Toliko toga je rečeno, napisano i snimljeno o Jovanki Broz, a večita intriga je ko je nasledio lične stvari Jovanke Broz, supruge Josipa Broza Tita. Na kraju čitavog procesa oko nasleđa i svih administrativnih zavrzlama, licne stvari Jovanke Broz pripale su porodici Aleksic - tačnije sinu Jovankine sestre, koji je oženjen Svetlanom Zorinom Aleksić. Ona je preuzela brigu o zaostavštvini kao zastupnik fondacije "Jovanka Broz" .

U beogradskom Centru Sava 9. aprila 2016. održan je Koncert za Arsena - Gabi, Matija i prijatelji kao omaž jednom od najvećih šansonjera, Arsenu Dediću.

Kantautor iz Hrvatske Ibrica Jusić nastupio je na prošlogodišnjem izdanju Belefa. Šansonjer i veliki kantautor bivše Jugoslavije Ibrica Jusić dugo nije nastupao u Beogradu i bio je veoma uzbuđen zbog koncerta koji je održao u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja. Jusić je na koncertu izvodio brojne pesme koje se već generacijama pevaju i hitove koji nisu bili napisani za njega, ali koje je oduvek sanjao da peva. Kao što sam sanjao da jednog dana snimim album sa sevdalinkama, želeo sam da odam i omaž prijateljima kojih više nema - Runjiću, Dediću, Novkoviću, otkrio je Jusić, koji je na svom poslednjem albumu Harlekino obradio 14 pesama, među kojima su Molitva za Magdalenu, Kuća pored mora, Stari Pjer i Potraži me u predgrađu.

Kamerni orkestar Gudači Svetog Đorđa, uz dirigenta Ivana Markovića, obeležio je taj važan jubilej izvodeći kompozicije Isidore Žebeljan, Srđana Hofmana i Zorana Erića.

Od 2003. godine, u Beogradu se svakog leta susreću čuveni i manje čuveni violončelisti, stariji i mladi, početnici i iskusni muzičari. Na koncertima i masterkursevima, oni predstavljaju svoje umetničke domete i kreiraju identitet festivala svojim vrhunskim nastupima. Na koncertu održanom u okviru Čelo festa 2007 godine, uz SO RTS nastupili su i neki od naših najeminentnijih čelista: pored Maje Bogdanović i Ksenije Janković, nastupio je i Dragan Đorđević koji je izveo Koncert za violončelo i orkestar a molu, Op.129 Roberta Šumana.

Kulturni centar je mesto gde se možete ulogovati na sve ono što se u pretraživaču odaziva na ime - kultura. U Kulturnom centru mogu se dobiti ili razmeniti informacije, mogu se produbiti razmišljanja o savremenoj kulturi, ali i civilizaciji kao celini, moguće je ući u diskusiju i polemiku, zamisliti se, ili jednostavno, saznati i otkriti.

Snimak koncerta održanog 16. maja prošle godine u Kolarčevoj zadužbini.

Serija prati zgode i nezgode glavnog junaka Brane, kojem verni saputnik Beli pomaže da svakodnevno upada u nove probleme. Središte radnje fokusira se na prijateljske i porodične odnose, tipične za balkansko podneblje, prožete i tugom i humorom. To je priča o borbi pojedinca sa željom da se otrgne od nametnutih stereotipa i konzervativne sredine koja kritički posmatra odluke što odudaraju od tradicionalnih postulata. Ipak, on nastavlja svoju bitku, želeći da promeni poziciju u kojoj se nalazi i da prestane biti sve ono što označava reč ,,advokado".

Svoj izraz opisuju kao "Minimalna kamerna džez muzika", čime otvaraju širok spektar igrivih i intelektualnih mogućnosti za delovanje. Džez u ovom opisu označava naravno slobodni duh, oslobađanje ideja koje je svojstveno izvođačima tog muzičkog žanra. Ali, njih zanima i pedantno brušenje sofisticiranih kompozicija i aranžmana, kompleksne i povremeno veoma zamršene strukture, što je blisko klasičarima. Gradeći konceptualni most između modernog džeza i kamerne klasike, nije im strano ni nadahnuće raznim poljima popularne muzike, među kojima su progresivni rok sedamdesetih, trip-hop, kao i elektronika. Iskreno, ova muzika baš i nije "minimalna". Preciznije bi bilo reći da nije rastrgnuta, već logična i dosledna u razvoju i dizajnu, ispunjavajući i srce i mozak. Počev od 2011. godine kvartet HI5 objavio je šest albuma, odsviravši preko tri stotine koncerata na festivalima i u klubovima širom sveta. Proizvodnja: Redakcija muzičkog programa.

Toliko toga je rečeno, napisano i snimljeno o Jovanki Broz, a večita intriga je ko je nasledio lične stvari Jovanke Broz, supruge Josipa Broza Tita. Na kraju čitavog procesa oko nasleđa i svih administrativnih zavrzlama, licne stvari Jovanke Broz pripale su porodici Aleksic - tačnije sinu Jovankine sestre, koji je oženjen Svetlanom Zorinom Aleksić. Ona je preuzela brigu o zaostavštvini kao zastupnik fondacije "Jovanka Broz" .

U četvrtoj epizodi serije "Đaci u Velikom ratu" govori se o đacima koji su se, posle prelaska sa vojskom, našli u Grčkoj, a zatim u Francuskoj gde su upućeni na dalje školovanje. Francuska nije slučajno bila zemlja u kojoj se tokom Prvog svetskog rata školovalo najviše srpskih đaka. Još pre rata, njen kulturni uticaj u Srbiji bio je veoma izražen, a ova zemlja doživljavana je kao simbol slobode. Tokom 1915. i 1916. godine srpski đaci stigli su brodovima u Francusku. Svi oni toplo su dočekani, i odmah raspoređeni po školama i francuskim porodicama. O francuskoj podršci srpskom narodu svedoče naslovne strane i brojni članci iz francuskih novina tog vremena. Ipak, najvažnija je bila toplina francuskih građana koju su svakodnevno pokazivali prema srpskoj deci. Značaj školovanja u Francuskoj bio je veliki. Tzv. "francuski đaci" ostaviće kasnije veliki trag u novostvorenoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

U beogradskom Centru Sava 9. aprila 2016. održan je Koncert za Arsena - Gabi, Matija i prijatelji kao omaž jednom od najvećih šansonjera, Arsenu Dediću.

Kantautor iz Hrvatske Ibrica Jusić nastupio je na prošlogodišnjem izdanju Belefa. Šansonjer i veliki kantautor bivše Jugoslavije Ibrica Jusić dugo nije nastupao u Beogradu i bio je veoma uzbuđen zbog koncerta koji je održao u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja. Jusić je na koncertu izvodio brojne pesme koje se već generacijama pevaju i hitove koji nisu bili napisani za njega, ali koje je oduvek sanjao da peva. Kao što sam sanjao da jednog dana snimim album sa sevdalinkama, želeo sam da odam i omaž prijateljima kojih više nema - Runjiću, Dediću, Novkoviću, otkrio je Jusić, koji je na svom poslednjem albumu Harlekino obradio 14 pesama, među kojima su Molitva za Magdalenu, Kuća pored mora, Stari Pjer i Potraži me u predgrađu.

Kamerni orkestar Gudači Svetog Đorđa, uz dirigenta Ivana Markovića, obeležio je taj važan jubilej izvodeći kompozicije Isidore Žebeljan, Srđana Hofmana i Zorana Erića.

Od 2003. godine, u Beogradu se svakog leta susreću čuveni i manje čuveni violončelisti, stariji i mladi, početnici i iskusni muzičari. Na koncertima i masterkursevima, oni predstavljaju svoje umetničke domete i kreiraju identitet festivala svojim vrhunskim nastupima. Na koncertu održanom u okviru Čelo festa 2007 godine, uz SO RTS nastupili su i neki od naših najeminentnijih čelista: pored Maje Bogdanović i Ksenije Janković, nastupio je i Dragan Đorđević koji je izveo Koncert za violončelo i orkestar a molu, Op.129 Roberta Šumana.

Vlada Divljan bi 10. maja 2018. napunio 60 godina. Tog dana, njemu u čast, Vladini prijatelji, saradnici i poštovaoci iz Beograda, Zagreba i drugih gradova bivše Jugoslavije, nastupili su na koncertu nazvanom Hajde sanjaj me, sanjaj u velikoj dvorani Sava centra.

U trećoj priči o hajdučiji u Srbiji na pragu 20. veka bavimo se u krajnjem posledicama ovog fenomena koji je obeležio predhodnih 50 godina - upinjanja države da se "udržavi", uredi i ojača s jedne strane i činjenice da je na ovim prostorima početkom 20. veka postojao najveći broj paravojnih jedinica na svetu!

Volim klasiku, emisija klasične muzike, karakteristična je po tome što u Studiju 8 Radio-televizije Srbije, najveće hitove izvode veliki orkestri, horovi, ansambli, vokalni i instrumentalni solisti. Biće reči o interesantnim muzičkim instrumentima, intervjuišu se velike domaće i svetske muzičke zvezde, a sve je obojeno najzanimljivijim muzičkim pričama. Proizvodnja: Redakcija muzičkog programa.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

U serijalu "Spasavanje raja" otkrijte zadivljujuću lepotu netaknutih prirodnih područja širom sveta i neverovatne eko-sisteme, gde životinjske vrste i sile prirode opstaju u savršenoj harmoniji. Iza ove lepote krije se opasnost: bogatstvo ovih područja čini ih metama ljudske pohlepe. Borba za njihovu zaštitu je neumorna, a ljudi koji vode ovu borbu postaju pravi heroji našeg doba.

Serijal United we stream - Balkan, nastao je kao nastavak ideje o menjanju sveta u vreme pandemije, tokom 2020. godine. Početna ideja o vraćanju u život zaspalih berlinskih klubova bez publike, proširila se na globalnu produkciju koncerata i nastupa izvođača i autora po svetu.

Gledaoci i slušaoci RTS-a 3 imaju priliku da prate serijski program prilagođen slepim i slabovidim osobama. Nakon serije Nečista krv, subotnji večernji termin rezervisan je za seriju ,,Montevideo, bog te video", sa audio-deskripcijom. Adaptacija audio-deskripcije urađena je u saradnji sa Savezom slepih i slabovidih Srbije.

Film je biografska priča o dobitnici najviše odlikovanja među ženama učesnicama Prvog svetskog rata, o ženi koja se na frontu borila rame uz rame sa srpskim vojnicima.

