Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

"Avanture Heti Feder" adaptacija je istoimenog romana poznate spisateljice za decu, Džeklin Vilson. Smeštena u viktorijansko doba, u centru zbivanja se nalazi devojčica Heti koja je ostavljena kao beba u domu za nezbrinutu decu. Nakon kratkotrajnog perioda provedenog u hraniteljskoj porodici, Heti je primorana da se vrati u bolnicu kako bi nastavila školovanje i pripremila se za budući posao služavke, kao i sve ostale devojčice u domu. Međutim, Heti je posebna - ona uprkos brojnim preprekama, ne odustaje od pronalaska svoje majke i borbe za sopstvenu slobodu. Uz svoje prijatelje, ona se suočava sa nedaćama života, iz epizode u epizodu pokazujući svoju hrabrost i domišljatost. Očekujte bezvremenu i neodoljivu priču koja uspešno oživljava epohu i uvlači nas u viktorijansku englesku i sve njene raznolikosti. Iskrena dečja prijateljstva, težak život siročića, smešne i tragične trenutke gledamo kroz oči dečaka i devojčica koji u svemu što im se suprotstavlja ipak uspevaju da pronađu razlog za igru i zabavu!

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

U nekoliko epizoda serije "Čitanje-dozvoljeno" prikazaće se odnos mladi-čitanje kroz nekoliko podtema: koliko se danas uopšte čita među tinejdžerskom populacijom, da li se poklanjaju knjige, sa kojim bi književnim junakom mogli da se poistovetite, zašto su popularni antijunaci, zatim – kako izgleda uobičajeno tumačenje knjiga predviđenih lektirom, šta bi promenili u samom programu, a onda i u pristupu tumačenju, itd. Biće posebno reči o novim i "novim" književnim žanrovima, epskoj fantastici, literaturi o junacima-vampirima, itd. Svaka epizoda traje 26 minuta, i ima igrano-dokumentarnu formu. U svojevrsnoj "laboratoriji", voditelji, Arsa i Višnja, raspravljaju o pojedinim pojmovima iz književnosti, na duhovit, slikovit način; u igranim delovima , oni parodiraju pojedine književne junake i književne pojave ("vampirsku" literaturu, odnos epske usmene poezije i epske fantastike, pojam "stimpanka", itd.) Kroz razgovor sa desetak srednjoškolaca, raspravlja se o pomenutim temama vezanim za čitanje; iskreno i duhovito, oni govore o tome – zašto se danas retko poklanjaju knjige, kako mediji i potrošački duh "ubijaju" maštu, da li su u književnosti kvalitet i kvantitet obrnuto proporcionalni, itd.

U nekoliko epizoda serije "Čitanje-dozvoljeno" prikazaće se odnos mladi-čitanje kroz nekoliko podtema: koliko se danas uopšte čita među tinejdžerskom populacijom, da li se poklanjaju knjige, sa kojim bi književnim junakom mogli da se poistovetite, zašto su popularni antijunaci, zatim – kako izgleda uobičajeno tumačenje knjiga predviđenih lektirom, šta bi promenili u samom programu, a onda i u pristupu tumačenju, itd. Biće posebno reči o novim i "novim" književnim žanrovima, epskoj fantastici, literaturi o junacima-vampirima, itd. Svaka epizoda traje 26 minuta, i ima igrano-dokumentarnu formu. U svojevrsnoj "laboratoriji", voditelji, Arsa i Višnja, raspravljaju o pojedinim pojmovima iz književnosti, na duhovit, slikovit način; u igranim delovima , oni parodiraju pojedine književne junake i književne pojave ("vampirsku" literaturu, odnos epske usmene poezije i epske fantastike, pojam "stimpanka", itd.) Kroz razgovor sa desetak srednjoškolaca, raspravlja se o pomenutim temama vezanim za čitanje; iskreno i duhovito, oni govore o tome – zašto se danas retko poklanjaju knjige, kako mediji i potrošački duh "ubijaju" maštu, da li su u književnosti kvalitet i kvantitet obrnuto proporcionalni, itd.

O naučnom radu Pavla Savića, njegovoj saradnji sa Irenom Kiri, poreklu porodice, Pavlu Saviću kao ocu i dedi u emisiji govore njegova kćerka Ana, redovni profesor Univerziteta u Beogradu, unuka i praunuci - čija generacija, nažalost, uglavnom i ne zna koje bio Pavle Savić.

O naučnom radu Pavla Savića, njegovoj saradnji sa Irenom Kiri, poreklu porodice, Pavlu Saviću kao ocu i dedi u emisiji govore njegova kćerka Ana, redovni profesor Univerziteta u Beogradu, unuka i praunuci - čija generacija, nažalost, uglavnom i ne zna koje bio Pavle Savić.

Videćemo gde je i kada je održana prva kinematografska predstava u Srbiji, gde su se nalazili i čijem vlasništvu su bili prvi beogradski bioskopi Kasina, Paris, Koloseum, saznaćemo kako je srpski kralj Aleksandar Obrenović posetivši kinematografske predstave kod Zlatnog krsta u Beogradu, platio najskuplju bioskopsku ulaznicu na svetu, otkrićemo kako su izgledali, ko su bili i šta su radili u Beogradu Andre Kar i Žil Žiren, prvi promoteri filma u Srbiji.

Videćemo gde je i kada je održana prva kinematografska predstava u Srbiji, gde su se nalazili i čijem vlasništvu su bili prvi beogradski bioskopi Kasina, Paris, Koloseum, saznaćemo kako je srpski kralj Aleksandar Obrenović posetivši kinematografske predstave kod Zlatnog krsta u Beogradu, platio najskuplju bioskopsku ulaznicu na svetu, otkrićemo kako su izgledali, ko su bili i šta su radili u Beogradu Andre Kar i Žil Žiren, prvi promoteri filma u Srbiji.

Zabavno-informativni program posvećen informacionim tehnologijama, koji donosi najnovije vesti sa IT tržišta i prati aktuelne IT događaje.

Pred vama će od zapuštenih i uparloženih seoskih domaćinstava nastajati dedovine sa novim sjajem. Pred kamerama će "od babe nastajati devojka" - gledaćete kako se za 4 dana sa samo 6 prosečnih plata (koje domaćinu donosi ekipa serijala) obnavljaju dedovine širom Srbije. TV autor Milan Popović (ranije ''Zadnja kuća, Srbija'') sa svojim timom pokušavaće nemoguće snalazeći se "slobodnim balkanskim stilom". On domaćinu donosi budžet od 6 prosečnih plata kao pomoć za njegovu želju da promeni stanje svoje dedovine, ali je dužnost domaćina da obezbedi "mobu". Pomoć prijatelja, kumova, rođaka, komšija. Plan raspodele budžeta (materijal, nameštaj, popravke, dnevnice specifičnih majstora i sl.) često se otme kontroli, pa je svaka epizoda borba za sebe i borba koja traje do poslednjeg momenta. Serijal ima za cilj da ljude motiviše da posle pandemije obnove svoje dedovine na selu, jer je proteklih godinu i po svako ko je imao selo i sačuvao dedovinu imao gde da se skloni i sa porodicom provede mirnije dane. Promocija rada i sloge je još jedan od zadataka ovog projekta Javnog servisa. Iza svakog kandidata trebalo bi da stoji jaka porodična priča i priča o dedovini, a ova jesen će imati poruku da dedovine moramo sačuvati i ispred svake dedine i bakine kuće stajaće tabla - Nije kuća na prodaju.

Pred vama će od zapuštenih i uparloženih seoskih domaćinstava nastajati dedovine sa novim sjajem. Pred kamerama će "od babe nastajati devojka" - gledaćete kako se za 4 dana sa samo 6 prosečnih plata (koje domaćinu donosi ekipa serijala) obnavljaju dedovine širom Srbije. TV autor Milan Popović (ranije ''Zadnja kuća, Srbija'') sa svojim timom pokušavaće nemoguće snalazeći se "slobodnim balkanskim stilom". On domaćinu donosi budžet od 6 prosečnih plata kao pomoć za njegovu želju da promeni stanje svoje dedovine, ali je dužnost domaćina da obezbedi "mobu". Pomoć prijatelja, kumova, rođaka, komšija. Plan raspodele budžeta (materijal, nameštaj, popravke, dnevnice specifičnih majstora i sl.) često se otme kontroli, pa je svaka epizoda borba za sebe i borba koja traje do poslednjeg momenta. Serijal ima za cilj da ljude motiviše da posle pandemije obnove svoje dedovine na selu, jer je proteklih godinu i po svako ko je imao selo i sačuvao dedovinu imao gde da se skloni i sa porodicom provede mirnije dane. Promocija rada i sloge je još jedan od zadataka ovog projekta Javnog servisa. Iza svakog kandidata trebalo bi da stoji jaka porodična priča i priča o dedovini, a ova jesen će imati poruku da dedovine moramo sačuvati i ispred svake dedine i bakine kuće stajaće tabla - Nije kuća na prodaju.

Prva veća instrumentalna formacija koja je svirala na talasima Radio Beograda bila je grupa od 12 muzičara koja je, 1929. godine, ponela ime "Radio orkestar". On je nastavio da postoji (i izvodi dela klasične literature lakšeg, zabavnog sadržaja) i nakon što je, 1937. godine, osnovan "Veliki simfonijski orkestar".

Prva veća instrumentalna formacija koja je svirala na talasima Radio Beograda bila je grupa od 12 muzičara koja je, 1929. godine, ponela ime "Radio orkestar". On je nastavio da postoji (i izvodi dela klasične literature lakšeg, zabavnog sadržaja) i nakon što je, 1937. godine, osnovan "Veliki simfonijski orkestar".

