Srpski kralj Radoslav, treći je vladar iz dinastije Nemanjića. (1228-1234) Prvorođeni je sin Stefana Prvovenčanog. Unuk Stefana Nemanje i unuk vizantijskog cara Aleksija Trećeg. I majka Evdokija i supruga Ana Komnina bile su Grkinje. Imao je još tri brata po ocu: Vladislava, Uroša i Predislava. Radoslav je prvi srpski kralj koji je kovao novac. Arheološka otkrića upućuju da je kovnica moneta bila među bedemima tvrđave Ras, nadomak današnjeg Novog Pazara. Sav pronađeni novac čuva se u trezoru Narodnog muzeja u Beogradu i u stalnoj je postavci. U ovoj kući kulture čuva se i verenički prsten kralja Radoslava i kraljice Ane, izrađen verovatno u Solunu oko 1219/1220. Radoslav se ponosio svojim carskim poreklom. Čak se i potpisivao na grčkom jeziku i to prezimenom carske loze Duka. Istorijski spisi beleže i da se više osećao Grkom nego Srbinom. Srpsku kraljicu Anu opisuju kao lepu i nemirnu ženu zbog koje, kako beleži monah Teodosije, srpski kralj "postrada umom". Srpska vlastela bila je nezadovoljna Radoslavljevom vladavinom i na presto, prevratom dolazi mlađi brat Vladislav. A Radoslav i Ana odlaze najpre u Dubrovnik, potom u Drač gde se , kako kazuje pisac nemanjićke epohe, Teodosije, zbiva drama. Ana u Draču vara svog supruga sa izvesnim Frugom.

U ovoj epizodi sagovornici govore o atmosferi, koja je vladala na Tribini mladih u trenutku dolaska članova konceptualnih grupa: o tekstovima objavljivanim u časopisu Polja, Uj simpozion, Indeks i drugima, ali i o časopisima-samizdatima, koje pokreću sami članovi konceptualnih grupa.

,,Delirijum tremens" je srpski film iz 2019. godine, scenariste i reditelja Gorana Markovića. Nastao je po njegovom dramskom tekstu, koji je duže od decenije izvođen na sceni Beogradskog dramskog pozorišta. Premijerno je prikazan u okviru 47. Međunarodnog filmskog festivala Fest 28. februara 2019. godine. Priča prati poznatog glumca Dagija, koji se iznenada razboli i u bolnici, uz pomoć psihodrame, kreće u potragu za sopstvenim identitetom.

Kako li će društvo budućnosti predstavljati globalnu kulturu? Koji predmeti će biti odabrani da budu izloženi javnosti?

Od 4. do 9. oktobra 2019. godine, u Beogradu je bio održan dvadeset osmi festival savremenog muzičkog stvaralaštva ,,Međunarodna tribina kompozitora", u organizaciji Udruženja kompozitora Srbije, koja je iznedrila autentična dela za raznovrsne muzičke sastave, specifičnog zvuka, sa značajnom upotrebom elektronike, ali i reminiscencijom na neka davna ,,muzička vremena".

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala.

Atraktivna pevačica Zvezdana, koja je napustila svog posesivnog muža Simona, unela je pometnju među muškarcima koji žive u Rankeovoj broj 12. Za nju su zainteresovani veterinar Vasa i slikar Leon, ali se njoj dopada Dača, vlasnik obližnjeg kafića ,,Tavolino". Dača se, međutim, drži na distanci, jer ne želi da upadne u ljubavnu vezu za koju pretpostavlja da nema perspektivu.

Mileva se uključila u reklamnu kampanju za popularizaciju Jecinog frizerskog salona. Da bi pružila pravu pomoć u toj akciji, Mileva počinje da se oblači mladalački i uči žargonske izraze pune anglicizama. I ne želeći, postaje popularna influenserka i TikTok zvezda, što u velikoj meri diže njeno samopouzdanje. Proizvodnja: Redakcija igranog programa.

Dokumentarno-naučni serijal "Staro srpsko pisano nasleđe" bavi se sudbinom srednjovekovnih rukopisa, odnosom prema knjizi u srednjem veku, istorijskim događajima i vladarima u vreme nastajanja rukopisa. Pažnja je posvećena i rezultatima višedecenijskih istraživanja i značaju sačuvanih rukopisa, koji su po mnogo čemu zaslužili da budu deo srpskog kulturnog nasleđa.

Koliko je ponekad tanka linija između morala i nemorala, u kojoj meri slučajnost i zabluda oblikuju naše živote, kako se desilo da Evropa liči na sklerotičnu staricu i gde su danas zalutali ,,crni psi" istorije, neke su od tema o kojima Neda Valčić Lazović razgovara sa Ijanom Makjuanom, autorom koji je gotovo pola veka u samom vrhu savremene engleske književnosti.

Tvrdi da nema grešaka u istoriji, već da je cela istorija greška. Govori da, ako se posmatra sa Meseca, nema distance između Luvra i zoološkog vrta. Pionir konceptualne umetnosti na jugoslovenskom prostoru, ali i umetnik koji je u svom stvaralaštvu anticipirao postulate postmoderne, tvorac pojma ,,postistorije", Slobodan Braco Dimitrijević, koji je na likovnu scenu stupio krajem 60-ih godina 20. veka, ubrzo postaje jedan od najznačajnijih protagonista svetske umetničke scene.

Tema ove emisije je vreme kada se fotografija pojavila i izazvala najviše interesovanja u naučnim i istraživačkim krugovima. To je vreme kada je došlo i do izvesnih zabluda, odnosno u fotografiju su se uvukli slikarski elementi što je dovelo do nastanka tzv. slikovne fotografije.

Mileva se uključila u reklamnu kampanju za popularizaciju Jecinog frizerskog salona. Da bi pružila pravu pomoć u toj akciji, Mileva počinje da se oblači mladalački i uči žargonske izraze pune anglicizama. I ne želeći, postaje popularna influenserka i TikTok zvezda, što u velikoj meri diže njeno samopouzdanje. Proizvodnja: Redakcija igranog programa.

Nemanja Radulović, jedan od najtalentovanijih mladih violinista današnjice, i njegov ansambl Double Sens Orchestra obeležili su Svetski dan muzike velikim besplatnim koncertom na otvorenom 21. juna 2015. u beogradskom Studentskom parku.

"Princeza od znanja" je nadimak po kome svi znaju Milicu Jokanović. U danu u kome nije imala snimanja kviza i pripreme, za intervju je odabrala Kosančićev venac koji je podseća na Monmartr, Šarla Aznavura i Francusku.

Serijal snimljen 2003. godine govori o razvoju arhitekture u Srbiji tokom burnih decenija 20. veka.

U ovoj epizodi sagovornici govore o atmosferi, koja je vladala na Tribini mladih u trenutku dolaska članova konceptualnih grupa: o tekstovima objavljivanim u časopisu Polja, Uj simpozion, Indeks i drugima, ali i o časopisima-samizdatima, koje pokreću sami članovi konceptualnih grupa.

Na Kosančićevom Vencu, nedaleko od mesta gde je u filmu "Maratonci trče počasni krug" živela najčuvenija filmska i pozorišna porodica Topalović, Aleksandar Gatalica susreo se sa klasikom srpske književnosti Dušanom Kovačevićem. Dvojica pisaca povela su razgovor o vremenima prošlim i vremenima budućim. U ekskluzivnom velikom intervjuu za RTS Dušan Kovačević setio se svojih velikih glumaca i prijatelja, Danila Bate Stojkovića, Borislava Mihajlovića Mihiza koji su, kako je rekao, doživeli "raskošniju nesreću" od njega, te su uvek nalazili vremena i snage da ga posavetuju i umire. Gatalica i Kovačević Gatalica i Kovačević Da li je posle 1990. izgubio svoje literarno more nestankom socijalizma i da li nekadašnja prva postava Ateljea 212 negde igra njegov "Sabirni centar", bila su pitanja na koja je Dušan Kovačević, kao i uvek, dao duhovite odgovore, rekavši da on u sabirni centar snažno veruje, jer da je tamo loše neko bi se već vratio odande. Dvojica pisaca razgovarala su i na temu stvaranja: o tome koliko je važno posmatrati sam život koji uvek nudi prototipove za drame, priče i romane; o tome da je zanat sveta reč i da svaka umetnost počiva na "ručnom radu". Veliki pisac na kraju razgovora dao je lucidan presek današnjeg vremena, a razgovor je okončan konstatacijom da je uloga pisca u novom veku još važnija, upravo stoga što ga danas niko ne sluša.