Vlada Divljan bi 10. maja 2018. napunio 60 godina. Tog dana, njemu u čast, Vladini prijatelji, saradnici i poštovaoci iz Beograda, Zagreba i drugih gradova bivše Jugoslavije, nastupili su na koncertu nazvanom Hajde sanjaj me, sanjaj u velikoj dvorani Sava centra.

U trećoj priči o hajdučiji u Srbiji na pragu 20. veka bavimo se u krajnjem posledicama ovog fenomena koji je obeležio predhodnih 50 godina - upinjanja države da se "udržavi", uredi i ojača s jedne strane i činjenice da je na ovim prostorima početkom 20. veka postojao najveći broj paravojnih jedinica na svetu!

Volim klasiku, emisija klasične muzike, karakteristična je po tome što u Studiju 8 Radio-televizije Srbije, najveće hitove izvode veliki orkestri, horovi, ansambli, vokalni i instrumentalni solisti. Biće reči o interesantnim muzičkim instrumentima, intervjuišu se velike domaće i svetske muzičke zvezde, a sve je obojeno najzanimljivijim muzičkim pričama. Proizvodnja: Redakcija muzičkog programa.

Emisija "Vreme televizije" u svim svojim epizoda i serijalima donosi svedočanstva nekih vremena i ideja kroz televizijski program.

Film je biografska priča o dobitnici najviše odlikovanja među ženama učesnicama Prvog svetskog rata, o ženi koja se na frontu borila rame uz rame sa srpskim vojnicima.

Serijal United we stream - Balkan, nastao je kao nastavak ideje o menjanju sveta u vreme pandemije, tokom 2020. godine. Početna ideja o vraćanju u život zaspalih berlinskih klubova bez publike, proširila se na globalnu produkciju koncerata i nastupa izvođača i autora po svetu.

Gledaoci i slušaoci RTS-a 3 imaju priliku da prate serijski program prilagođen slepim i slabovidim osobama. Nakon serije Nečista krv, subotnji večernji termin rezervisan je za seriju ,,Montevideo, bog te video", sa audio-deskripcijom. Adaptacija audio-deskripcije urađena je u saradnji sa Savezom slepih i slabovidih Srbije.

U serijalu "Spasavanje raja" otkrijte zadivljujuću lepotu netaknutih prirodnih područja širom sveta i neverovatne eko-sisteme, gde životinjske vrste i sile prirode opstaju u savršenoj harmoniji. Iza ove lepote krije se opasnost: bogatstvo ovih područja čini ih metama ljudske pohlepe. Borba za njihovu zaštitu je neumorna, a ljudi koji vode ovu borbu postaju pravi heroji našeg doba.

Vlada Divljan bi 10. maja 2018. napunio 60 godina. Tog dana, njemu u čast, Vladini prijatelji, saradnici i poštovaoci iz Beograda, Zagreba i drugih gradova bivše Jugoslavije, nastupili su na koncertu nazvanom Hajde sanjaj me, sanjaj u velikoj dvorani Sava centra.

U trećoj priči o hajdučiji u Srbiji na pragu 20. veka bavimo se u krajnjem posledicama ovog fenomena koji je obeležio predhodnih 50 godina - upinjanja države da se "udržavi", uredi i ojača s jedne strane i činjenice da je na ovim prostorima početkom 20. veka postojao najveći broj paravojnih jedinica na svetu!

U trećoj priči o hajdučiji u Srbiji na pragu 20. veka bavimo se u krajnjem posledicama ovog fenomena koji je obeležio predhodnih 50 godina - upinjanja države da se "udržavi", uredi i ojača s jedne strane i činjenice da je na ovim prostorima početkom 20. veka postojao najveći broj paravojnih jedinica na svetu!

Volim klasiku, emisija klasične muzike, karakteristična je po tome što u Studiju 8 Radio-televizije Srbije, najveće hitove izvode veliki orkestri, horovi, ansambli, vokalni i instrumentalni solisti. Biće reči o interesantnim muzičkim instrumentima, intervjuišu se velike domaće i svetske muzičke zvezde, a sve je obojeno najzanimljivijim muzičkim pričama. Proizvodnja: Redakcija muzičkog programa.

Volim klasiku, emisija klasične muzike, karakteristična je po tome što u Studiju 8 Radio-televizije Srbije, najveće hitove izvode veliki orkestri, horovi, ansambli, vokalni i instrumentalni solisti. Biće reči o interesantnim muzičkim instrumentima, intervjuišu se velike domaće i svetske muzičke zvezde, a sve je obojeno najzanimljivijim muzičkim pričama. Proizvodnja: Redakcija muzičkog programa.

Emisija "Vreme televizije" u svim svojim epizoda i serijalima donosi svedočanstva nekih vremena i ideja kroz televizijski program.

Emisija "Vreme televizije" u svim svojim epizoda i serijalima donosi svedočanstva nekih vremena i ideja kroz televizijski program.

Film je biografska priča o dobitnici najviše odlikovanja među ženama učesnicama Prvog svetskog rata, o ženi koja se na frontu borila rame uz rame sa srpskim vojnicima.

Film je biografska priča o dobitnici najviše odlikovanja među ženama učesnicama Prvog svetskog rata, o ženi koja se na frontu borila rame uz rame sa srpskim vojnicima.

Serijal United we stream - Balkan, nastao je kao nastavak ideje o menjanju sveta u vreme pandemije, tokom 2020. godine. Početna ideja o vraćanju u život zaspalih berlinskih klubova bez publike, proširila se na globalnu produkciju koncerata i nastupa izvođača i autora po svetu.

Serijal United we stream - Balkan, nastao je kao nastavak ideje o menjanju sveta u vreme pandemije, tokom 2020. godine. Početna ideja o vraćanju u život zaspalih berlinskih klubova bez publike, proširila se na globalnu produkciju koncerata i nastupa izvođača i autora po svetu.

Gledaoci i slušaoci RTS-a 3 imaju priliku da prate serijski program prilagođen slepim i slabovidim osobama. Nakon serije Nečista krv, subotnji večernji termin rezervisan je za seriju ,,Montevideo, bog te video", sa audio-deskripcijom. Adaptacija audio-deskripcije urađena je u saradnji sa Savezom slepih i slabovidih Srbije.

Gledaoci i slušaoci RTS-a 3 imaju priliku da prate serijski program prilagođen slepim i slabovidim osobama. Nakon serije Nečista krv, subotnji večernji termin rezervisan je za seriju ,,Montevideo, bog te video", sa audio-deskripcijom. Adaptacija audio-deskripcije urađena je u saradnji sa Savezom slepih i slabovidih Srbije.

U serijalu "Spasavanje raja" otkrijte zadivljujuću lepotu netaknutih prirodnih područja širom sveta i neverovatne eko-sisteme, gde životinjske vrste i sile prirode opstaju u savršenoj harmoniji. Iza ove lepote krije se opasnost: bogatstvo ovih područja čini ih metama ljudske pohlepe. Borba za njihovu zaštitu je neumorna, a ljudi koji vode ovu borbu postaju pravi heroji našeg doba.

U serijalu "Spasavanje raja" otkrijte zadivljujuću lepotu netaknutih prirodnih područja širom sveta i neverovatne eko-sisteme, gde životinjske vrste i sile prirode opstaju u savršenoj harmoniji. Iza ove lepote krije se opasnost: bogatstvo ovih područja čini ih metama ljudske pohlepe. Borba za njihovu zaštitu je neumorna, a ljudi koji vode ovu borbu postaju pravi heroji našeg doba.

Trezor pažljivo okuplja arhivske emisije oko tematskih celina, a posebnom opremom predstavlja nov autorski, kritički pristup odabranoj temi, žanru ili samom mediju. Nova oprema podrazumeva potpunu informaciju o emisiji i autorima, komentare i svedočenje učesnika, ocene i analize eksperata iz oblasti medija, delimičnu rekonstrukciju nesačuvanih emisija ili serija. Specijali Trezora pokazuju kako se pravi televizijski program, koji tehnički i programski sektori učestvuju u pripremi i realizaciji emisije, koliko rezultat emisije zavisi od dobro usaglašenog timskog rada. Trezor jedna od delatnosti Redakcije za istoriografiju Televizije Beograd koja radi na prikupljanju, sistematizaciji, arhiviranju i plasiranju građe za istoriju Televizije Beograd-RTS i pripremi Muzeja televizije.

Odnos učenika i učitelja vrlo je delikatan, ponekad skoro kao roditeljski. Divljenje i ljubav, ali i određena vrsta sukoba sa učiteljem, ozbiljan je motiv za svakog učenika.

Povod za razgovor sa dirigentom Aleksandrom Kojićem je premijera opere "Lovci bisera" Žorža Bizea u Narodnom pozorištu u Beogradu. Kojić se školovao u Beogradu, usavršavao u Austriji, Nemačkoj, Holandiji i Italiji. Bio je dirigent u Operi Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, a sada je stalno angažovan u Narodnom pozorištu u Beogradu. Aktivno se bavi i orkestriranjem i aranžiranjem. Aleksandar Kojić diriguje i klasični i savremeni operski repertoar. Sarađivao je sa Vojvođanskim simfonijskim orkestrom, Beogradskom, Subotičkom, Zrenjaninskom i Banjalučkom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom RTS-a, Niškim simfonijskim orkestrom, Orkestrom Češki virtuozi iz Brna, Kamernim orkestrima Kamerata akademika i Državnim orkestrom iz Braunšvajga. Gostovao je u pozorištima, operskim i baletskim kućama u Zagrebu, Rijeci, Segedinu, Krasnojarsku, Braunšvajgu... Nosilac je šest godišnjih nagrada Srpskog narodnog pozorišta. U razgovoru o radu Aleksandra Kojića učestvuje i kritičarka dr Ivana Medić.

Priroda istočne Srbije bogata je vodopadima, pećinama, zanimljivim ljudima i običajima. Pećine su svet u kome su naši preci našli prvo utočište, oslikali prvu sliku... i sigurno je zanimljivo kako to priroda stvara neke čudne oblike koji nas podsete na sferu fantastike.

U ovom istinskom kraljevstvu žena, žensko prisustvo je vidljivo, čak i neizbežno. U Šilongu, žene su svuda na prvim linijama: u bankama, školama, pa čak i u parlamentu.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Niški džez sastav Ejot obeležio je deceniju rada "Koncertom za prirodu", koji je održan na Suvoj planini. Prvi snimak sa ovog koncerta premijerno je objavio sajt National Geographic. Desetogodišnjicu rada niška grupa Eyot obeležila je na 1.515 metara nadmorske visine, koncertom za prirodu na vrhu Suve planine.