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

U nekoliko epizoda serije "Čitanje-dozvoljeno" prikazaće se odnos mladi-čitanje kroz nekoliko podtema: koliko se danas uopšte čita među tinejdžerskom populacijom, da li se poklanjaju knjige, sa kojim bi književnim junakom mogli da se poistovetite, zašto su popularni antijunaci, zatim – kako izgleda uobičajeno tumačenje knjiga predviđenih lektirom, šta bi promenili u samom programu, a onda i u pristupu tumačenju, itd. Biće posebno reči o novim i "novim" književnim žanrovima, epskoj fantastici, literaturi o junacima-vampirima, itd. Svaka epizoda traje 26 minuta, i ima igrano-dokumentarnu formu. U svojevrsnoj "laboratoriji", voditelji, Arsa i Višnja, raspravljaju o pojedinim pojmovima iz književnosti, na duhovit, slikovit način; u igranim delovima , oni parodiraju pojedine književne junake i književne pojave ("vampirsku" literaturu, odnos epske usmene poezije i epske fantastike, pojam "stimpanka", itd.) Kroz razgovor sa desetak srednjoškolaca, raspravlja se o pomenutim temama vezanim za čitanje; iskreno i duhovito, oni govore o tome – zašto se danas retko poklanjaju knjige, kako mediji i potrošački duh "ubijaju" maštu, da li su u književnosti kvalitet i kvantitet obrnuto proporcionalni, itd.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

U nekoliko epizoda serije "Čitanje-dozvoljeno" prikazaće se odnos mladi-čitanje kroz nekoliko podtema: koliko se danas uopšte čita među tinejdžerskom populacijom, da li se poklanjaju knjige, sa kojim bi književnim junakom mogli da se poistovetite, zašto su popularni antijunaci, zatim – kako izgleda uobičajeno tumačenje knjiga predviđenih lektirom, šta bi promenili u samom programu, a onda i u pristupu tumačenju, itd. Biće posebno reči o novim i "novim" književnim žanrovima, epskoj fantastici, literaturi o junacima-vampirima, itd. Svaka epizoda traje 26 minuta, i ima igrano-dokumentarnu formu. U svojevrsnoj "laboratoriji", voditelji, Arsa i Višnja, raspravljaju o pojedinim pojmovima iz književnosti, na duhovit, slikovit način; u igranim delovima , oni parodiraju pojedine književne junake i književne pojave ("vampirsku" literaturu, odnos epske usmene poezije i epske fantastike, pojam "stimpanka", itd.) Kroz razgovor sa desetak srednjoškolaca, raspravlja se o pomenutim temama vezanim za čitanje; iskreno i duhovito, oni govore o tome – zašto se danas retko poklanjaju knjige, kako mediji i potrošački duh "ubijaju" maštu, da li su u književnosti kvalitet i kvantitet obrnuto proporcionalni, itd.

Kako vam zvuči da promenom načina ishrane i stila života budete jači, življi, efikasniji? Na šta biste pristali da vam libido ponovo bude kao u dvadesetim? Da li biste posegnuli za amfetaminima, vitaminima, "biljkama" da biste brže pamtili i učili? Većini je ideja o sporijem starenju i dužem produktivnijem delu života veoma primamljiva. To je jedan od razloga zašto zajednica biohakera raste iz godine u godinu. Oni koriste razne stvari, od najbezazlenijih dodataka ishrani, privremenog gladovanja (intermittent fasting) i autofagije, preko "pametnih droga", pa do "teške artiljerije", u vidu čipova i implantata koje određene subpopulacije biohakera ugrađuju u sebe. Ipak, treba li dozvoliti entuzijazmu zbog "obećane duge mladosti" da nadvlada zdrav razum? Kako se dobro informisati o novinama kojima nas bombarduju društveni mediji i Iinfluenseri i samozvani gurui? Da li možemo, praktikovanjem "običnih" stvari, poput dobrog spavanja i uravnotežene ishrane da postignemo maksimum? Pre nego što zaronite u priču o poboljšanoj verziji sebe i podlegnete raznim "Biohacks" servisima i idejama od brzog mršavljenja do savršenog pamćenja, pogledajte treću epizodu serijala Fontana mladosti - Biohakovanje. Tako ćete se lakše povezati sa naučno zasnovanim činjenicama i čuti proverene informacije od kojih možete imati koristi.

Kako vam zvuči da promenom načina ishrane i stila života budete jači, življi, efikasniji? Na šta biste pristali da vam libido ponovo bude kao u dvadesetim? Da li biste posegnuli za amfetaminima, vitaminima, "biljkama" da biste brže pamtili i učili? Većini je ideja o sporijem starenju i dužem produktivnijem delu života veoma primamljiva. To je jedan od razloga zašto zajednica biohakera raste iz godine u godinu. Oni koriste razne stvari, od najbezazlenijih dodataka ishrani, privremenog gladovanja (intermittent fasting) i autofagije, preko "pametnih droga", pa do "teške artiljerije", u vidu čipova i implantata koje određene subpopulacije biohakera ugrađuju u sebe. Ipak, treba li dozvoliti entuzijazmu zbog "obećane duge mladosti" da nadvlada zdrav razum? Kako se dobro informisati o novinama kojima nas bombarduju društveni mediji i Iinfluenseri i samozvani gurui? Da li možemo, praktikovanjem "običnih" stvari, poput dobrog spavanja i uravnotežene ishrane da postignemo maksimum? Pre nego što zaronite u priču o poboljšanoj verziji sebe i podlegnete raznim "Biohacks" servisima i idejama od brzog mršavljenja do savršenog pamćenja, pogledajte treću epizodu serijala Fontana mladosti - Biohakovanje. Tako ćete se lakše povezati sa naučno zasnovanim činjenicama i čuti proverene informacije od kojih možete imati koristi.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Ova kontroverzna, američka serija prati Dekstera Morgana, stručnjaka iz oblasti sudske medicine koji pored svog zvaničnog posla ima i strašnu, tajnu aktivnost. Naime, on je serijski ubica koji za žrtve bira one zločince koji su izbegli da odgovaraju za svoja zlodela.

Ova kontroverzna, američka serija prati Dekstera Morgana, stručnjaka iz oblasti sudske medicine koji pored svog zvaničnog posla ima i strašnu, tajnu aktivnost. Naime, on je serijski ubica koji za žrtve bira one zločince koji su izbegli da odgovaraju za svoja zlodela.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Sestre Gobović - interpretatorke koje već dve decenije istrajno neguju srpsku kulturnu baštinu, svoje dosadašnje uspehe i trajanje krunisale su veličanstvenim beogradskim koncertom "Lepota je u tradiciji".

Čuveni dirigent Mihail Jurovski predvodio je poslednji koncert iz ciklusa "Rat i mir" Beogradske filharmonije, inspirisan stogodišnjicom Velikog rata. Mihail Jurovski najstariji je živi član čuvene muzičke porodice. Generacije kompozitora i dirigenata koje nose ovo slavno prezime obeležile su svetsku kulturnu scenu. Ovo je bio drugi nastup slavnog dirigenta sa Beogradskom filharmonijom.

Sestre Gobović - interpretatorke koje već dve decenije istrajno neguju srpsku kulturnu baštinu, svoje dosadašnje uspehe i trajanje krunisale su veličanstvenim beogradskim koncertom "Lepota je u tradiciji".

Danas su začinske biljke dostupne svima i ne razmišljamo mnogo o njima kada ih koristimo u kulinarstvu. Ali nije oduvek bilo tako. U davnoj prošlosti, začini su bili sinonim ekonomske moći, nedostižni i skupi, zbog njih su se čak vodili i ratovi, ali i dešavala velika geografska otkrića. Za začine se vezuju brojni mitovi, predanja i verovanja, ali njihova najvažnija uloga danas je u gastronomiji, jer predstavljaju nezaobilazan dodatak svakom jelu.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Dokumentarna serija o ustaškim zločinima nad srpskim stanovništvom.

Dokumentarna serija o ustaškim zločinima nad srpskim stanovništvom.

U serijalu "Dobro došli u moj svet" gledaoci će imati priliku da upoznaju detalje iz života poznatog muzičara i da osete atmosferu sa koncerata iz svih krajeva sveta.

Intrigantna priča o našoj proslavljenoj violončelistkinji Kseniji Janković koja je detinjstvo provela u rigoroznim uslovima sovjetskog internata, a danas je profesor jedne od najuglednijih muzičkih institucija u svetu, kao naslednik klase Andrea Navare. Kako je tekao njen život ispunjen velikim nemirima, promenama pa i bekstvima, Ksenija je ispričala sa mnogo topline i iskrenosti, otkrivajući o sebi onu stranu koju scena skriva.Autor serije i sagovornik naših najvećih muzičkih umetnika - nekadašnjih vunderkinda, jeste Marija Kovač, koja je i ovom emisijom želela da dotakne neuhvatljivi fluid besmrtne ali ranjive duše muzike u velikom muzičaru.

U serijalu "Dobro došli u moj svet" gledaoci će imati priliku da upoznaju detalje iz života poznatog muzičara i da osete atmosferu sa koncerata iz svih krajeva sveta.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Emisiju smo snimili u Rimu, u ateljeu slikarke Ana Kapor gde već četiri decenije živi i stvara. U njenoj biografiji piše da je italijanska slikarka srpskog porekla. Rođena je u Beogradu gde se formira i školuje do osamnaeste godine. 1983. odlazi u Rim da studira slikarstvo na Akademiju lepih umetnosti. Sa sobom nosi zahtevan prtljag. Ćerka pisca i slikara Mome Kapora je putujući sa roditeljima i pre dolaska u Rim videla skoro svaki kutak stare Evrope, otkrivajući njeno blago u muzejima i umetničkim galerijama. Izbor Italije nije nimalo slučajan, ogroman deo svetskog umetničkog blaga je u toj zemlji. Ana je počela da crta i slika u očevom ateljeu sa četiri godine. I nikada nije prestala, kao što nikada nije imala dilemu šta će raditi kad poraste... U Rimu, gde je u vreme kada je diplomirala na Akademiji lepih umetnopsti, već došlo do preporoda figurativnog slikarstva, upoznaje Arnalda Romanija koji je u tom trenutku predstavljao stub nove figuracije. Ubrzo nakon toga ima prvu samostalnu izložbu u njegovoj galeriji, upoznaje zatim i druge galeriste, izlaže u Milanu, prisustvuje na većini značajnih umetničkih sajmova u Italiji ali i po čitavom svetu. Dobija brojne nagrade, među kojima je i Nacionalna nagrada za slikarstvo. Na svojim slikama Ana nastoji da otkrije enigme koje su očaravale majstore rane renesanse i kanone koji su diktirali vizantijsku slikarsku misao. Počinje da gradi sopstveni stil. Za razliku od antičkih majstora kod nje nema likova, ono što je bila pozadina u renesansnoj umetnosti postaje prvi plan u njenom slikarstvu. Oduvek je fascinirana svetlošću i kamenom Mediterana... sve to našala je u Rimu, gde živi. Za Anu je slikarstvo traganje za vremenom koje je zaustavljeno u prostoru. Taj metafizički fenomen prepoznaje na pejzažima koji su okruživali junake rano renesansnih slika. Upravo taj svet iz drugog plana ona na svojim slikama ističe u glavnog protagonistu. Anina slikarska tehnika je tradicionalna, gotovo ista kao postupak koji su koristili slikari davnih vremena. Ali je predmet njenih slika drugačiji. Koristeći jezik starih majstora, iz vizure čoveka našeg vremena nastoji da govori o univerzalnim temama. Razmišlja kako svi koji se bave slikarstvom žele da naprave idealnu sliku. Ta potraga se na kraju pretvori u specifični slikarski jezik. Slikanje je njena suštinska potreba, najprirodniji način izražavanja i komunikacije sa ljudima. Rim je njen grad isto koliko je to i Beograd. U jednom gradu je njen dom u drugom domovina.

