U cilju afirmacije i popularizacije domaće kulturne scene kojoj se u medijima ne posvećuje dostojna pažnja, kulturni magazin Art-erija svakog radnog dana donosi najaktuelnije događaje iz umetnosti i kulture grada i pokrajine, ali im i ide u susret najavama, razgovorima sa uticajnim gostima, akterima najvažnijih dnevnih zbivanja. Takođe, i tematski pristupa i obrađuje vazne pojave i segmente savremenog stvaralaštva u domenu književnosti, pozorišta, likovnosti, filma, muzike, arhitekture, muzeologije. Progovara se o festivalima, uspesima i gostovanjima umetnika kod nas i u svetu, obeležavamo godišnjice i važne datume nacionalne kulture, sabiramo vesti dana kod nas i u svetu, preporučujemo i ukazujemo na vredne poduhvate, a poseban prostor posvećujemo aktivnostima oko pripreme Novog Sada za evropsku prestonicu kulture. Na jednom mestu najširi auditorijum dobija sliku kulture tokom dana.

U cilju afirmacije i popularizacije domaće kulturne scene kojoj se u medijima ne posvećuje dostojna pažnja, kulturni magazin Art-erija svakog radnog dana donosi najaktuelnije događaje iz umetnosti i kulture grada i pokrajine, ali im i ide u susret najavama, razgovorima sa uticajnim gostima, akterima najvažnijih dnevnih zbivanja. Takođe, i tematski pristupa i obrađuje vazne pojave i segmente savremenog stvaralaštva u domenu književnosti, pozorišta, likovnosti, filma, muzike, arhitekture, muzeologije. Progovara se o festivalima, uspesima i gostovanjima umetnika kod nas i u svetu, obeležavamo godišnjice i važne datume nacionalne kulture, sabiramo vesti dana kod nas i u svetu, preporučujemo i ukazujemo na vredne poduhvate, a poseban prostor posvećujemo aktivnostima oko pripreme Novog Sada za evropsku prestonicu kulture. Na jednom mestu najširi auditorijum dobija sliku kulture tokom dana.

U cilju afirmacije i popularizacije domaće kulturne scene kojoj se u medijima ne posvećuje dostojna pažnja, kulturni magazin Art-erija svakog radnog dana donosi najaktuelnije događaje iz umetnosti i kulture grada i pokrajine, ali im i ide u susret najavama, razgovorima sa uticajnim gostima, akterima najvažnijih dnevnih zbivanja. Takođe, i tematski pristupa i obrađuje vazne pojave i segmente savremenog stvaralaštva u domenu književnosti, pozorišta, likovnosti, filma, muzike, arhitekture, muzeologije. Progovara se o festivalima, uspesima i gostovanjima umetnika kod nas i u svetu, obeležavamo godišnjice i važne datume nacionalne kulture, sabiramo vesti dana kod nas i u svetu, preporučujemo i ukazujemo na vredne poduhvate, a poseban prostor posvećujemo aktivnostima oko pripreme Novog Sada za evropsku prestonicu kulture. Na jednom mestu najširi auditorijum dobija sliku kulture tokom dana.

Kako poljoprivredu pretvoriti u agrobiznis? Kako opstati na domaćoj pijaci? Kako se poljoprivredom bave u našem okruženju? Agrodnevnik - ekskluzivna dnevna emisija o poljoprivredi svakog radnog dana na RTV1.

Kako poljoprivredu pretvoriti u agrobiznis? Kako opstati na domaćoj pijaci? Kako se poljoprivredom bave u našem okruženju? Agrodnevnik - ekskluzivna dnevna emisija o poljoprivredi svakog radnog dana na RTV1.

Kako poljoprivredu pretvoriti u agrobiznis? Kako opstati na domaćoj pijaci? Kako se poljoprivredom bave u našem okruženju? Agrodnevnik - ekskluzivna dnevna emisija o poljoprivredi svakog radnog dana na RTV1.

Emisija 5kazanje donosi nove velike priče malih ljudi. Autor Bora Otić gledaocima će i ovog puta ponuditi nadahnute ispovesti stvarnog čoveka koji je zbog svog hobija, autentičnosti i neobičnosti ličnog života zanimljiviji od blaziranih priča koje tako često plasiraju mejnstrim mediji. Pritom će etnička raznovrsnost Vojvodine i ovog puta vešto biti upotrebljena kako bi se predstavilo i naglasilo bogastvo jezika, običaja i ljudi. Ova je emisija oslobođena uslovljenosti globalnim trendovima, bez "retuša" komercijalizovane korporativne estetike, pravljena među publikom, o publici i za publiku, a gledaoci će i večeras moći da pogledaju pet odvojenih priloga - petkazanja, između kojih će SMS-om i imejlom biti u prilici da se uključe u program i daju predloge šta treba snimiti i da na taj način odrede lokaciju i sadržaj narednih epizoda. Gledaoci pišu, pozivaju, predlažu teme i aktivno učestvuju u kreiranju sadržaja emisije, SMS-om na +381-64-819-50-72 ili imejlom na 5kazanje@gmail.com.

Emisija 5kazanje donosi nove velike priče malih ljudi. Autor Bora Otić gledaocima će i ovog puta ponuditi nadahnute ispovesti stvarnog čoveka koji je zbog svog hobija, autentičnosti i neobičnosti ličnog života zanimljiviji od blaziranih priča koje tako često plasiraju mejnstrim mediji. Pritom će etnička raznovrsnost Vojvodine i ovog puta vešto biti upotrebljena kako bi se predstavilo i naglasilo bogastvo jezika, običaja i ljudi. Ova je emisija oslobođena uslovljenosti globalnim trendovima, bez "retuša" komercijalizovane korporativne estetike, pravljena među publikom, o publici i za publiku, a gledaoci će i večeras moći da pogledaju pet odvojenih priloga - petkazanja, između kojih će SMS-om i imejlom biti u prilici da se uključe u program i daju predloge šta treba snimiti i da na taj način odrede lokaciju i sadržaj narednih epizoda. Gledaoci pišu, pozivaju, predlažu teme i aktivno učestvuju u kreiranju sadržaja emisije, SMS-om na +381-64-819-50-72 ili imejlom na 5kazanje@gmail.com.

Emisija 5kazanje donosi nove velike priče malih ljudi. Autor Bora Otić gledaocima će i ovog puta ponuditi nadahnute ispovesti stvarnog čoveka koji je zbog svog hobija, autentičnosti i neobičnosti ličnog života zanimljiviji od blaziranih priča koje tako često plasiraju mejnstrim mediji. Pritom će etnička raznovrsnost Vojvodine i ovog puta vešto biti upotrebljena kako bi se predstavilo i naglasilo bogastvo jezika, običaja i ljudi. Ova je emisija oslobođena uslovljenosti globalnim trendovima, bez "retuša" komercijalizovane korporativne estetike, pravljena među publikom, o publici i za publiku, a gledaoci će i večeras moći da pogledaju pet odvojenih priloga - petkazanja, između kojih će SMS-om i imejlom biti u prilici da se uključe u program i daju predloge šta treba snimiti i da na taj način odrede lokaciju i sadržaj narednih epizoda. Gledaoci pišu, pozivaju, predlažu teme i aktivno učestvuju u kreiranju sadržaja emisije, SMS-om na +381-64-819-50-72 ili imejlom na 5kazanje@gmail.com.

"Dobro jutro, Vojvodino"! Da vam dan počne uz osmeh, korisne informacije i zanimljive priče, gledajte Jutarnji program Radio-televizije Vojvodine.

"Dobro jutro, Vojvodino"! Da vam dan počne uz osmeh, korisne informacije i zanimljive priče, gledajte Jutarnji program Radio-televizije Vojvodine.

Prenos 9. sednice Skupštine AP Vojvodine na kojoj će se raspravljati o pitanjima koja su važna za funkcionisanje pokrajine.

Prenos 9. sednice Skupštine AP Vojvodine na kojoj će se raspravljati o pitanjima koja su važna za funkcionisanje pokrajine.

Aktuelne teme iz oblasti politike, društva i ekonomije, uz korisne servisne informacije. Pregled najnovijih vesti iz zemlje i sveta za osobe sa oštećenim sluhom.

Zaronite u bogatstvo, čaroliju i lepotu nekih od najimpresivnijih svetskih odredišta. Otkrijte njihova prirodna čuda i spomenike, kulturna bogatstva i krajolike.

Informativni program RTV Vojvodine. Aktuelne teme iz oblasti politike, društva i ekonomije, uz korisne servisne informacije koje se odnose na ovo područje. Pratite najnovije vesti na kanalu Radio-televizije Vojvodina.

Novinari i saradnici Informativnog programa trude se da i danas, kao i pre tridesetak godina, zabeleže najaktuelnije događaje sa prostora Vojvodine i Srbije.

Ovo je priča o životu dečaka, rođenog u Parizu, koji živi u sirotištu u radničkoj četvrti. On dobija šansu da upozna svet iza zidina sirotišta kada ga usvoji bračni par koji živi u šumi.

Emisija "Vreme je za RTV" ulepšavaće vam svaki radni dan.

Informativni program RTV Vojvodine. Aktuelne teme iz oblasti politike, društva i ekonomije, uz korisne servisne informacije koje se odnose na ovo područje. Pratite najnovije vesti na kanalu Radio-televizije Vojvodina.

Informativni program RTV Vojvodine. Aktuelne teme iz oblasti politike, društva i ekonomije, uz korisne servisne informacije koje se odnose na ovo područje. Pratite najnovije vesti na kanalu Radio-televizije Vojvodina.

Emisija "Vreme je za RTV" ulepšavaće vam svaki radni dan.

Emisija 5kazanje donosi nove velike priče malih ljudi. Autor Bora Otić gledaocima će i ovog puta ponuditi nadahnute ispovesti stvarnog čoveka koji je zbog svog hobija, autentičnosti i neobičnosti ličnog života zanimljiviji od blaziranih priča koje tako često plasiraju mejnstrim mediji. Pritom će etnička raznovrsnost Vojvodine i ovog puta vešto biti upotrebljena kako bi se predstavilo i naglasilo bogastvo jezika, običaja i ljudi. Ova je emisija oslobođena uslovljenosti globalnim trendovima, bez "retuša" komercijalizovane korporativne estetike, pravljena među publikom, o publici i za publiku, a gledaoci će i večeras moći da pogledaju pet odvojenih priloga - petkazanja, između kojih će SMS-om i imejlom biti u prilici da se uključe u program i daju predloge šta treba snimiti i da na taj način odrede lokaciju i sadržaj narednih epizoda. Gledaoci pišu, pozivaju, predlažu teme i aktivno učestvuju u kreiranju sadržaja emisije, SMS-om na +381-64-819-50-72 ili imejlom na 5kazanje@gmail.com.

Emisija 5kazanje donosi nove velike priče malih ljudi. Autor Bora Otić gledaocima će i ovog puta ponuditi nadahnute ispovesti stvarnog čoveka koji je zbog svog hobija, autentičnosti i neobičnosti ličnog života zanimljiviji od blaziranih priča koje tako često plasiraju mejnstrim mediji. Pritom će etnička raznovrsnost Vojvodine i ovog puta vešto biti upotrebljena kako bi se predstavilo i naglasilo bogastvo jezika, običaja i ljudi. Ova je emisija oslobođena uslovljenosti globalnim trendovima, bez "retuša" komercijalizovane korporativne estetike, pravljena među publikom, o publici i za publiku, a gledaoci će i večeras moći da pogledaju pet odvojenih priloga - petkazanja, između kojih će SMS-om i imejlom biti u prilici da se uključe u program i daju predloge šta treba snimiti i da na taj način odrede lokaciju i sadržaj narednih epizoda. Gledaoci pišu, pozivaju, predlažu teme i aktivno učestvuju u kreiranju sadržaja emisije, SMS-om na +381-64-819-50-72 ili imejlom na 5kazanje@gmail.com.

Emisija koja će vam doneti potpuno novi ugao gledanja na Vojvodinu! Donosimo vam priče o vojvođanskim gradovima i selima i živopisnim stanovnicima koji u njima žive.

Kako poljoprivredu pretvoriti u agrobiznis? Kako opstati na domaćoj pijaci? Kako se poljoprivredom bave u našem okruženju? Agrodnevnik - ekskluzivna dnevna emisija o poljoprivredi svakog radnog dana na RTV1.

Televizijski magazin "Srpski ekran" je emisija koja se realizuje pri Mađarskom javnom informativnom servisu, a reemituje se na prvom programu naše televizije.