Film o piscu kome je ceo život sveden na tri poslednja dana, u kojima se dešavalo ono što umetnika može najjače da pogodi - da mu se događa ono o čemu je pisao. Iskačući iz okvira pisca po zadatku, on postaje poseban slučaj za državu koja to može da reši samo na jedan način - smrću, dok se više sile, u liku jednog anđela, bore da odgode neumitno.

Serija ,,Tunel" je policijski triler sa snažnim elementima socijalne drame. Ona govori o ljudskim sudbinama u dramatičnim okolnostima talačkih kriza; jedanaest različitih slučajeva rešavaju pripadnici specijalnog pregovaračkog tima MUP-a Srbije.

Serija je snimana delom van Moskve u Trojice-Sergijevoj lavri, najvažnijem duhovnom centru Ruske pravoslavne crkve, gde je baba Ivana Groznog, Ana Jakšić, dolazila kao hodočasnik. Takođe, ekipa RTS-a zabeležila je još jedan važan trag Ane Jakšić u Rusiji. U letnjoj carskoj rezidenciji Kolomensko, u Crkvi Usekovanja Sv. Jovana Krstitelja, Ivan Grozni je deo crkve - paraklis, posvetio baš svojoj babi Ani.

Trezor pažljivo okuplja arhivske emisije oko tematskih celina, a posebnom opremom predstavlja nov autorski, kritički pristup odabranoj temi, žanru ili samom mediju. Nova oprema podrazumeva potpunu informaciju o emisiji i autorima, komentare i svedočenje učesnika, ocene i analize eksperata iz oblasti medija, delimičnu rekonstrukciju nesačuvanih emisija ili serija. Specijali Trezora pokazuju kako se pravi televizijski program, koji tehnički i programski sektori učestvuju u pripremi i realizaciji emisije, koliko rezultat emisije zavisi od dobro usaglašenog timskog rada. Trezor jedna od delatnosti Redakcije za istoriografiju Televizije Beograd koja radi na prikupljanju, sistematizaciji, arhiviranju i plasiranju građe za istoriju Televizije Beograd-RTS i pripremi Muzeja televizije.

Odnos učenika i učitelja vrlo je delikatan, ponekad skoro kao roditeljski. Divljenje i ljubav, ali i određena vrsta sukoba sa učiteljem, ozbiljan je motiv za svakog učenika.

Odnos učenika i učitelja vrlo je delikatan, ponekad skoro kao roditeljski. Divljenje i ljubav, ali i određena vrsta sukoba sa učiteljem, ozbiljan je motiv za svakog učenika.

Povod za razgovor sa dirigentom Aleksandrom Kojićem je premijera opere "Lovci bisera" Žorža Bizea u Narodnom pozorištu u Beogradu. Kojić se školovao u Beogradu, usavršavao u Austriji, Nemačkoj, Holandiji i Italiji. Bio je dirigent u Operi Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, a sada je stalno angažovan u Narodnom pozorištu u Beogradu. Aktivno se bavi i orkestriranjem i aranžiranjem. Aleksandar Kojić diriguje i klasični i savremeni operski repertoar. Sarađivao je sa Vojvođanskim simfonijskim orkestrom, Beogradskom, Subotičkom, Zrenjaninskom i Banjalučkom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom RTS-a, Niškim simfonijskim orkestrom, Orkestrom Češki virtuozi iz Brna, Kamernim orkestrima Kamerata akademika i Državnim orkestrom iz Braunšvajga. Gostovao je u pozorištima, operskim i baletskim kućama u Zagrebu, Rijeci, Segedinu, Krasnojarsku, Braunšvajgu... Nosilac je šest godišnjih nagrada Srpskog narodnog pozorišta. U razgovoru o radu Aleksandra Kojića učestvuje i kritičarka dr Ivana Medić.

Povod za razgovor sa dirigentom Aleksandrom Kojićem je premijera opere "Lovci bisera" Žorža Bizea u Narodnom pozorištu u Beogradu. Kojić se školovao u Beogradu, usavršavao u Austriji, Nemačkoj, Holandiji i Italiji. Bio je dirigent u Operi Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, a sada je stalno angažovan u Narodnom pozorištu u Beogradu. Aktivno se bavi i orkestriranjem i aranžiranjem. Aleksandar Kojić diriguje i klasični i savremeni operski repertoar. Sarađivao je sa Vojvođanskim simfonijskim orkestrom, Beogradskom, Subotičkom, Zrenjaninskom i Banjalučkom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom RTS-a, Niškim simfonijskim orkestrom, Orkestrom Češki virtuozi iz Brna, Kamernim orkestrima Kamerata akademika i Državnim orkestrom iz Braunšvajga. Gostovao je u pozorištima, operskim i baletskim kućama u Zagrebu, Rijeci, Segedinu, Krasnojarsku, Braunšvajgu... Nosilac je šest godišnjih nagrada Srpskog narodnog pozorišta. U razgovoru o radu Aleksandra Kojića učestvuje i kritičarka dr Ivana Medić.

Priroda istočne Srbije bogata je vodopadima, pećinama, zanimljivim ljudima i običajima. Pećine su svet u kome su naši preci našli prvo utočište, oslikali prvu sliku... i sigurno je zanimljivo kako to priroda stvara neke čudne oblike koji nas podsete na sferu fantastike.

Priroda istočne Srbije bogata je vodopadima, pećinama, zanimljivim ljudima i običajima. Pećine su svet u kome su naši preci našli prvo utočište, oslikali prvu sliku... i sigurno je zanimljivo kako to priroda stvara neke čudne oblike koji nas podsete na sferu fantastike.

Niški džez sastav Ejot obeležio je deceniju rada "Koncertom za prirodu", koji je održan na Suvoj planini. Prvi snimak sa ovog koncerta premijerno je objavio sajt National Geographic. Desetogodišnjicu rada niška grupa Eyot obeležila je na 1.515 metara nadmorske visine, koncertom za prirodu na vrhu Suve planine.

Niški džez sastav Ejot obeležio je deceniju rada "Koncertom za prirodu", koji je održan na Suvoj planini. Prvi snimak sa ovog koncerta premijerno je objavio sajt National Geographic. Desetogodišnjicu rada niška grupa Eyot obeležila je na 1.515 metara nadmorske visine, koncertom za prirodu na vrhu Suve planine.

Film o piscu kome je ceo život sveden na tri poslednja dana, u kojima se dešavalo ono što umetnika može najjače da pogodi - da mu se događa ono o čemu je pisao. Iskačući iz okvira pisca po zadatku, on postaje poseban slučaj za državu koja to može da reši samo na jedan način - smrću, dok se više sile, u liku jednog anđela, bore da odgode neumitno.

Film o piscu kome je ceo život sveden na tri poslednja dana, u kojima se dešavalo ono što umetnika može najjače da pogodi - da mu se događa ono o čemu je pisao. Iskačući iz okvira pisca po zadatku, on postaje poseban slučaj za državu koja to može da reši samo na jedan način - smrću, dok se više sile, u liku jednog anđela, bore da odgode neumitno.

Serija ,,Tunel" je policijski triler sa snažnim elementima socijalne drame. Ona govori o ljudskim sudbinama u dramatičnim okolnostima talačkih kriza; jedanaest različitih slučajeva rešavaju pripadnici specijalnog pregovaračkog tima MUP-a Srbije.

Serija ,,Tunel" je policijski triler sa snažnim elementima socijalne drame. Ona govori o ljudskim sudbinama u dramatičnim okolnostima talačkih kriza; jedanaest različitih slučajeva rešavaju pripadnici specijalnog pregovaračkog tima MUP-a Srbije.

Serija je snimana delom van Moskve u Trojice-Sergijevoj lavri, najvažnijem duhovnom centru Ruske pravoslavne crkve, gde je baba Ivana Groznog, Ana Jakšić, dolazila kao hodočasnik. Takođe, ekipa RTS-a zabeležila je još jedan važan trag Ane Jakšić u Rusiji. U letnjoj carskoj rezidenciji Kolomensko, u Crkvi Usekovanja Sv. Jovana Krstitelja, Ivan Grozni je deo crkve - paraklis, posvetio baš svojoj babi Ani.

Serija je snimana delom van Moskve u Trojice-Sergijevoj lavri, najvažnijem duhovnom centru Ruske pravoslavne crkve, gde je baba Ivana Groznog, Ana Jakšić, dolazila kao hodočasnik. Takođe, ekipa RTS-a zabeležila je još jedan važan trag Ane Jakšić u Rusiji. U letnjoj carskoj rezidenciji Kolomensko, u Crkvi Usekovanja Sv. Jovana Krstitelja, Ivan Grozni je deo crkve - paraklis, posvetio baš svojoj babi Ani.

U ovom istinskom kraljevstvu žena, žensko prisustvo je vidljivo, čak i neizbežno. U Šilongu, žene su svuda na prvim linijama: u bankama, školama, pa čak i u parlamentu.

U ovom istinskom kraljevstvu žena, žensko prisustvo je vidljivo, čak i neizbežno. U Šilongu, žene su svuda na prvim linijama: u bankama, školama, pa čak i u parlamentu.

Trezor pažljivo okuplja arhivske emisije oko tematskih celina, a posebnom opremom predstavlja nov autorski, kritički pristup odabranoj temi, žanru ili samom mediju. Nova oprema podrazumeva potpunu informaciju o emisiji i autorima, komentare i svedočenje učesnika, ocene i analize eksperata iz oblasti medija, delimičnu rekonstrukciju nesačuvanih emisija ili serija. Specijali Trezora pokazuju kako se pravi televizijski program, koji tehnički i programski sektori učestvuju u pripremi i realizaciji emisije, koliko rezultat emisije zavisi od dobro usaglašenog timskog rada. Trezor jedna od delatnosti Redakcije za istoriografiju Televizije Beograd koja radi na prikupljanju, sistematizaciji, arhiviranju i plasiranju građe za istoriju Televizije Beograd-RTS i pripremi Muzeja televizije.

Trezor pažljivo okuplja arhivske emisije oko tematskih celina, a posebnom opremom predstavlja nov autorski, kritički pristup odabranoj temi, žanru ili samom mediju. Nova oprema podrazumeva potpunu informaciju o emisiji i autorima, komentare i svedočenje učesnika, ocene i analize eksperata iz oblasti medija, delimičnu rekonstrukciju nesačuvanih emisija ili serija. Specijali Trezora pokazuju kako se pravi televizijski program, koji tehnički i programski sektori učestvuju u pripremi i realizaciji emisije, koliko rezultat emisije zavisi od dobro usaglašenog timskog rada. Trezor jedna od delatnosti Redakcije za istoriografiju Televizije Beograd koja radi na prikupljanju, sistematizaciji, arhiviranju i plasiranju građe za istoriju Televizije Beograd-RTS i pripremi Muzeja televizije.