Emisiju smo snimili u Rimu, u ateljeu slikarke Ana Kapor gde već četiri decenije živi i stvara. U njenoj biografiji piše da je italijanska slikarka srpskog porekla. Rođena je u Beogradu gde se formira i školuje do osamnaeste godine. 1983. odlazi u Rim da studira slikarstvo na Akademiju lepih umetnosti. Sa sobom nosi zahtevan prtljag. Ćerka pisca i slikara Mome Kapora je putujući sa roditeljima i pre dolaska u Rim videla skoro svaki kutak stare Evrope, otkrivajući njeno blago u muzejima i umetničkim galerijama. Izbor Italije nije nimalo slučajan, ogroman deo svetskog umetničkog blaga je u toj zemlji. Ana je počela da crta i slika u očevom ateljeu sa četiri godine. I nikada nije prestala, kao što nikada nije imala dilemu šta će raditi kad poraste... U Rimu, gde je u vreme kada je diplomirala na Akademiji lepih umetnopsti, već došlo do preporoda figurativnog slikarstva, upoznaje Arnalda Romanija koji je u tom trenutku predstavljao stub nove figuracije. Ubrzo nakon toga ima prvu samostalnu izložbu u njegovoj galeriji, upoznaje zatim i druge galeriste, izlaže u Milanu, prisustvuje na većini značajnih umetničkih sajmova u Italiji ali i po čitavom svetu. Dobija brojne nagrade, među kojima je i Nacionalna nagrada za slikarstvo. Na svojim slikama Ana nastoji da otkrije enigme koje su očaravale majstore rane renesanse i kanone koji su diktirali vizantijsku slikarsku misao. Počinje da gradi sopstveni stil. Za razliku od antičkih majstora kod nje nema likova, ono što je bila pozadina u renesansnoj umetnosti postaje prvi plan u njenom slikarstvu. Oduvek je fascinirana svetlošću i kamenom Mediterana... sve to našala je u Rimu, gde živi. Za Anu je slikarstvo traganje za vremenom koje je zaustavljeno u prostoru. Taj metafizički fenomen prepoznaje na pejzažima koji su okruživali junake rano renesansnih slika. Upravo taj svet iz drugog plana ona na svojim slikama ističe u glavnog protagonistu. Anina slikarska tehnika je tradicionalna, gotovo ista kao postupak koji su koristili slikari davnih vremena. Ali je predmet njenih slika drugačiji. Koristeći jezik starih majstora, iz vizure čoveka našeg vremena nastoji da govori o univerzalnim temama. Razmišlja kako svi koji se bave slikarstvom žele da naprave idealnu sliku. Ta potraga se na kraju pretvori u specifični slikarski jezik. Slikanje je njena suštinska potreba, najprirodniji način izražavanja i komunikacije sa ljudima. Rim je njen grad isto koliko je to i Beograd. U jednom gradu je njen dom u drugom domovina.

Američka obalska straža otkriva jahtu gde su ubijeni biznismen i njegova porodica, prijatelj predsednika, koji je ukrao novac od narko - kartela. Predsednik poziva svog savetnika za nacionalnu bezbednost i proglašava kartel "jasnom i neposrednom opasnošću" za SAD. Džek Rajan je imenovan za zamenika direktora CIA za bezbednost i dobija sredstva za specijalnu operaciju u Kolumbiji, tražeći da to bude urađeno bez direktnog učešća vojske. Međutim, vojska bude ipak angažovana i vođa kartela je besan zbog gubitka novca i akcije, te traži da sazna ko stoji iza svega.

Američka drama-triler "Na nišanu" ("Shooter", 2016), nastala po motivima iz prve tri novele o Bobiju Liju Svageru, autora Stivena Hantira, po kojima je 2007. godine snimljen istoimeni film sa Markom Volbergom u glavnoj ulozi. Ova uzbudljiva serija sa Rajanom Filipom u glavnoj ulozi, prati priču Boba Lija Svagera, visoko odlikovanog veterana koji se ponovo vraća u akciju kako bi sprečio planirano ubistvo predsednika. Kada Svagerov bivši komandant Isak Džonson zatraži njegovu stručnost u tajnoj operaciji, Svager otkriva da je u pitanju neka nameštaljka, i mora učiniti sve što je u njegovoj moći da zaštiti svoju porodicu, ali i svoj obraz.

Jubilarni, 20. po redu Festival gitarske umetnosti "Gitar art" održava se do 17. marta u Beogradu pod sloganom - Applause! Festival je za dve decenije postojanja uspeo ne samo da održi kontinuitet i da se proširi u više pravaca već je ove godine sačinio i spektakularnu listu gostiju. Festival je otvorio koncert Visentea Amiga, najboljeg svetskog flamenko gitariste i autentičnog naslednika Paka de Lusije. Devet velikih koncerata održava se tokom šest festivalskih dana.

Veliki koncert trenutno najpopularnijeg salsa benda sa Kube Havana D' Primera, održan je u beogradskoj Barutani, jula prošle godine. Bend je osnovao Alexander Abreu, harizmatični mladi kubanski pevač, ali i višestruko nagrađivani džez trubač, koga smatraju najsvestranijim kubanskim muzičarem. Stvarajući i izvodeći muziku koja je spoj salse, džeza, fanka, afrokubanskog ritma, Abreu je za svoj bend odabrao 16 izvrsnih i uticajnih muzičara.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Pred vama će od zapuštenih i uparloženih seoskih domaćinstava nastajati dedovine sa novim sjajem. Pred kamerama će "od babe nastajati devojka" - gledaćete kako se za 4 dana sa samo 6 prosečnih plata (koje domaćinu donosi ekipa serijala) obnavljaju dedovine širom Srbije. TV autor Milan Popović (ranije ''Zadnja kuća, Srbija'') sa svojim timom pokušavaće nemoguće snalazeći se "slobodnim balkanskim stilom". On domaćinu donosi budžet od 6 prosečnih plata kao pomoć za njegovu želju da promeni stanje svoje dedovine, ali je dužnost domaćina da obezbedi "mobu". Pomoć prijatelja, kumova, rođaka, komšija. Plan raspodele budžeta (materijal, nameštaj, popravke, dnevnice specifičnih majstora i sl.) često se otme kontroli, pa je svaka epizoda borba za sebe i borba koja traje do poslednjeg momenta. Serijal ima za cilj da ljude motiviše da posle pandemije obnove svoje dedovine na selu, jer je proteklih godinu i po svako ko je imao selo i sačuvao dedovinu imao gde da se skloni i sa porodicom provede mirnije dane. Promocija rada i sloge je još jedan od zadataka ovog projekta Javnog servisa. Iza svakog kandidata trebalo bi da stoji jaka porodična priča i priča o dedovini, a ova jesen će imati poruku da dedovine moramo sačuvati i ispred svake dedine i bakine kuće stajaće tabla - Nije kuća na prodaju.

Kako vam zvuči da promenom načina ishrane i stila života budete jači, življi, efikasniji? Na šta biste pristali da vam libido ponovo bude kao u dvadesetim? Da li biste posegnuli za amfetaminima, vitaminima, "biljkama" da biste brže pamtili i učili? Većini je ideja o sporijem starenju i dužem produktivnijem delu života veoma primamljiva. To je jedan od razloga zašto zajednica biohakera raste iz godine u godinu. Oni koriste razne stvari, od najbezazlenijih dodataka ishrani, privremenog gladovanja (intermittent fasting) i autofagije, preko "pametnih droga", pa do "teške artiljerije", u vidu čipova i implantata koje određene subpopulacije biohakera ugrađuju u sebe. Ipak, treba li dozvoliti entuzijazmu zbog "obećane duge mladosti" da nadvlada zdrav razum? Kako se dobro informisati o novinama kojima nas bombarduju društveni mediji i Iinfluenseri i samozvani gurui? Da li možemo, praktikovanjem "običnih" stvari, poput dobrog spavanja i uravnotežene ishrane da postignemo maksimum? Pre nego što zaronite u priču o poboljšanoj verziji sebe i podlegnete raznim "Biohacks" servisima i idejama od brzog mršavljenja do savršenog pamćenja, pogledajte treću epizodu serijala Fontana mladosti - Biohakovanje. Tako ćete se lakše povezati sa naučno zasnovanim činjenicama i čuti proverene informacije od kojih možete imati koristi.

Videćemo gde je i kada je održana prva kinematografska predstava u Srbiji, gde su se nalazili i čijem vlasništvu su bili prvi beogradski bioskopi Kasina, Paris, Koloseum, saznaćemo kako je srpski kralj Aleksandar Obrenović posetivši kinematografske predstave kod Zlatnog krsta u Beogradu, platio najskuplju bioskopsku ulaznicu na svetu, otkrićemo kako su izgledali, ko su bili i šta su radili u Beogradu Andre Kar i Žil Žiren, prvi promoteri filma u Srbiji.

Emisiju smo snimili u Rimu, u ateljeu slikarke Ana Kapor gde već četiri decenije živi i stvara. U njenoj biografiji piše da je italijanska slikarka srpskog porekla. Rođena je u Beogradu gde se formira i školuje do osamnaeste godine. 1983. odlazi u Rim da studira slikarstvo na Akademiju lepih umetnosti. Sa sobom nosi zahtevan prtljag. Ćerka pisca i slikara Mome Kapora je putujući sa roditeljima i pre dolaska u Rim videla skoro svaki kutak stare Evrope, otkrivajući njeno blago u muzejima i umetničkim galerijama. Izbor Italije nije nimalo slučajan, ogroman deo svetskog umetničkog blaga je u toj zemlji. Ana je počela da crta i slika u očevom ateljeu sa četiri godine. I nikada nije prestala, kao što nikada nije imala dilemu šta će raditi kad poraste... U Rimu, gde je u vreme kada je diplomirala na Akademiji lepih umetnopsti, već došlo do preporoda figurativnog slikarstva, upoznaje Arnalda Romanija koji je u tom trenutku predstavljao stub nove figuracije. Ubrzo nakon toga ima prvu samostalnu izložbu u njegovoj galeriji, upoznaje zatim i druge galeriste, izlaže u Milanu, prisustvuje na većini značajnih umetničkih sajmova u Italiji ali i po čitavom svetu. Dobija brojne nagrade, među kojima je i Nacionalna nagrada za slikarstvo. Na svojim slikama Ana nastoji da otkrije enigme koje su očaravale majstore rane renesanse i kanone koji su diktirali vizantijsku slikarsku misao. Počinje da gradi sopstveni stil. Za razliku od antičkih majstora kod nje nema likova, ono što je bila pozadina u renesansnoj umetnosti postaje prvi plan u njenom slikarstvu. Oduvek je fascinirana svetlošću i kamenom Mediterana... sve to našala je u Rimu, gde živi. Za Anu je slikarstvo traganje za vremenom koje je zaustavljeno u prostoru. Taj metafizički fenomen prepoznaje na pejzažima koji su okruživali junake rano renesansnih slika. Upravo taj svet iz drugog plana ona na svojim slikama ističe u glavnog protagonistu. Anina slikarska tehnika je tradicionalna, gotovo ista kao postupak koji su koristili slikari davnih vremena. Ali je predmet njenih slika drugačiji. Koristeći jezik starih majstora, iz vizure čoveka našeg vremena nastoji da govori o univerzalnim temama. Razmišlja kako svi koji se bave slikarstvom žele da naprave idealnu sliku. Ta potraga se na kraju pretvori u specifični slikarski jezik. Slikanje je njena suštinska potreba, najprirodniji način izražavanja i komunikacije sa ljudima. Rim je njen grad isto koliko je to i Beograd. U jednom gradu je njen dom u drugom domovina.