U seriji Ja, mi i drugi ulazimo u kožu čuvenih filmskih i pozorišnih junaka da bismo razumeli sebe i svet oko nas. Kako nam filmski junaci mogu pomoći da otkrijemo odgovore na pitanja: Kakav je naš identitet? Od kakvog je značaja prijateljstvo? Ko su drugi? Kako oni vide nas, a kako mi njih? Šta je diskriminacija? Zašto se ćuti o zlaostavljanju dece? Kako se snalazimo u svetu konzumerizma? Kroz ova i druga pitanja vode nas junaci filmova Klinta Istvuda, Stenlija Kjubrika, Romana Polanskog, Majka Lija, Adrijana Lina, Alena Parkera, Freda Cinemana, Delmera Dejvisa i mnogih drugih.

Srpski kralj Radoslav, treći je vladar iz dinastije Nemanjića. (1228-1234) Prvorođeni je sin Stefana Prvovenčanog. Unuk Stefana Nemanje i unuk vizantijskog cara Aleksija Trećeg. I majka Evdokija i supruga Ana Komnina bile su Grkinje. Imao je još tri brata po ocu: Vladislava, Uroša i Predislava. Radoslav je prvi srpski kralj koji je kovao novac. Arheološka otkrića upućuju da je kovnica moneta bila među bedemima tvrđave Ras, nadomak današnjeg Novog Pazara. Sav pronađeni novac čuva se u trezoru Narodnog muzeja u Beogradu i u stalnoj je postavci. U ovoj kući kulture čuva se i verenički prsten kralja Radoslava i kraljice Ane, izrađen verovatno u Solunu oko 1219/1220. Radoslav se ponosio svojim carskim poreklom. Čak se i potpisivao na grčkom jeziku i to prezimenom carske loze Duka. Istorijski spisi beleže i da se više osećao Grkom nego Srbinom. Srpsku kraljicu Anu opisuju kao lepu i nemirnu ženu zbog koje, kako beleži monah Teodosije, srpski kralj "postrada umom". Srpska vlastela bila je nezadovoljna Radoslavljevom vladavinom i na presto, prevratom dolazi mlađi brat Vladislav. A Radoslav i Ana odlaze najpre u Dubrovnik, potom u Drač gde se , kako kazuje pisac nemanjićke epohe, Teodosije, zbiva drama. Ana u Draču vara svog supruga sa izvesnim Frugom.

Čuveni belgijski bend Hooverphonic, nastupio je prvi put u Beogradu u martu prošle godine u Kombank dvorani. Beogradski koncert realizovan je u okviru turneje na kojoj je pomenuti sastav promovisao najnoviji album pod nazivom ,,U potrazi za zvezdama".

Koncert na kojem su izvedena prva dva Klavirska koncerta jednog od najznačajnijih kompozitora, ali i najvirtuoznijih izvođača klavirske literature - Franca Lista. U prvom delu koncerta, pijanistkinja Enike Gereg izvela je Listov Klavirski koncert u Es Duru br. 1, dok je u drugom delu večeri solista bio makedonski pijanista Simon Trpčeski. Orkestrom Kamerata Serbika dirigovao je Bojan Suđić.

,,Delirijum tremens" je srpski film iz 2019. godine, scenariste i reditelja Gorana Markovića. Nastao je po njegovom dramskom tekstu, koji je duže od decenije izvođen na sceni Beogradskog dramskog pozorišta. Premijerno je prikazan u okviru 47. Međunarodnog filmskog festivala Fest 28. februara 2019. godine. Priča prati poznatog glumca Dagija, koji se iznenada razboli i u bolnici, uz pomoć psihodrame, kreće u potragu za sopstvenim identitetom.

Kako li će društvo budućnosti predstavljati globalnu kulturu? Koji predmeti će biti odabrani da budu izloženi javnosti?

Od 4. do 9. oktobra 2019. godine, u Beogradu je bio održan dvadeset osmi festival savremenog muzičkog stvaralaštva ,,Međunarodna tribina kompozitora", u organizaciji Udruženja kompozitora Srbije, koja je iznedrila autentična dela za raznovrsne muzičke sastave, specifičnog zvuka, sa značajnom upotrebom elektronike, ali i reminiscencijom na neka davna ,,muzička vremena".

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Rasprostiranje zvuka u kojem je snimljena primopredaja uređaja koje je Televizija Beograd izdvojila ranijih godina kao učila za FDU, a 23. marta 2006. Fakultet vratio matičnoj kući za budući Muzej televizije. Radi se o sledećim uređajima: Višekanalni perfomagnetofon Sondor M 2 nabavljen za Konferenciju nesvrstanih. Svi uređaji su zatim, posle ovog snimanja i primopredaje vraćeni kući ispravni i u radnom stanju.

Novogodišnji koncert Big benda RTS-a pod upravom šefa dirigenta Stjepka Guta, posvećen opusu legendarnog džez trubača i kompozitora Duška Gojkovića, održan je u decembru 2023. godine u Kolarčevoj zadužbini.

Genetika proučava nasleđe, razlike između individua, različitih vrsta, kao i evolutivni pritisak koji pokreće i stvara te promene. Pravila nasleđa se, u naučnom smislu, nisu menjala.

Emisija "Do detalja" predstavlja aktuelna dela u oblasti savremene umetnosti i kulture.

Serijal ,,100 godina baleta u Narodnom pozorištu" završavamo u dramatičnim godinama smene dekade, veka i milenijuma - u vremenu velikih turbulencija, bombardovanja, demonstracija, prevrata, promena vlasti - događaja koji su se tako verno slikali na Velikoj sceni Pozorišta.

Činjenica je da su žene u Srbiji tek polovinom 18. veka dobile pravo da mogu slobodno da dolaze u crkvu, da pre Dositeja Obradovića nisu smele da pohađaju školu, da su za romantičare bile samo ljubavnice, a tek za vreme nacionalnog pokreta, nacionalne vaspitateljke.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Snimak koncerta održanog 8. marta 2017. godine u Kolarčevoj zadužbini. Ovoga puta, Simfonijski orkestar RTS predvodile su tri dame. U prvom delu koncertne večeri dirigovale su Bojana Radivojević i Olivera Sekulić-Barac, a na programu su bila dela Đ. Verdija i P. I. Čajkovskog.

Na vrata veterinara Vase pokucala je starija žena, koja mu kaže da je on biološki otac njenog deteta, začetog vantelesnom oplodnjom.

U serijalu Intonacije, predstavljamo našeg renomiranog i svetski priznatog džez muzičara Stjepka Guta. Dugogodišnji profesor na Džez akademiji u Gracu (Austrija) i drugim svetskim džez školama, u svom autorskom opusu ima preko stotinu kompozicija koje su snimane i izvođene širom sveta. Profesionalnu karijeru počeo je kao član Džez orkestra RTB-a, da bi ga početkom osamdesetih godina prošlog veka primetio i angažovao čuveni džez vibrafonista Lajonel Hempton. Najveći uticaj na njega imalo je poznanstvo sa legendarnim trubačem Klarkom Terijem, u čijem orkestru je svirao dvadeset godina i koji mu je bio veliki svirački i kompozitorski uzor. Neiscrpni izvor inspiracije za Stjepka Guta je oduvek bila i balkanska etno muzika.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Radnja serije prati život učenika srednje škole, Kleja Džensena, njegovu drugaricu Hanu Bejker, devojku koja je izvršila samoubistvo nakon što je više puta doživela vršnjačko nasilje, kao i njihove drugove i drugarice. U kutiji kaseta, koju je snimila Hana pre nego što se ubila, nalazi se trinaest razloga zašto je ona to učinila. Kasete su namenjene osobama koje su, svaka na svoj način, doprinele njenoj odluci da okonča svoj život. Među njima je i Klej i kada ih presluša, sve što treba da uradi jeste da ih pošalje sledećem na listi.