Odnos učenika i učitelja vrlo je delikatan, ponekad skoro kao roditeljski. Divljenje i ljubav, ali i određena vrsta sukoba sa učiteljem, ozbiljan je motiv za svakog učenika.

Odnos učenika i učitelja vrlo je delikatan, ponekad skoro kao roditeljski. Divljenje i ljubav, ali i određena vrsta sukoba sa učiteljem, ozbiljan je motiv za svakog učenika.

Povod za razgovor sa dirigentom Aleksandrom Kojićem je premijera opere "Lovci bisera" Žorža Bizea u Narodnom pozorištu u Beogradu. Kojić se školovao u Beogradu, usavršavao u Austriji, Nemačkoj, Holandiji i Italiji. Bio je dirigent u Operi Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, a sada je stalno angažovan u Narodnom pozorištu u Beogradu. Aktivno se bavi i orkestriranjem i aranžiranjem. Aleksandar Kojić diriguje i klasični i savremeni operski repertoar. Sarađivao je sa Vojvođanskim simfonijskim orkestrom, Beogradskom, Subotičkom, Zrenjaninskom i Banjalučkom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom RTS-a, Niškim simfonijskim orkestrom, Orkestrom Češki virtuozi iz Brna, Kamernim orkestrima Kamerata akademika i Državnim orkestrom iz Braunšvajga. Gostovao je u pozorištima, operskim i baletskim kućama u Zagrebu, Rijeci, Segedinu, Krasnojarsku, Braunšvajgu... Nosilac je šest godišnjih nagrada Srpskog narodnog pozorišta. U razgovoru o radu Aleksandra Kojića učestvuje i kritičarka dr Ivana Medić.

Povod za razgovor sa dirigentom Aleksandrom Kojićem je premijera opere "Lovci bisera" Žorža Bizea u Narodnom pozorištu u Beogradu. Kojić se školovao u Beogradu, usavršavao u Austriji, Nemačkoj, Holandiji i Italiji. Bio je dirigent u Operi Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, a sada je stalno angažovan u Narodnom pozorištu u Beogradu. Aktivno se bavi i orkestriranjem i aranžiranjem. Aleksandar Kojić diriguje i klasični i savremeni operski repertoar. Sarađivao je sa Vojvođanskim simfonijskim orkestrom, Beogradskom, Subotičkom, Zrenjaninskom i Banjalučkom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom RTS-a, Niškim simfonijskim orkestrom, Orkestrom Češki virtuozi iz Brna, Kamernim orkestrima Kamerata akademika i Državnim orkestrom iz Braunšvajga. Gostovao je u pozorištima, operskim i baletskim kućama u Zagrebu, Rijeci, Segedinu, Krasnojarsku, Braunšvajgu... Nosilac je šest godišnjih nagrada Srpskog narodnog pozorišta. U razgovoru o radu Aleksandra Kojića učestvuje i kritičarka dr Ivana Medić.

Priroda istočne Srbije bogata je vodopadima, pećinama, zanimljivim ljudima i običajima. Pećine su svet u kome su naši preci našli prvo utočište, oslikali prvu sliku... i sigurno je zanimljivo kako to priroda stvara neke čudne oblike koji nas podsete na sferu fantastike.

Niški džez sastav Ejot obeležio je deceniju rada "Koncertom za prirodu", koji je održan na Suvoj planini. Prvi snimak sa ovog koncerta premijerno je objavio sajt National Geographic. Desetogodišnjicu rada niška grupa Eyot obeležila je na 1.515 metara nadmorske visine, koncertom za prirodu na vrhu Suve planine.

Film o piscu kome je ceo život sveden na tri poslednja dana, u kojima se dešavalo ono što umetnika može najjače da pogodi - da mu se događa ono o čemu je pisao. Iskačući iz okvira pisca po zadatku, on postaje poseban slučaj za državu koja to može da reši samo na jedan način - smrću, dok se više sile, u liku jednog anđela, bore da odgode neumitno.

Serija ,,Tunel" je policijski triler sa snažnim elementima socijalne drame. Ona govori o ljudskim sudbinama u dramatičnim okolnostima talačkih kriza; jedanaest različitih slučajeva rešavaju pripadnici specijalnog pregovaračkog tima MUP-a Srbije.

Serija je snimana delom van Moskve u Trojice-Sergijevoj lavri, najvažnijem duhovnom centru Ruske pravoslavne crkve, gde je baba Ivana Groznog, Ana Jakšić, dolazila kao hodočasnik. Takođe, ekipa RTS-a zabeležila je još jedan važan trag Ane Jakšić u Rusiji. U letnjoj carskoj rezidenciji Kolomensko, u Crkvi Usekovanja Sv. Jovana Krstitelja, Ivan Grozni je deo crkve - paraklis, posvetio baš svojoj babi Ani.

Književnik Vule Žurić, čiji je pripovedački dar potvrđen uglednim nagradama, u emisiju "Autoportret" je pozvao mlade kolege, pisca Miloša Ilića i dramaturškinju Sanju Savić. Autor romana "Pomor i strah", "Republika Ćopić", scenarija "Slepi putnik na brodu ludaka", zbirki priča, radio drama, u emisiji otkriva specifičnu povezanost s Pančevom još iz vremena kada je živeo u Sarajevu, da li je i kako odlazak iz Sarajeva uticao na njegovo pisanje i koja ga je knjiga odredila kao pisca i kao čitaoca. Zbog čega je Narodna biblioteka tajno mesto, s kakvim se izazovima suočava, o iskoraku u književnost za decu, jeziku u romanu "Pomor i strah", o iskustvu pisanja za televiziju, o nagradama i budućim planovima - Vule Žurić u emisiji "Autoportret".

U ovom istinskom kraljevstvu žena, žensko prisustvo je vidljivo, čak i neizbežno. U Šilongu, žene su svuda na prvim linijama: u bankama, školama, pa čak i u parlamentu.

Jedan od ansambala koji spadaju među najistaknutije predstavnike ruske kulture, predstavio se publici u Sava centru. Pored svog uobičajenog repertoara koji čini, pre svega, duhovna muzika, ovaj renomirani hor je izveo i tradicionalne ruske narodne, ratne pesme i najlepše ruske romanse.

Rođen je 1970. godine u Moskvi. Završio je Ruski državni univerzitet društvenih nauka. Kao novinar Prvog kanala, najgledanijeg i najpopularnijeg u Rusiji, izveštavao je a mnogih kriznih područja uključujući i bombardovanje Jugoslavije 1999. godine. Predsednik Putin 2001. godine odlikovao ga je Ordenom za hrabrost.

U Beču, prestonici nekadašnjeg moćnog Habzburškog carstva, u jednoj od najlepših Nacionalnih biblioteka u svetu koja je smeštena u okviru palate Hofburg kroz knjige otkrivamo uzore, motivaciju, kanone, duhovna nadahnuća, poetska i estetska merila. Utvrđujemo srpsko srednjovekovno književno nasleđe u okviru sveukupne evropske kulturne baštine.

Od Crnjanskog i Pekića do danas. Ekipa serijala Putevima putopisaca Redakcije za kulturu vas posle Norveške Isidore Sekulić upoznaje sa Londonom Miloša Crnjanskog i Borislava Pekića! U emisiji učestvuju i brojni savremenici čiji očima gledamo kako se London menjao od vremena Crnjanskog do danas.

Petnaesta epizoda: Beli svom prijatelju Brani i njegovoj porodici kaže da je baka razgovarala sa njim. Niko mu ne veruje, jer Branina baka nije progovorila ni reč već više od dvadeset godina.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Roman "Noćni let" je bio Sent Egziperijeva ulaznica u književne krugove. Od 1936. godine, kao pisac izveštava o Španskom građanskom ratu i šalje izveštaje obojene ličnim stavovima, zauzimajući gotovo metafizičko stanovište. Zapanjen nečoveštvom rata koji pojedince pretvara u bezličnu gomilu, on španske republikance i Frankove pristalice stavlja u isti koš, ne birajući stranu.

Glumica Aleksandra Janković o svom životu govori iskreno i otvoreno, a taj težak i neobičan put opisuje kao vetrove uz koje je odrasla, kao buru i jugo.

Koncert "Balkan soul" promoviše istoimeni muzički album sa numerama tradicionalne izvorne muzike, aranžiranim za Big bend RTS-a.

Kako li će društvo budućnosti predstavljati globalnu kulturu? Koji predmeti će biti odabrani da budu izloženi javnosti? Da li će to biti ploča Elvisa Preslija? Print Endija Vorhola? Haljina Merilin Monro? Poster iz filma Kazablanka? Simpsonovi ili Avatar? Sve su to fragmenti jedne urbane katedrale, značajni artefakti savremene kulture, ali i najživopisniji dokumenti naših života.

,,Vodič kroz budućnost" je nova serija Redakcije naučnog programa, koja u evropskim naučnim centrima traga za istraživanjima koja pomeraju granice dosadašnjih znanja i utiru put u budućnost.

Jedan od ansambala koji spadaju među najistaknutije predstavnike ruske kulture, predstavio se publici u Sava centru. Pored svog uobičajenog repertoara koji čini, pre svega, duhovna muzika, ovaj renomirani hor je izveo i tradicionalne ruske narodne, ratne pesme i najlepše ruske romanse.

Rođen je 1970. godine u Moskvi. Završio je Ruski državni univerzitet društvenih nauka. Kao novinar Prvog kanala, najgledanijeg i najpopularnijeg u Rusiji, izveštavao je a mnogih kriznih područja uključujući i bombardovanje Jugoslavije 1999. godine. Predsednik Putin 2001. godine odlikovao ga je Ordenom za hrabrost.

U Beču, prestonici nekadašnjeg moćnog Habzburškog carstva, u jednoj od najlepših Nacionalnih biblioteka u svetu koja je smeštena u okviru palate Hofburg kroz knjige otkrivamo uzore, motivaciju, kanone, duhovna nadahnuća, poetska i estetska merila. Utvrđujemo srpsko srednjovekovno književno nasleđe u okviru sveukupne evropske kulturne baštine.

U Beču, prestonici nekadašnjeg moćnog Habzburškog carstva, u jednoj od najlepših Nacionalnih biblioteka u svetu koja je smeštena u okviru palate Hofburg kroz knjige otkrivamo uzore, motivaciju, kanone, duhovna nadahnuća, poetska i estetska merila. Utvrđujemo srpsko srednjovekovno književno nasleđe u okviru sveukupne evropske kulturne baštine.