Televizijski magazin "Srpski ekran" je emisija koja se realizuje pri Mađarskom javnom informativnom servisu, a reemituje se na prvom programu naše televizije.

Kultni serijal "Državni posao" vodi nas u kancelariju jedne nepostojeće državne firme, gde će nas upoznati sa trojicom karakterističnih likova i njihovim kratkim, duhovitim komentarima i opaskama na sve moguće teme koje nas okružuju. Njihovi satirični razgovori će nas zabaviti i nasmejati do suza, ali ćemo se sigurno nad njima i zamisliti. Ideja serijala je da dok akteri na duhovit način komentarišu aktuelna zbivanja, nas nasmeju i podstaknu na razmišljanje.

Kultni serijal "Državni posao" vodi nas u kancelariju jedne nepostojeće državne firme, gde će nas upoznati sa trojicom karakterističnih likova i njihovim kratkim, duhovitim komentarima i opaskama na sve moguće teme koje nas okružuju. Njihovi satirični razgovori će nas zabaviti i nasmejati do suza, ali ćemo se sigurno nad njima i zamisliti. Ideja serijala je da dok akteri na duhovit način komentarišu aktuelna zbivanja, nas nasmeju i podstaknu na razmišljanje.

U "Mementu" autora Milana Nikodijevića, čućemo priče o ljudima, događajima i presudnim uticajima na život i karijere cenjenih sagovornika.

U primorskom selu, u Crnoj Gori, živi Periša. On ima ugostiteljski objekat, ćerku Olgu koju sam odgaja i ženu Svetlanu koja je nestala pod misterioznim okolnostima. Periša ima i dug Milutinu, lokalcu poznatijem kao Zver. U istom primorskom mestu, sa njima živi i sa njihovom pričom se prepliće čitav niz likova i porodičnih i mračnih tajni, priviđenja, slovenskih bogova i legendi. A legenda? Legenda kaže da more svake godine uzima svoj dug - sedam ljudi, sedam žrtava onome što je početak i kraj svega, izvor života i opstanka.

U primorskom selu, u Crnoj Gori, živi Periša. On ima ugostiteljski objekat, ćerku Olgu koju sam odgaja i ženu Svetlanu koja je nestala pod misterioznim okolnostima. Periša ima i dug Milutinu, lokalcu poznatijem kao Zver. U istom primorskom mestu, sa njima živi i sa njihovom pričom se prepliće čitav niz likova i porodičnih i mračnih tajni, priviđenja, slovenskih bogova i legendi. A legenda? Legenda kaže da more svake godine uzima svoj dug - sedam ljudi, sedam žrtava onome što je početak i kraj svega, izvor života i opstanka.

Pratite informacije o najnovijim vremenskim uslovima i prognozu za određeno područje grada, države, kontinenta ili celog sveta za narednih nekoliko dana.

Pratite informacije o najnovijim vremenskim uslovima i prognozu za određeno područje grada, države, kontinenta ili celog sveta za narednih nekoliko dana.

Novinari i saradnici Informativnog programa trude se da i danas, kao i pre tridesetak godina, zabeleže najaktuelnije događaje sa prostora Vojvodine i Srbije.

Emisijom "Pravi ugao" RTV Vojvodine nastavlja serijal aktuelnih razgovora i ostavlja studio otvorenim za dijalog i sučeljavanje različitih stavova, koje će, nadamo se, prihvatiti svi relevantni akteri naše političke, društvene i kulturne scene.

Saznajte. Pitajte. Gledajte. Nove Razglednice, od ponedeljka do petka u terminu od 18.00 časova, na Prvom programu RTV. Telefon otvoren za vas je 021/210-16-03, a možete nam i pisati na mejl adresu razglednice@rtv.rs. Poslednjeg petka u mesecu u terminu Razglednica možete pogledati specijalnu emisiju "Grad i mi", u kojoj o aktuelnim novosadskim temama razgovaramo sa gradonačelnikom Milošem Vučevićem.

2. ABA liga je liga drugog stepena regionalne košarkaške ABA lige. U ligi učestvuje 12 ekipa koje nakon dvokružnog sistema utakmica traže put prema četiri najbolje ekipe i plasman na fajnal for. Svrha ABA 2. lige je omogućiti manjim košarkaškim sredinama takmičenje sa jačom regionalnom konkurencijom.

2. ABA liga je liga drugog stepena regionalne košarkaške ABA lige. U ligi učestvuje 12 ekipa koje nakon dvokružnog sistema utakmica traže put prema četiri najbolje ekipe i plasman na fajnal for. Svrha ABA 2. lige je omogućiti manjim košarkaškim sredinama takmičenje sa jačom regionalnom konkurencijom.

Prvi servis je prva srpska pseudodokumentarna serija. Prvi put je emitovana 2016. godine i do sada beleži preko 200 snimljenih epizoda. Radnja serije se odvija u maloj automehaničarskoj radionici u vlasništvu Hranislava Đrića koji uz pomoć svog šegrta Mikice pokušava da vodi posao u servisu. Njegova želja da što manje radi je direktno proporcijalna troškovima koji se svakodnevno gomilaju. Uz nesebičnu podršku supruge Kaće i pomoć auto dilera Safeta Hranislav pokušava da se popne na zdravu granu i počne da posluje legalno. Problem je u tome što ni jedna grana ne može da podnese težinu njegovih poslovnih poduhvata. Uprkos činjenici da svaki biznis plan ove trojke završi u kanalu, njihovo neodustajanje stvara niz komičnih situacija. Sa druge stane, sposobnost aktera da se kao mačke dočekaju na noge i poput ptice Feniksa ponovo rode čine ovu seriju neodoljivo zabavnom. Pored glavnih likova serija obiluje zanimljivim epizodistima od kojih se posebno ističu likovi Stojana Savića, Bosiljka, Baneta i nenadmašnog Elektro Lazija. Ovaj alanfordovski univerzum koji umesto "Cvijećarnice" kao centar zbivanja ima automehaničarsku radnju i koji je zabeležio ogromnu popularnost na Ju-Tjubu, konačno dobija i svoj televizijski život na Radio-televiziji Vojvodine.

Kultni serijal "Državni posao" vodi nas u kancelariju jedne nepostojeće državne firme, gde će nas upoznati sa trojicom karakterističnih likova i njihovim kratkim, duhovitim komentarima i opaskama na sve moguće teme koje nas okružuju. Njihovi satirični razgovori će nas zabaviti i nasmejati do suza, ali ćemo se sigurno nad njima i zamisliti. Ideja serijala je da dok akteri na duhovit način komentarišu aktuelna zbivanja, nas nasmeju i podstaknu na razmišljanje.

Čika Keka je Panonski mornar bez Panonskog mora i broda koji sedi na tavanu i deci priča priče iz vremena dok je još plovio Panonskim morem. Pričajući deci priče on decu ubeđuje da ne spavaju ali svi njegovi argumenti su u stvari da deca treba da spavaju. Njegove priče su poučne i svaka priča u sebi sadrži jednu pesmicu i jednu zagonetku vezanu za temu priče. U svojim pričama on rasteruje deci strah od zubara, objašnjava zašto teba nositi naočare, brine se o ekologiji, priča deci o drugarstvu, priča o značaju zdrave hrane a sve to jezikom koji je razumljiv deci... Čika Kekin najbolji prijatelj je Profesor Arkadije a u svojim pričama on se druži sa ocem Kristofera Kolumba, Čika Jovom Zmajem, Rakom Kleštalom, Kapetanom Kukom, Velikom Panonskom Ajkulom, Kapetanom Užinkom, Divovima, Kraljem Arturom...

Budite u toku sa najvažnijim i najaktuelnijim vestima iz naše zemlje i sveta uz informativni program Radio-televizije Srbije.

Kultni serijal "Državni posao" vodi nas u kancelariju jedne nepostojeće državne firme, gde će nas upoznati sa trojicom karakterističnih likova i njihovim kratkim, duhovitim komentarima i opaskama na sve moguće teme koje nas okružuju. Njihovi satirični razgovori će nas zabaviti i nasmejati do suza, ali ćemo se sigurno nad njima i zamisliti. Ideja serijala je da dok akteri na duhovit način komentarišu aktuelna zbivanja, nas nasmeju i podstaknu na razmišljanje.

2. ABA liga je liga drugog stepena regionalne košarkaške ABA lige. U ligi učestvuje 12 ekipa koje nakon dvokružnog sistema utakmica traže put prema četiri najbolje ekipe i plasman na fajnal for. Svrha ABA 2. lige je omogućiti manjim košarkaškim sredinama takmičenje sa jačom regionalnom konkurencijom.

Zoran Panović sa gostima komentariše burnu političku nedelju koja je za nama i odjeke aktuelnih događaja u medijima.

Zoran Panović sa gostima komentariše burnu političku nedelju koja je za nama i odjeke aktuelnih događaja u medijima.

U primorskom selu, u Crnoj Gori, živi Periša. On ima ugostiteljski objekat, ćerku Olgu koju sam odgaja i ženu Svetlanu koja je nestala pod misterioznim okolnostima. Periša ima i dug Milutinu, lokalcu poznatijem kao Zver. U istom primorskom mestu, sa njima živi i sa njihovom pričom se prepliće čitav niz likova i porodičnih i mračnih tajni, priviđenja, slovenskih bogova i legendi. A legenda? Legenda kaže da more svake godine uzima svoj dug - sedam ljudi, sedam žrtava onome što je početak i kraj svega, izvor života i opstanka.

Zoran Panović sa gostima komentariše burnu političku nedelju koja je za nama i odjeke aktuelnih događaja u medijima.

Pored naše centralne informativne emisije, Dnevnika u 17 sati, redakcija Informativnog programa priprema i realizuje "Vojvođanski dnevnik" čiji je termin emitovanja u 22 sata na Prvom kanalu Radio-televizije Vojvodine. U toj polusatnoj emisiji možete videti informativni sažetak dana na domaćoj i međunarodnoj sceni, a najviše prostora zauzimaju svakako aktuelne teme i zanimljivi događaji iz Vojvodine. Smatramo da nam je, kao javnom servisu Vojvodine, zadatak i obaveza da dešavanja u ovom regionu, preko našeg kanala, postanu dostupna širem gledalištu. Zahvaljujući dopisničkoj mreži, brzom reagovanju i saradnji sa institucijama, ali i građanima - našim gledaocima, plasiramo vesti, izveštaje i reportaže iz različitih oblasti - privrede, poljoprivrede, politike, kulture, sporta, međuetničkih odnosa, ljudskih prava i dr.

Ovo je emisija u kojoj možete da saznate kako da zaštitite svoje poljoprivredne kulture i da dobijete precizne i pravovremene informacije. "Zelena prognoza" emituje se na programu RTV.

Ovo je emisija u kojoj možete da saznate kako da zaštitite svoje poljoprivredne kulture i da dobijete precizne i pravovremene informacije. "Zelena prognoza" emituje se na programu RTV.

Najvažnije teme politike, analiza i kritike istih, mišljenja i izlaganja političkih ličnosti, pogledajte u emisiji "Stranačka hronika".

U cilju afirmacije i popularizacije domaće kulturne scene kojoj se u medijima ne posvećuje dostojna pažnja, kulturni magazin Art-erija svakog radnog dana donosi najaktuelnije događaje iz umetnosti i kulture grada i pokrajine, ali im i ide u susret najavama, razgovorima sa uticajnim gostima, akterima najvažnijih dnevnih zbivanja. Takođe, i tematski pristupa i obrađuje vazne pojave i segmente savremenog stvaralaštva u domenu književnosti, pozorišta, likovnosti, filma, muzike, arhitekture, muzeologije. Progovara se o festivalima, uspesima i gostovanjima umetnika kod nas i u svetu, obeležavamo godišnjice i važne datume nacionalne kulture, sabiramo vesti dana kod nas i u svetu, preporučujemo i ukazujemo na vredne poduhvate, a poseban prostor posvećujemo aktivnostima oko pripreme Novog Sada za evropsku prestonicu kulture. Na jednom mestu najširi auditorijum dobija sliku kulture tokom dana.

Nakon otkrića beživotnog tela na mostu između Danske i Švedske, tačno na granici, danski inspektor Martin Rode i švedska inspektorka Saga Noren moraju da dele nadležnost i da zajedno rade na pronalaženju ubice. U toku istrage postaje jasno da je ovo najkomplikovaniji slučaj, sa kojim su se susrele policije ove dve države.

