaj uticaja Akademije likovnih umetnosti u Pragu na razvoj srpskog slikarstva.

Povod za razgovor sa pesnikinjom Anom Ristović jeste njena aktuelna pesnička knjiga sažetog naslova - ,,Tu".

Hercegovina i poezija rodno su mesto Gojka Đoga i Rajka Petrova Noga. Njihove pesme kreću se, više od pola veka, stazom "Boga istinoga". One su pamtivek tamnog vilajeta, tamnice naroda, vunenih vremena.

Jedva četiri hiljade petsto ljudi naseljava obalu Istočnog Grenlanda dugu 20.000 kilometara. To je jedan od najređe naseljenih krajolika naše planete.

Emisija koja gledaocima objašnjava sve iz geološke prošlosti bivše Jugoslavije. U emisiji se koriste istorijske činjenice i različiti izvori, a prati se geološki razvitak zemlje od davnih vremena.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Beogradska filharmonija je 20. juna prošle godine u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine obeležila značajan jubilej - 100 godina postojanja.

Kada žena arhitekta pobedi desetine kolega na konkursu - to je neuobičajeno. Ali kada se to dogodi 1957. godine i kada posao projektovanja aerodroma "Beograd" preuzmu četiri arhitektkinje, onda one postanu prava atrakcija. One su: Dušanka Menegelo Aćimović, Vesna Matičević i Sofija Paligorić Nenadović. Aerodrom "Nikola Tesla" u Surčinu nedavno je proslavio 60. rođendan, a one su dobile nagradu za životno delo "Jelisaveta Načić", kojom je posthumno odlikovana i njihova koleginica Nada Filipon Trbojević.

,,Koža" je priča o muzičaru, bivšem narkomanu i dileru droge kome je ime Slobodan Milošević i koji, nakon višegodišnjeg izdržavanja zatvorske kazne zbog šverca dvadeset kilograma kokaina u Holandiju, biva pušten na slobodu iz zatvora u Hagu.

Ko su naše dive? Šta znači biti diva i šta jedna operska pevačica treba da poseduje, da bismo je smatrali divom? U novoj epizodi serijala Zlatni vek, Narator se susreće sa svojim koleginicama, operskim umetnicama koje su izgradile zavidne karijere i ostvarile veliki uspeh, kako na ovdašnjim, tako i međunarodnim scenama.

O tome kako izgleda odrastanje u okruženju beogradskih nadrealista i kako se odlučio za studije psihologije govori akademik Aleksandar Kostić. Shvatio je da je razumevanje kako naš um obrađuje naš jezik i gramatiku ono što želi da radi. I dan danas se bavi time. Iz ugla dekana Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sumira rezultate primene Zakona o visokom obrazovanju u skladu sa Bolonjskom deklaracijom. Akademik Aleksandar Kostić kao upravnik vodi nas kroz Audio - vizuelni arhiv i centar za digitalizaciju Srpske akademije nauka i umetnosti. Jer u njegovom fokusu trenutno je Arhiv.