Stari Rok Majstori su više od benda - oni su čuvari jednog bezbrižnog vremena i neuništivog duha. Zlatnih šezdesetih bili su naš prozor u svet - jugoslovenski pandan Bitlsima i Stonsima. Oni su Crni biseri, Zlatni dečaci, Siluete, Elipse, Iskre, Lutalice - ujedinjeni u nameri da svim generacijama koje utisak o zlatnim šezdesetim grade naknadno i posredno priušte muzički ugođaj koji bi se doživeo i na najvećim evropskim i svetskim pozornicama.

Jedan od najistaknutijih pijanista današnjice, Boris Berezovski, gostovao je 9. decembra 2019. godine u dvorani Kolarčeve zadužbine u Beogradu, u okviru koncertnog serijala Steinway & Sons.

Bodulija je pojam koji označava deo kopna okružen morem, a u doba industrijalizacije i velike seobe naroda iz sela u grad, Bodulija i Boduli su bili pogrdni naziv za ostrva i njegove stanovnike koji su nadenuli ljudi s kopna.

U Sankt Peterburgu su se okupili poznavaoci teatarske umetnosti i direktori najznačajnijih evropskih teatara da bi dali odgovor na pitanje: kako sve što je vezano za pozorište održati u vreme novih tehnologija?

Novogodišnji koncert Big benda RTS-a pod upravom šefa dirigenta Stjepka Guta, posvećen opusu legendarnog džez trubača i kompozitora Duška Gojkovića, održan je u decembru 2023. godine u Kolarčevoj zadužbini.

Ovo je priča o komandantu logora Rudolfu Hesu, njegovoj supruzi Hedvig i njihovo petoro dece, koji žive u svojoj kući iz snova, okruženoj idiličnom baštom i živopisnim jezerom gde se članovi porodice kupaju i uživaju u pikniku. Povremeni krici, pucnji i buka, koji se čuju preko ograde, ne utiču na njih u njihovom malom raju. Naprotiv, nacistički komandant Rudolf Hes vrlo ceni to što radi pored kuće. Jer neposredno iza baštenskog zida njegove kuće nalazi se koncentracioni logor Aušvic.

U maju 2018. godine, u Beogradu je održan sedmi Šopen fest. Tada je u Kolarčevoj zadužbini nastupio Eugen Inđić, renomirani američko-francuski pijanista srpsko-ruskog porekla, koji od 1972. godine živi i radi u Francuskoj. Pored Šopenovih kompozicija, na programu su se te večeri našla i dela Šumana i Paderevskog. Proizvodnja: Redakcija muzičkog programa.

Lenjingrad je tokom Drugog svetskog rata bio 872 dana pod opsadom nemačkih i finskih snaga. Blokada je trajala od 8. septembra 1941. do 27. januara 1944. Nemci su, do 8. septembra 1941. godine, potpuno okružili grad, blokirajući sve puteve snabdevanja do Lenjingrada i njegovih predgrađa.

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Rasprostiranje zvuka u kojem je snimljena primopredaja uređaja koje je Televizija Beograd izdvojila ranijih godina kao učila za FDU, a 23. marta 2006. Fakultet vratio matičnoj kući za budući Muzej televizije. Radi se o sledećim uređajima: Višekanalni perfomagnetofon Sondor M 2 nabavljen za Konferenciju nesvrstanih. Svi uređaji su zatim, posle ovog snimanja i primopredaje vraćeni kući ispravni i u radnom stanju.

Na vrata veterinara Vase pokucala je starija žena, koja mu kaže da je on biološki otac njenog deteta, začetog vantelesnom oplodnjom.

Genetika proučava nasleđe, razlike između individua, različitih vrsta, kao i evolutivni pritisak koji pokreće i stvara te promene. Pravila nasleđa se, u naučnom smislu, nisu menjala.

Serijal ,,100 godina baleta u Narodnom pozorištu" završavamo u dramatičnim godinama smene dekade, veka i milenijuma - u vremenu velikih turbulencija, bombardovanja, demonstracija, prevrata, promena vlasti - događaja koji su se tako verno slikali na Velikoj sceni Pozorišta.

Emisija "Do detalja" predstavlja aktuelna dela u oblasti savremene umetnosti i kulture.

Redakcija za nauku i obrazovanje krenula je u odgonetanje i tumačenje mnogobrojnih zagonetki koje je pred nas postavio život.

Činjenica je da su žene u Srbiji tek polovinom 18. veka dobile pravo da mogu slobodno da dolaze u crkvu, da pre Dositeja Obradovića nisu smele da pohađaju školu, da su za romantičare bile samo ljubavnice, a tek za vreme nacionalnog pokreta, nacionalne vaspitateljke.

Jedan od najistaknutijih pijanista današnjice, Boris Berezovski, gostovao je 9. decembra 2019. godine u dvorani Kolarčeve zadužbine u Beogradu, u okviru koncertnog serijala Steinway & Sons.

Stari Rok Majstori su više od benda - oni su čuvari jednog bezbrižnog vremena i neuništivog duha. Zlatnih šezdesetih bili su naš prozor u svet - jugoslovenski pandan Bitlsima i Stonsima. Oni su Crni biseri, Zlatni dečaci, Siluete, Elipse, Iskre, Lutalice - ujedinjeni u nameri da svim generacijama koje utisak o zlatnim šezdesetim grade naknadno i posredno priušte muzički ugođaj koji bi se doživeo i na najvećim evropskim i svetskim pozornicama.

Dvadeseti vek i dva Svetska rata pokrenula su brojna pitanja vezana za čovekovo postojanje, njegovu suštinu, opstanak i smisao. Posledice ratova donele su i nova poimanja u umetnosti, društvenim naukama i filozofiji. Serijal Filozofija i… predstaviće najznačajnije mislioce prošlog veka: Karla Gustava Junga, Edmunda Huserla, Martina Hajdegera i Žan Pol Sartra.

U Sankt Peterburgu su se okupili poznavaoci teatarske umetnosti i direktori najznačajnijih evropskih teatara da bi dali odgovor na pitanje: kako sve što je vezano za pozorište održati u vreme novih tehnologija?

Ćurak, gunj, kožuv ili kožuh je prsluk napravljen od jagnjeće kože sa ošišanim krznom na unutrašnjjoj strani. Zbog jednostavne izrade i dostupnosti materijala predstavlja jedan od najstarijih haljetaka.

Novogodišnji koncert Big benda RTS-a pod upravom šefa dirigenta Stjepka Guta, posvećen opusu legendarnog džez trubača i kompozitora Duška Gojkovića, održan je u decembru 2023. godine u Kolarčevoj zadužbini.

Lenjingrad je tokom Drugog svetskog rata bio 872 dana pod opsadom nemačkih i finskih snaga. Blokada je trajala od 8. septembra 1941. do 27. januara 1944. Nemci su, do 8. septembra 1941. godine, potpuno okružili grad, blokirajući sve puteve snabdevanja do Lenjingrada i njegovih predgrađa.

Bodulija je pojam koji označava deo kopna okružen morem, a u doba industrijalizacije i velike seobe naroda iz sela u grad, Bodulija i Boduli su bili pogrdni naziv za ostrva i njegove stanovnike koji su nadenuli ljudi s kopna.

Novogodišnji koncert Big benda RTS-a pod upravom šefa dirigenta Stjepka Guta, posvećen opusu legendarnog džez trubača i kompozitora Duška Gojkovića, održan je u decembru 2023. godine u Kolarčevoj zadužbini.

Snimak solističkog koncerta održanog 28. maja 2013. godine u Kolarčevoj zadužbini. Na programu su bila dela: Đirolamo Freskobaldi: Tokata br. 9, Dmitrij Šostakovič: Preludijum i fuga A-dur Op. 87 , Johan Sebastijan Bah: Preludijum iz Partite za violinu br. 3 E-dur, Semjuel Barber: Sonata Op. 26 i Sergej Rahmanjinov: Šest muzičkih momenata Op. 16.

Snimak solističkog koncerta održanog 28. maja 2013. godine u Kolarčevoj zadužbini. Na programu su bila dela: Đirolamo Freskobaldi: Tokata br. 9, Dmitrij Šostakovič: Preludijum i fuga A-dur Op. 87 , Johan Sebastijan Bah: Preludijum iz Partite za violinu br. 3 E-dur, Semjuel Barber: Sonata Op. 26 i Sergej Rahmanjinov: Šest muzičkih momenata Op. 16.