Nakon otkrića beživotnog tela na mostu između Danske i Švedske, tačno na granici, danski inspektor Martin Rode i švedska inspektorka Saga Noren moraju da dele nadležnost i da zajedno rade na pronalaženju ubice. U toku istrage postaje jasno da je ovo najkomplikovaniji slučaj, sa kojim su se susrele policije ove dve države.

Macan, Ceger, Nina i Medena rade kao stjuardi u jednoj domaćoj avio-kompaniji. Tokom letova upadaju u različite avanture i upoznaju živopisne putnike koji često imaju neobične zahteve. Uprkos čestim nesuglasicama, stjuardi i drugi članovi posade sve probleme rešavaju zajedničkim snagama.

Macan, Ceger, Nina i Medena rade kao stjuardi u jednoj domaćoj avio-kompaniji. Tokom letova upadaju u različite avanture i upoznaju živopisne putnike koji često imaju neobične zahteve. Uprkos čestim nesuglasicama, stjuardi i drugi članovi posade sve probleme rešavaju zajedničkim snagama.

Domaćini emisije su Ljubica Vraneš i Dragoljub Bajić, koji će u svakoj epizodi ugostiti popularne ličnosti iz raznih oblasti. Pored razgovora sa gostima, uz teme iz života, govoriće se i o muzici, gosti će pevati i imaće priliku da se oprobaju u duetu sa Ljubicom ili Dragoljubom. Posebna pažnja posvećena je talentima iz zemlje i regiona koji će biti gosti u emisiji. Jedna od stalnih rubrika biće predstavljanje kulturnih aktivnosti Srba u dijaspori, okupljenih u kulturno - umetnička društva, horove ili Srpske centre, putem internet uključenja i slanja svojih video zapisa. Jedna od rubrika za kraj biće "Izađi mi na glasnicu" poput "izađi na crtu" što daje priliku za svojevrsno nadmetanje između svih učesnika, uz zabavu, smeh i obilje muzike. A Ljubica i Dragoljub izvodiće popularne pesme iz svih žanrova, samostalno i u duetu. Veliki narodni orkestar Radio - televizije Vojvodine, kao i ''Aleksandar Dujin Orchestra'' su neprocenjiva muzička podrška za nastajanje te emisije.

Zoran Panović sa gostima komentariše burnu političku nedelju koja je za nama i odjeke aktuelnih događaja u medijima.

Zoran Panović sa gostima komentariše burnu političku nedelju koja je za nama i odjeke aktuelnih događaja u medijima.

Zoran Panović sa gostima komentariše burnu političku nedelju koja je za nama i odjeke aktuelnih događaja u medijima.

2. ABA liga je liga drugog stepena regionalne košarkaške ABA lige. U ligi učestvuje 12 ekipa koje nakon dvokružnog sistema utakmica traže put prema četiri najbolje ekipe i plasman na fajnal for. Svrha ABA 2. lige je omogućiti manjim košarkaškim sredinama takmičenje sa jačom regionalnom konkurencijom.

2. ABA liga je liga drugog stepena regionalne košarkaške ABA lige. U ligi učestvuje 12 ekipa koje nakon dvokružnog sistema utakmica traže put prema četiri najbolje ekipe i plasman na fajnal for. Svrha ABA 2. lige je omogućiti manjim košarkaškim sredinama takmičenje sa jačom regionalnom konkurencijom.

Televizijski magazin "Srpski ekran" je emisija koja se realizuje pri Mađarskom javnom informativnom servisu, a reemituje se na prvom programu naše televizije.

Odvodeći gledaoce u svet prirode, autori emisije Mirko Kanjuh i Mile Taušan, uz pomoć brojnih ljubitelja sportskog ribolova, traže odgovore na pitanje zašto su nastale izreke da je "najgori dan proveden na pecanju bolji od najboljeg dana života bez pecanja" i da "ni Bog dane provedene u ribolovu ne računa u životni vek". Oslikavajući atraktivne ambijente u kojima se sportski ribolovci boreći se za taj dan života više, predaju svom najomiljenijem hobiju, sportu, strasti, Čari ribolova trude se da "upecaju" i gledaoce kojima ribolov nije najvažnija sporedna stvar na svetu.

Kada dođete u jednu zemlju koja ima takvu prirodu, istoriju, običaje, kuhinju, ljude i gostoprimstvo, ne ostaje vam nšta drugo već da srcem krenete na putovanje, kako biste upoznali bar deo ponuđenog.

Televizijski magazin "Srpski ekran" je emisija koja se realizuje pri Mađarskom javnom informativnom servisu, a reemituje se na prvom programu naše televizije.

Televizijski magazin "Srpski ekran" je emisija koja se realizuje pri Mađarskom javnom informativnom servisu, a reemituje se na prvom programu naše televizije.

Dokumentarni serijal o psima koji se koriste za lov. U svakoj epizodi, autori detaljno predstavljaju pojedinu vrstu i gledaocima tako daju priliku da saznaju nešto više o lovačkim psima i njihovoj dresuri, navikama i potrebama.

Odvodeći gledaoce u svet prirode, autori emisije Mirko Kanjuh i Mile Taušan, uz pomoć brojnih ljubitelja sportskog ribolova, traže odgovore na pitanje zašto su nastale izreke da je "najgori dan proveden na pecanju bolji od najboljeg dana života bez pecanja" i da "ni Bog dane provedene u ribolovu ne računa u životni vek". Oslikavajući atraktivne ambijente u kojima se sportski ribolovci boreći se za taj dan života više, predaju svom najomiljenijem hobiju, sportu, strasti, Čari ribolova trude se da "upecaju" i gledaoce kojima ribolov nije najvažnija sporedna stvar na svetu.

Odvodeći gledaoce u svet prirode, autori emisije Mirko Kanjuh i Mile Taušan, uz pomoć brojnih ljubitelja sportskog ribolova, traže odgovore na pitanje zašto su nastale izreke da je "najgori dan proveden na pecanju bolji od najboljeg dana života bez pecanja" i da "ni Bog dane provedene u ribolovu ne računa u životni vek". Oslikavajući atraktivne ambijente u kojima se sportski ribolovci boreći se za taj dan života više, predaju svom najomiljenijem hobiju, sportu, strasti, Čari ribolova trude se da "upecaju" i gledaoce kojima ribolov nije najvažnija sporedna stvar na svetu.

Dokumentarni serijal o psima koji se koriste za lov. U svakoj epizodi, autori detaljno predstavljaju pojedinu vrstu i gledaocima tako daju priliku da saznaju nešto više o lovačkim psima i njihovoj dresuri, navikama i potrebama.

Dokumentarni serijal o psima koji se koriste za lov. U svakoj epizodi, autori detaljno predstavljaju pojedinu vrstu i gledaocima tako daju priliku da saznaju nešto više o lovačkim psima i njihovoj dresuri, navikama i potrebama.

Dokumentarni program namenjen onima koji žele da nauče nešto novo o svetu oko sebe.

Lekar po struci Jovan Andrejević Joles, koji je ostvario značajna naučna otkrića u oblasti medicine, bio je jedan od najistaknutijih novosadskih kulturnih poslenika druge polovine devetnaestog veka. Još za vreme studija u Beču Andrejević je opisao sistem žučnih kanala u jetri, što se i danas smatra za izuzetno važno anatomsko otkriće. Uporedo sa naučnim delovanjem i medicinom, dr Jovan Andrejević se bavio i književnošću, prevodilaštvom, novinarstvom i bio je autor značajnih estetičkih i teatroloških ogleda. Joles je bio i jedan od osnivača Srpskog narodnog pozorišta kao i prvi naš prevodilac Šekspira, tako da je deo "Ričarda trećeg" u njegovom prevodu bio prikazan prilikom svečanog obeležavanja tristagodišnjice Šekspirovog rođenja u Novom Sadu. Kao eminentni estetičar i teatrolog, Jovan Andrejević se u svojim tekstovima podržavao tokove novog romantičarskog pozorišta, kakve su u to vreme u svojim dramama donosili Đura Jakšić i Laza Kostić. Uprkos tome što je umro mlad, u 31. godini, Jovan Andrejević Joles svrstan je u red vodećih srpskih kulturnih poslenika svog vremena.

Lekar po struci Jovan Andrejević Joles, koji je ostvario značajna naučna otkrića u oblasti medicine, bio je jedan od najistaknutijih novosadskih kulturnih poslenika druge polovine devetnaestog veka. Još za vreme studija u Beču Andrejević je opisao sistem žučnih kanala u jetri, što se i danas smatra za izuzetno važno anatomsko otkriće. Uporedo sa naučnim delovanjem i medicinom, dr Jovan Andrejević se bavio i književnošću, prevodilaštvom, novinarstvom i bio je autor značajnih estetičkih i teatroloških ogleda. Joles je bio i jedan od osnivača Srpskog narodnog pozorišta kao i prvi naš prevodilac Šekspira, tako da je deo "Ričarda trećeg" u njegovom prevodu bio prikazan prilikom svečanog obeležavanja tristagodišnjice Šekspirovog rođenja u Novom Sadu. Kao eminentni estetičar i teatrolog, Jovan Andrejević se u svojim tekstovima podržavao tokove novog romantičarskog pozorišta, kakve su u to vreme u svojim dramama donosili Đura Jakšić i Laza Kostić. Uprkos tome što je umro mlad, u 31. godini, Jovan Andrejević Joles svrstan je u red vodećih srpskih kulturnih poslenika svog vremena.

U "Mementu" autora Milana Nikodijevića, čućemo priče o ljudima, događajima i presudnim uticajima na život i karijere cenjenih sagovornika.

U "Mementu" autora Milana Nikodijevića, čućemo priče o ljudima, događajima i presudnim uticajima na život i karijere cenjenih sagovornika.

Kultni serijal "Državni posao" vodi nas u kancelariju jedne nepostojeće državne firme, gde će nas upoznati sa trojicom karakterističnih likova i njihovim kratkim, duhovitim komentarima i opaskama na sve moguće teme koje nas okružuju. Njihovi satirični razgovori će nas zabaviti i nasmejati do suza, ali ćemo se sigurno nad njima i zamisliti. Ideja serijala je da dok akteri na duhovit način komentarišu aktuelna zbivanja, nas nasmeju i podstaknu na razmišljanje.

U "Mementu" autora Milana Nikodijevića, čućemo priče o ljudima, događajima i presudnim uticajima na život i karijere cenjenih sagovornika.

Kultni serijal "Državni posao" vodi nas u kancelariju jedne nepostojeće državne firme, gde će nas upoznati sa trojicom karakterističnih likova i njihovim kratkim, duhovitim komentarima i opaskama na sve moguće teme koje nas okružuju. Njihovi satirični razgovori će nas zabaviti i nasmejati do suza, ali ćemo se sigurno nad njima i zamisliti. Ideja serijala je da dok akteri na duhovit način komentarišu aktuelna zbivanja, nas nasmeju i podstaknu na razmišljanje.

Nakon otkrića beživotnog tela na mostu između Danske i Švedske, tačno na granici, danski inspektor Martin Rode i švedska inspektorka Saga Noren moraju da dele nadležnost i da zajedno rade na pronalaženju ubice. U toku istrage postaje jasno da je ovo najkomplikovaniji slučaj, sa kojim su se susrele policije ove dve države.

Nakon otkrića beživotnog tela na mostu između Danske i Švedske, tačno na granici, danski inspektor Martin Rode i švedska inspektorka Saga Noren moraju da dele nadležnost i da zajedno rade na pronalaženju ubice. U toku istrage postaje jasno da je ovo najkomplikovaniji slučaj, sa kojim su se susrele policije ove dve države.

Nakon otkrića beživotnog tela na mostu između Danske i Švedske, tačno na granici, danski inspektor Martin Rode i švedska inspektorka Saga Noren moraju da dele nadležnost i da zajedno rade na pronalaženju ubice. U toku istrage postaje jasno da je ovo najkomplikovaniji slučaj, sa kojim su se susrele policije ove dve države.