Američka obalska straža otkriva jahtu gde su ubijeni biznismen i njegova porodica, prijatelj predsednika, koji je ukrao novac od narko - kartela. Predsednik poziva svog savetnika za nacionalnu bezbednost i proglašava kartel "jasnom i neposrednom opasnošću" za SAD. Džek Rajan je imenovan za zamenika direktora CIA za bezbednost i dobija sredstva za specijalnu operaciju u Kolumbiji, tražeći da to bude urađeno bez direktnog učešća vojske. Međutim, vojska bude ipak angažovana i vođa kartela je besan zbog gubitka novca i akcije, te traži da sazna ko stoji iza svega.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Ovu veliku, karakterno različito obojenu porodicu predvodi Veliki Štrumpf koji zna da napravi razne čarobne napitke i baca čini. Društvo mu prave Štrumpfeta i svima poznati i omiljeni Mrgud, Kefalo, Gruber, Luftika i ostali. Štrumpfovi žive uglavnom mirnim, idiličnim životom. Ovu sreću kvari jedino zli čarobnjak Gargamel sa svojim pomoćnikom, mačkom Azraelom.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

U drugoj emisiji, Višnja i Arsa pokušaće da otkriju kako bi se Don Kihot snašao u današnje vreme, i kako je Servantes, u svoje vreme, oblikovao lik viteza - lutalice i sanjara. Grupa srednjoškolaca otkriće gledaocima - sa kojim likovima se poistovećuju i zbog čega, i zašto su im antijunaci često privlačni. Biće reči o odnosu realnosti i mašte, idealizovanju junaka i sveta, kao i o tome - da li čitanje može biti opasno. Koji je najlepši prizor iz knjige, da li su se ikada zaljubili u lika iz književnog dela, da li, u svojoj mašti, sami "dopisuju" kraj književnog dela - odgovoriće Aleksandra, Anja, Dunja, Andrej, Nemanja, Marko i Ana.

U drugoj emisiji, Višnja i Arsa pokušaće da otkriju kako bi se Don Kihot snašao u današnje vreme, i kako je Servantes, u svoje vreme, oblikovao lik viteza - lutalice i sanjara. Grupa srednjoškolaca otkriće gledaocima - sa kojim likovima se poistovećuju i zbog čega, i zašto su im antijunaci često privlačni. Biće reči o odnosu realnosti i mašte, idealizovanju junaka i sveta, kao i o tome - da li čitanje može biti opasno. Koji je najlepši prizor iz knjige, da li su se ikada zaljubili u lika iz književnog dela, da li, u svojoj mašti, sami "dopisuju" kraj književnog dela - odgovoriće Aleksandra, Anja, Dunja, Andrej, Nemanja, Marko i Ana.

U zemljama EU oko 90% gradskih otpadnih voda se sakuplja i tretira u skladu sa Direktivom EU. Austrija, Nemačka, Luksemburg i Holandija prečišćavaju 100% svojih gradskih otpadnih voda. Oko 80% otpadnih voda na svetskom nivou vraća se u ekosistem bez tretmana ili ponovne upotrebe. Srbija je ispod svetskog proseka, svega 18 odsto stanovnika je pokriveno sistemom prečišćavanja komunalnih otpadnih voda i po tome je na začelju evropske liste zemalja koje prečišćavaju svoje vode. Kako izgledaju postrojenja za tretman otpadnih voda u Beču, Budimpešti, Šiofoku, Temišvaru, Kanjiži i Kruševcu? Kakve tehnologije primenjuju i koliko štite reke od zagađenja? Kako se biljke i bakterije koriste kao prečistači? Kada će Beograd dobiti postrojenja za tretman otpadnih voda i prestati da kanalizaciju izliva u Savu i Dunav? Šta donosi revizija Direktive o pročišćavanju komunalnih otpadnih voda? Odgovore na ova pitanja saznaćete u specijalnoj emisiji "Put do čistih reka".

U serijalu emisija Rečnik ekologije stručnjaci objašnjavaju značenje najčešće upotrebljavanih termina koji definišu fenomene iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine.

Dokumentarna serija o ustaškim zločinima nad srpskim stanovništvom.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Snimak koncerta koji je ova italijanska gitaristkinja održala 12. maja ove godine u Kolarčevoj zadužbini.

Snimak koncerta koji je ova italijanska gitaristkinja održala 12. maja ove godine u Kolarčevoj zadužbini.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

U nekoliko epizoda serije "Čitanje-dozvoljeno" prikazaće se odnos mladi-čitanje kroz nekoliko podtema: koliko se danas uopšte čita među tinejdžerskom populacijom, da li se poklanjaju knjige, sa kojim bi književnim junakom mogli da se poistovetite, zašto su popularni antijunaci, zatim – kako izgleda uobičajeno tumačenje knjiga predviđenih lektirom, šta bi promenili u samom programu, a onda i u pristupu tumačenju, itd. Biće posebno reči o novim i "novim" književnim žanrovima, epskoj fantastici, literaturi o junacima-vampirima, itd. Svaka epizoda traje 26 minuta, i ima igrano-dokumentarnu formu. U svojevrsnoj "laboratoriji", voditelji, Arsa i Višnja, raspravljaju o pojedinim pojmovima iz književnosti, na duhovit, slikovit način; u igranim delovima , oni parodiraju pojedine književne junake i književne pojave ("vampirsku" literaturu, odnos epske usmene poezije i epske fantastike, pojam "stimpanka", itd.) Kroz razgovor sa desetak srednjoškolaca, raspravlja se o pomenutim temama vezanim za čitanje; iskreno i duhovito, oni govore o tome – zašto se danas retko poklanjaju knjige, kako mediji i potrošački duh "ubijaju" maštu, da li su u književnosti kvalitet i kvantitet obrnuto proporcionalni, itd.

U nekoliko epizoda serije "Čitanje-dozvoljeno" prikazaće se odnos mladi-čitanje kroz nekoliko podtema: koliko se danas uopšte čita među tinejdžerskom populacijom, da li se poklanjaju knjige, sa kojim bi književnim junakom mogli da se poistovetite, zašto su popularni antijunaci, zatim – kako izgleda uobičajeno tumačenje knjiga predviđenih lektirom, šta bi promenili u samom programu, a onda i u pristupu tumačenju, itd. Biće posebno reči o novim i "novim" književnim žanrovima, epskoj fantastici, literaturi o junacima-vampirima, itd. Svaka epizoda traje 26 minuta, i ima igrano-dokumentarnu formu. U svojevrsnoj "laboratoriji", voditelji, Arsa i Višnja, raspravljaju o pojedinim pojmovima iz književnosti, na duhovit, slikovit način; u igranim delovima , oni parodiraju pojedine književne junake i književne pojave ("vampirsku" literaturu, odnos epske usmene poezije i epske fantastike, pojam "stimpanka", itd.) Kroz razgovor sa desetak srednjoškolaca, raspravlja se o pomenutim temama vezanim za čitanje; iskreno i duhovito, oni govore o tome – zašto se danas retko poklanjaju knjige, kako mediji i potrošački duh "ubijaju" maštu, da li su u književnosti kvalitet i kvantitet obrnuto proporcionalni, itd.

Uprkos tome što je najniže kotirano u hijerarhiji upravljanja otpadom, neki stručnjaci su saglasni da je deponovanje zapravo osnovni i nezamenljiv deo sistemskog pristupa upravljanju otpadom. Upravo su, kažu, sanitarne deponije jedno od rešenja, ali i pomoć u postizanju viših standarda u oblasti očuvanja životne sredine. Jedna takva sanitarna deponija počela je da se gradi u selu Kalenić kod Uba. Da li će ovom investicijom koja obuhvata 15 lokalnih samouprava konačno biti rešen problem odlaganja otpada?

Uprkos tome što je najniže kotirano u hijerarhiji upravljanja otpadom, neki stručnjaci su saglasni da je deponovanje zapravo osnovni i nezamenljiv deo sistemskog pristupa upravljanju otpadom. Upravo su, kažu, sanitarne deponije jedno od rešenja, ali i pomoć u postizanju viših standarda u oblasti očuvanja životne sredine. Jedna takva sanitarna deponija počela je da se gradi u selu Kalenić kod Uba. Da li će ovom investicijom koja obuhvata 15 lokalnih samouprava konačno biti rešen problem odlaganja otpada?

Danas su začinske biljke dostupne svima i ne razmišljamo mnogo o njima kada ih koristimo u kulinarstvu. Ali nije oduvek bilo tako. U davnoj prošlosti, začini su bili sinonim ekonomske moći, nedostižni i skupi, zbog njih su se čak vodili i ratovi, ali i dešavala velika geografska otkrića. Za začine se vezuju brojni mitovi, predanja i verovanja, ali njihova najvažnija uloga danas je u gastronomiji, jer predstavljaju nezaobilazan dodatak svakom jelu.

Danas su začinske biljke dostupne svima i ne razmišljamo mnogo o njima kada ih koristimo u kulinarstvu. Ali nije oduvek bilo tako. U davnoj prošlosti, začini su bili sinonim ekonomske moći, nedostižni i skupi, zbog njih su se čak vodili i ratovi, ali i dešavala velika geografska otkrića. Za začine se vezuju brojni mitovi, predanja i verovanja, ali njihova najvažnija uloga danas je u gastronomiji, jer predstavljaju nezaobilazan dodatak svakom jelu.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Ova kontroverzna, američka serija prati Dekstera Morgana, stručnjaka iz oblasti sudske medicine koji pored svog zvaničnog posla ima i strašnu, tajnu aktivnost. Naime, on je serijski ubica koji za žrtve bira one zločince koji su izbegli da odgovaraju za svoja zlodela.