U maju 2018. godine, u Beogradu je održan sedmi Šopen fest. Tada je u Kolarčevoj zadužbini nastupio Eugen Inđić, renomirani američko-francuski pijanista srpsko-ruskog porekla, koji od 1972. godine živi i radi u Francuskoj. Pored Šopenovih kompozicija, na programu su se te večeri našla i dela Šumana i Paderevskog. Proizvodnja: Redakcija muzičkog programa.

U organizaciji Nacionalne fondacije za igru, na sceni Centra Sava, 1. oktobra 2011. predstavio se Mladi balet Teatra milanske Skale, sa koreografijama Jiržija Kilijana, Žorža Balanšina i Anželena Prežokaža. Igrači koji završavaju Akademiju Teatra milanske Skale već su dobili angažmane u prestižnim svetskim baletskim kompanijama ili učestvuju u redovnom repertoaru Baleta milanske Skale. Igranjem u Mladoj kompaniji, oni se susreću sa zahtevnim koreografskim rukopisima i raznolikom brojnom publikom, što će ih pratiti u njihovoj daljoj karijeri. Ova trupa mladih igrača gostuje poslednjih godina na festivalima i pozornicama širom sveta, pa tako publika ima prilike da upozna buduće baletske zvezde koje će za samo par sezona gledati u naslovnim rolama svetske plesne produkcije. S druge strane, reč je o izuzetnom projektu koji populariše baletsku umetnost i daje podstrek najmlađim baletskim talentima, deci koja sanjaju da im igra postane profesija ili onima koji će sutra biti najbolja plesna publika.

U organizaciji Nacionalne fondacije za igru, na sceni Centra Sava, 1. oktobra 2011. predstavio se Mladi balet Teatra milanske Skale, sa koreografijama Jiržija Kilijana, Žorža Balanšina i Anželena Prežokaža. Igrači koji završavaju Akademiju Teatra milanske Skale već su dobili angažmane u prestižnim svetskim baletskim kompanijama ili učestvuju u redovnom repertoaru Baleta milanske Skale. Igranjem u Mladoj kompaniji, oni se susreću sa zahtevnim koreografskim rukopisima i raznolikom brojnom publikom, što će ih pratiti u njihovoj daljoj karijeri. Ova trupa mladih igrača gostuje poslednjih godina na festivalima i pozornicama širom sveta, pa tako publika ima prilike da upozna buduće baletske zvezde koje će za samo par sezona gledati u naslovnim rolama svetske plesne produkcije. S druge strane, reč je o izuzetnom projektu koji populariše baletsku umetnost i daje podstrek najmlađim baletskim talentima, deci koja sanjaju da im igra postane profesija ili onima koji će sutra biti najbolja plesna publika.

Snimak koncerta održanog 8. marta 2017. godine u Kolarčevoj zadužbini. Ovoga puta, Simfonijski orkestar RTS predvodile su tri dame. U prvom delu koncertne večeri dirigovale su Bojana Radivojević i Olivera Sekulić-Barac, a na programu su bila dela Đ. Verdija i P. I. Čajkovskog.

Franc List je bio mađarski kompozitor i pijanista koji je živeo i stvarao u 19. veku. Uživajte u snimku koncerta na kom je izveden njegov Klavirski koncert broj 2.

U serijalu Intonacije, predstavljamo našeg renomiranog i svetski priznatog džez muzičara Stjepka Guta. Dugogodišnji profesor na Džez akademiji u Gracu (Austrija) i drugim svetskim džez školama, u svom autorskom opusu ima preko stotinu kompozicija koje su snimane i izvođene širom sveta. Profesionalnu karijeru počeo je kao član Džez orkestra RTB-a, da bi ga početkom osamdesetih godina prošlog veka primetio i angažovao čuveni džez vibrafonista Lajonel Hempton. Najveći uticaj na njega imalo je poznanstvo sa legendarnim trubačem Klarkom Terijem, u čijem orkestru je svirao dvadeset godina i koji mu je bio veliki svirački i kompozitorski uzor. Neiscrpni izvor inspiracije za Stjepka Guta je oduvek bila i balkanska etno muzika.

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Rasprostiranje zvuka u kojem je snimljena primopredaja uređaja koje je Televizija Beograd izdvojila ranijih godina kao učila za FDU, a 23. marta 2006. Fakultet vratio matičnoj kući za budući Muzej televizije. Radi se o sledećim uređajima: Višekanalni perfomagnetofon Sondor M 2 nabavljen za Konferenciju nesvrstanih. Svi uređaji su zatim, posle ovog snimanja i primopredaje vraćeni kući ispravni i u radnom stanju.

Na vrata veterinara Vase pokucala je starija žena, koja mu kaže da je on biološki otac njenog deteta, začetog vantelesnom oplodnjom.

Genetika proučava nasleđe, razlike između individua, različitih vrsta, kao i evolutivni pritisak koji pokreće i stvara te promene. Pravila nasleđa se, u naučnom smislu, nisu menjala.

Serijal ,,100 godina baleta u Narodnom pozorištu" završavamo u dramatičnim godinama smene dekade, veka i milenijuma - u vremenu velikih turbulencija, bombardovanja, demonstracija, prevrata, promena vlasti - događaja koji su se tako verno slikali na Velikoj sceni Pozorišta.

Emisija "Do detalja" predstavlja aktuelna dela u oblasti savremene umetnosti i kulture.

Redakcija za nauku i obrazovanje krenula je u odgonetanje i tumačenje mnogobrojnih zagonetki koje je pred nas postavio život.

Činjenica je da su žene u Srbiji tek polovinom 18. veka dobile pravo da mogu slobodno da dolaze u crkvu, da pre Dositeja Obradovića nisu smele da pohađaju školu, da su za romantičare bile samo ljubavnice, a tek za vreme nacionalnog pokreta, nacionalne vaspitateljke.

Jedan od najistaknutijih pijanista današnjice, Boris Berezovski, gostovao je 9. decembra 2019. godine u dvorani Kolarčeve zadužbine u Beogradu, u okviru koncertnog serijala Steinway & Sons.

Lenjingrad je tokom Drugog svetskog rata bio 872 dana pod opsadom nemačkih i finskih snaga. Blokada je trajala od 8. septembra 1941. do 27. januara 1944. Nemci su, do 8. septembra 1941. godine, potpuno okružili grad, blokirajući sve puteve snabdevanja do Lenjingrada i njegovih predgrađa.

Dvadeseti vek i dva Svetska rata pokrenula su brojna pitanja vezana za čovekovo postojanje, njegovu suštinu, opstanak i smisao. Posledice ratova donele su i nova poimanja u umetnosti, društvenim naukama i filozofiji. Serijal Filozofija i… predstaviće najznačajnije mislioce prošlog veka: Karla Gustava Junga, Edmunda Huserla, Martina Hajdegera i Žan Pol Sartra.

Stari Rok Majstori su više od benda - oni su čuvari jednog bezbrižnog vremena i neuništivog duha. Zlatnih šezdesetih bili su naš prozor u svet - jugoslovenski pandan Bitlsima i Stonsima. Oni su Crni biseri, Zlatni dečaci, Siluete, Elipse, Iskre, Lutalice - ujedinjeni u nameri da svim generacijama koje utisak o zlatnim šezdesetim grade naknadno i posredno priušte muzički ugođaj koji bi se doživeo i na najvećim evropskim i svetskim pozornicama.

U Sankt Peterburgu su se okupili poznavaoci teatarske umetnosti i direktori najznačajnijih evropskih teatara da bi dali odgovor na pitanje: kako sve što je vezano za pozorište održati u vreme novih tehnologija?

Novogodišnji koncert Big benda RTS-a pod upravom šefa dirigenta Stjepka Guta, posvećen opusu legendarnog džez trubača i kompozitora Duška Gojkovića, održan je u decembru 2023. godine u Kolarčevoj zadužbini.

Ćurak, gunj, kožuv ili kožuh je prsluk napravljen od jagnjeće kože sa ošišanim krznom na unutrašnjjoj strani. Zbog jednostavne izrade i dostupnosti materijala predstavlja jedan od najstarijih haljetaka.

Bodulija je pojam koji označava deo kopna okružen morem, a u doba industrijalizacije i velike seobe naroda iz sela u grad, Bodulija i Boduli su bili pogrdni naziv za ostrva i njegove stanovnike koji su nadenuli ljudi s kopna.