Od Crnjanskog i Pekića do danas. Ekipa serijala Putevima putopisaca Redakcije za kulturu vas posle Norveške Isidore Sekulić upoznaje sa Londonom Miloša Crnjanskog i Borislava Pekića! U emisiji učestvuju i brojni savremenici čiji očima gledamo kako se London menjao od vremena Crnjanskog do danas.

Od Crnjanskog i Pekića do danas. Ekipa serijala Putevima putopisaca Redakcije za kulturu vas posle Norveške Isidore Sekulić upoznaje sa Londonom Miloša Crnjanskog i Borislava Pekića! U emisiji učestvuju i brojni savremenici čiji očima gledamo kako se London menjao od vremena Crnjanskog do danas.

Petnaesta epizoda: Beli svom prijatelju Brani i njegovoj porodici kaže da je baka razgovarala sa njim. Niko mu ne veruje, jer Branina baka nije progovorila ni reč već više od dvadeset godina.

Petnaesta epizoda: Beli svom prijatelju Brani i njegovoj porodici kaže da je baka razgovarala sa njim. Niko mu ne veruje, jer Branina baka nije progovorila ni reč već više od dvadeset godina.

Glumica Aleksandra Janković o svom životu govori iskreno i otvoreno, a taj težak i neobičan put opisuje kao vetrove uz koje je odrasla, kao buru i jugo.

Glumica Aleksandra Janković o svom životu govori iskreno i otvoreno, a taj težak i neobičan put opisuje kao vetrove uz koje je odrasla, kao buru i jugo.

U trećoj epizodi serije Ja, mi i drugi, govorićemo o bolnoj temi - diskriminaciji. Kako nastaje? Zašto je opasna? Da li svi možemo jednog trenutka postati predmet diskriminacije? O ovoj temi govorimo tumačeći filmove: U vrelini noći Normana Džuisona, Misisipi u plamenu Alana Parkera Osama Sadika Barmaka i pozorišnu predstavu Miljakovac tj. Novi Zeland prema priči Jasminke Petrović, u kojoj je glavni junak tinejdžer Jovan koji ima cerebralnu paralizu.

U trećoj epizodi serije Ja, mi i drugi, govorićemo o bolnoj temi - diskriminaciji. Kako nastaje? Zašto je opasna? Da li svi možemo jednog trenutka postati predmet diskriminacije? O ovoj temi govorimo tumačeći filmove: U vrelini noći Normana Džuisona, Misisipi u plamenu Alana Parkera Osama Sadika Barmaka i pozorišnu predstavu Miljakovac tj. Novi Zeland prema priči Jasminke Petrović, u kojoj je glavni junak tinejdžer Jovan koji ima cerebralnu paralizu.

Koncert "Balkan soul" promoviše istoimeni muzički album sa numerama tradicionalne izvorne muzike, aranžiranim za Big bend RTS-a.

Koncert "Balkan soul" promoviše istoimeni muzički album sa numerama tradicionalne izvorne muzike, aranžiranim za Big bend RTS-a.

,,Vodič kroz budućnost" je nova serija Redakcije naučnog programa, koja u evropskim naučnim centrima traga za istraživanjima koja pomeraju granice dosadašnjih znanja i utiru put u budućnost.

,,Vodič kroz budućnost" je nova serija Redakcije naučnog programa, koja u evropskim naučnim centrima traga za istraživanjima koja pomeraju granice dosadašnjih znanja i utiru put u budućnost.

Kako li će društvo budućnosti predstavljati globalnu kulturu? Koji predmeti će biti odabrani da budu izloženi javnosti? Da li će to biti ploča Elvisa Preslija? Print Endija Vorhola? Haljina Merilin Monro? Poster iz filma Kazablanka? Simpsonovi ili Avatar? Sve su to fragmenti jedne urbane katedrale, značajni artefakti savremene kulture, ali i najživopisniji dokumenti naših života.

Kako li će društvo budućnosti predstavljati globalnu kulturu? Koji predmeti će biti odabrani da budu izloženi javnosti? Da li će to biti ploča Elvisa Preslija? Print Endija Vorhola? Haljina Merilin Monro? Poster iz filma Kazablanka? Simpsonovi ili Avatar? Sve su to fragmenti jedne urbane katedrale, značajni artefakti savremene kulture, ali i najživopisniji dokumenti naših života.

Roman "Noćni let" je bio Sent Egziperijeva ulaznica u književne krugove. Od 1936. godine, kao pisac izveštava o Španskom građanskom ratu i šalje izveštaje obojene ličnim stavovima, zauzimajući gotovo metafizičko stanovište. Zapanjen nečoveštvom rata koji pojedince pretvara u bezličnu gomilu, on španske republikance i Frankove pristalice stavlja u isti koš, ne birajući stranu.

Roman "Noćni let" je bio Sent Egziperijeva ulaznica u književne krugove. Od 1936. godine, kao pisac izveštava o Španskom građanskom ratu i šalje izveštaje obojene ličnim stavovima, zauzimajući gotovo metafizičko stanovište. Zapanjen nečoveštvom rata koji pojedince pretvara u bezličnu gomilu, on španske republikance i Frankove pristalice stavlja u isti koš, ne birajući stranu.

Jedan od ansambala koji spadaju među najistaknutije predstavnike ruske kulture, predstavio se publici u Sava centru. Pored svog uobičajenog repertoara koji čini, pre svega, duhovna muzika, ovaj renomirani hor je izveo i tradicionalne ruske narodne, ratne pesme i najlepše ruske romanse.

Jedan od ansambala koji spadaju među najistaknutije predstavnike ruske kulture, predstavio se publici u Sava centru. Pored svog uobičajenog repertoara koji čini, pre svega, duhovna muzika, ovaj renomirani hor je izveo i tradicionalne ruske narodne, ratne pesme i najlepše ruske romanse.

Rođen je 1970. godine u Moskvi. Završio je Ruski državni univerzitet društvenih nauka. Kao novinar Prvog kanala, najgledanijeg i najpopularnijeg u Rusiji, izveštavao je a mnogih kriznih područja uključujući i bombardovanje Jugoslavije 1999. godine. Predsednik Putin 2001. godine odlikovao ga je Ordenom za hrabrost.

Rođen je 1970. godine u Moskvi. Završio je Ruski državni univerzitet društvenih nauka. Kao novinar Prvog kanala, najgledanijeg i najpopularnijeg u Rusiji, izveštavao je a mnogih kriznih područja uključujući i bombardovanje Jugoslavije 1999. godine. Predsednik Putin 2001. godine odlikovao ga je Ordenom za hrabrost.

U Beču, prestonici nekadašnjeg moćnog Habzburškog carstva, u jednoj od najlepših Nacionalnih biblioteka u svetu koja je smeštena u okviru palate Hofburg kroz knjige otkrivamo uzore, motivaciju, kanone, duhovna nadahnuća, poetska i estetska merila. Utvrđujemo srpsko srednjovekovno književno nasleđe u okviru sveukupne evropske kulturne baštine.

Od Crnjanskog i Pekića do danas. Ekipa serijala Putevima putopisaca Redakcije za kulturu vas posle Norveške Isidore Sekulić upoznaje sa Londonom Miloša Crnjanskog i Borislava Pekića! U emisiji učestvuju i brojni savremenici čiji očima gledamo kako se London menjao od vremena Crnjanskog do danas.

Od Crnjanskog i Pekića do danas. Ekipa serijala Putevima putopisaca Redakcije za kulturu vas posle Norveške Isidore Sekulić upoznaje sa Londonom Miloša Crnjanskog i Borislava Pekića! U emisiji učestvuju i brojni savremenici čiji očima gledamo kako se London menjao od vremena Crnjanskog do danas.

Petnaesta epizoda: Beli svom prijatelju Brani i njegovoj porodici kaže da je baka razgovarala sa njim. Niko mu ne veruje, jer Branina baka nije progovorila ni reč već više od dvadeset godina.

Glumica Aleksandra Janković o svom životu govori iskreno i otvoreno, a taj težak i neobičan put opisuje kao vetrove uz koje je odrasla, kao buru i jugo.

U trećoj epizodi serije Ja, mi i drugi, govorićemo o bolnoj temi - diskriminaciji. Kako nastaje? Zašto je opasna? Da li svi možemo jednog trenutka postati predmet diskriminacije? O ovoj temi govorimo tumačeći filmove: U vrelini noći Normana Džuisona, Misisipi u plamenu Alana Parkera Osama Sadika Barmaka i pozorišnu predstavu Miljakovac tj. Novi Zeland prema priči Jasminke Petrović, u kojoj je glavni junak tinejdžer Jovan koji ima cerebralnu paralizu.

Koncert "Balkan soul" promoviše istoimeni muzički album sa numerama tradicionalne izvorne muzike, aranžiranim za Big bend RTS-a.

,,Vodič kroz budućnost" je nova serija Redakcije naučnog programa, koja u evropskim naučnim centrima traga za istraživanjima koja pomeraju granice dosadašnjih znanja i utiru put u budućnost.

Kako li će društvo budućnosti predstavljati globalnu kulturu? Koji predmeti će biti odabrani da budu izloženi javnosti? Da li će to biti ploča Elvisa Preslija? Print Endija Vorhola? Haljina Merilin Monro? Poster iz filma Kazablanka? Simpsonovi ili Avatar? Sve su to fragmenti jedne urbane katedrale, značajni artefakti savremene kulture, ali i najživopisniji dokumenti naših života.

Roman "Noćni let" je bio Sent Egziperijeva ulaznica u književne krugove. Od 1936. godine, kao pisac izveštava o Španskom građanskom ratu i šalje izveštaje obojene ličnim stavovima, zauzimajući gotovo metafizičko stanovište. Zapanjen nečoveštvom rata koji pojedince pretvara u bezličnu gomilu, on španske republikance i Frankove pristalice stavlja u isti koš, ne birajući stranu.

Da li ste znali da naš nos može da prepozna preko trilion različitih mirisa? Zamislite samo život bez mirisa jutarnje kafe, sveže pokošene trave, bez... upozorenja kada nešto gori.

Dokumentarni serijal Vremenska kapsula posvećen je istraživanjima, prezentaciji i problemima vezanim za oblast kulturnog nasleđa i kulture sećanja.

Snimak nastupa američkog kompozitora i pijaniste Frederika Rževskog, koji je održan 26. juna 2019. godine. Gostujući u Beogradu, ovaj autor je izveo ciklus Šest stavova.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Lahorka, majka advokata Brane Pundravca, sprijateljila se sa Milicom Krcunović, advokaticom sa kojom Brana ima česte okršaje u sudnici.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

U novoj epizodi Fantastične planete, Vladimir Banić istražuje koje iščezle kulture i civilizacije i dalje mogu da se nađu u tragovima i u našem modernom vremenu.