U cilju afirmacije i popularizacije domaće kulturne scene kojoj se u medijima ne posvećuje dostojna pažnja, kulturni magazin Art-erija svakog radnog dana donosi najaktuelnije događaje iz umetnosti i kulture grada i pokrajine, ali im i ide u susret najavama, razgovorima sa uticajnim gostima, akterima najvažnijih dnevnih zbivanja. Takođe, i tematski pristupa i obrađuje vazne pojave i segmente savremenog stvaralaštva u domenu književnosti, pozorišta, likovnosti, filma, muzike, arhitekture, muzeologije. Progovara se o festivalima, uspesima i gostovanjima umetnika kod nas i u svetu, obeležavamo godišnjice i važne datume nacionalne kulture, sabiramo vesti dana kod nas i u svetu, preporučujemo i ukazujemo na vredne poduhvate, a poseban prostor posvećujemo aktivnostima oko pripreme Novog Sada za evropsku prestonicu kulture. Na jednom mestu najširi auditorijum dobija sliku kulture tokom dana.

U cilju afirmacije i popularizacije domaće kulturne scene kojoj se u medijima ne posvećuje dostojna pažnja, kulturni magazin Art-erija svakog radnog dana donosi najaktuelnije događaje iz umetnosti i kulture grada i pokrajine, ali im i ide u susret najavama, razgovorima sa uticajnim gostima, akterima najvažnijih dnevnih zbivanja. Takođe, i tematski pristupa i obrađuje vazne pojave i segmente savremenog stvaralaštva u domenu književnosti, pozorišta, likovnosti, filma, muzike, arhitekture, muzeologije. Progovara se o festivalima, uspesima i gostovanjima umetnika kod nas i u svetu, obeležavamo godišnjice i važne datume nacionalne kulture, sabiramo vesti dana kod nas i u svetu, preporučujemo i ukazujemo na vredne poduhvate, a poseban prostor posvećujemo aktivnostima oko pripreme Novog Sada za evropsku prestonicu kulture. Na jednom mestu najširi auditorijum dobija sliku kulture tokom dana.

U cilju afirmacije i popularizacije domaće kulturne scene kojoj se u medijima ne posvećuje dostojna pažnja, kulturni magazin Art-erija svakog radnog dana donosi najaktuelnije događaje iz umetnosti i kulture grada i pokrajine, ali im i ide u susret najavama, razgovorima sa uticajnim gostima, akterima najvažnijih dnevnih zbivanja. Takođe, i tematski pristupa i obrađuje vazne pojave i segmente savremenog stvaralaštva u domenu književnosti, pozorišta, likovnosti, filma, muzike, arhitekture, muzeologije. Progovara se o festivalima, uspesima i gostovanjima umetnika kod nas i u svetu, obeležavamo godišnjice i važne datume nacionalne kulture, sabiramo vesti dana kod nas i u svetu, preporučujemo i ukazujemo na vredne poduhvate, a poseban prostor posvećujemo aktivnostima oko pripreme Novog Sada za evropsku prestonicu kulture. Na jednom mestu najširi auditorijum dobija sliku kulture tokom dana.

Kako poljoprivredu pretvoriti u agrobiznis? Kako opstati na domaćoj pijaci? Kako se poljoprivredom bave u našem okruženju? Agrodnevnik - ekskluzivna dnevna emisija o poljoprivredi svakog radnog dana na RTV1.

Kako poljoprivredu pretvoriti u agrobiznis? Kako opstati na domaćoj pijaci? Kako se poljoprivredom bave u našem okruženju? Agrodnevnik - ekskluzivna dnevna emisija o poljoprivredi svakog radnog dana na RTV1.

Emisija 5kazanje donosi nove velike priče malih ljudi. Autor Bora Otić gledaocima će i ovog puta ponuditi nadahnute ispovesti stvarnog čoveka koji je zbog svog hobija, autentičnosti i neobičnosti ličnog života zanimljiviji od blaziranih priča koje tako često plasiraju mejnstrim mediji. Pritom će etnička raznovrsnost Vojvodine i ovog puta vešto biti upotrebljena kako bi se predstavilo i naglasilo bogastvo jezika, običaja i ljudi. Ova je emisija oslobođena uslovljenosti globalnim trendovima, bez "retuša" komercijalizovane korporativne estetike, pravljena među publikom, o publici i za publiku, a gledaoci će i večeras moći da pogledaju pet odvojenih priloga - petkazanja, između kojih će SMS-om i imejlom biti u prilici da se uključe u program i daju predloge šta treba snimiti i da na taj način odrede lokaciju i sadržaj narednih epizoda. Gledaoci pišu, pozivaju, predlažu teme i aktivno učestvuju u kreiranju sadržaja emisije, SMS-om na +381-64-819-50-72 ili imejlom na 5kazanje@gmail.com.

Emisija 5kazanje donosi nove velike priče malih ljudi. Autor Bora Otić gledaocima će i ovog puta ponuditi nadahnute ispovesti stvarnog čoveka koji je zbog svog hobija, autentičnosti i neobičnosti ličnog života zanimljiviji od blaziranih priča koje tako često plasiraju mejnstrim mediji. Pritom će etnička raznovrsnost Vojvodine i ovog puta vešto biti upotrebljena kako bi se predstavilo i naglasilo bogastvo jezika, običaja i ljudi. Ova je emisija oslobođena uslovljenosti globalnim trendovima, bez "retuša" komercijalizovane korporativne estetike, pravljena među publikom, o publici i za publiku, a gledaoci će i večeras moći da pogledaju pet odvojenih priloga - petkazanja, između kojih će SMS-om i imejlom biti u prilici da se uključe u program i daju predloge šta treba snimiti i da na taj način odrede lokaciju i sadržaj narednih epizoda. Gledaoci pišu, pozivaju, predlažu teme i aktivno učestvuju u kreiranju sadržaja emisije, SMS-om na +381-64-819-50-72 ili imejlom na 5kazanje@gmail.com.

"Dobro jutro, Vojvodino"! Da vam dan počne uz osmeh, korisne informacije i zanimljive priče, gledajte Jutarnji program Radio-televizije Vojvodine.

Morgan Frimen glumi Montea Vajldhorna, poznatog romanopisca, čija je borba sa alkoholizmom nadvladala njegovu strast za pisanjem. Tokom leta odlazi u kolibu pokraj jezera, u živopisnom parku Bel Ajl, i uspostavlja lep odnos sa privlačnom komšinicom i samohranom majkom (Virdžinija Medsen) i njenim mladim ćerkama, koje će mu pomoći da ponovo pronađe inspiraciju.

Ne može biti slučajno da je baš u svojoj 33. godini Džim Kavizel dobio poziv da glumi Isusa Hrista u filmu "Stradanje Isusovo". Kako kaže, već prvog dana zadobio je rane, doživeo prave udarce bičem, smršao 20 kg, a postojala je i realna mogućnost da zaista umre na krstu jer je poslednjeg dana snimanja završio u bolnici na operaciji srca. To dragoceno iskustvo danas deli sa ljudima širom sveta.

Ne može biti slučajno da je baš u svojoj 33. godini Džim Kavizel dobio poziv da glumi Isusa Hrista u filmu "Stradanje Isusovo". Kako kaže, već prvog dana zadobio je rane, doživeo prave udarce bičem, smršao 20 kg, a postojala je i realna mogućnost da zaista umre na krstu jer je poslednjeg dana snimanja završio u bolnici na operaciji srca. To dragoceno iskustvo danas deli sa ljudima širom sveta.

Novinari i saradnici Informativnog programa trude se da i danas, kao i pre tridesetak godina, zabeleže najaktuelnije događaje sa prostora Vojvodine i Srbije.

Dokumentarni film o velikoj žrtvi koju je Isus Hrist podneo za čovečanstvo. Put krsta je naziv za 14 lokacija na kojima su se desile važne stvari tokom Hristovog stradanja.

Protojerej-stavrofor Jovan Milanović govori o Isusu Hristu i značaju njegove žrtve za današnji svet u kom se čovek svakodnevno suočava sa strahovima, izazovima i iluzijama. Na praznik koji je toliko važan za odnos Boga i čoveka, važno je osvrnuti se na poruke ljubavi, vere i nade.

Protojerej-stavrofor Jovan Milanović govori o Isusu Hristu i značaju njegove žrtve za današnji svet u kom se čovek svakodnevno suočava sa strahovima, izazovima i iluzijama. Na praznik koji je toliko važan za odnos Boga i čoveka, važno je osvrnuti se na poruke ljubavi, vere i nade.

Priča o porodici koja poseduje jedno od najvećih imanja u Evropi, na južnoj obali reke Taho, kroz čije se tajne reflektuju istorijski, političi , društveni i finansijski razvoj Portugalije od četrdesetih godina 20. veka do danas.

Priča o porodici koja poseduje jedno od najvećih imanja u Evropi, na južnoj obali reke Taho, kroz čije se tajne reflektuju istorijski, političi , društveni i finansijski razvoj Portugalije od četrdesetih godina 20. veka do danas.

Idejni pokretač ovog projekta bio je Episkop bački dr Irinej (Bulović ), a po njegovom scenariju seriju je autorski uobličio reditelj Goran Vukčević. Tokom osam godina snimanja po manastirima u Srbiji, ali i u mnogim eparhijama u regionu, kao i u Grčkoj, na Kipru i u Mađarskoj, nastalo je čak 130 epizoda u kojima su na teme iz crkvenog života, Starog i Novog zaveta, besedile vodeće ličnosti SPC. Serija je snimljena sa blagoslovom Patrijarha srpskog gospodina Pavla, koji se pojavljuje u prvoj i još nekoliko epizoda. Uvodnu reč u svakom nastavku govorio je Episkop bački Irinej, a uz njega u serijalu se, između ostalih, pojavljuju i Mitropolit crnogorsko - primorski Amfilohije, Episkop (u to vreme banatski) Atanasije i tadašnji Episkop raško - prizrenski Artemije. U "Bukvaru pravoslavlja" veliki broj epizoda snimio je sadašnji Patrijarh srpski Porfirije, koji je u to vreme bio Iguman manastira Kovilj. Kao predavači pojavljuju se i tadašnji jeromonasi: Fotije, Joanikije i Jovan (Purić), koji su takođe kasnije postali Episkopi SPC.

Idejni pokretač ovog projekta bio je Episkop bački dr Irinej (Bulović ), a po njegovom scenariju seriju je autorski uobličio reditelj Goran Vukčević. Tokom osam godina snimanja po manastirima u Srbiji, ali i u mnogim eparhijama u regionu, kao i u Grčkoj, na Kipru i u Mađarskoj, nastalo je čak 130 epizoda u kojima su na teme iz crkvenog života, Starog i Novog zaveta, besedile vodeće ličnosti SPC. Serija je snimljena sa blagoslovom Patrijarha srpskog gospodina Pavla, koji se pojavljuje u prvoj i još nekoliko epizoda. Uvodnu reč u svakom nastavku govorio je Episkop bački Irinej, a uz njega u serijalu se, između ostalih, pojavljuju i Mitropolit crnogorsko - primorski Amfilohije, Episkop (u to vreme banatski) Atanasije i tadašnji Episkop raško - prizrenski Artemije. U "Bukvaru pravoslavlja" veliki broj epizoda snimio je sadašnji Patrijarh srpski Porfirije, koji je u to vreme bio Iguman manastira Kovilj. Kao predavači pojavljuju se i tadašnji jeromonasi: Fotije, Joanikije i Jovan (Purić), koji su takođe kasnije postali Episkopi SPC.

Novinari i saradnici Informativnog programa trude se da i danas, kao i pre tridesetak godina, zabeleže najaktuelnije događaje sa prostora Vojvodine i Srbije.

Jelen, u hrišćanstvu je simbol samoće, žudnje za Bogom i čistote monaškog priziva i poziva. Kada je to čuo Raka Milošević, komornik despota Jovana Brankovića, koji je jednom prilikom jelena usmrtio, zavetovao se da će podići manastir. Iz njegovog pokajanog srca, krajem 15. veka, uzdiže se manastir Rakovac, a dvestotinak godina kasnije, iznad ove svetinje, u vrletnim dubinama Fruške gore, u steni, rakovački monasi uklesali su malenu isposnicu Isaije Parivodskog, jedinu u Vojvodini. Upravo ovo mistično mesto susreta Boga i čoveka, odabrala je autorka emisije "Vrata spasa" Sofija Ljukovčan, za početak priče o postu i molitvi kao snažnom oružju u borbi koja čoveka nepogrešivo vodi do spasenja i Vaskrsenja. Zašto je post povratak Božje ljubavi u srce i povratak čoveka čoveku, kako se molitvom otvaraju sedmovrate dveri nevidljivih i neslućenih svetova, te o ulozi posta da bi čovek pobedio tri najveća satanska iskušenja - slastoljublje, slavoljublje i vlastoljublje, u emisiji govore vladika novobrdski Ilarion, vikar patrijarha srpskog Porfirija i protojerj-stavrofor Jovan Milanović, rektor Karlovačke bogoslovije. Emisija "Vrata spasa" , koja je , osim u isposnici rakovačkog monaha Isaije Parivodskog, snimana i u velelepnom hramu Svetog Save na Vračaru, do gledalaca stiže prvog dana Velikog Vaskršnjeg posta.