Novogodišnji koncert Big benda RTS-a pod upravom šefa dirigenta Stjepka Guta, posvećen opusu legendarnog džez trubača i kompozitora Duška Gojkovića, održan je u decembru 2023. godine u Kolarčevoj zadužbini.

Snimak solističkog koncerta održanog 28. maja 2013. godine u Kolarčevoj zadužbini. Na programu su bila dela: Đirolamo Freskobaldi: Tokata br. 9, Dmitrij Šostakovič: Preludijum i fuga A-dur Op. 87 , Johan Sebastijan Bah: Preludijum iz Partite za violinu br. 3 E-dur, Semjuel Barber: Sonata Op. 26 i Sergej Rahmanjinov: Šest muzičkih momenata Op. 16.

Snimak solističkog koncerta održanog 28. maja 2013. godine u Kolarčevoj zadužbini. Na programu su bila dela: Đirolamo Freskobaldi: Tokata br. 9, Dmitrij Šostakovič: Preludijum i fuga A-dur Op. 87 , Johan Sebastijan Bah: Preludijum iz Partite za violinu br. 3 E-dur, Semjuel Barber: Sonata Op. 26 i Sergej Rahmanjinov: Šest muzičkih momenata Op. 16.

U maju 2018. godine, u Beogradu je održan sedmi Šopen fest. Tada je u Kolarčevoj zadužbini nastupio Eugen Inđić, renomirani američko-francuski pijanista srpsko-ruskog porekla, koji od 1972. godine živi i radi u Francuskoj. Pored Šopenovih kompozicija, na programu su se te večeri našla i dela Šumana i Paderevskog. Proizvodnja: Redakcija muzičkog programa.

U organizaciji Nacionalne fondacije za igru, na sceni Centra Sava, 1. oktobra 2011. predstavio se Mladi balet Teatra milanske Skale, sa koreografijama Jiržija Kilijana, Žorža Balanšina i Anželena Prežokaža. Igrači koji završavaju Akademiju Teatra milanske Skale već su dobili angažmane u prestižnim svetskim baletskim kompanijama ili učestvuju u redovnom repertoaru Baleta milanske Skale. Igranjem u Mladoj kompaniji, oni se susreću sa zahtevnim koreografskim rukopisima i raznolikom brojnom publikom, što će ih pratiti u njihovoj daljoj karijeri. Ova trupa mladih igrača gostuje poslednjih godina na festivalima i pozornicama širom sveta, pa tako publika ima prilike da upozna buduće baletske zvezde koje će za samo par sezona gledati u naslovnim rolama svetske plesne produkcije. S druge strane, reč je o izuzetnom projektu koji populariše baletsku umetnost i daje podstrek najmlađim baletskim talentima, deci koja sanjaju da im igra postane profesija ili onima koji će sutra biti najbolja plesna publika.

U organizaciji Nacionalne fondacije za igru, na sceni Centra Sava, 1. oktobra 2011. predstavio se Mladi balet Teatra milanske Skale, sa koreografijama Jiržija Kilijana, Žorža Balanšina i Anželena Prežokaža. Igrači koji završavaju Akademiju Teatra milanske Skale već su dobili angažmane u prestižnim svetskim baletskim kompanijama ili učestvuju u redovnom repertoaru Baleta milanske Skale. Igranjem u Mladoj kompaniji, oni se susreću sa zahtevnim koreografskim rukopisima i raznolikom brojnom publikom, što će ih pratiti u njihovoj daljoj karijeri. Ova trupa mladih igrača gostuje poslednjih godina na festivalima i pozornicama širom sveta, pa tako publika ima prilike da upozna buduće baletske zvezde koje će za samo par sezona gledati u naslovnim rolama svetske plesne produkcije. S druge strane, reč je o izuzetnom projektu koji populariše baletsku umetnost i daje podstrek najmlađim baletskim talentima, deci koja sanjaju da im igra postane profesija ili onima koji će sutra biti najbolja plesna publika.

Snimak koncerta održanog 8. marta 2017. godine u Kolarčevoj zadužbini. Ovoga puta, Simfonijski orkestar RTS predvodile su tri dame. U prvom delu koncertne večeri dirigovale su Bojana Radivojević i Olivera Sekulić-Barac, a na programu su bila dela Đ. Verdija i P. I. Čajkovskog.

Franc List je bio mađarski kompozitor i pijanista koji je živeo i stvarao u 19. veku. Uživajte u snimku koncerta na kom je izveden njegov Klavirski koncert broj 2.

U serijalu Intonacije, predstavljamo našeg renomiranog i svetski priznatog džez muzičara Stjepka Guta. Dugogodišnji profesor na Džez akademiji u Gracu (Austrija) i drugim svetskim džez školama, u svom autorskom opusu ima preko stotinu kompozicija koje su snimane i izvođene širom sveta. Profesionalnu karijeru počeo je kao član Džez orkestra RTB-a, da bi ga početkom osamdesetih godina prošlog veka primetio i angažovao čuveni džez vibrafonista Lajonel Hempton. Najveći uticaj na njega imalo je poznanstvo sa legendarnim trubačem Klarkom Terijem, u čijem orkestru je svirao dvadeset godina i koji mu je bio veliki svirački i kompozitorski uzor. Neiscrpni izvor inspiracije za Stjepka Guta je oduvek bila i balkanska etno muzika.

Beogradska filharmonija je 20. juna prošle godine u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine obeležila značajan jubilej - 100 godina postojanja. Jedan od najvećih dirigenata današnjice Zubin Mehta, dugogodišnji prijatelj ovog ansambla, nastupio je pred beogradskom publikom jedanaesti put, izvodeći sa njima dela L. V. Betovena i H. Berlioza. Nakon Berliozove Fantastične simfonije, koju ste čuli prethodne subote, danas slušate još jedno remek-delo orkestarske literature - Betovenovu Simfoniju br.7. Proizvodnja: Redakcija muzičkog programa.

U drugoj epizodi serije ,,Dositej, putnik prosvećenosti", pratimo kuda je krenuo odbegli đakon Dositej iz manastira Hopovo u želji da uči i da se razvija drugačije nego što je bilo moguće na tom mestu.

Volim klasiku, emisija klasične muzike, karakteristična je po tome što u Studiju 8 Radio-televizije Srbije, najveće hitove izvode veliki orkestri, horovi, ansambli, vokalni i instrumentalni solisti. Biće reči o interesantnim muzičkim instrumentima, intervjuišu se velike domaće i svetske muzičke zvezde, a sve je obojeno najzanimljivijim muzičkim pričama.

Dokumentarna serija ,,Jedan drugačiji svet" u sedam epizoda govori o jednom zaista drugačijem svetu vrednosti rada i organizacije društva, koji je trajao nekoliko decenija nakon Drugog svetskog rata u tadašnjoj Jugoslaviji. Autor serije: Valentina Delić Proizvodnja: Redakcija dokumentarnog programa.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Neki ljudi veruju u ljubav na prvi pogled. Veruju da je privlačnost među ljudima nepredvidiva i da je ona stvar trenutka. Međutim, da li je zaljubljivanje zaista proizvod slučajnosti?

Serijal United We Stream - Balkan, nastao je kao nastavak ideje o menjanju sveta u vreme pandemije, tokom 2020. godine. Početna ideja o vraćanju u život zaspalih berlinskih klubova bez publike, proširila sa na globalnu produkciju koncerata i nastupa izvođača i autora po svetu.

Nova dokumentarno-igrana emisija Obrazovno naučnog programa RTS-a ,,Ljubavni par iz sarkofaga" predstavlja arheoforenzičku intrigantnu priču oživljenu nakon dva milenijuma. Ovo je prikaz petogodišnjeg naučnog istraživanja neopljačkanog sarkofaga, koji potiče iz trećeg veka sa arheološkog lokaliteta Viminacijum.

Gledaoci i slušaoci RTS-a 3 imaju priliku da prate serijski program prilagođen slepim i slabovidim osobama. Adaptacija audio-deskripcije urađena je u saradnji sa Savezom slepih Srbije.