Ova kontroverzna, američka serija prati Dekstera Morgana, stručnjaka iz oblasti sudske medicine koji pored svog zvaničnog posla ima i strašnu, tajnu aktivnost. Naime, on je serijski ubica koji za žrtve bira one zločince koji su izbegli da odgovaraju za svoja zlodela.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Snimak koncerta Big benda RTS i prijatelja, koji je posvećen džez muzičaru Dušanu Dušku Gojkoviću. Njegova karijera trajala je više od pet decenija.

Otkačite uz nezaboravne hitove Mire Škorić.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Porodica Pavlović morala je da napusti Prištinu 1999. godine, jer im je rečeno da moraju da odu. Nisu hteli da budu u kolektivnom centru, pa su utočište pronašli u staroj seoskoj kući u Jablaničkom okrugu. Od tada do danas skromno žive u Petrilju kod Medveđe. Kako i zašto su morali da napuste kuću u Prištini pitaju se i danas. I porodica Zorana Petrovića bila je prinuđena da ode iz Podujeva, preselili su se u Niš. Obilaze često staru porodičnu kuću koja se nalazi u selu Prpore blizu administrativne linije. U delu administrativne linije koja pripada opštini Medveđa, na uzvišenju, u najudaljenijim selima žive najuporniji stanovnici. Čuvaju svoja velika imanja i žive od poljoprivrede. Krsto Piljević sa sinovima ima trideset hektara zemlje u selu Medevce. Problem je, kaže, što im je najbliža prodavnica udaljena dvadesetpet kilometara. Milijana Stanković i njenih pedeset hektara imanja naslanja se na susednu opštinu Podujevo. Tamo sada ne ide, iako su kaže do 1999. godine pre stizali u Prištinu nego u Medveđu. Na udaljenost su navikli, ali im često nestaje struja, što im stvara velike probleme. Dragan Popović sa porodicom priželjkuje da se vrate meštani koji su odavno napustili taj izuzetan predeo, koji je idealan za stočarstvo. U Bogunovcu je porodica Dragana Jankovića odlučila da se bavi seoskim turizmom, gostiju ima, a najviše dolaze zbog mira u prirodi i domaće hrane. Opština Medveđa je brdsko planinska sredina koja se oslanja na tri susedne opštine na Kosovu i Metohiji, Kosovsku Kamenicu, Prištinu i Podujevo. Rade Perović zamenik predsednika opštine Medveđa kaže da su turistički potencijali te opštine veliki, i da je namera da se zadrži stanovništvo u tom kraju. Najpoznatije mesto domaćim i stranim turistima je Sijarinska banja, ali sve je više stranih turista koji kampuju u Jablaničkom kraju.

Imovina nije pitanje politike, već prava. Bar bi tako trebalo da bude. Ali da je taj pravni put dug i krivudav svedoče desetine hiljada raseljenih koji do svojih poseda na Kosovu i Metohiji ne mogu da dođu godinama. Imanja su morali da napuste, a ko ih i šta sprečava da ponovo njima raspolažu, mnogi od njih svedoče u novom serijalu Radio-televizije Srbije "Pravo na sutra". Kancelarija za Kosovo i Metohiju i kancelarije pravnih timova projekta "Besplatna pravna pomoć", koji se sprovodi uz podršku Evropske unije, adrese su na kojima zainteresovani građani mogu da potraže pomoć. U kojim slučajevima, pod kojim okolnostima? Kako ti procesi izgledaju i šta vlasnici zatiču kada konačno dođu do svoje imovine? Svedočenja, problemi, nada u pravdu i rešenja, sve to u 6 emisija serijala "Pravo na sutra", realizovanim u saradnji sa Projektom Evropske unije "Besplatna pravna pomoć" i Kancelarijom za Kosovo i Metohiju.

U romanu "Salaminski vojnici" španskog autora Havijera Serkasa, jedan od junaka je i piščev književni dvojnik Havijer, novinar koji pokušava da napiše priču o malo poznatoj epizodi iz Španskog građanskog rata. Dok je u literarnoj igri neizvesno da li će junak knjige u tome uspeti, piscu Serkasu to polazi za rukom. Tako će mu naslov "Salaminski vojnici", objavljen 2001, doneti slavu najpre u Španiji, a zatim i širom sveta. U stalnom preispitivanju granica fikcije, autofikcije i realnih događaja, Serkas se opredeljuje za stvarne priče i istinite ličnosti. U tom maniru piše naslove "Anatomija jednog trenutka", "Hohštapler", Kralj senki", u kojima se vraća tamnim stranama Španskog građanskog rata. Žanrovski preokret dolazi pre nekoliko godina, kad objavljuje seriju policijskih romana, ali uvek sa prepoznatljivim pečatom pisca koji sagledava naličja istorije.

U romanu "Salaminski vojnici" španskog autora Havijera Serkasa, jedan od junaka je i piščev književni dvojnik Havijer, novinar koji pokušava da napiše priču o malo poznatoj epizodi iz Španskog građanskog rata. Dok je u literarnoj igri neizvesno da li će junak knjige u tome uspeti, piscu Serkasu to polazi za rukom. Tako će mu naslov "Salaminski vojnici", objavljen 2001, doneti slavu najpre u Španiji, a zatim i širom sveta. U stalnom preispitivanju granica fikcije, autofikcije i realnih događaja, Serkas se opredeljuje za stvarne priče i istinite ličnosti. U tom maniru piše naslove "Anatomija jednog trenutka", "Hohštapler", Kralj senki", u kojima se vraća tamnim stranama Španskog građanskog rata. Žanrovski preokret dolazi pre nekoliko godina, kad objavljuje seriju policijskih romana, ali uvek sa prepoznatljivim pečatom pisca koji sagledava naličja istorije.

Emisija u kojoj vam predstavljamo aktuelnosti iz oblasti književnosti, muzike, slikarstva i drugih umetnosti. Ostanite informisani prateći program koji je pripremila Redakcija za kulturu i umetnost naše televizije.

Kako li će društvo budućnosti predstavljati globalnu kulturu? Koji predmeti će biti odabrani da budu izloženi javnosti? Da li će to biti ploča Elvisa Preslija, print Endija Vorhola, haljina Merilin Monro, poster iz filma Kazablanka, Simpsonovi ili Avatar? Sve su to fragmenti jedne urbane katedrale, značajni artefakti savremene kulture, ali i najživopisniji dokumenti naših života. Pokušaćemo da objasnimo šta treba da se dogodi da bi nešto postalo pop kultura? Da li ona predstavlja nešto dobro ili loše? Na koji način se oblikuje pop kultura i na koji način ona oblikuje nas?

Kako li će društvo budućnosti predstavljati globalnu kulturu? Koji predmeti će biti odabrani da budu izloženi javnosti? Da li će to biti ploča Elvisa Preslija, print Endija Vorhola, haljina Merilin Monro, poster iz filma Kazablanka, Simpsonovi ili Avatar? Sve su to fragmenti jedne urbane katedrale, značajni artefakti savremene kulture, ali i najživopisniji dokumenti naših života. Pokušaćemo da objasnimo šta treba da se dogodi da bi nešto postalo pop kultura? Da li ona predstavlja nešto dobro ili loše? Na koji način se oblikuje pop kultura i na koji način ona oblikuje nas?

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Redakcija za kulturu i umetnost, u okviru serijala Vremenska kapsula, premijerno prikazuje emisiju Put na Istok grofa od Takova posvećenu kralju Milanu Obrenoviću i njegovom putovanju po Svetoj zemlji i Orijentu. Radnja ovog živopisnog putovanja odvija se nakon abdikacije kralja Milana, u vremenskom periodu od 17. marta do 13. juna 1889. godine. Pod imenom grof od Takova, Milan Obrenović putuje vozom, brodom, poštanskim kolima, na konju... Motiv njegovog putovanja je Sveta zemlja i duhovni preobražaj na Hristovom grobu. Na tom putovanju on obilazi drevne zemlje i narode, a na velikim bazarima u Carigradu, Bejrutu i Damasku kupuje umetnine Orijenta kojima će ukrasiti svoj dvor u Beogradu. Na stosedamdesetogodišnjicu rođenja kralja Milana, beleške njegovog ađutanta i saputnika Mihaila Rašića sa putovanja po Istoku, pretočene u knjigu "Sa Nj.V.Kraljem Milanom na Istoku" i izložbena postavka smederevskog muzeja "Put na Istok kralja Milana Obrenovića: hadžiluk i kultura Orijenta na srpskom dvoru", jesu povod da oživimo nezaboravne trenutke putovanja kralja Milana po Svetoj zemlji i čudesnom svetu Orijenta. Kuriozitet emisije je virtuelna rekostrukcija Arapskog salona koji je nekada davno važio za najlepši enterijer kraljevog Starog dvora u Beogradu. Nažalost, posle ubistva kralja Aleksandra i kraljice Drage i rušenja Starog konaka, kraljica Natalija je najveći deo zaostavštine Obrenovića, među kojima i Arapski salon, prodala na velikim aukcijama. Nekoliko sačuvanih fotografija Arapskog salona poslužilo je za njegovu virtuelnu rekonstrukciju. U ambijentu virtuelne rekonstrukcije Arapskog salona, inače autorsko delo konzervatora Snežane Mijić iz Galerije Matice srpske u Novom Sadu, o vladavini i životu kralja Milana i njegovom putovanju na Istok, za Vremensku kapsulu govore autori izložbe dr Snežana Cvetković, istoričar umetnosti Muzeja u Smederevu i Dejan Vukelić, istoričar umetnosti Matematičkog instituta SANU, i Aleksandar Marušić, istoričar Muzeja Rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu. Emisija je snimana u Muzeju u Smederevu, Vili Obrenović u Smederevu, manastiru Krušedolu, Muzeju SPC u Beogradu. U emisiji su korišćene originalne fotografije iz putopisne knjige Mihaila Rašića, kao i fotografije iz brojnih arhiva, muzeja, biblioteka i privatnih kolekcija iz zemlje i inostranstva.

Nova stalna emisija Redakcije za kulturu i umetnost, dokumentarni serijal Vremenska kapsula posvećen je istraživanjima, prezentaciji i problemima vezanim za oblast kulturnog nasleđa i kulture sećanja.