U srcu emisije o Kosovskom zavetu, koji jeste u temelju srpske kulture, je priča o istini i veri kao zlatnoj podlozi života, zavetnoj borbi Svetog kneza Lazara kosovskog, protiv najezde nestajanja, o svetu koji tone u tamu i raspada se, te o Kosovu i Metohiji kao mestu gde se preuzima svest o celini.... O vezama Novog i Kosovskog zaveta, izboru kneza Lazara za suštinsku slobodu i duhovno dostojanstvo i nama ovovremenima, govore Njegova Svetost patrijarh srpski Porfirije, vladika raško-prizrenskog Teodosije, vladika bački Irinej, vladika novobrdski Ilarion, prof, dr Aleksandar Petrović, protojerej - stavrofor Velibor Džomić, a ekipa RTV Vojvodine povešće gledaoce i u manastir Ravanicu, gde vekuju mošti Svetog Velikomučenika Lazara, kao i u manastir Gornjak, Njegovu prvu zadužbinu, pre Ravanice, koja slovi za kosovsku svetinju van Kosova.

U srcu emisije o Kosovskom zavetu, koji jeste u temelju srpske kulture, je priča o istini i veri kao zlatnoj podlozi života, zavetnoj borbi Svetog kneza Lazara kosovskog, protiv najezde nestajanja, o svetu koji tone u tamu i raspada se, te o Kosovu i Metohiji kao mestu gde se preuzima svest o celini.... O vezama Novog i Kosovskog zaveta, izboru kneza Lazara za suštinsku slobodu i duhovno dostojanstvo i nama ovovremenima, govore Njegova Svetost patrijarh srpski Porfirije, vladika raško-prizrenskog Teodosije, vladika bački Irinej, vladika novobrdski Ilarion, prof, dr Aleksandar Petrović, protojerej - stavrofor Velibor Džomić, a ekipa RTV Vojvodine povešće gledaoce i u manastir Ravanicu, gde vekuju mošti Svetog Velikomučenika Lazara, kao i u manastir Gornjak, Njegovu prvu zadužbinu, pre Ravanice, koja slovi za kosovsku svetinju van Kosova.

Dokumentarni serijal "Hilandarsko vekovanje" predstaviće nam istoriju najznačajnijeg srpskog manastira, manastira Hilandar na Svetoj Gori Atonskoj.

Uvek aktuelna pitanja slobode i slobodne volje, ključne su teme stvaralaštva Fjodora Mihajloviča Dostojevskog. Uz brojne druge teme, govorimo o čuvenoj legendi O velikom inkvizitoru, u kojoj oslikava dramu hrišćanstva i ponovnog susreta Boga i čoveka.

Budite u toku sa najvažnijim i najaktuelnijim vestima iz naše zemlje i sveta uz informativni program Radio-televizije Srbije.

Protojerej-stavrofor Jovan Milanović govori o Isusu Hristu i značaju njegove žrtve za današnji svet u kom se čovek svakodnevno suočava sa strahovima, izazovima i iluzijama. Na praznik koji je toliko važan za odnos Boga i čoveka, važno je osvrnuti se na poruke ljubavi, vere i nade.

Protojerej-stavrofor Jovan Milanović govori o Isusu Hristu i značaju njegove žrtve za današnji svet u kom se čovek svakodnevno suočava sa strahovima, izazovima i iluzijama. Na praznik koji je toliko važan za odnos Boga i čoveka, važno je osvrnuti se na poruke ljubavi, vere i nade.

Dokumentarni film o velikoj žrtvi koju je Isus Hrist podneo za čovečanstvo. Put krsta je naziv za 14 lokacija na kojima su se desile važne stvari tokom Hristovog stradanja.

Dokumentarni film o velikoj žrtvi koju je Isus Hrist podneo za čovečanstvo. Put krsta je naziv za 14 lokacija na kojima su se desile važne stvari tokom Hristovog stradanja.

Dokumentarni serijal "Hilandarsko vekovanje" predstaviće nam istoriju najznačajnijeg srpskog manastira, manastira Hilandar na Svetoj Gori Atonskoj.

Dokumentarni serijal "Hilandarsko vekovanje" predstaviće nam istoriju najznačajnijeg srpskog manastira, manastira Hilandar na Svetoj Gori Atonskoj.

Pored naše centralne informativne emisije, Dnevnika u 17 sati, redakcija Informativnog programa priprema i realizuje "Vojvođanski dnevnik" čiji je termin emitovanja u 22 sata na Prvom kanalu Radio-televizije Vojvodine. U toj polusatnoj emisiji možete videti informativni sažetak dana na domaćoj i međunarodnoj sceni, a najviše prostora zauzimaju svakako aktuelne teme i zanimljivi događaji iz Vojvodine. Smatramo da nam je, kao javnom servisu Vojvodine, zadatak i obaveza da dešavanja u ovom regionu, preko našeg kanala, postanu dostupna širem gledalištu. Zahvaljujući dopisničkoj mreži, brzom reagovanju i saradnji sa institucijama, ali i građanima - našim gledaocima, plasiramo vesti, izveštaje i reportaže iz različitih oblasti - privrede, poljoprivrede, politike, kulture, sporta, međuetničkih odnosa, ljudskih prava i dr.

Priča o porodici koja poseduje jedno od najvećih imanja u Evropi, na južnoj obali reke Taho, kroz čije se tajne reflektuju istorijski, političi , društveni i finansijski razvoj Portugalije od četrdesetih godina 20. veka do danas.

Priča o porodici koja poseduje jedno od najvećih imanja u Evropi, na južnoj obali reke Taho, kroz čije se tajne reflektuju istorijski, političi , društveni i finansijski razvoj Portugalije od četrdesetih godina 20. veka do danas.

Morgan Frimen glumi Montea Vajldhorna, poznatog romanopisca, čija je borba sa alkoholizmom nadvladala njegovu strast za pisanjem. Tokom leta odlazi u kolibu pokraj jezera, u živopisnom parku Bel Ajl, i uspostavlja lep odnos sa privlačnom komšinicom i samohranom majkom (Virdžinija Medsen) i njenim mladim ćerkama, koje će mu pomoći da ponovo pronađe inspiraciju.

U srcu emisije o Kosovskom zavetu, koji jeste u temelju srpske kulture, je priča o istini i veri kao zlatnoj podlozi života, zavetnoj borbi Svetog kneza Lazara kosovskog, protiv najezde nestajanja, o svetu koji tone u tamu i raspada se, te o Kosovu i Metohiji kao mestu gde se preuzima svest o celini.... O vezama Novog i Kosovskog zaveta, izboru kneza Lazara za suštinsku slobodu i duhovno dostojanstvo i nama ovovremenima, govore Njegova Svetost patrijarh srpski Porfirije, vladika raško-prizrenskog Teodosije, vladika bački Irinej, vladika novobrdski Ilarion, prof, dr Aleksandar Petrović, protojerej - stavrofor Velibor Džomić, a ekipa RTV Vojvodine povešće gledaoce i u manastir Ravanicu, gde vekuju mošti Svetog Velikomučenika Lazara, kao i u manastir Gornjak, Njegovu prvu zadužbinu, pre Ravanice, koja slovi za kosovsku svetinju van Kosova.

U srcu emisije o Kosovskom zavetu, koji jeste u temelju srpske kulture, je priča o istini i veri kao zlatnoj podlozi života, zavetnoj borbi Svetog kneza Lazara kosovskog, protiv najezde nestajanja, o svetu koji tone u tamu i raspada se, te o Kosovu i Metohiji kao mestu gde se preuzima svest o celini.... O vezama Novog i Kosovskog zaveta, izboru kneza Lazara za suštinsku slobodu i duhovno dostojanstvo i nama ovovremenima, govore Njegova Svetost patrijarh srpski Porfirije, vladika raško-prizrenskog Teodosije, vladika bački Irinej, vladika novobrdski Ilarion, prof, dr Aleksandar Petrović, protojerej - stavrofor Velibor Džomić, a ekipa RTV Vojvodine povešće gledaoce i u manastir Ravanicu, gde vekuju mošti Svetog Velikomučenika Lazara, kao i u manastir Gornjak, Njegovu prvu zadužbinu, pre Ravanice, koja slovi za kosovsku svetinju van Kosova.

Uvek aktuelna pitanja slobode i slobodne volje, ključne su teme stvaralaštva Fjodora Mihajloviča Dostojevskog. Uz brojne druge teme, govorimo o čuvenoj legendi O velikom inkvizitoru, u kojoj oslikava dramu hrišćanstva i ponovnog susreta Boga i čoveka.

Uvek aktuelna pitanja slobode i slobodne volje, ključne su teme stvaralaštva Fjodora Mihajloviča Dostojevskog. Uz brojne druge teme, govorimo o čuvenoj legendi O velikom inkvizitoru, u kojoj oslikava dramu hrišćanstva i ponovnog susreta Boga i čoveka.

U susret najvećem hrišćanskom prazniku, Vaskrsu, koji slavi pobedu života nad smrću, odaćemo počast herojima, velikanima Velikog rata.

U susret najvećem hrišćanskom prazniku, Vaskrsu, koji slavi pobedu života nad smrću, odaćemo počast herojima, velikanima Velikog rata.

Jelen, u hrišćanstvu je simbol samoće, žudnje za Bogom i čistote monaškog priziva i poziva. Kada je to čuo Raka Milošević, komornik despota Jovana Brankovića, koji je jednom prilikom jelena usmrtio, zavetovao se da će podići manastir. Iz njegovog pokajanog srca, krajem 15. veka, uzdiže se manastir Rakovac, a dvestotinak godina kasnije, iznad ove svetinje, u vrletnim dubinama Fruške gore, u steni, rakovački monasi uklesali su malenu isposnicu Isaije Parivodskog, jedinu u Vojvodini. Upravo ovo mistično mesto susreta Boga i čoveka, odabrala je autorka emisije "Vrata spasa" Sofija Ljukovčan, za početak priče o postu i molitvi kao snažnom oružju u borbi koja čoveka nepogrešivo vodi do spasenja i Vaskrsenja. Zašto je post povratak Božje ljubavi u srce i povratak čoveka čoveku, kako se molitvom otvaraju sedmovrate dveri nevidljivih i neslućenih svetova, te o ulozi posta da bi čovek pobedio tri najveća satanska iskušenja - slastoljublje, slavoljublje i vlastoljublje, u emisiji govore vladika novobrdski Ilarion, vikar patrijarha srpskog Porfirija i protojerj-stavrofor Jovan Milanović, rektor Karlovačke bogoslovije. Emisija "Vrata spasa" , koja je , osim u isposnici rakovačkog monaha Isaije Parivodskog, snimana i u velelepnom hramu Svetog Save na Vračaru, do gledalaca stiže prvog dana Velikog Vaskršnjeg posta.

Jelen, u hrišćanstvu je simbol samoće, žudnje za Bogom i čistote monaškog priziva i poziva. Kada je to čuo Raka Milošević, komornik despota Jovana Brankovića, koji je jednom prilikom jelena usmrtio, zavetovao se da će podići manastir. Iz njegovog pokajanog srca, krajem 15. veka, uzdiže se manastir Rakovac, a dvestotinak godina kasnije, iznad ove svetinje, u vrletnim dubinama Fruške gore, u steni, rakovački monasi uklesali su malenu isposnicu Isaije Parivodskog, jedinu u Vojvodini. Upravo ovo mistično mesto susreta Boga i čoveka, odabrala je autorka emisije "Vrata spasa" Sofija Ljukovčan, za početak priče o postu i molitvi kao snažnom oružju u borbi koja čoveka nepogrešivo vodi do spasenja i Vaskrsenja. Zašto je post povratak Božje ljubavi u srce i povratak čoveka čoveku, kako se molitvom otvaraju sedmovrate dveri nevidljivih i neslućenih svetova, te o ulozi posta da bi čovek pobedio tri najveća satanska iskušenja - slastoljublje, slavoljublje i vlastoljublje, u emisiji govore vladika novobrdski Ilarion, vikar patrijarha srpskog Porfirija i protojerj-stavrofor Jovan Milanović, rektor Karlovačke bogoslovije. Emisija "Vrata spasa" , koja je , osim u isposnici rakovačkog monaha Isaije Parivodskog, snimana i u velelepnom hramu Svetog Save na Vračaru, do gledalaca stiže prvog dana Velikog Vaskršnjeg posta.