Serijal ,,Putevima kamere" Ekološke redakcije Obrazovno-naučnog programa, govori i prikazuje lokacije na kojima su snimane kultne serije i filmovi domaće kinematografije. Autor serijala: Vitka Vujović Reditelj: Slobodan Simojlović Proizvodnja: Redakcija ekološkog programa.

Serijal United We Stream - Balkan, nastao je kao nastavak ideje o menjanju sveta u vreme pandemije, tokom 2020. godine. Početna ideja o vraćanju u život zaspalih berlinskih klubova bez publike, proširila sa na globalnu produkciju koncerata i nastupa izvođača i autora po svetu.

U drugoj epizodi serije ,,Dositej, putnik prosvećenosti", pratimo kuda je krenuo odbegli đakon Dositej iz manastira Hopovo u želji da uči i da se razvija drugačije nego što je bilo moguće na tom mestu.

Volim klasiku, emisija klasične muzike, karakteristična je po tome što u Studiju 8 Radio-televizije Srbije, najveće hitove izvode veliki orkestri, horovi, ansambli, vokalni i instrumentalni solisti. Biće reči o interesantnim muzičkim instrumentima, intervjuišu se velike domaće i svetske muzičke zvezde, a sve je obojeno najzanimljivijim muzičkim pričama.

U današnjoj epizodi serije Vreme televizije, govori se o muzičkim programima u periodu od 1987. do 1991. godine. Muzički program: Umetnička muzika, prvi deo - 93. epizoda serije Vreme televizije svedoči o toj vrsti programa u periodu od 1987. zaključno sa 1991. godinom. U periodičnim reorganizacijama Televizije Beograd, redakcijsko organizovanje muzičkih sadržaja predstavljalo je stalno otvoren problem. Osnovna dilema je bila da li sva tri žanra - umetnička, narodna i zabavna muzika - treba da budu u jednoj redakciji, ili ih, s obzirom na funkcije, treba razdvojiti na dve redakcije. Tako je u istoriji Televizije Beograd bivalo da postoji jedinstvena Muzička redakcija, ali i da se obrazuju dve redakcije - Muzička, sa umetničkom muzikom (u početku i narodnom), i Zabavno-muzička sa zabavnom i narodnom muzikom. Te organizacione promene nisu doprinosile uspostavljanju jedinstvenih kriterijuma za plasman muzičkih sadržaja, a poseban problem bili su kriterijumi za plasman muzike u programima ostalih redakcija Televizije Beograd. Ipak, saradnici i urednici muzičkih redakcija obezbeđivali su da muzički programi budu među uspešnijim programima Televizije Beograd. Na početku ovog perioda, urednik Muzičke redakcije bio je Srđan Barić, a urednik Zabavno-muzičke redakcije Vartkes Baronijan. Godine 1990, posle ponovnog formiranja jedinstvene Muzičke redakcije, na njeno čelo dolazi Zoran Hristić. Uređivačka politika prezentacije umetničke muzike, imala je nekoliko ciljeva. Nastojalo se da se ostvari aktivnije praćenje muzičkog života i angažovanije učešće redakcije u njemu. Ujedno, težilo se da se proširi krug ljubitelja i poštovaoca muzike, posebno među mladim, čemu je, između ostalog, trebalo da doprinese bogat i raznovrstan repertoar i njegov atraktivniji plasman.

Nova dokumentarno-igrana emisija Obrazovno naučnog programa RTS-a ,,Ljubavni par iz sarkofaga" predstavlja arheoforenzičku intrigantnu priču oživljenu nakon dva milenijuma. Ovo je prikaz petogodišnjeg naučnog istraživanja neopljačkanog sarkofaga, koji potiče iz trećeg veka sa arheološkog lokaliteta Viminacijum.

Serijal ,,Putevima kamere" Ekološke redakcije Obrazovno-naučnog programa, govori i prikazuje lokacije na kojima su snimane kultne serije i filmovi domaće kinematografije. Autor serijala: Vitka Vujović Reditelj: Slobodan Simojlović Proizvodnja: Redakcija ekološkog programa.

Dokumentarna serija ,,Jedan drugačiji svet" u sedam epizoda govori o jednom zaista drugačijem svetu vrednosti rada i organizacije društva, koji je trajao nekoliko decenija nakon Drugog svetskog rata u tadašnjoj Jugoslaviji. Autor serije: Valentina Delić Proizvodnja: Redakcija dokumentarnog programa.

Beogradska filharmonija je 20. juna prošle godine u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine obeležila značajan jubilej - 100 godina postojanja. Jedan od najvećih dirigenata današnjice Zubin Mehta, dugogodišnji prijatelj ovog ansambla, nastupio je pred beogradskom publikom jedanaesti put, izvodeći sa njima dela L. V. Betovena i H. Berlioza. Nakon Berliozove Fantastične simfonije, koju ste čuli prethodne subote, danas slušate još jedno remek-delo orkestarske literature - Betovenovu Simfoniju br.7. Proizvodnja: Redakcija muzičkog programa.

Gledaoci i slušaoci RTS-a 3 imaju priliku da prate serijski program prilagođen slepim i slabovidim osobama. Adaptacija audio-deskripcije urađena je u saradnji sa Savezom slepih Srbije.

Neki ljudi veruju u ljubav na prvi pogled. Veruju da je privlačnost među ljudima nepredvidiva i da je ona stvar trenutka. Međutim, da li je zaljubljivanje zaista proizvod slučajnosti?

Serijal United We Stream - Balkan, nastao je kao nastavak ideje o menjanju sveta u vreme pandemije, tokom 2020. godine. Početna ideja o vraćanju u život zaspalih berlinskih klubova bez publike, proširila sa na globalnu produkciju koncerata i nastupa izvođača i autora po svetu.

U drugoj epizodi serije ,,Dositej, putnik prosvećenosti", pratimo kuda je krenuo odbegli đakon Dositej iz manastira Hopovo u želji da uči i da se razvija drugačije nego što je bilo moguće na tom mestu.

Volim klasiku, emisija klasične muzike, karakteristična je po tome što u Studiju 8 Radio-televizije Srbije, najveće hitove izvode veliki orkestri, horovi, ansambli, vokalni i instrumentalni solisti. Biće reči o interesantnim muzičkim instrumentima, intervjuišu se velike domaće i svetske muzičke zvezde, a sve je obojeno najzanimljivijim muzičkim pričama.

U današnjoj epizodi serije Vreme televizije, govori se o muzičkim programima u periodu od 1987. do 1991. godine. Muzički program: Umetnička muzika, prvi deo - 93. epizoda serije Vreme televizije svedoči o toj vrsti programa u periodu od 1987. zaključno sa 1991. godinom. U periodičnim reorganizacijama Televizije Beograd, redakcijsko organizovanje muzičkih sadržaja predstavljalo je stalno otvoren problem. Osnovna dilema je bila da li sva tri žanra - umetnička, narodna i zabavna muzika - treba da budu u jednoj redakciji, ili ih, s obzirom na funkcije, treba razdvojiti na dve redakcije. Tako je u istoriji Televizije Beograd bivalo da postoji jedinstvena Muzička redakcija, ali i da se obrazuju dve redakcije - Muzička, sa umetničkom muzikom (u početku i narodnom), i Zabavno-muzička sa zabavnom i narodnom muzikom. Te organizacione promene nisu doprinosile uspostavljanju jedinstvenih kriterijuma za plasman muzičkih sadržaja, a poseban problem bili su kriterijumi za plasman muzike u programima ostalih redakcija Televizije Beograd. Ipak, saradnici i urednici muzičkih redakcija obezbeđivali su da muzički programi budu među uspešnijim programima Televizije Beograd. Na početku ovog perioda, urednik Muzičke redakcije bio je Srđan Barić, a urednik Zabavno-muzičke redakcije Vartkes Baronijan. Godine 1990, posle ponovnog formiranja jedinstvene Muzičke redakcije, na njeno čelo dolazi Zoran Hristić. Uređivačka politika prezentacije umetničke muzike, imala je nekoliko ciljeva. Nastojalo se da se ostvari aktivnije praćenje muzičkog života i angažovanije učešće redakcije u njemu. Ujedno, težilo se da se proširi krug ljubitelja i poštovaoca muzike, posebno među mladim, čemu je, između ostalog, trebalo da doprinese bogat i raznovrstan repertoar i njegov atraktivniji plasman.