Ako želite da čujete novosti iz sveta nauke, razotkrijete mitove ili istražite naučnu stranu svakodnevnih pojava, onda je vreme da zajedno krenemo u "Naučni portalˮ. Pažljivo ćemo pratiti dešavanja u svetu nauke a aktuelne teme posmatrati iz naučnog ugla.

Ako želite da čujete novosti iz sveta nauke, razotkrijete mitove ili istražite naučnu stranu svakodnevnih pojava, onda je vreme da zajedno krenemo u "Naučni portalˮ. Pažljivo ćemo pratiti dešavanja u svetu nauke a aktuelne teme posmatrati iz naučnog ugla.

Emisija "Naučni kompas" gledaocima približava nove pojave i poduhvate u svetu nauke kroz zanimljive priloge i razgovore sa stručnjacima iz različitih naučnih oblasti.

Kroz 12 polusatnih emisija serijal istražuje važnu oblast naše kulture - legatorstvo. Inspirisani čuvenom Andrićevom misli da svi mi umiremo samo jednom, a veliki ljudi po dva puta, jednom kad ih nestane sa zemlje, a drugi put kad propadne njihova zadužbina - autori su fenomenološkim pristupom nastojali da pronađu odgovore na sledeća pitanja: šta su legati i koliko su nam važni, ko su naši najveći darodavci i zadužbinari i šta ih je pokretalo da ostavljaju svoju imovinu društvu, koji su najveći problemi sa kojima se stručnjaci u muzejima danas suočavaju, kakav je naš odnos prema kulturnom nasleđu a kako se evropske zemlje odnose prema legatima. Konačno, da li je moguće sagledati budućnost u kojoj bi naši važni pokloni mogli da budu čuvani i sačuvani na najbolji način i da li smo u stanju da, prateći najbolja evropska rešenja, legate učinimo živim delom kulturne i obrazovne scene. Brojne kulturne institucije podržale su istraživački rad Redakcije opšteobrazovnog programa i odazvale se pozivu za učešće u serijalu "Glasovi iz prošlosti".

Emisija "Naučni kompas" gledaocima približava nove pojave i poduhvate u svetu nauke kroz zanimljive priloge i razgovore sa stručnjacima iz različitih naučnih oblasti.

Kroz 12 polusatnih emisija serijal istražuje važnu oblast naše kulture - legatorstvo. Inspirisani čuvenom Andrićevom misli da svi mi umiremo samo jednom, a veliki ljudi po dva puta, jednom kad ih nestane sa zemlje, a drugi put kad propadne njihova zadužbina - autori su fenomenološkim pristupom nastojali da pronađu odgovore na sledeća pitanja: šta su legati i koliko su nam važni, ko su naši najveći darodavci i zadužbinari i šta ih je pokretalo da ostavljaju svoju imovinu društvu, koji su najveći problemi sa kojima se stručnjaci u muzejima danas suočavaju, kakav je naš odnos prema kulturnom nasleđu a kako se evropske zemlje odnose prema legatima. Konačno, da li je moguće sagledati budućnost u kojoj bi naši važni pokloni mogli da budu čuvani i sačuvani na najbolji način i da li smo u stanju da, prateći najbolja evropska rešenja, legate učinimo živim delom kulturne i obrazovne scene. Brojne kulturne institucije podržale su istraživački rad Redakcije opšteobrazovnog programa i odazvale se pozivu za učešće u serijalu "Glasovi iz prošlosti".

Adaptacija popularnog romana Kejlaba Kara "Alijenista", bavi se najmračnijom stranom 19. veka u Njujorku - od zlostavljača, serijskih ubica dece, siromaštvom i posrnulim moralom. Ova uzbudljiva priča iako je fikcija inspirisana je civilizacijskim preokretom sa razvojem tehnologije i industrijske revolucije, kada veliki gradovi u Evropi i Americi bivaju pretvoreni u mračna i maglovita mesta. Njujork se ništa nije razlikovao od ostatka sveta. Serija počinje ubistvom dečaka čije je beživotno iskasapljeno telo pronađeno na njujorškom mostu. Doktor Krajsler dobija poziv od Teodora Ruzvelta, budućeg američkog predsednika, da reši jezivo ubistvo. Krajsler uz pomoć prijatelja Džona Mura i prve i jedine žene koja je zaposlena u policiji Sare Hauard, pokušava da shvati um osobe koja je sposobna da ubija dečake. Policija je ubeđena da je ovo ubistvo samo jezivi čin bolesnog pojedinca, ali ispostaviće se da se slična situacija dogodila sa blizancima Zvig nekoliko godina ranije i da postoji čovek sa srebrnim osmehom koji decu odvodi u mrak. Pored detektivske priče, radnja se fokusira i na trio Krajsler, Mur i Hauard kao i na njihov međusobni odnos i njihove sudbine.

Adaptacija popularnog romana Kejlaba Kara "Alijenista", bavi se najmračnijom stranom 19. veka u Njujorku - od zlostavljača, serijskih ubica dece, siromaštvom i posrnulim moralom. Ova uzbudljiva priča iako je fikcija inspirisana je civilizacijskim preokretom sa razvojem tehnologije i industrijske revolucije, kada veliki gradovi u Evropi i Americi bivaju pretvoreni u mračna i maglovita mesta. Njujork se ništa nije razlikovao od ostatka sveta. Serija počinje ubistvom dečaka čije je beživotno iskasapljeno telo pronađeno na njujorškom mostu. Doktor Krajsler dobija poziv od Teodora Ruzvelta, budućeg američkog predsednika, da reši jezivo ubistvo. Krajsler uz pomoć prijatelja Džona Mura i prve i jedine žene koja je zaposlena u policiji Sare Hauard, pokušava da shvati um osobe koja je sposobna da ubija dečake. Policija je ubeđena da je ovo ubistvo samo jezivi čin bolesnog pojedinca, ali ispostaviće se da se slična situacija dogodila sa blizancima Zvig nekoliko godina ranije i da postoji čovek sa srebrnim osmehom koji decu odvodi u mrak. Pored detektivske priče, radnja se fokusira i na trio Krajsler, Mur i Hauard kao i na njihov međusobni odnos i njihove sudbine.

Članovi grupe Riblja čorba održali su sa svojim gostima 16. avgusta 2021. godine koncert u čast svog prerano preminulog člana Miše Aleskića. Na ovom posebnom događaju na dan kada je rođen basista Riblje čorbe, kao gosti su nastupili i Momčilo Bajagić Bajaga, Zvonimir Đukić Đule, Nikola Čuturilo Čutura i Žika i Dragi Jelić (Ju grupa).

"Koncert letnje noći" iz parka dvorca Šenbrunu Beču emitujemo tradicionalno 21. juna na Svetski dan muzike. Ove godine orkestrom Bečke filharmonije diriguje Andris Nelsons a solistkinja je sopran Lize Davidsen.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Imovina nije pitanje politike, već prava. Bar bi tako trebalo da bude. Ali da je taj pravni put dug i krivudav svedoče desetine hiljada raseljenih koji do svojih poseda na Kosovu i Metohiji ne mogu da dođu godinama. Imanja su morali da napuste, a ko ih i šta sprečava da ponovo njima raspolažu, mnogi od njih svedoče u novom serijalu Radio-televizije Srbije "Pravo na sutra". Kancelarija za Kosovo i Metohiju i kancelarije pravnih timova projekta "Besplatna pravna pomoć", koji se sprovodi uz podršku Evropske unije, adrese su na kojima zainteresovani građani mogu da potraže pomoć. U kojim slučajevima, pod kojim okolnostima? Kako ti procesi izgledaju i šta vlasnici zatiču kada konačno dođu do svoje imovine? Svedočenja, problemi, nada u pravdu i rešenja, sve to u 6 emisija serijala "Pravo na sutra", realizovanim u saradnji sa Projektom Evropske unije "Besplatna pravna pomoć" i Kancelarijom za Kosovo i Metohiju.

Otkačite uz nezaboravne hitove Mire Škorić.

Imovina nije pitanje politike, već prava. Bar bi tako trebalo da bude. Ali da je taj pravni put dug i krivudav svedoče desetine hiljada raseljenih koji do svojih poseda na Kosovu i Metohiji ne mogu da dođu godinama. Imanja su morali da napuste, a ko ih i šta sprečava da ponovo njima raspolažu, mnogi od njih svedoče u novom serijalu Radio-televizije Srbije "Pravo na sutra". Kancelarija za Kosovo i Metohiju i kancelarije pravnih timova projekta "Besplatna pravna pomoć", koji se sprovodi uz podršku Evropske unije, adrese su na kojima zainteresovani građani mogu da potraže pomoć. U kojim slučajevima, pod kojim okolnostima? Kako ti procesi izgledaju i šta vlasnici zatiču kada konačno dođu do svoje imovine? Svedočenja, problemi, nada u pravdu i rešenja, sve to u 6 emisija serijala "Pravo na sutra", realizovanim u saradnji sa Projektom Evropske unije "Besplatna pravna pomoć" i Kancelarijom za Kosovo i Metohiju.

U zemljama EU oko 90% gradskih otpadnih voda se sakuplja i tretira u skladu sa Direktivom EU. Austrija, Nemačka, Luksemburg i Holandija prečišćavaju 100% svojih gradskih otpadnih voda. Oko 80% otpadnih voda na svetskom nivou vraća se u ekosistem bez tretmana ili ponovne upotrebe. Srbija je ispod svetskog proseka, svega 18 odsto stanovnika je pokriveno sistemom prečišćavanja komunalnih otpadnih voda i po tome je na začelju evropske liste zemalja koje prečišćavaju svoje vode. Kako izgledaju postrojenja za tretman otpadnih voda u Beču, Budimpešti, Šiofoku, Temišvaru, Kanjiži i Kruševcu? Kakve tehnologije primenjuju i koliko štite reke od zagađenja? Kako se biljke i bakterije koriste kao prečistači? Kada će Beograd dobiti postrojenja za tretman otpadnih voda i prestati da kanalizaciju izliva u Savu i Dunav? Šta donosi revizija Direktive o pročišćavanju komunalnih otpadnih voda? Odgovore na ova pitanja saznaćete u specijalnoj emisiji "Put do čistih reka".

Uprkos tome što je najniže kotirano u hijerarhiji upravljanja otpadom, neki stručnjaci su saglasni da je deponovanje zapravo osnovni i nezamenljiv deo sistemskog pristupa upravljanju otpadom. Upravo su, kažu, sanitarne deponije jedno od rešenja, ali i pomoć u postizanju viših standarda u oblasti očuvanja životne sredine. Jedna takva sanitarna deponija počela je da se gradi u selu Kalenić kod Uba. Da li će ovom investicijom koja obuhvata 15 lokalnih samouprava konačno biti rešen problem odlaganja otpada?