Dokumentarni film o velikoj žrtvi koju je Isus Hrist podneo za čovečanstvo. Put krsta je naziv za 14 lokacija na kojima su se desile važne stvari tokom Hristovog stradanja.

Dokumentarni film o velikoj žrtvi koju je Isus Hrist podneo za čovečanstvo. Put krsta je naziv za 14 lokacija na kojima su se desile važne stvari tokom Hristovog stradanja.

Protojerej-stavrofor Jovan Milanović govori o Isusu Hristu i značaju njegove žrtve za današnji svet u kom se čovek svakodnevno suočava sa strahovima, izazovima i iluzijama. Na praznik koji je toliko važan za odnos Boga i čoveka, važno je osvrnuti se na poruke ljubavi, vere i nade.

Protojerej-stavrofor Jovan Milanović govori o Isusu Hristu i značaju njegove žrtve za današnji svet u kom se čovek svakodnevno suočava sa strahovima, izazovima i iluzijama. Na praznik koji je toliko važan za odnos Boga i čoveka, važno je osvrnuti se na poruke ljubavi, vere i nade.

Vernici proslavljaju Vaskrs, najveći hrišćanski praznik. Uživajte u prigodnom programu koji je naš muzički urednik pripremio za vas!

U centru priče nalazi se devetogodišnja Fibi, koja se oseća se nelagodno i nesnađeno među decom, ali želi da glumi u školskoj predstavi Alisa u Zemlji čuda. Nakon što dobije glavnu ulogu, Fibi otkriva da poseduje jedinstven talenat, ali da se, baš kao Alisa, ne snalazi najbolje u svetu oko sebe, pa počinje da se povlači u svet mašte. Njeni roditelji isprva smatraju da je neobično ponašanje znak kreativnosti, ali postepeno počinju da uviđaju da je Fibi u opasnosti da zauvek ostane u svom svetu...

Cezar ide u pohode i željan je novih osvajanja. Odlučio je osvojiti ostrvo koje leži na samom kraju poznatog sveta, tajanstvenu zemlju poznatu kao Britanija. Pobeda je brza i zagarantovana. Mada... Jedno malo selo uspeva da se odbrani, ali njihova snaga posustaje, pa će Kordelija, kraljica Britanaca, odlučiti da pošalje svog vernog oficira Lepitoraksa da potraži pomoć od Gala, u još jednom malenom selu koje je poznato po svom otporu prema najezdi Rimljana. U tom selu, Asteriks i Obeliks već imaju pune ruke posla..

Cezar ide u pohode i željan je novih osvajanja. Odlučio je osvojiti ostrvo koje leži na samom kraju poznatog sveta, tajanstvenu zemlju poznatu kao Britanija. Pobeda je brza i zagarantovana. Mada... Jedno malo selo uspeva da se odbrani, ali njihova snaga posustaje, pa će Kordelija, kraljica Britanaca, odlučiti da pošalje svog vernog oficira Lepitoraksa da potraži pomoć od Gala, u još jednom malenom selu koje je poznato po svom otporu prema najezdi Rimljana. U tom selu, Asteriks i Obeliks već imaju pune ruke posla..

Drugari imaju priliku da nauče neke nove Banetove autorske pesme, ali i da se prisete starih dečijih pesama! Uživajmo zajedno uz zvuke Banetove leteće gitare!

Drugari imaju priliku da nauče neke nove Banetove autorske pesme, ali i da se prisete starih dečijih pesama! Uživajmo zajedno uz zvuke Banetove leteće gitare!

Uživajte u specijalnoj dečijoj emisiji koja je posvećena Uskrsu, najradosnijem hrišćanskom prazniku. Provedite dan u lepoj atmosferi i naučite nešto što do sada niste znali!

Informativni program RTV Vojvodine. Aktuelne teme iz oblasti politike, društva i ekonomije, uz korisne servisne informacije koje se odnose na ovo područje. Pratite najnovije vesti na kanalu Radio-televizije Vojvodina.

Asteriks i Obeliks moraju da pobede na Olimpijskim igrama da bi pomogli zaljubljenom seljaku da oženi grčku princezu Irinu. Njih dvojicu i sve druge stare Gale, stvorili su crtač Alber Iderco i autor tekstova Rene Gosini u jednom od najpopularnijih stripova svih vremena. On se prvi put pojavio 1959. godine, a izlazi i danas. Ovaj istorijko-humoristički strip verno prikazuje događaje, običaje i način života u doba Starog Rima, uz karakterne likove i duhovito ismeva mnoga razdoblja i ličnosti svetske istorije. Odavno je postao popularan ne samo u Francuskoj, nego i šire.

Informativni program RTV Vojvodine. Aktuelne teme iz oblasti politike, društva i ekonomije, uz korisne servisne informacije koje se odnose na ovo područje. Pratite najnovije vesti na kanalu Radio-televizije Vojvodina.

Film otkriva suštinu sukoba koji se dešavaju širom planete, uvlačeći čitavo čovečanstvo današnjice u svoj vrtlog – saznajni rat u sferama duhovnog, kulturnog, mentalnog života svih naroda i svakog čoveka posebno. U ovom ratu u potpunosti se bori za čoveka – za njegov um i što je najvažnije – za njegovu dušu.

Velika subota predstavlja most između tajne tišine i tajne radosti. Pravoslavna crkva slavi ovaj praznik u znak sećanja na Isusov pogreb i iščekivanje njegove vaskršnje pobede nad smrću.

"Ono što vuče svet nisu lokomotive, već ideje i želje da ih ostvarimo, sada" govorio je Viktor Igo. U emisiji "Moja priča" nastojaćemo da vas upoznamo sa ljudima koji znaju odgovor na pitanje kako da svoje živote učine vrednim pamćenja. U TV formatu, kao u ramu za sliku, nastaje portret kroz priču o sebi i detaljima koji život čine dragocenim. Da ispričamo ko smo, jer se sve, iznenađujuće lako zaboravi.

Uvek aktuelna pitanja slobode i slobodne volje, ključne su teme stvaralaštva Fjodora Mihajloviča Dostojevskog. Uz brojne druge teme, govorimo o čuvenoj legendi O velikom inkvizitoru, u kojoj oslikava dramu hrišćanstva i ponovnog susreta Boga i čoveka.

Kada vašar stigne u njihov grad, Marina i njeni rođaci tamo pronalaze Kamenog Dečaka, koji je okamenjen zbog besa prema životu. Oni pokreću svoje sugrađane, kako bi se svi zauzeli da pomognu dečaku.

Kada vašar stigne u njihov grad, Marina i njeni rođaci tamo pronalaze Kamenog Dečaka, koji je okamenjen zbog besa prema životu. Oni pokreću svoje sugrađane, kako bi se svi zauzeli da pomognu dečaku.

Jelen, u hrišćanstvu je simbol samoće, žudnje za Bogom i čistote monaškog priziva i poziva. Kada je to čuo Raka Milošević, komornik despota Jovana Brankovića, koji je jednom prilikom jelena usmrtio, zavetovao se da će podići manastir. Iz njegovog pokajanog srca, krajem 15. veka, uzdiže se manastir Rakovac, a dvestotinak godina kasnije, iznad ove svetinje, u vrletnim dubinama Fruške gore, u steni, rakovački monasi uklesali su malenu isposnicu Isaije Parivodskog, jedinu u Vojvodini. Upravo ovo mistično mesto susreta Boga i čoveka, odabrala je autorka emisije "Vrata spasa" Sofija Ljukovčan, za početak priče o postu i molitvi kao snažnom oružju u borbi koja čoveka nepogrešivo vodi do spasenja i Vaskrsenja. Zašto je post povratak Božje ljubavi u srce i povratak čoveka čoveku, kako se molitvom otvaraju sedmovrate dveri nevidljivih i neslućenih svetova, te o ulozi posta da bi čovek pobedio tri najveća satanska iskušenja - slastoljublje, slavoljublje i vlastoljublje, u emisiji govore vladika novobrdski Ilarion, vikar patrijarha srpskog Porfirija i protojerj-stavrofor Jovan Milanović, rektor Karlovačke bogoslovije. Emisija "Vrata spasa" , koja je , osim u isposnici rakovačkog monaha Isaije Parivodskog, snimana i u velelepnom hramu Svetog Save na Vračaru, do gledalaca stiže prvog dana Velikog Vaskršnjeg posta.

Dokumentarni film o velikoj žrtvi koju je Isus Hrist podneo za čovečanstvo. Put krsta je naziv za 14 lokacija na kojima su se desile važne stvari tokom Hristovog stradanja.

Novinari i saradnici Informativnog programa trude se da i danas, kao i pre tridesetak godina, zabeleže najaktuelnije događaje sa prostora Vojvodine i Srbije.

Bil Brajson je putopisac koji odluči da se na neobičan način poveže sa svojom zemljom. Umesto da uživa u penziji sa svojom dragom suprugom, on kreće na pešačenje dugo 3500 kilometara putem Apalačkih planina.

Poslušajte obraćanje srpskog patrijarha Porfirija povodom najvećeg i najradosnijeg hrišćanskog praznika - Vaskrsa.

Budite u toku sa najvažnijim i najaktuelnijim vestima iz naše zemlje i sveta uz informativni program Radio-televizije Srbije.

Velika subota predstavlja most između tajne tišine i tajne radosti. Pravoslavna crkva slavi ovaj praznik u znak sećanja na Isusov pogreb i iščekivanje njegove vaskršnje pobede nad smrću.

Rečna flotila na našim prostorima ima dugu tradiciju i mnogo neispričanih priča. Istorijske čitanke nam govore da je jedna od njih, ispisana zlatnim slovima, upravo priča o "Dravi". Od vojnog broda iz Prvog svetskog rata do simbola herojstva i rodoljublja, "Drava" je bila svedok najtežeg vremena za čovečanstvo. Vodeći se zapisima i svedocima tog vremena, uz film isplovljavamo sa "Dravom" i njenom posadom na Dunav, koji 6. aprila 1941. godine postaje deo otadžbine, za koju posada i kapetan Aleksandar Berić daju život. Veliki ljudi koji su boravili na malom brodu su u našoj herojskoj istoriji večni.

Uvek aktuelna pitanja slobode i slobodne volje, ključne su teme stvaralaštva Fjodora Mihajloviča Dostojevskog. Uz brojne druge teme, govorimo o čuvenoj legendi O velikom inkvizitoru, u kojoj oslikava dramu hrišćanstva i ponovnog susreta Boga i čoveka.

Pored naše centralne informativne emisije, Dnevnika u 17 sati, redakcija Informativnog programa priprema i realizuje "Vojvođanski dnevnik" čiji je termin emitovanja u 22 sata na Prvom kanalu Radio-televizije Vojvodine. U toj polusatnoj emisiji možete videti informativni sažetak dana na domaćoj i međunarodnoj sceni, a najviše prostora zauzimaju svakako aktuelne teme i zanimljivi događaji iz Vojvodine. Smatramo da nam je, kao javnom servisu Vojvodine, zadatak i obaveza da dešavanja u ovom regionu, preko našeg kanala, postanu dostupna širem gledalištu. Zahvaljujući dopisničkoj mreži, brzom reagovanju i saradnji sa institucijama, ali i građanima - našim gledaocima, plasiramo vesti, izveštaje i reportaže iz različitih oblasti - privrede, poljoprivrede, politike, kulture, sporta, međuetničkih odnosa, ljudskih prava i dr.

Poslušajte obraćanje srpskog patrijarha Porfirija povodom najvećeg i najradosnijeg hrišćanskog praznika - Vaskrsa.

Radosni pozdrav, ekipa RTV Vojvodine uputila je iz drevne, rajske Mileševe, svojevrsne kamene bajke o trajanju i pretrajavanju, zadužbine Svetog kralja Vladislava, gde i dan-danas vekuje ruka Svetog Save, a Beli anđeo sa kultne freske Mironosice na Hristovom grobu svetu objavljuje da je Hristos vaskrsao. O Tajni Vaskrsenja i Gospodu Hristosu kao pobedniku, preobrazitelju, utešitelju i oradostitelju koji ostaje sa nama i istoriju loših vesti i kaveza smrti uništava jednom za svagda, postavljajući čoveka u novu stvarnost života bez kraja. U emisiji govore vladika mileševski gospodin Atanasije i protojerej Jovan Milanović, rektor Кarlovačke bogoslovije, predočavajući gledaocima i zašto su žene mironosice bile privilegovane da prve čuju vest o vaskrsenju, te zašto je Beli anđeo svojevremeno proglašen najvažnijim delom evropske umetnosti i simbolom svekolikog mira.