Nova dokumentarno-igrana emisija Obrazovno naučnog programa RTS-a ,,Ljubavni par iz sarkofaga" predstavlja arheoforenzičku intrigantnu priču oživljenu nakon dva milenijuma. Ovo je prikaz petogodišnjeg naučnog istraživanja neopljačkanog sarkofaga, koji potiče iz trećeg veka sa arheološkog lokaliteta Viminacijum.

Serijal ,,Putevima kamere" Ekološke redakcije Obrazovno-naučnog programa, govori i prikazuje lokacije na kojima su snimane kultne serije i filmovi domaće kinematografije. Autor serijala: Vitka Vujović Reditelj: Slobodan Simojlović Proizvodnja: Redakcija ekološkog programa.

Dokumentarna serija ,,Jedan drugačiji svet" u sedam epizoda govori o jednom zaista drugačijem svetu vrednosti rada i organizacije društva, koji je trajao nekoliko decenija nakon Drugog svetskog rata u tadašnjoj Jugoslaviji. Autor serije: Valentina Delić Proizvodnja: Redakcija dokumentarnog programa.

Beogradska filharmonija je 20. juna prošle godine u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine obeležila značajan jubilej - 100 godina postojanja. Jedan od najvećih dirigenata današnjice Zubin Mehta, dugogodišnji prijatelj ovog ansambla, nastupio je pred beogradskom publikom jedanaesti put, izvodeći sa njima dela L. V. Betovena i H. Berlioza. Nakon Berliozove Fantastične simfonije, koju ste čuli prethodne subote, danas slušate još jedno remek-delo orkestarske literature - Betovenovu Simfoniju br.7. Proizvodnja: Redakcija muzičkog programa.

Gledaoci i slušaoci RTS-a 3 imaju priliku da prate serijski program prilagođen slepim i slabovidim osobama. Adaptacija audio-deskripcije urađena je u saradnji sa Savezom slepih Srbije.

Neki ljudi veruju u ljubav na prvi pogled. Veruju da je privlačnost među ljudima nepredvidiva i da je ona stvar trenutka. Međutim, da li je zaljubljivanje zaista proizvod slučajnosti?

Na najradosniji hrišćanski praznik radujte se uz vaskršnje napeve koje izvode dve devojčice: Isidora Mirković i Smiljana Đurić, kao i uz prigodne pashalne tekstove koje kazuje Ljiljana Gazdić. U emisiji, živopisni ambijent okoline manastira Tresije na Kosmaju dočaraće i slikom atmosferu Vaskrsa.

Redakcija za nauku i obrazovanje krenula je u odgonetanje i tumačenje mnogobrojnih zagonetki koje je pred nas postavio život.

Odlazak velikih za sobom ostavlja veliku prazninu. Neki su bili aktivni u društveno-političkom životu, neki su se bavili humanitarnim akcijama, neki su bili poznati u svetu.

Povodom knjige sabranih pesama Box set 2 gost emisije je Zvonko Karanović. Osim poezije Karanović piše prozu i bavi se izdavaštvom. Knjige pesama: Blitzkrieg, Srebrni surfer, Mama melanholija, Extravaganza, Tamna magistrala, Svlačenje, Mesečari na izletu, Kavezi, Zlatno doba, Iza zapaljene šume. Poezija mu je prevođena na više od dvadeset jezika. Autor je romana: Više od nule, Četiri zida i grad i Tri slike pobede. Dobitnik je književnih nagrada: Laza Kostić, Biljana Jovanović, Kočićevo pero, Kočićeva knjiga, Dušan Vasiljev, Ramonda Serbica. Za emisiju Do detalja Zvonko Karanović govori o tome kako u poeziji neprestano traga za nečim novim i koliko može biti nova percepcija koja prethodi pisanju. U razgovoru o njegovoj poeziji učestvuje i kritičarka Tamara Krstić.

Bila je ,,le femme du jour" evropskih naslovnih strana, francuska grofica i prijateljica Žozefine Beker, velikog tenora Batistinija, ali i strasna ljubav jednog nobelovca i prikrivena želja slikarskog askete. Međutim, ono što bi prvo trebalo da znamo o njoj jeste da je bila i ostala naša prva školovana vajarka - Vukosava Vuka Velimirović.

Serijal posvećen istoriji i opstanku radničke klase. U ovoj epizodi biće reči o problemima mehanicističkog poimanja čoveka. Taj mehanicizam najdrastičnije i najplastičnije predstavlja pokretna fabrička traka. Pored nje i sam čovek izgleda kao deo mašine.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Divna Ljubojević sa horom Melodi, propoveda pravoslavlje pojanjem. Duhovnu muziku Srbije, Vizantije, Bugarske i Rusije izvode u najprestižnijim koncertnim dvoranama sveta, svrstavajući se u najveće misionare pravoslavne baštine. Proizvodnja: Redakcija muzičkog programa.

Osobena istorija Dubrovnika stvorila je uslove za razvoj autentične kulture i mentaliteta njenih stanovnika. Dubrovčanin je svako ko voli Dubrovnik, neguje poseban pristup životu i razvija osoben humor.

Serija ,,Tunel" je policijski triler sa snažnim elementima socijalne drame. Ona govori o ljudskim sudbinama u dramatičnim okolnostima talačkih kriza. U dvanaest epizoda, u središtu je jedanaest različitih slučajeva koje rešavaju pripadnici specijalnog pregovaračkog tima MUP-a Srbije.

U ambijentu Bogorodičine crkve u Drezdenu, jedne od najvećih evangelističkih crkava u Nemačkoj, 2023. godine snimljen je izvanredan koncert na kom je izvedena Misa Solemnis, opus 123, Ludviga van Betovena . U produkciji Karl Mor i režiji Benžamena Bletona, dirigent ove veličanstvene manifestacije bio je Žordi Savalj, dok su kao solisti nastupili mecosopran Olivija Vermulen, Martin Plac, tenor, Manuel Valser, bariton, i Lina Džonson, sopran.

Na najradosniji hrišćanski praznik radujte se uz vaskršnje napeve koje izvode dve devojčice: Isidora Mirković i Smiljana Đurić, kao i uz prigodne pashalne tekstove koje kazuje Ljiljana Gazdić. U emisiji, živopisni ambijent okoline manastira Tresije na Kosmaju dočaraće i slikom atmosferu Vaskrsa.

Odlazak velikih za sobom ostavlja veliku prazninu. Neki su bili aktivni u društveno-političkom životu, neki su se bavili humanitarnim akcijama, neki su bili poznati u svetu.

Povodom knjige sabranih pesama Box set 2 gost emisije je Zvonko Karanović. Osim poezije Karanović piše prozu i bavi se izdavaštvom. Knjige pesama: Blitzkrieg, Srebrni surfer, Mama melanholija, Extravaganza, Tamna magistrala, Svlačenje, Mesečari na izletu, Kavezi, Zlatno doba, Iza zapaljene šume. Poezija mu je prevođena na više od dvadeset jezika. Autor je romana: Više od nule, Četiri zida i grad i Tri slike pobede. Dobitnik je književnih nagrada: Laza Kostić, Biljana Jovanović, Kočićevo pero, Kočićeva knjiga, Dušan Vasiljev, Ramonda Serbica. Za emisiju Do detalja Zvonko Karanović govori o tome kako u poeziji neprestano traga za nečim novim i koliko može biti nova percepcija koja prethodi pisanju. U razgovoru o njegovoj poeziji učestvuje i kritičarka Tamara Krstić.

Bila je ,,le femme du jour" evropskih naslovnih strana, francuska grofica i prijateljica Žozefine Beker, velikog tenora Batistinija, ali i strasna ljubav jednog nobelovca i prikrivena želja slikarskog askete. Međutim, ono što bi prvo trebalo da znamo o njoj jeste da je bila i ostala naša prva školovana vajarka - Vukosava Vuka Velimirović.

Divna Ljubojević sa horom Melodi, propoveda pravoslavlje pojanjem. Duhovnu muziku Srbije, Vizantije, Bugarske i Rusije izvode u najprestižnijim koncertnim dvoranama sveta, svrstavajući se u najveće misionare pravoslavne baštine. Proizvodnja: Redakcija muzičkog programa.