U zemljama EU oko 90% gradskih otpadnih voda se sakuplja i tretira u skladu sa Direktivom EU. Austrija, Nemačka, Luksemburg i Holandija prečišćavaju 100% svojih gradskih otpadnih voda. Oko 80% otpadnih voda na svetskom nivou vraća se u ekosistem bez tretmana ili ponovne upotrebe. Srbija je ispod svetskog proseka, svega 18 odsto stanovnika je pokriveno sistemom prečišćavanja komunalnih otpadnih voda i po tome je na začelju evropske liste zemalja koje prečišćavaju svoje vode. Kako izgledaju postrojenja za tretman otpadnih voda u Beču, Budimpešti, Šiofoku, Temišvaru, Kanjiži i Kruševcu? Kakve tehnologije primenjuju i koliko štite reke od zagađenja? Kako se biljke i bakterije koriste kao prečistači? Kada će Beograd dobiti postrojenja za tretman otpadnih voda i prestati da kanalizaciju izliva u Savu i Dunav? Šta donosi revizija Direktive o pročišćavanju komunalnih otpadnih voda? Odgovore na ova pitanja saznaćete u specijalnoj emisiji "Put do čistih reka".

Danas su začinske biljke dostupne svima i ne razmišljamo mnogo o njima kada ih koristimo u kulinarstvu. Ali nije oduvek bilo tako. U davnoj prošlosti, začini su bili sinonim ekonomske moći, nedostižni i skupi, zbog njih su se čak vodili i ratovi, ali i dešavala velika geografska otkrića. Za začine se vezuju brojni mitovi, predanja i verovanja, ali njihova najvažnija uloga danas je u gastronomiji, jer predstavljaju nezaobilazan dodatak svakom jelu.

Redakcija za kulturu i umetnost, u okviru serijala Vremenska kapsula, premijerno prikazuje emisiju Put na Istok grofa od Takova posvećenu kralju Milanu Obrenoviću i njegovom putovanju po Svetoj zemlji i Orijentu. Radnja ovog živopisnog putovanja odvija se nakon abdikacije kralja Milana, u vremenskom periodu od 17. marta do 13. juna 1889. godine. Pod imenom grof od Takova, Milan Obrenović putuje vozom, brodom, poštanskim kolima, na konju... Motiv njegovog putovanja je Sveta zemlja i duhovni preobražaj na Hristovom grobu. Na tom putovanju on obilazi drevne zemlje i narode, a na velikim bazarima u Carigradu, Bejrutu i Damasku kupuje umetnine Orijenta kojima će ukrasiti svoj dvor u Beogradu. Na stosedamdesetogodišnjicu rođenja kralja Milana, beleške njegovog ađutanta i saputnika Mihaila Rašića sa putovanja po Istoku, pretočene u knjigu "Sa Nj.V.Kraljem Milanom na Istoku" i izložbena postavka smederevskog muzeja "Put na Istok kralja Milana Obrenovića: hadžiluk i kultura Orijenta na srpskom dvoru", jesu povod da oživimo nezaboravne trenutke putovanja kralja Milana po Svetoj zemlji i čudesnom svetu Orijenta. Kuriozitet emisije je virtuelna rekostrukcija Arapskog salona koji je nekada davno važio za najlepši enterijer kraljevog Starog dvora u Beogradu. Nažalost, posle ubistva kralja Aleksandra i kraljice Drage i rušenja Starog konaka, kraljica Natalija je najveći deo zaostavštine Obrenovića, među kojima i Arapski salon, prodala na velikim aukcijama. Nekoliko sačuvanih fotografija Arapskog salona poslužilo je za njegovu virtuelnu rekonstrukciju. U ambijentu virtuelne rekonstrukcije Arapskog salona, inače autorsko delo konzervatora Snežane Mijić iz Galerije Matice srpske u Novom Sadu, o vladavini i životu kralja Milana i njegovom putovanju na Istok, za Vremensku kapsulu govore autori izložbe dr Snežana Cvetković, istoričar umetnosti Muzeja u Smederevu i Dejan Vukelić, istoričar umetnosti Matematičkog instituta SANU, i Aleksandar Marušić, istoričar Muzeja Rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu. Emisija je snimana u Muzeju u Smederevu, Vili Obrenović u Smederevu, manastiru Krušedolu, Muzeju SPC u Beogradu. U emisiji su korišćene originalne fotografije iz putopisne knjige Mihaila Rašića, kao i fotografije iz brojnih arhiva, muzeja, biblioteka i privatnih kolekcija iz zemlje i inostranstva.

Uprkos tome što je najniže kotirano u hijerarhiji upravljanja otpadom, neki stručnjaci su saglasni da je deponovanje zapravo osnovni i nezamenljiv deo sistemskog pristupa upravljanju otpadom. Upravo su, kažu, sanitarne deponije jedno od rešenja, ali i pomoć u postizanju viših standarda u oblasti očuvanja životne sredine. Jedna takva sanitarna deponija počela je da se gradi u selu Kalenić kod Uba. Da li će ovom investicijom koja obuhvata 15 lokalnih samouprava konačno biti rešen problem odlaganja otpada?

Redakcija za kulturu i umetnost, u okviru serijala Vremenska kapsula, premijerno prikazuje emisiju Put na Istok grofa od Takova posvećenu kralju Milanu Obrenoviću i njegovom putovanju po Svetoj zemlji i Orijentu. Radnja ovog živopisnog putovanja odvija se nakon abdikacije kralja Milana, u vremenskom periodu od 17. marta do 13. juna 1889. godine. Pod imenom grof od Takova, Milan Obrenović putuje vozom, brodom, poštanskim kolima, na konju... Motiv njegovog putovanja je Sveta zemlja i duhovni preobražaj na Hristovom grobu. Na tom putovanju on obilazi drevne zemlje i narode, a na velikim bazarima u Carigradu, Bejrutu i Damasku kupuje umetnine Orijenta kojima će ukrasiti svoj dvor u Beogradu. Na stosedamdesetogodišnjicu rođenja kralja Milana, beleške njegovog ađutanta i saputnika Mihaila Rašića sa putovanja po Istoku, pretočene u knjigu "Sa Nj.V.Kraljem Milanom na Istoku" i izložbena postavka smederevskog muzeja "Put na Istok kralja Milana Obrenovića: hadžiluk i kultura Orijenta na srpskom dvoru", jesu povod da oživimo nezaboravne trenutke putovanja kralja Milana po Svetoj zemlji i čudesnom svetu Orijenta. Kuriozitet emisije je virtuelna rekostrukcija Arapskog salona koji je nekada davno važio za najlepši enterijer kraljevog Starog dvora u Beogradu. Nažalost, posle ubistva kralja Aleksandra i kraljice Drage i rušenja Starog konaka, kraljica Natalija je najveći deo zaostavštine Obrenovića, među kojima i Arapski salon, prodala na velikim aukcijama. Nekoliko sačuvanih fotografija Arapskog salona poslužilo je za njegovu virtuelnu rekonstrukciju. U ambijentu virtuelne rekonstrukcije Arapskog salona, inače autorsko delo konzervatora Snežane Mijić iz Galerije Matice srpske u Novom Sadu, o vladavini i životu kralja Milana i njegovom putovanju na Istok, za Vremensku kapsulu govore autori izložbe dr Snežana Cvetković, istoričar umetnosti Muzeja u Smederevu i Dejan Vukelić, istoričar umetnosti Matematičkog instituta SANU, i Aleksandar Marušić, istoričar Muzeja Rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu. Emisija je snimana u Muzeju u Smederevu, Vili Obrenović u Smederevu, manastiru Krušedolu, Muzeju SPC u Beogradu. U emisiji su korišćene originalne fotografije iz putopisne knjige Mihaila Rašića, kao i fotografije iz brojnih arhiva, muzeja, biblioteka i privatnih kolekcija iz zemlje i inostranstva.

Ako želite da čujete novosti iz sveta nauke, razotkrijete mitove ili istražite naučnu stranu svakodnevnih pojava, onda je vreme da zajedno krenemo u "Naučni portalˮ. Pažljivo ćemo pratiti dešavanja u svetu nauke a aktuelne teme posmatrati iz naučnog ugla.

U romanu "Salaminski vojnici" španskog autora Havijera Serkasa, jedan od junaka je i piščev književni dvojnik Havijer, novinar koji pokušava da napiše priču o malo poznatoj epizodi iz Španskog građanskog rata. Dok je u literarnoj igri neizvesno da li će junak knjige u tome uspeti, piscu Serkasu to polazi za rukom. Tako će mu naslov "Salaminski vojnici", objavljen 2001, doneti slavu najpre u Španiji, a zatim i širom sveta. U stalnom preispitivanju granica fikcije, autofikcije i realnih događaja, Serkas se opredeljuje za stvarne priče i istinite ličnosti. U tom maniru piše naslove "Anatomija jednog trenutka", "Hohštapler", Kralj senki", u kojima se vraća tamnim stranama Španskog građanskog rata. Žanrovski preokret dolazi pre nekoliko godina, kad objavljuje seriju policijskih romana, ali uvek sa prepoznatljivim pečatom pisca koji sagledava naličja istorije.

Kako li će društvo budućnosti predstavljati globalnu kulturu? Koji predmeti će biti odabrani da budu izloženi javnosti? Da li će to biti ploča Elvisa Preslija, print Endija Vorhola, haljina Merilin Monro, poster iz filma Kazablanka, Simpsonovi ili Avatar? Sve su to fragmenti jedne urbane katedrale, značajni artefakti savremene kulture, ali i najživopisniji dokumenti naših života. Pokušaćemo da objasnimo šta treba da se dogodi da bi nešto postalo pop kultura? Da li ona predstavlja nešto dobro ili loše? Na koji način se oblikuje pop kultura i na koji način ona oblikuje nas?

Na ovom posebnom događaju na dan kada je rođen basista Riblje čorbe, kao gosti su nastupili i Momčilo Bajagić Bajaga, Zvonimir Đukić Đule, Nikola Čuturilo Čutura i Žika i Dragi Jelić (Ju grupa).

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Sedma epizoda serije "Zoki Poki" donosi nam priču o tome kako predrasude mogu da nas zavaraju, te spreče u sticanju novih prijatelja, razumevanju drugih i otvorenosti prema različitostima. Zokiju stižu rođaci sa sela i među njima jedan opasan gost, njegov vršnjak, Stojanče čiji dolazak Zokiju predstavlja pretnju. Zoki je pun predrasuda prema Stojančetu i sve postaje gore sazna da njegov rođak ne samo što će jesti Zokijevu omiljenu tortu, već će i spavati u njegovom krevetu! Uprkos tome što Zoki i njegovi drugari smišljaju taktiku kako da zaplaše novajliju, dešavaju se nepredviđene prepreke u njihovom planu i dan odlazi u neočekivanom pravcu!