Poslušajte praznične poruke ljubavi, radosti, mira i žrtve iz Manastira Vaskrsenja u Kaću, koji je osnovan 2010. godine.

Prenos Vaskršnjeg jutrenja iz Saborne crkve koja se nalazi u Novom Sadu. Poslušajte poruke ljubavi, praštanja i žrtve koje je prenosio Isus Hrist, Sin Božiji.

Film otkriva suštinu sukoba koji se dešavaju širom planete, uvlačeći čitavo čovečanstvo današnjice u svoj vrtlog – saznajni rat u sferama duhovnog, kulturnog, mentalnog života svih naroda i svakog čoveka posebno. U ovom ratu u potpunosti se bori za čoveka – za njegov um i što je najvažnije – za njegovu dušu.

"Ono što vuče svet nisu lokomotive, već ideje i želje da ih ostvarimo, sada" govorio je Viktor Igo. U emisiji "Moja priča" nastojaćemo da vas upoznamo sa ljudima koji znaju odgovor na pitanje kako da svoje živote učine vrednim pamćenja. U TV formatu, kao u ramu za sliku, nastaje portret kroz priču o sebi i detaljima koji život čine dragocenim. Da ispričamo ko smo, jer se sve, iznenađujuće lako zaboravi.

Bil Brajson je putopisac koji odluči da se na neobičan način poveže sa svojom zemljom. Umesto da uživa u penziji sa svojom dragom suprugom, on kreće na pešačenje dugo 3500 kilometara putem Apalačkih planina.

Kada vašar stigne u njihov grad, Marina i njeni rođaci tamo pronalaze Kamenog Dečaka, koji je okamenjen zbog besa prema životu. Oni pokreću svoje sugrađane, kako bi se svi zauzeli da pomognu dečaku.

Emisija o veri koja je realizovana u saradnji sa predstavnicima tradicionalnih Crkava i verskih zajednica u Republici Srbiji.

Muzički program, predstavlja vaš prozor u svet raznovrsne muzike.

Idejni pokretač ovog projekta bio je Episkop bački dr Irinej (Bulović ), a po njegovom scenariju seriju je autorski uobličio reditelj Goran Vukčević. Tokom osam godina snimanja po manastirima u Srbiji, ali i u mnogim eparhijama u regionu, kao i u Grčkoj, na Kipru i u Mađarskoj, nastalo je čak 130 epizoda u kojima su na teme iz crkvenog života, Starog i Novog zaveta, besedile vodeće ličnosti SPC. Serija je snimljena sa blagoslovom Patrijarha srpskog gospodina Pavla, koji se pojavljuje u prvoj i još nekoliko epizoda. Uvodnu reč u svakom nastavku govorio je Episkop bački Irinej, a uz njega u serijalu se, između ostalih, pojavljuju i Mitropolit crnogorsko - primorski Amfilohije, Episkop (u to vreme banatski) Atanasije i tadašnji Episkop raško - prizrenski Artemije. U "Bukvaru pravoslavlja" veliki broj epizoda snimio je sadašnji Patrijarh srpski Porfirije, koji je u to vreme bio Iguman manastira Kovilj. Kao predavači pojavljuju se i tadašnji jeromonasi: Fotije, Joanikije i Jovan (Purić), koji su takođe kasnije postali Episkopi SPC.

Dokumentarni serijal "Hilandarsko vekovanje" predstaviće nam istoriju najznačajnijeg srpskog manastira, manastira Hilandar na Svetoj Gori Atonskoj.

Muzički program, predstavlja vaš prozor u svet raznovrsne muzike.

Od požara koji je uništio veliki deo manastira Hilandar na Svetoj Gori, zvuci zvona, molitve i pojanja prepliću se sa zvucima gradilišta, čekića, dizalica i mašina.

Pratite prenos vaskršnje liturgije iz Saborne crkve u Novom Sadu.

Poslušajte praznične poruke ljubavi, radosti, mira i žrtve iz Manastira Vaskrsenja u Kaću, koji je osnovan 2010. godine.

Prigodan program povodom praznika kojim se slavi Vaskrsenje Isusa Hrista. Poslušajte poruke vere, ljubavi, mira i zajedništva!

U susret najvećem hrišćanskom prazniku, Vaskrsu, koji slavi pobedu života nad smrću, odaćemo počast herojima, velikanima Velikog rata.

Informativni program RTV Vojvodine. Aktuelne teme iz oblasti politike, društva i ekonomije, uz korisne servisne informacije koje se odnose na ovo područje. Pratite najnovije vesti na kanalu Radio-televizije Vojvodina.

Brazde, poljoprivredna emisija sa tradicijom. Na našem medijskom prostoru prisutna je od 1975. godine. Kroz zapise sa terena, uz učešće kompetentnih gostiju, uživo iz studija RTV-a, na analitičan način obrađuje aktuelne teme. U emisiji se mogu čuti stavovi od proizvođača do akademika, pohvale, kritike, saznanja... Budite i vi deo tima emisije Brazde, učestvujte u njenom kreiranju! Brazde, naizmenično sa Agromozaikom, svake druge nedelje na TV1, od 10 časova!

Emisija "Dodati život godinama" je posvećena generaciji trećeg doba, a i mlađim generacijama. Emisija govori o istoriji kulture, običajima, tradiciji, ali nam takođe predstavlja uspehe raznih ljudi.

Uživajte u specijalnoj dečijoj emisiji koja je posvećena Uskrsu, najradosnijem hrišćanskom prazniku. Provedite dan u lepoj atmosferi i naučite nešto što do sada niste znali!

Emisija "Neka pesma kaže" je zabavno-muzička emisija koja neguje pravu narodnu muziku, oslanjajući se pre svega na tradiciju i kvalitet. Gosti su renomirani izvođači mlađe i starije generacije, koji uživo uz izuzetne orkestre RTV-a - narodni i tamburaški, pevaju za gledaoce što svoje, što izvorne pesme. Rubrika "Vaših 5 minuta" daje priliku gledaocima da pokažu svoje glasovne sposobnosti.

U svetlosti Vaskrsa, emisija je posvećena hristoljubivom životu i čudima Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca kao potvrdi Vaskrsenja Gospodnjeg i vezama Ostroga i Svete Fruške gore, a snimana je u manastiru Ostrog i fruškogorskom manastiru Vranjaš, najmlađem manastiru na Svetoj Fruškoj gori, inače posvećenom Svetom Vasiliju.

Emisija "Neka pesma kaže" je zabavno-muzička emisija koja neguje pravu narodnu muziku, oslanjajući se pre svega na tradiciju i kvalitet. Gosti su renomirani izvođači mlađe i starije generacije, koji uživo uz izuzetne orkestre RTV-a - narodni i tamburaški, pevaju za gledaoce što svoje, što izvorne pesme. Rubrika "Vaših 5 minuta" daje priliku gledaocima da pokažu svoje glasovne sposobnosti.

U susret najvećem hrišćanskom prazniku, Vaskrsu, koji slavi pobedu života nad smrću, odaćemo počast herojima, velikanima Velikog rata.

Budite u toku sa najvažnijim i najaktuelnijim vestima iz naše zemlje i sveta uz informativni program Radio-televizije Srbije.

Progon je obeležio život svetog Nektarija Eginskog iz Grčke. Bio je sveštenik običnog naroda, a njegova poniznost je smetala ponosnim pravoslavnim klericima. Oklevetan je nakon što je njegova odanost probudila njihove sumnje. Parohijani su ga voleli, uprkos tome što je lišen crkve i prognan iz Egipta. Vera u Boga mu je tokom celog života bila najbolja odbrana. Za razliku od njegovih verskih pretpostavljenih kojima su na umu bili samo moć i svetovne počasti - Nektarije je brinuo o siromašnima, učio je seljane da čitaju i pišu, svojim primerom je inspirisao mladiće da uđu u sveštenstvo, pisao je knjige i držao propovedi koje su ljude približavale veri. Uprkos naporima da se diskredituje, Sveti Nektarije je osnovao samostan na Egini, neplodnom i pustom ostrvu, koji i dan danas predstavlja svetionik hodočasnicima. Čak su i njegovi poslednji trenuci na Zemlji iskorišćeni za pomoć drugima: na samrti je predao svoju potkošulju paralizovanom čoveku u bolničkom krevetu do njegovog, nakon čega je čovek ustao i prohodao.

Emisija "Neka pesma kaže" je zabavno-muzička emisija koja neguje pravu narodnu muziku, oslanjajući se pre svega na tradiciju i kvalitet. Gosti su renomirani izvođači mlađe i starije generacije, koji uživo uz izuzetne orkestre RTV-a - narodni i tamburaški, pevaju za gledaoce što svoje, što izvorne pesme. Rubrika "Vaših 5 minuta" daje priliku gledaocima da pokažu svoje glasovne sposobnosti.

Budite u toku sa najvažnijim i najaktuelnijim vestima iz naše zemlje i sveta uz informativni program Radio-televizije Srbije.

Dočekajte Novu godinu po julijanskom kalendaru, popularnu Srpsku novu godinu uz RTV i emisiju "Crveno plavo belo, neka je veselo" koju potpisuju solisti Beogradske opere Narodnog pozorišta Ljubica Vraneš i Dragoljub Bajić. Gosti u emisiji su: Aleksandar Tirnanić, Davor Jovanović, Danica Krstić, trio Danijela Veselinović, Sandra Milošević i Jelena Urošević, kao i Zvuci s kamena. Za muziku je zaslužan Veliki narodni orkestar RTV-a.

Emisija "Neka pesma kaže" je zabavno-muzička emisija koja neguje pravu narodnu muziku, oslanjajući se pre svega na tradiciju i kvalitet. Gosti su renomirani izvođači mlađe i starije generacije, koji uživo uz izuzetne orkestre RTV-a - narodni i tamburaški, pevaju za gledaoce što svoje, što izvorne pesme. Rubrika "Vaših 5 minuta" daje priliku gledaocima da pokažu svoje glasovne sposobnosti.

Pored naše centralne informativne emisije, Dnevnika u 17 sati, redakcija Informativnog programa priprema i realizuje "Vojvođanski dnevnik" čiji je termin emitovanja u 22 sata na Prvom kanalu Radio-televizije Vojvodine. U toj polusatnoj emisiji možete videti informativni sažetak dana na domaćoj i međunarodnoj sceni, a najviše prostora zauzimaju svakako aktuelne teme i zanimljivi događaji iz Vojvodine. Smatramo da nam je, kao javnom servisu Vojvodine, zadatak i obaveza da dešavanja u ovom regionu, preko našeg kanala, postanu dostupna širem gledalištu. Zahvaljujući dopisničkoj mreži, brzom reagovanju i saradnji sa institucijama, ali i građanima - našim gledaocima, plasiramo vesti, izveštaje i reportaže iz različitih oblasti - privrede, poljoprivrede, politike, kulture, sporta, međuetničkih odnosa, ljudskih prava i dr.

Uživajte u tradicionalnoj, etno i duhovnoj muzici koju izvodi Danica Crnogorčević.

Dočekajte Novu godinu po julijanskom kalendaru, popularnu Srpsku novu godinu uz RTV i emisiju "Crveno plavo belo, neka je veselo" koju potpisuju solisti Beogradske opere Narodnog pozorišta Ljubica Vraneš i Dragoljub Bajić. Gosti u emisiji su: Aleksandar Tirnanić, Davor Jovanović, Danica Krstić, trio Danijela Veselinović, Sandra Milošević i Jelena Urošević, kao i Zvuci s kamena. Za muziku je zaslužan Veliki narodni orkestar RTV-a.

U svetlosti Vaskrsa, emisija je posvećena hristoljubivom životu i čudima Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca kao potvrdi Vaskrsenja Gospodnjeg i vezama Ostroga i Svete Fruške gore, a snimana je u manastiru Ostrog i fruškogorskom manastiru Vranjaš, najmlađem manastiru na Svetoj Fruškoj gori, inače posvećenom Svetom Vasiliju.