Četrdesetak kilometara južno od Pariza, u divnoj seoskoj kući živi majstor džeza, Bojan Zulfikarpašić, u svetu poznat kao Bojan Z, pijanista i kompozitor, aranžer, producent, profesor. I kosmopolita, čija muzika odiše multikulturalizmom.

U okviru 22. Gitar art festivala, 2021. godine, premijerno je izveden koncert, koji je nemački kompozitor Hoakin Klerč posvetio Beogradu.

Još od kraja 80-ih godina, Miroslav Lekić se plasirao kao reditelj značajnih i izuzetno gledanih filmova poput ostvarenja: Dogodilo se na današnji dan, Bolje od bekstva, Nož i Lavirint.

Ova serija, prema rečima reditelja, akcenat stavlja na događaje koji su u vreme dešavanja bili umanjivani ali su krucijalno oblikovali složenu i jedinstvenu istoriju Amerike u poslednjih 60 godina.

Dokumentarni serijal Vremenska kapsula posvećen je istraživanjima, prezentaciji i problemima vezanim za oblast kulturnog nasleđa i kulture sećanja.

Još od kraja 80-ih godina, Miroslav Lekić se plasirao kao reditelj značajnih i izuzetno gledanih filmova poput ostvarenja: Dogodilo se na današnji dan, Bolje od bekstva, Nož i Lavirint.

Lahorka, majka advokata Brane Pundravca, sprijateljila se sa Milicom Krcunović, advokaticom sa kojom Brana ima česte okršaje u sudnici.

U okviru 22. Gitar art festivala, 2021. godine, premijerno je izveden koncert, koji je nemački kompozitor Hoakin Klerč posvetio Beogradu.

"Drugi vek" je emisija o filmu.

Snimak nastupa američkog kompozitora i pijaniste Frederika Rževskog, koji je održan 26. juna 2019. godine. Gostujući u Beogradu, ovaj autor je izveo ciklus Šest stavova.

U novoj epizodi Fantastične planete, Vladimir Banić istražuje koje iščezle kulture i civilizacije i dalje mogu da se nađu u tragovima i u našem modernom vremenu.

Krajem 18. i tokom 19. veka pripadnici srpskih, plemićkih porodica stiču prava na vellike posede, te na njima grade velelepne dvorce i letnjikovce. Takvih građevina različite arhitektonske vrednosti, danas u Vojvodini ima oko 60.

Ova serija, prema rečima reditelja, akcenat stavlja na događaje koji su u vreme dešavanja bili umanjivani ali su krucijalno oblikovali složenu i jedinstvenu istoriju Amerike u poslednjih 60 godina.

Četrdesetak kilometara južno od Pariza, u divnoj seoskoj kući živi majstor džeza, Bojan Zulfikarpašić, u svetu poznat kao Bojan Z, pijanista i kompozitor, aranžer, producent, profesor. I kosmopolita, čija muzika odiše multikulturalizmom.

Da li ste znali da naš nos može da prepozna preko trilion različitih mirisa? Zamislite samo život bez mirisa jutarnje kafe, sveže pokošene trave, bez... upozorenja kada nešto gori.

Dokumentarni serijal Vremenska kapsula posvećen je istraživanjima, prezentaciji i problemima vezanim za oblast kulturnog nasleđa i kulture sećanja.

Još od kraja 80-ih godina, Miroslav Lekić se plasirao kao reditelj značajnih i izuzetno gledanih filmova poput ostvarenja: Dogodilo se na današnji dan, Bolje od bekstva, Nož i Lavirint.

Lahorka, majka advokata Brane Pundravca, sprijateljila se sa Milicom Krcunović, advokaticom sa kojom Brana ima česte okršaje u sudnici.

U okviru 22. Gitar art festivala, 2021. godine, premijerno je izveden koncert, koji je nemački kompozitor Hoakin Klerč posvetio Beogradu.

"Drugi vek" je emisija o filmu.

Snimak nastupa američkog kompozitora i pijaniste Frederika Rževskog, koji je održan 26. juna 2019. godine. Gostujući u Beogradu, ovaj autor je izveo ciklus Šest stavova.

U novoj epizodi Fantastične planete, Vladimir Banić istražuje koje iščezle kulture i civilizacije i dalje mogu da se nađu u tragovima i u našem modernom vremenu.

Krajem 18. i tokom 19. veka pripadnici srpskih, plemićkih porodica stiču prava na vellike posede, te na njima grade velelepne dvorce i letnjikovce. Takvih građevina različite arhitektonske vrednosti, danas u Vojvodini ima oko 60.

Sa Pirsom Brosnanom kao voditeljem, ova serija prikazuje neke od najkomplikovanijih i najfascinantnijih pljački, koje su zahtevale vrhunske veštine kriminalaca, ali i policije. Elitna ekipa lopova nakon 27 meseci planiranja uspešno provaljuje u trezor Svetskog centra za dijamante u Antverpenu, do tada smatranog neosvojivim. Dvojica veštih kradljivaca specijalizovanih za hotele upadaju u njujorški "Pjer", ostvarivši pristup stotinama privatnih sefova. Ekipa kroz tunel ulazi u londonsku banku "Lojds", ali radio-amater slučajno čuje njihov razgovor. Mafijaši pljačakju aerodrom "DžFK", događaj koji je inspirisao veliki deo filma "Dobri momci"... Niz uzbudljivih priča o najvećim svetskim pljačkama biće prikazan u osam epizoda serije.

Četrdesetak kilometara južno od Pariza, u divnoj seoskoj kući živi majstor džeza, Bojan Zulfikarpašić, u svetu poznat kao Bojan Z, pijanista i kompozitor, aranžer, producent, profesor. I kosmopolita, čija muzika odiše multikulturalizmom.

U martu 1975. umro je pisac i nobelovac Ivo Andrić. Novo izdanje Časa anatomije posvećujemo liku i delu pisca čija poetika je pomirila realizam i modernizam, istorijsko i savremeno, savršeno promislila odnos pojedinca i kolektiva, rata i mira, racionalno u čoveku i strasti koje ga pokreću. U mladosti revolucionar i lirik, u zrelom dobu romansijer i pripovedač, diplomata i nobelovac. Andrić je postao klasik koji se citira, o njegovoj rečenici naizgled jednostavnoj a bogatoj značenjima i smislom pišu se doktorati, odavno deo školske lektira, poznat i istovremeno intrigantan, ostavio je veliko nasleđe nama danas i budućnosti koja dolazi. ma li Andrić epigone, zašto se njegovo delo čita i promišlja kao da je upravo sada objavljeno, postoji li tačka u kojoj se ukršta njegova ličnost i njegovo literarno delo i možemo li tvrditi da se veliki pisci, poput Andrića, zapravo nikada ne mogu pročitati i protumačiti do kraja. Konačno, šta je savremenim generacijama Ivo Andrić?

Pokazavši revnost u obračunu sa sveštenstvom, nove crnogorske vlasti kao da su odlučile da i vladiku Rada, posthumno izvedu iz redova Srpske crkve. Dolaskom novog partijskog rukovodstva u Crnoj Gori, koje predvodi Veselin Đuranović, od 1968. godine počeo je rad na snažnijem afirmisanju crnogorske nacije, koji je trebalo da bude krunisan rušenjem Aleksandrove a ne Njegoševe kapele i izgradnjom mauzoleja na Lovćenu.

Istorija je učiteljica života. Poznavanje istorije put je ka dubljoj spoznaji nas samih, nacije i društva u celini. Istorija ume da nas opčini i zato joj mnogi posvećuju svoj život.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Advokat Brana Pundravac zove svog prijatelja Zavišu Trulića Belog da dođe kod njega u Sud.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Li Konic je američki kompozitor i alt saksofonista, koji u svojim interpretacijama uspešno miri raznovrsne džez stilove uključujući bi-bap, kul džez i avangardni džez.

Devedesete, na ovim našim prostorima, krcate su najrazličitijim događajima. U reklamnoj industriji najviše se pamti velika kampanja, finansirana i pravljena kao prava umetnost, sa željom da se promovišu kultura i kulturne vrednosti. Da li je zaista lepše sa kulturom?

U emisiji ,,Lični kosmos", arheolog Marina Bunardžić, istraživač-savetnik Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, nastavlja da vodi gledaoce kroz Srbiju i predstavlja arheološka istraživanja na kojima je radila.

Posle mnogo godina lutanja Evropom, ostareli Đakomo Kazanova je potonuo u nemaštinu. Želi da se vrati u Veneciju, ali ne bi otišao tamo direktno, jer je svojevremeno za njim raspisana poternica. Trudeći se da dobije pomilovanje, upoznaje mladu Marselinu. Što joj on više daje do znanja da ga privlači, ona ga sve oštrije odbija. Međutim, njen verenik ima velike kockarske dugove.

U martu 1975. umro je pisac i nobelovac Ivo Andrić. Novo izdanje Časa anatomije posvećujemo liku i delu pisca čija poetika je pomirila realizam i modernizam, istorijsko i savremeno, savršeno promislila odnos pojedinca i kolektiva, rata i mira, racionalno u čoveku i strasti koje ga pokreću. U mladosti revolucionar i lirik, u zrelom dobu romansijer i pripovedač, diplomata i nobelovac. Andrić je postao klasik koji se citira, o njegovoj rečenici naizgled jednostavnoj a bogatoj značenjima i smislom pišu se doktorati, odavno deo školske lektira, poznat i istovremeno intrigantan, ostavio je veliko nasleđe nama danas i budućnosti koja dolazi. ma li Andrić epigone, zašto se njegovo delo čita i promišlja kao da je upravo sada objavljeno, postoji li tačka u kojoj se ukršta njegova ličnost i njegovo literarno delo i možemo li tvrditi da se veliki pisci, poput Andrića, zapravo nikada ne mogu pročitati i protumačiti do kraja. Konačno, šta je savremenim generacijama Ivo Andrić?

Pokazavši revnost u obračunu sa sveštenstvom, nove crnogorske vlasti kao da su odlučile da i vladiku Rada, posthumno izvedu iz redova Srpske crkve. Dolaskom novog partijskog rukovodstva u Crnoj Gori, koje predvodi Veselin Đuranović, od 1968. godine počeo je rad na snažnijem afirmisanju crnogorske nacije, koji je trebalo da bude krunisan rušenjem Aleksandrove a ne Njegoševe kapele i izgradnjom mauzoleja na Lovćenu.