Mnogi odgovori na pitanja iz budućnosti skriveni su negde u prošlosti, ali hrleći u budućnost treba stalno imati na umu da onda kada danas postane juče, nas će vrednovati tragom koji smo ostavili u datom nam prostoru i vremenu.

Planina Rtanj, savršenog piramidalnog oblika, bogata endemskim biljnim vrstama izuzetnih svojstava, poznata i po nerazrešenim fenomenima – ostala je do današnjih dana obavijena velom mistike… Bez pretenzija da ćemo razotkriti rtanjske tajne, pokušali smo da se ovoj planini približimo. Svakog sedmog jula, na dan rođenja Svetog Jovana Krstitelja, praznika u narodu poznatijeg kao Ivanjdan, na padinama Rtnja organizuje se sakupljanje lekovitog bilja. Većina onih koji za letnjih dana pohode ovaj kraj, zadrži se u podnožju Rtnja berući planinsko bilje. Odvažniji se upute ka vrhu planine o kojoj kruže neverovatne price. Od nagađanja o njenom nastanku i nezemaljskom poreklu, zbog piramidalnog oblika koji podstiče različite teorije, do svedočenja o neobičnim pojavama i susretima sa bićima s druge planete. Elem, običaj je da se baš na Ivanjdan ide u pohod ovoj planini, pa je i naša ekipa tako učinila. Oni koji su pohodili Rtanj kažu da se onaj ko jednom oseti njegovu energiju i slobodu, uvek ovde vraća. Onaj ko misli da će rtanjske tajne tek tako otkriti, u zabludi je! Misterija ili ne, tek – Rtanj je neodoljiv, a ekipa Traga se u to uverila.

Osobena istorija Dubrovnika stvorila je uslove za razvoj autentične kulture i mentaliteta njenih stanovnika. Dubrovčanin je svako ko voli Dubrovnik, neguje poseban pristup životu i razvija osoben humor.

Serija ,,Tunel" je policijski triler sa snažnim elementima socijalne drame. Ona govori o ljudskim sudbinama u dramatičnim okolnostima talačkih kriza. U dvanaest epizoda, u središtu je jedanaest različitih slučajeva koje rešavaju pripadnici specijalnog pregovaračkog tima MUP-a Srbije.

U ambijentu Bogorodičine crkve u Drezdenu, jedne od najvećih evangelističkih crkava u Nemačkoj, 2023. godine snimljen je izvanredan koncert na kom je izvedena Misa Solemnis, opus 123, Ludviga van Betovena . U produkciji Karl Mor i režiji Benžamena Bletona, dirigent ove veličanstvene manifestacije bio je Žordi Savalj, dok su kao solisti nastupili mecosopran Olivija Vermulen, Martin Plac, tenor, Manuel Valser, bariton, i Lina Džonson, sopran.

Serijal posvećen istoriji i opstanku radničke klase. U ovoj epizodi biće reči o problemima mehanicističkog poimanja čoveka. Taj mehanicizam najdrastičnije i najplastičnije predstavlja pokretna fabrička traka. Pored nje i sam čovek izgleda kao deo mašine.

Na najradosniji hrišćanski praznik radujte se uz vaskršnje napeve koje izvode dve devojčice: Isidora Mirković i Smiljana Đurić, kao i uz prigodne pashalne tekstove koje kazuje Ljiljana Gazdić. U emisiji, živopisni ambijent okoline manastira Tresije na Kosmaju dočaraće i slikom atmosferu Vaskrsa.

Odlazak velikih za sobom ostavlja veliku prazninu. Neki su bili aktivni u društveno-političkom životu, neki su se bavili humanitarnim akcijama, neki su bili poznati u svetu.

Povodom knjige sabranih pesama Box set 2 gost emisije je Zvonko Karanović. Osim poezije Karanović piše prozu i bavi se izdavaštvom. Knjige pesama: Blitzkrieg, Srebrni surfer, Mama melanholija, Extravaganza, Tamna magistrala, Svlačenje, Mesečari na izletu, Kavezi, Zlatno doba, Iza zapaljene šume. Poezija mu je prevođena na više od dvadeset jezika. Autor je romana: Više od nule, Četiri zida i grad i Tri slike pobede. Dobitnik je književnih nagrada: Laza Kostić, Biljana Jovanović, Kočićevo pero, Kočićeva knjiga, Dušan Vasiljev, Ramonda Serbica. Za emisiju Do detalja Zvonko Karanović govori o tome kako u poeziji neprestano traga za nečim novim i koliko može biti nova percepcija koja prethodi pisanju. U razgovoru o njegovoj poeziji učestvuje i kritičarka Tamara Krstić.

Bila je ,,le femme du jour" evropskih naslovnih strana, francuska grofica i prijateljica Žozefine Beker, velikog tenora Batistinija, ali i strasna ljubav jednog nobelovca i prikrivena želja slikarskog askete. Međutim, ono što bi prvo trebalo da znamo o njoj jeste da je bila i ostala naša prva školovana vajarka - Vukosava Vuka Velimirović.

Planina Rtanj, savršenog piramidalnog oblika, bogata endemskim biljnim vrstama izuzetnih svojstava, poznata i po nerazrešenim fenomenima – ostala je do današnjih dana obavijena velom mistike… Bez pretenzija da ćemo razotkriti rtanjske tajne, pokušali smo da se ovoj planini približimo. Svakog sedmog jula, na dan rođenja Svetog Jovana Krstitelja, praznika u narodu poznatijeg kao Ivanjdan, na padinama Rtnja organizuje se sakupljanje lekovitog bilja. Većina onih koji za letnjih dana pohode ovaj kraj, zadrži se u podnožju Rtnja berući planinsko bilje. Odvažniji se upute ka vrhu planine o kojoj kruže neverovatne price. Od nagađanja o njenom nastanku i nezemaljskom poreklu, zbog piramidalnog oblika koji podstiče različite teorije, do svedočenja o neobičnim pojavama i susretima sa bićima s druge planete. Elem, običaj je da se baš na Ivanjdan ide u pohod ovoj planini, pa je i naša ekipa tako učinila. Oni koji su pohodili Rtanj kažu da se onaj ko jednom oseti njegovu energiju i slobodu, uvek ovde vraća. Onaj ko misli da će rtanjske tajne tek tako otkriti, u zabludi je! Misterija ili ne, tek – Rtanj je neodoljiv, a ekipa Traga se u to uverila.

Divna Ljubojević sa horom Melodi, propoveda pravoslavlje pojanjem. Duhovnu muziku Srbije, Vizantije, Bugarske i Rusije izvode u najprestižnijim koncertnim dvoranama sveta, svrstavajući se u najveće misionare pravoslavne baštine. Proizvodnja: Redakcija muzičkog programa.

Mnogi odgovori na pitanja iz budućnosti skriveni su negde u prošlosti, ali hrleći u budućnost treba stalno imati na umu da onda kada danas postane juče, nas će vrednovati tragom koji smo ostavili u datom nam prostoru i vremenu.

Osobena istorija Dubrovnika stvorila je uslove za razvoj autentične kulture i mentaliteta njenih stanovnika. Dubrovčanin je svako ko voli Dubrovnik, neguje poseban pristup životu i razvija osoben humor.

Serija ,,Tunel" je policijski triler sa snažnim elementima socijalne drame. Ona govori o ljudskim sudbinama u dramatičnim okolnostima talačkih kriza. U dvanaest epizoda, u središtu je jedanaest različitih slučajeva koje rešavaju pripadnici specijalnog pregovaračkog tima MUP-a Srbije.

U ambijentu Bogorodičine crkve u Drezdenu, jedne od najvećih evangelističkih crkava u Nemačkoj, 2023. godine snimljen je izvanredan koncert na kom je izvedena Misa Solemnis, opus 123, Ludviga van Betovena . U produkciji Karl Mor i režiji Benžamena Bletona, dirigent ove veličanstvene manifestacije bio je Žordi Savalj, dok su kao solisti nastupili mecosopran Olivija Vermulen, Martin Plac, tenor, Manuel Valser, bariton, i Lina Džonson, sopran.

Serijal posvećen istoriji i opstanku radničke klase. U ovoj epizodi biće reči o problemima mehanicističkog poimanja čoveka. Taj mehanicizam najdrastičnije i najplastičnije predstavlja pokretna fabrička traka. Pored nje i sam čovek izgleda kao deo mašine.