Emisija "Neka pesma kaže" je zabavno-muzička emisija koja neguje pravu narodnu muziku, oslanjajući se pre svega na tradiciju i kvalitet. Gosti su renomirani izvođači mlađe i starije generacije, koji uživo uz izuzetne orkestre RTV-a - narodni i tamburaški, pevaju za gledaoce što svoje, što izvorne pesme. Rubrika "Vaših 5 minuta" daje priliku gledaocima da pokažu svoje glasovne sposobnosti.

Film otkriva suštinu sukoba koji se dešavaju širom planete, uvlačeći čitavo čovečanstvo današnjice u svoj vrtlog – saznajni rat u sferama duhovnog, kulturnog, mentalnog života svih naroda i svakog čoveka posebno. U ovom ratu u potpunosti se bori za čoveka – za njegov um i što je najvažnije – za njegovu dušu.

Cezar ide u pohode i željan je novih osvajanja. Odlučio je osvojiti ostrvo koje leži na samom kraju poznatog sveta, tajanstvenu zemlju poznatu kao Britanija. Pobeda je brza i zagarantovana. Mada... Jedno malo selo uspeva da se odbrani, ali njihova snaga posustaje, pa će Kordelija, kraljica Britanaca, odlučiti da pošalje svog vernog oficira Lepitoraksa da potraži pomoć od Gala, u još jednom malenom selu koje je poznato po svom otporu prema najezdi Rimljana. U tom selu, Asteriks i Obeliks već imaju pune ruke posla..

Mesto radnje je jedno bogato banatsko selo, čiji su stanovnici toliko pobožni i imućni da bi mogli izdržavati, ne dva, već četiri popa. Meštani su složni, spremni na veselje i zabavu, a popovi uživaju u izobilju. Odlično se slažu i, ako nisu na nekoj proslavi za bogatom trpezom, goste se u svojim domovima, a njihove dve ćerke, Juca i Melanija, odlične drugarice, uvek dobro raspoložene, bezbrižno ćaskaju. Ovu pravu seosku idilu s vremena na vreme naruše popadije Persa i Sida svojim zajedljivim primedbama na račun one druge, ali se ne ide dalje od toga: koja bolje izgleda, ili koja je bolji ručak spremila. Pravi zaplet nastaje kad u selo stigne mlad i zgodan novi učitelj, Petar Petrović. Iskra zavisti među popadijama, pojavom novog učitelja, pali vatru koja će kasnije buknuti u požar. One prepoznaju da bi valjalo ovu jedinstveno dobru priliku neženje iskoristi. Nevolja je u tome što je on jedan, a udavače dve, obe popine ćerke. Počinje prava utakmica oko toga ko će pre i bolje ugostiti novajliju. Pop Spira je imao tu čast da prvi kući na ručak dovede potencijalnog mladoženju, a kao slučajno su im u goste baš tog dana došli pop Ćira i njegova žena Persa, sa Melanijom. Popadije su svesrdno hvalile svoje ćerke ne bi li pridobile učiteljeve simpatije. Učitelj se ipak zaljubio u Melaniju, ona je znala oko Pere tako vešto i umiljato da se ponaša, da mu je bilo teško i dan bez nje, a i on se njoj sviđao i svako veče su se viđali. Sida je bila veoma ljubomorna zbog toga i to je bio razlog da izbije rat između gospođe Side i Perse. A Juca, pop Spirina kći, baš i nije volela tog učitelja. Njeno srce pripadalo je nekom drugom, tačnije Šaci, bricinom pomoćniku. Svako veče je prolazio sokakom i svirao joj pod prozorom. Sida je bila strašno iznenađena ponašanjem i odlukom svoje ćerke. Od tada dve porodice više nisu živele u slozi i ljubavi, a dežurna tračara frau Gabrijela je odmah požurila da obavesti selo o ovim događajima... Došlo je do koškanja između popova, a zatim i do tuče, gde je pop Spira popu Ćiri polomio levi kutnjak. Pop Ćira nije bio zlopamtilo, ali njegova žena Persa je želela osvetu po svaku cenu, pa ga je naterala da tuži kolegu vladiki. Međutim, tokom putovanja, pop Spira uspeva da izigra popa Ćiru, zbog čega Ćira ispada lažov pred vladikom, čak umalo biva i kažnjen. Iako su ih je vladika naterao da se zagrle i pomire, njihovo prijateljstvo je pokvareno... Na koncu, Pera je oženio Melaniju i postao đakon, a Šaca je oženio Jucu i postao berberin, a popadije i dalje nisu bile zadovoljne kako su stvari ispale...

Mesto radnje je jedno bogato banatsko selo, čiji su stanovnici toliko pobožni i imućni da bi mogli izdržavati, ne dva, već četiri popa. Meštani su složni, spremni na veselje i zabavu, a popovi uživaju u izobilju. Odlično se slažu i, ako nisu na nekoj proslavi za bogatom trpezom, goste se u svojim domovima, a njihove dve ćerke, Juca i Melanija, odlične drugarice, uvek dobro raspoložene, bezbrižno ćaskaju. Ovu pravu seosku idilu s vremena na vreme naruše popadije Persa i Sida svojim zajedljivim primedbama na račun one druge, ali se ne ide dalje od toga: koja bolje izgleda, ili koja je bolji ručak spremila. Pravi zaplet nastaje kad u selo stigne mlad i zgodan novi učitelj, Petar Petrović. Iskra zavisti među popadijama, pojavom novog učitelja, pali vatru koja će kasnije buknuti u požar. One prepoznaju da bi valjalo ovu jedinstveno dobru priliku neženje iskoristi. Nevolja je u tome što je on jedan, a udavače dve, obe popine ćerke. Počinje prava utakmica oko toga ko će pre i bolje ugostiti novajliju. Pop Spira je imao tu čast da prvi kući na ručak dovede potencijalnog mladoženju, a kao slučajno su im u goste baš tog dana došli pop Ćira i njegova žena Persa, sa Melanijom. Popadije su svesrdno hvalile svoje ćerke ne bi li pridobile učiteljeve simpatije. Učitelj se ipak zaljubio u Melaniju, ona je znala oko Pere tako vešto i umiljato da se ponaša, da mu je bilo teško i dan bez nje, a i on se njoj sviđao i svako veče su se viđali. Sida je bila veoma ljubomorna zbog toga i to je bio razlog da izbije rat između gospođe Side i Perse. A Juca, pop Spirina kći, baš i nije volela tog učitelja. Njeno srce pripadalo je nekom drugom, tačnije Šaci, bricinom pomoćniku. Svako veče je prolazio sokakom i svirao joj pod prozorom. Sida je bila strašno iznenađena ponašanjem i odlukom svoje ćerke. Od tada dve porodice više nisu živele u slozi i ljubavi, a dežurna tračara frau Gabrijela je odmah požurila da obavesti selo o ovim događajima... Došlo je do koškanja između popova, a zatim i do tuče, gde je pop Spira popu Ćiri polomio levi kutnjak. Pop Ćira nije bio zlopamtilo, ali njegova žena Persa je želela osvetu po svaku cenu, pa ga je naterala da tuži kolegu vladiki. Međutim, tokom putovanja, pop Spira uspeva da izigra popa Ćiru, zbog čega Ćira ispada lažov pred vladikom, čak umalo biva i kažnjen. Iako su ih je vladika naterao da se zagrle i pomire, njihovo prijateljstvo je pokvareno... Na koncu, Pera je oženio Melaniju i postao đakon, a Šaca je oženio Jucu i postao berberin, a popadije i dalje nisu bile zadovoljne kako su stvari ispale...

Mesto radnje je jedno bogato banatsko selo, čiji su stanovnici toliko pobožni i imućni da bi mogli izdržavati, ne dva, već četiri popa. Meštani su složni, spremni na veselje i zabavu, a popovi uživaju u izobilju. Odlično se slažu i, ako nisu na nekoj proslavi za bogatom trpezom, goste se u svojim domovima, a njihove dve ćerke, Juca i Melanija, odlične drugarice, uvek dobro raspoložene, bezbrižno ćaskaju. Ovu pravu seosku idilu s vremena na vreme naruše popadije Persa i Sida svojim zajedljivim primedbama na račun one druge, ali se ne ide dalje od toga: koja bolje izgleda, ili koja je bolji ručak spremila. Pravi zaplet nastaje kad u selo stigne mlad i zgodan novi učitelj, Petar Petrović. Iskra zavisti među popadijama, pojavom novog učitelja, pali vatru koja će kasnije buknuti u požar. One prepoznaju da bi valjalo ovu jedinstveno dobru priliku neženje iskoristi. Nevolja je u tome što je on jedan, a udavače dve, obe popine ćerke. Počinje prava utakmica oko toga ko će pre i bolje ugostiti novajliju. Pop Spira je imao tu čast da prvi kući na ručak dovede potencijalnog mladoženju, a kao slučajno su im u goste baš tog dana došli pop Ćira i njegova žena Persa, sa Melanijom. Popadije su svesrdno hvalile svoje ćerke ne bi li pridobile učiteljeve simpatije. Učitelj se ipak zaljubio u Melaniju, ona je znala oko Pere tako vešto i umiljato da se ponaša, da mu je bilo teško i dan bez nje, a i on se njoj sviđao i svako veče su se viđali. Sida je bila veoma ljubomorna zbog toga i to je bio razlog da izbije rat između gospođe Side i Perse. A Juca, pop Spirina kći, baš i nije volela tog učitelja. Njeno srce pripadalo je nekom drugom, tačnije Šaci, bricinom pomoćniku. Svako veče je prolazio sokakom i svirao joj pod prozorom. Sida je bila strašno iznenađena ponašanjem i odlukom svoje ćerke. Od tada dve porodice više nisu živele u slozi i ljubavi, a dežurna tračara frau Gabrijela je odmah požurila da obavesti selo o ovim događajima... Došlo je do koškanja između popova, a zatim i do tuče, gde je pop Spira popu Ćiri polomio levi kutnjak. Pop Ćira nije bio zlopamtilo, ali njegova žena Persa je želela osvetu po svaku cenu, pa ga je naterala da tuži kolegu vladiki. Međutim, tokom putovanja, pop Spira uspeva da izigra popa Ćiru, zbog čega Ćira ispada lažov pred vladikom, čak umalo biva i kažnjen. Iako su ih je vladika naterao da se zagrle i pomire, njihovo prijateljstvo je pokvareno... Na koncu, Pera je oženio Melaniju i postao đakon, a Šaca je oženio Jucu i postao berberin, a popadije i dalje nisu bile zadovoljne kako su stvari ispale...

Novinari i saradnici Informativnog programa trude se da i danas, kao i pre tridesetak godina, zabeleže najaktuelnije događaje sa prostora Vojvodine i Srbije.

Brazde, poljoprivredna emisija sa tradicijom. Na našem medijskom prostoru prisutna je od 1975. godine. Kroz zapise sa terena, uz učešće kompetentnih gostiju, uživo iz studija RTV-a, na analitičan način obrađuje aktuelne teme. U emisiji se mogu čuti stavovi od proizvođača do akademika, pohvale, kritike, saznanja... Budite i vi deo tima emisije Brazde, učestvujte u njenom kreiranju! Brazde, naizmenično sa Agromozaikom, svake druge nedelje na TV1, od 10 časova!

Progon je obeležio život svetog Nektarija Eginskog iz Grčke. Bio je sveštenik običnog naroda, a njegova poniznost je smetala ponosnim pravoslavnim klericima. Oklevetan je nakon što je njegova odanost probudila njihove sumnje. Parohijani su ga voleli, uprkos tome što je lišen crkve i prognan iz Egipta. Vera u Boga mu je tokom celog života bila najbolja odbrana. Za razliku od njegovih verskih pretpostavljenih kojima su na umu bili samo moć i svetovne počasti - Nektarije je brinuo o siromašnima, učio je seljane da čitaju i pišu, svojim primerom je inspirisao mladiće da uđu u sveštenstvo, pisao je knjige i držao propovedi koje su ljude približavale veri. Uprkos naporima da se diskredituje, Sveti Nektarije je osnovao samostan na Egini, neplodnom i pustom ostrvu, koji i dan danas predstavlja svetionik hodočasnicima. Čak su i njegovi poslednji trenuci na Zemlji iskorišćeni za pomoć drugima: na samrti je predao svoju potkošulju paralizovanom čoveku u bolničkom krevetu do njegovog, nakon čega je čovek ustao i prohodao.

Uživajte u tradicionalnoj, etno i duhovnoj muzici koju izvodi Danica Crnogorčević.