Istorija je učiteljica života. Poznavanje istorije put je ka dubljoj spoznaji nas samih, nacije i društva u celini. Istorija ume da nas opčini i zato joj mnogi posvećuju svoj život.

Advokat Brana Pundravac zove svog prijatelja Zavišu Trulića Belog da dođe kod njega u Sud.

U emisiji ,,Lični kosmos", arheolog Marina Bunardžić, istraživač-savetnik Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, nastavlja da vodi gledaoce kroz Srbiju i predstavlja arheološka istraživanja na kojima je radila.

Dokumentarni serijal koji govori o istoriji Balkana od 2. do 20. veka. Relevantni stručnjaci iz Srbije i drugih država sveta govore o velikim silama, njihovim osvajanjima i događajima koji su menjali tok istorije.

TV teatar RTS-a predstavlja Srpsku dramu Narodnog pozorišta. U ciklusu "TV teatar", urednica Dragana Bošković, teatrolog, odabrala je nekoliko izuzetnih pozorišnih ostvarenja na našim scenama.

Kada je srpska vojska pod komandom vojvode Petra Bojovića 1.novembra 1918.oslobodila Beograd pukovi Moravske divizije raspoređeni su, posle nekoliko dana odmora, na obalu Dunava od Višnjice do Rama.Na drugoj obali reke na južnim granicama Austrougarske imperije ratni metež izgubljenog rata,drama carevine koja nestaje,bezvlašće i potpuna neizvesnost postaju svakodnevni život. U takvim okolnostima politički prvaci srpskog naroda u Banatu i Bačkoj, pre svega Jaša Tomić i advokati dr Slavko Županski iz Velikog Bečkereka i dr Nikola Dragičević iz Pančeva, stupaju u kontakt sa vladom Kraljevine Srbije. U Velkom Bečkereku 31. oktobra osniva se Srpski narodni odbor koji čine najugledniji građani tog grada i faktički preuzima vlast u gradu. U sledećih nekoliko dana i u ostalim gradovima Banata Srbi formiraju svoja politička tela u nadi da će tako ostvarti svoj vekovni san ujedinjenja sa Srbijom.

Li Konic je američki kompozitor i alt saksofonista, koji u svojim interpretacijama uspešno miri raznovrsne džez stilove uključujući bi-bap, kul džez i avangardni džez.

Devedesete, na ovim našim prostorima, krcate su najrazličitijim događajima. U reklamnoj industriji najviše se pamti velika kampanja, finansirana i pravljena kao prava umetnost, sa željom da se promovišu kultura i kulturne vrednosti. Da li je zaista lepše sa kulturom?

U martu 1975. umro je pisac i nobelovac Ivo Andrić. Novo izdanje Časa anatomije posvećujemo liku i delu pisca čija poetika je pomirila realizam i modernizam, istorijsko i savremeno, savršeno promislila odnos pojedinca i kolektiva, rata i mira, racionalno u čoveku i strasti koje ga pokreću. U mladosti revolucionar i lirik, u zrelom dobu romansijer i pripovedač, diplomata i nobelovac. Andrić je postao klasik koji se citira, o njegovoj rečenici naizgled jednostavnoj a bogatoj značenjima i smislom pišu se doktorati, odavno deo školske lektira, poznat i istovremeno intrigantan, ostavio je veliko nasleđe nama danas i budućnosti koja dolazi. ma li Andrić epigone, zašto se njegovo delo čita i promišlja kao da je upravo sada objavljeno, postoji li tačka u kojoj se ukršta njegova ličnost i njegovo literarno delo i možemo li tvrditi da se veliki pisci, poput Andrića, zapravo nikada ne mogu pročitati i protumačiti do kraja. Konačno, šta je savremenim generacijama Ivo Andrić?

Pokazavši revnost u obračunu sa sveštenstvom, nove crnogorske vlasti kao da su odlučile da i vladiku Rada, posthumno izvedu iz redova Srpske crkve. Dolaskom novog partijskog rukovodstva u Crnoj Gori, koje predvodi Veselin Đuranović, od 1968. godine počeo je rad na snažnijem afirmisanju crnogorske nacije, koji je trebalo da bude krunisan rušenjem Aleksandrove a ne Njegoševe kapele i izgradnjom mauzoleja na Lovćenu.

Istorija je učiteljica života. Poznavanje istorije put je ka dubljoj spoznaji nas samih, nacije i društva u celini. Istorija ume da nas opčini i zato joj mnogi posvećuju svoj život.

Advokat Brana Pundravac zove svog prijatelja Zavišu Trulića Belog da dođe kod njega u Sud.

U emisiji ,,Lični kosmos", arheolog Marina Bunardžić, istraživač-savetnik Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, nastavlja da vodi gledaoce kroz Srbiju i predstavlja arheološka istraživanja na kojima je radila.

Dokumentarni serijal koji govori o istoriji Balkana od 2. do 20. veka. Relevantni stručnjaci iz Srbije i drugih država sveta govore o velikim silama, njihovim osvajanjima i događajima koji su menjali tok istorije.

TV teatar RTS-a predstavlja Srpsku dramu Narodnog pozorišta. U ciklusu "TV teatar", urednica Dragana Bošković, teatrolog, odabrala je nekoliko izuzetnih pozorišnih ostvarenja na našim scenama.

Kada je srpska vojska pod komandom vojvode Petra Bojovića 1.novembra 1918.oslobodila Beograd pukovi Moravske divizije raspoređeni su, posle nekoliko dana odmora, na obalu Dunava od Višnjice do Rama.Na drugoj obali reke na južnim granicama Austrougarske imperije ratni metež izgubljenog rata,drama carevine koja nestaje,bezvlašće i potpuna neizvesnost postaju svakodnevni život. U takvim okolnostima politički prvaci srpskog naroda u Banatu i Bačkoj, pre svega Jaša Tomić i advokati dr Slavko Županski iz Velikog Bečkereka i dr Nikola Dragičević iz Pančeva, stupaju u kontakt sa vladom Kraljevine Srbije. U Velkom Bečkereku 31. oktobra osniva se Srpski narodni odbor koji čine najugledniji građani tog grada i faktički preuzima vlast u gradu. U sledećih nekoliko dana i u ostalim gradovima Banata Srbi formiraju svoja politička tela u nadi da će tako ostvarti svoj vekovni san ujedinjenja sa Srbijom.

Li Konic je američki kompozitor i alt saksofonista, koji u svojim interpretacijama uspešno miri raznovrsne džez stilove uključujući bi-bap, kul džez i avangardni džez.

Devedesete, na ovim našim prostorima, krcate su najrazličitijim događajima. U reklamnoj industriji najviše se pamti velika kampanja, finansirana i pravljena kao prava umetnost, sa željom da se promovišu kultura i kulturne vrednosti. Da li je zaista lepše sa kulturom?

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Emisija ,,Bunt" je jedna od najdugovečnijih rok emisija u istoriji Radio-televizije Srbije i jedina emisija ovog tipa na medijskoj mapi regiona. Uspešno traje u kontinuitetu već dve decenije.

Zašto smatra da istoriju oblikuju slučajnosti a ne velike ideje? Na koji način tehnika uslovljava kulturu? Kako je bicikl doprineo pojavi demokratskog individualizma? Šta je naučio u Južnoj Americi boreći se rame uz rame sa Če Gevarom? Zbog čega kaže da je zadatak intelektualca da bude aktivista? Ovo su neka od pitanja Nede Valčić Lazović, na koja odgovara Režis Debre, francuski filozof, mediolog i istaknuti intelektualac, koji je prošao put od revolucionarnog internacionalizma do - socijalizma po francuskoj meri.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Posledice nestanka struje u bolnici dok je Branina baka, u komi, ležala priključena na aparate, zapravo su pozitivno uticale na nju.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Radnja prati život učenika srednje škole, Kleja Džensena, njegovu drugaricu Hanu Bejker, devojku koja oduzima sopstveni život nakon što je doživela niz demoralizovanih poduhvata od strane svojih vršnjaka, kao i njihove drugove i drugarice. Kutija kaseta koja je snimila Hana pre nego što se ubila, daje trinaest razloga zašto je ona to učinila i namenje su osobama koje su, svaka na svoj način, doprinele tome da odluči da okonča svoj život. Klej je jedna od osoba na kaseti, i kada presluša, sve što treba da uradi jeste da ih pošalje sledećem na listi.

Koncert Nacionalnog ansambla ,,Kolo", Simfonijskog orkestra i Hora RTS-a, održanog u Sava centru 6. decembra 2016. godine.

Koncert Nacionalnog ansambla ,,Kolo", Simfonijskog orkestra i Hora RTS-a, održanog u Sava centru 6. decembra 2016. godine.

Naša priča je svojevrsna saga o srpskoj srednjovekovnoj modi ovekovečenoj na zidovima drevnih srpskih crkava i manastira. Muški i ženski kostimi prikazani na freskama, već vekovima, zadivljuju lepotom i inspirišu kreatore savremene mode. U istoriji kostima je zapisano da je čovek u sumerskom, ranovizantijskom i modernom dobu nosio sličnu odeću, pa se s pravom postavlja pitanje kako je nastajao jedan kostim i da li je srednji vek vreme nastanka modernog kostima? O nastanku srednjovekovne mode i uticajima koji su stizali i sa istoka i sa zapada, zatim o tkaninama, krojevima, obući, oglavlju, nakitu, vladarskim insignijama i rekonstrukciji kostima u emisiji govori dr Bojan Popović.

Ova serija, prema rečima reditelja, akcenat stavlja na događaje koji su u vreme dešavanja bili umanjivani ali su krucijalno oblikovali složenu i jedinstvenu istoriju Amerike u poslednjih 60 godina.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Emisija ,,Bunt" je jedna od najdugovečnijih rok emisija u istoriji Radio-televizije Srbije i jedina emisija ovog tipa na medijskoj mapi regiona. Uspešno traje u kontinuitetu već dve decenije.

Posledice nestanka struje u bolnici dok je Branina baka, u komi, ležala priključena na aparate, zapravo su pozitivno uticale na nju.

Zašto smatra da istoriju oblikuju slučajnosti a ne velike ideje? Na koji način tehnika uslovljava kulturu? Kako je bicikl doprineo pojavi demokratskog individualizma? Šta je naučio u Južnoj Americi boreći se rame uz rame sa Če Gevarom? Zbog čega kaže da je zadatak intelektualca da bude aktivista? Ovo su neka od pitanja Nede Valčić Lazović, na koja odgovara Režis Debre, francuski filozof, mediolog i istaknuti intelektualac, koji je prošao put od revolucionarnog internacionalizma do - socijalizma po francuskoj meri.

Koncert Nacionalnog ansambla ,,Kolo", Simfonijskog orkestra i Hora RTS-a, održanog u Sava centru 6. decembra 2016. godine.

Serijal snimljen 2003. godine govori o razvoju arhitekture u Srbiji tokom burnih decenija 20. veka.

Pisac Aleksandar Gatalica susreo se sa književnikom Jovanom Radulovićem i to je bila prilika da dva pisca progovore o vremenima kada je književnost bila više od ispisane reči na papiru. Jovan Radulović gledaocima otkriva kakva su tragična iskustva obeležila njegovo najranije stvarlaštvo, o čemu razmišlja kao pisac danas, da li sanja Dalmatinsku zagoru ili je to za njega prošao život. U emisiji Književni dijalog biće reči i o tome zašto je zapravo zabranjena drama Golubnjača i zbog čega pisac tek sad o tome može da govori sa potpunom otvorenošću. Biće govora i o tome da li se pisci mogu odmah prepoznati po svom majstorstvu, ili još brže ako im se u osnovi pisanja nalazi samo bleferaj. Jovan Radulović otkriva gledaocima kako piše, kako ide po sobi i peva kada ga nešto tokom pisanja prijatno iznenadi, i kako tuguje kad nešto ne može da dovrši. Na kraju razgovora, na pitanje da li se još nešto može očekivati od Radulovića, zagonetno veli da se nešto uskoro može očekivati.

U emisiji Mostovi zlatnog Praga gledaćete zašto je srce Češke prestonice pod zaštitom Uneska. Biće reči o Srbima koji žive u gradu na Vltavi i njihovom prijateljstvu sa Česima, o srpskim junacima iz Prvog svetskog rata, pohranjenim u Spomen-kosturnici u Jindrihovicama nadomak Karlovih Vari, ali i o zdanju u kome je smeštena ambasada Republike Srbije. Saznaćemo više o mostovima privredne i kulturne saradnje, ali i saradnje u drugim oblastima između Srbije i Češke.

Da se Hristovo Jevanđelje propoveda u svakom, čak i u najnepristupačnijem kraju zemaljske kugle, svedoči nam i topla priča iz hladnih krajeva. Naime, na udaljenom poluostrvu Kamčatka biti sveštenik istinski je velika misija. Takvim pustinjacima najbliži prijatelji su psi i saonice. Parohijani su po pravilu već sasvim daleko. Uzdanje u Boga i mirne vremenske prilike jesu osnov i preduslov života u ovim gotovo polarnim oblastima sveta.

Naša priča je svojevrsna saga o srpskoj srednjovekovnoj modi ovekovečenoj na zidovima drevnih srpskih crkava i manastira. Muški i ženski kostimi prikazani na freskama, već vekovima, zadivljuju lepotom i inspirišu kreatore savremene mode. U istoriji kostima je zapisano da je čovek u sumerskom, ranovizantijskom i modernom dobu nosio sličnu odeću, pa se s pravom postavlja pitanje kako je nastajao jedan kostim i da li je srednji vek vreme nastanka modernog kostima? O nastanku srednjovekovne mode i uticajima koji su stizali i sa istoka i sa zapada, zatim o tkaninama, krojevima, obući, oglavlju, nakitu, vladarskim insignijama i rekonstrukciji kostima u emisiji govori dr Bojan Popović.

Sa Pirsom Brosnanom kao voditeljem, ova serija prikazuje neke od najkomplikovanijih i najfascinantnijih pljački, koje su zahtevale vrhunske veštine kriminalaca, ali i policije. Elitna ekipa lopova nakon 27 meseci planiranja uspešno provaljuje u trezor Svetskog centra za dijamante u Antverpenu, do tada smatranog neosvojivim. Dvojica veštih kradljivaca specijalizovanih za hotele upadaju u njujorški "Pjer", ostvarivši pristup stotinama privatnih sefova. Ekipa kroz tunel ulazi u londonsku banku "Lojds", ali radio-amater slučajno čuje njihov razgovor. Mafijaši pljačakju aerodrom "DžFK", događaj koji je inspirisao veliki deo filma "Dobri momci"... Niz uzbudljivih priča o najvećim svetskim pljačkama biće prikazan u osam epizoda serije.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Emisija ,,Bunt" je jedna od najdugovečnijih rok emisija u istoriji Radio-televizije Srbije i jedina emisija ovog tipa na medijskoj mapi regiona. Uspešno traje u kontinuitetu već dve decenije.

Posledice nestanka struje u bolnici dok je Branina baka, u komi, ležala priključena na aparate, zapravo su pozitivno uticale na nju.

Zašto smatra da istoriju oblikuju slučajnosti a ne velike ideje? Na koji način tehnika uslovljava kulturu? Kako je bicikl doprineo pojavi demokratskog individualizma? Šta je naučio u Južnoj Americi boreći se rame uz rame sa Če Gevarom? Zbog čega kaže da je zadatak intelektualca da bude aktivista? Ovo su neka od pitanja Nede Valčić Lazović, na koja odgovara Režis Debre, francuski filozof, mediolog i istaknuti intelektualac, koji je prošao put od revolucionarnog internacionalizma do - socijalizma po francuskoj meri.

Koncert Nacionalnog ansambla ,,Kolo", Simfonijskog orkestra i Hora RTS-a, održanog u Sava centru 6. decembra 2016. godine.

Serijal snimljen 2003. godine govori o razvoju arhitekture u Srbiji tokom burnih decenija 20. veka.

Pisac Aleksandar Gatalica susreo se sa književnikom Jovanom Radulovićem i to je bila prilika da dva pisca progovore o vremenima kada je književnost bila više od ispisane reči na papiru. Jovan Radulović gledaocima otkriva kakva su tragična iskustva obeležila njegovo najranije stvarlaštvo, o čemu razmišlja kao pisac danas, da li sanja Dalmatinsku zagoru ili je to za njega prošao život. U emisiji Književni dijalog biće reči i o tome zašto je zapravo zabranjena drama Golubnjača i zbog čega pisac tek sad o tome može da govori sa potpunom otvorenošću. Biće govora i o tome da li se pisci mogu odmah prepoznati po svom majstorstvu, ili još brže ako im se u osnovi pisanja nalazi samo bleferaj. Jovan Radulović otkriva gledaocima kako piše, kako ide po sobi i peva kada ga nešto tokom pisanja prijatno iznenadi, i kako tuguje kad nešto ne može da dovrši. Na kraju razgovora, na pitanje da li se još nešto može očekivati od Radulovića, zagonetno veli da se nešto uskoro može očekivati.

U emisiji Mostovi zlatnog Praga gledaćete zašto je srce Češke prestonice pod zaštitom Uneska. Biće reči o Srbima koji žive u gradu na Vltavi i njihovom prijateljstvu sa Česima, o srpskim junacima iz Prvog svetskog rata, pohranjenim u Spomen-kosturnici u Jindrihovicama nadomak Karlovih Vari, ali i o zdanju u kome je smeštena ambasada Republike Srbije. Saznaćemo više o mostovima privredne i kulturne saradnje, ali i saradnje u drugim oblastima između Srbije i Češke.

Da se Hristovo Jevanđelje propoveda u svakom, čak i u najnepristupačnijem kraju zemaljske kugle, svedoči nam i topla priča iz hladnih krajeva. Naime, na udaljenom poluostrvu Kamčatka biti sveštenik istinski je velika misija. Takvim pustinjacima najbliži prijatelji su psi i saonice. Parohijani su po pravilu već sasvim daleko. Uzdanje u Boga i mirne vremenske prilike jesu osnov i preduslov života u ovim gotovo polarnim oblastima sveta.

Sa Pirsom Brosnanom kao voditeljem, ova serija prikazuje neke od najkomplikovanijih i najfascinantnijih pljački, koje su zahtevale vrhunske veštine kriminalaca, ali i policije. Elitna ekipa lopova nakon 27 meseci planiranja uspešno provaljuje u trezor Svetskog centra za dijamante u Antverpenu, do tada smatranog neosvojivim. Dvojica veštih kradljivaca specijalizovanih za hotele upadaju u njujorški "Pjer", ostvarivši pristup stotinama privatnih sefova. Ekipa kroz tunel ulazi u londonsku banku "Lojds", ali radio-amater slučajno čuje njihov razgovor. Mafijaši pljačakju aerodrom "DžFK", događaj koji je inspirisao veliki deo filma "Dobri momci"... Niz uzbudljivih priča o najvećim svetskim pljačkama biće prikazan u osam epizoda serije.

Naša priča je svojevrsna saga o srpskoj srednjovekovnoj modi ovekovečenoj na zidovima drevnih srpskih crkava i manastira. Muški i ženski kostimi prikazani na freskama, već vekovima, zadivljuju lepotom i inspirišu kreatore savremene mode. U istoriji kostima je zapisano da je čovek u sumerskom, ranovizantijskom i modernom dobu nosio sličnu odeću, pa se s pravom postavlja pitanje kako je nastajao jedan kostim i da li je srednji vek vreme nastanka modernog kostima? O nastanku srednjovekovne mode i uticajima koji su stizali i sa istoka i sa zapada, zatim o tkaninama, krojevima, obući, oglavlju, nakitu, vladarskim insignijama i rekonstrukciji kostima u emisiji govori dr Bojan Popović.

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Bred Lili je jedan od vodećih saksofonista na današnjoj njujorškoj, a sve više i svetskoj džez sceni.

održan je Koncert za Arsena - Gabi, Matija i prijatelji, kao omaž jednom od najvećih šansonjera, Arsenu Dediću.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Advokat Brana Pundravac odlučio je da se oženi. Otišao je kod sveštenika s molbom da ga venča sa koleginicom, Milicom Krcunović.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Radnja prati život učenika srednje škole, Kleja Džensena, njegovu drugaricu Hanu Bejker, devojku koja oduzima sopstveni život nakon što je doživela niz demoralizovanih poduhvata od strane svojih vršnjaka, kao i njihove drugove i drugarice. Kutija kaseta koja je snimila Hana pre nego što se ubila, daje trinaest razloga zašto je ona to učinila i namenje su osobama koje su, svaka na svoj način, doprinele tome da odluči da okonča svoj život. Klej je jedna od osoba na kaseti, i kada presluša, sve što treba da uradi jeste da ih pošalje sledećem na listi.

Virtuozni violinista Najdžel Kenedi zatvorio je 55. Bemus fantastičnim nastupom u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine.

Karl Malden se vratio kući a njegova skulptura će viriti iz jednog prozora zgrade Jugosolovenske Kinoteke prema ulici i pozdravljati prolaznike podsećajući na scenu iz svog poznatog filma.