Interaktivni dečji magazin po zamisli Timotija Džona Bajforda.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

U trećoj epizodi, Višnja i Arsa pokazaće kako bi u njihovom tumačenju izgledao susret Dantea i Vergilija i nastanak "Božanstvene komedije". Biće reči o tome - da li je čitaocu neophodan "vodič" kroz svet literature, šta znači reč "lektira" i zbog čega su učenicima često odbojne knjige predviđene lektirom. Da li je knjiga odbojna zato što je vezana za obavezu, koje su knjige prilagođene tinejdžerskom uzrastu, a koje nisu, da li knjiga predviđena lektirom može biti omiljena - odgovoriće grupa srednjoškolaca.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez? Šta je to što može da doprinese sprečavanju bolesti ili bržem oporavku? Koja su nova naučna saznanja o biljnim lekovima, tradicionalnoj medicini, aktivnom pristupu zdravlju, samolečenju? Dobro je znati odgovore na ova pitanja i zato se to istražuje u emisiji.

Imovina nije pitanje politike, već prava. Bar bi tako trebalo da bude. Ali da je taj pravni put dug i krivudav svedoče desetine hiljada raseljenih koji do svojih poseda na Kosovu i Metohiji ne mogu da dođu godinama. Imanja su morali da napuste, a ko ih i šta sprečava da ponovo njima raspolažu, mnogi od njih svedoče u novom serijalu Radio-televizije Srbije "Pravo na sutra". Kancelarija za Kosovo i Metohiju i kancelarije pravnih timova projekta "Besplatna pravna pomoć", koji se sprovodi uz podršku Evropske unije, adrese su na kojima zainteresovani građani mogu da potraže pomoć. U kojim slučajevima, pod kojim okolnostima? Kako ti procesi izgledaju i šta vlasnici zatiču kada konačno dođu do svoje imovine? Svedočenja, problemi, nada u pravdu i rešenja, sve to u 6 emisija serijala "Pravo na sutra", realizovanim u saradnji sa Projektom Evropske unije "Besplatna pravna pomoć" i Kancelarijom za Kosovo i Metohiju.

Centralne teme u segmentu "Ordinacija" biće one koje zanimaju veliki broj ljudi, kao što su: usporen rad štitaste žlezde, nizak krvni pristisak, kako održati u balansu hormone stresa… Iz rubrike "Apoteka" i dalje ćemo saznavati najpouzdanije informacije o pravilnoj upotrebi farmaceutksih proizvoda, a već u prvoj emisiji nove TV sezone saznaćemo koliko su bezbedna prirodna sredstva za smirenje. Dobro poznati tematski blok emisije "Hrana kao lek" - doneće razjašnjenje dilema u vezi sa hranom: šta nedostaje organizmu kada osećamo jaku potrebu za specifičnim namirnicama, koje vrsta brašna su najkvalitetnije, kako na što zdraviji način ostaviti turšiju i još mnogo toga.

Centralne teme u segmentu "Ordinacija" biće one koje zanimaju veliki broj ljudi, kao što su: usporen rad štitaste žlezde, nizak krvni pristisak, kako održati u balansu hormone stresa… Iz rubrike "Apoteka" i dalje ćemo saznavati najpouzdanije informacije o pravilnoj upotrebi farmaceutksih proizvoda, a već u prvoj emisiji nove TV sezone saznaćemo koliko su bezbedna prirodna sredstva za smirenje. Dobro poznati tematski blok emisije "Hrana kao lek" - doneće razjašnjenje dilema u vezi sa hranom: šta nedostaje organizmu kada osećamo jaku potrebu za specifičnim namirnicama, koje vrsta brašna su najkvalitetnije, kako na što zdraviji način ostaviti turšiju i još mnogo toga.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Uživajte u gala koncertu koji je priredio Umetnički ansambl Ministarstva unutrašnjih poslova "Stanislav Binički" u Smederevu.

Uživajte u gala koncertu koji je priredio Umetnički ansambl Ministarstva unutrašnjih poslova "Stanislav Binički" u Smederevu.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

Uživajte u gala koncertu koji je priredio Umetnički ansambl Ministarstva unutrašnjih poslova "Stanislav Binički" u Smederevu.

Urednik i reditelj Dragan M. Ćirjanić autor je serije o Milanu Kašaninu, prvom našem doktoru istorije umetnosti, studentu Sorbone i odličnom poznavaocu srednjovekovne književnosti. Aristokrata po izgledu, ponašanju i osećanju dužnosti, ovaj književnik, esejista, direktor Muzeja kneza Pavla i Galerije fresaka, zalagao se za prave vrednosti, smatrajući da je čovek tajna, nauci nedostupna. Nositi razum u srcu, biti naizgled hladan i racionalan a imati duboke emocije, jedna je od vrednosti karaktera u koju je verovao ovaj izvanredni intelektualac o kome svedoče njegova kćerka Marina Kašanin Bojić, Dejan Medaković, Dragan Nedeljković, Miodrag Jovanović, Kosta Dimitrijević, Đorđe Ocić i Žarko Vidić.

Urednik i reditelj Dragan M. Ćirjanić autor je serije o Milanu Kašaninu, prvom našem doktoru istorije umetnosti, studentu Sorbone i odličnom poznavaocu srednjovekovne književnosti. Aristokrata po izgledu, ponašanju i osećanju dužnosti, ovaj književnik, esejista, direktor Muzeja kneza Pavla i Galerije fresaka, zalagao se za prave vrednosti, smatrajući da je čovek tajna, nauci nedostupna. Nositi razum u srcu, biti naizgled hladan i racionalan a imati duboke emocije, jedna je od vrednosti karaktera u koju je verovao ovaj izvanredni intelektualac o kome svedoče njegova kćerka Marina Kašanin Bojić, Dejan Medaković, Dragan Nedeljković, Miodrag Jovanović, Kosta Dimitrijević, Đorđe Ocić i Žarko Vidić.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

U serijalu "Dobro došli u moj svet" gledaoci će imati priliku da upoznaju detalje iz života poznatog muzičara i da osete atmosferu sa koncerata iz svih krajeva sveta.

Intimnim ispovestima naših velikih umetnika, među kojima su Nataša Veljković, Stefan Milenković, Aleksandar Serdar, Lidija i Sanja Bizjak, Duška Dragičević i Konstantin Kostjukov, serija Talenat kao sudbina otkriva mnogo toga lepog u vezi sa njihovim vanserijskim darom, ali i ozbiljne razloge koji čine da ponekad osete bol. Naročito kada su deca u pitanju. Mnogo dirljivih, nežnih i duhovitih trenutaka ličnih ispovesti, ali i starih snimaka sa izjavama i nastupima dece čini dragocenost ove serije, koja na kraju ostavlja otvoreno pitanje: da li je rano ispoljeni talenat privilegija ili usud? Prva emisija serije Talenat kao sudbina posvećena je pijanistkinji Nataši Veljković, koja je javne nastupe započela u šestoj godini.

Svojim radom Narondi orkestar RTS pridoneo je negovanju našeg muzičkog nasleđa i ostavio nezanemarljiv trag u našoj tradicionalnoj kulturi.

Na koncertu održanom 28. februara ove godine, nazvanom Graz meets Belgrade, kao specijalni gosti nastupili su Luis Bonila, trombon, Renato Kiko, klavir, kao i Zigi Fajgl, dirigent, sadašnji dekan Džez odseka Akademije u Gracu. Na koncertu je nastupio i Stjepko Gut, dirigent i trubač, ovoga puta u novoj funkciji šefa dirigenta Big benda RTS-a.

Rodoslavci su oni dobri, vredni, hrabri, plemeniti, mudri, svom rodu posvećeni ljudi, koje smo slučajno, ili namerno zaboravili. Njihovo delo utemeljeno u poštenoj nameri, nastalo je iz dubokog uverenja. Ljudi , čije sudbine prati serijal Rodoslavci, najčešće su izvan glavne pozornice, ali nikako bez uticaja na nju. Ravnodušnost prema njihovim sudbinama, bila bi nepravda, a neznanje o njihovom delu, sužava naš kulturni vidokrug. Uz to, rodoslavci su uzori koji vraćaju veru i učvršćuju stavove, pomažu da se uzdignemo, shvatimo ko smo i šta nam je činiti.

Dok pred novim, modernim zdanjima polako nestaje stara Savamala, tragovi ljudi koji su je gradili i razvijali ostaju u po-kojoj sačuvanoj palati, sećanjima koja blede i priči koju, ipak, ne treba zaboraviti. Jer, svakoj duši plemenitoj, mesto je u rodoslovnim tablicama naroda čije su ime proslavili. Iz Savamale, s kraja 19. veka, tako iskrsavaju Paranosi, porodica pristigla u Beograd iz Starog Slana kod Trebinja, da razvije trgovinu, unapredi srpsku voćarsku proizvodnju i izvoz. Za njima, stiže i Luka Ćelović Trebinjac, najveći darodavac Beogradskog univerziteta, i povorka Hercegovaca željnih rada i uspeha.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Rukometna reprezentacija Srbije u Kraljevu startuje u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2026. godine. Selektor Boris Rojević na raspolaganju ima sve najbolje igrače i očekuje se da naša reprezentacija pobedom startuje u ovim kvalifikacijama. Protivnik je Letonija po mnogima najslabija reprezentacija u grupi u kojoj su još selekcije Španije i Italije. Rojević je donekle podmladio selekciju, pa će važnu ulogu u ovim kvalifikacijama imati Jovanović, Rogan, Dodić, Vorkapić, Kojadinović, naravno uz iskusnije Milosavljeva, Kukića i Ilića. Prva utakmica je samo početak. Mnogo ozbiljniji posao Srbiju očekuje u duelima sa Španijom i Italijom, kada će se odlučivati o tome, ko će biti na prve dve pozicije u grupi i tako doći do plasmana na Evropsko prvenstvo. Utakmica Srbija - Letonija igra se u Kraljevu u sredu, 6. novembra. Direktan prenos je na Drugom programu RTS-a, a komentator je Predrag Strajnić.

Rukometna reprezentacija Srbije u Kraljevu startuje u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2026. godine. Selektor Boris Rojević na raspolaganju ima sve najbolje igrače i očekuje se da naša reprezentacija pobedom startuje u ovim kvalifikacijama. Protivnik je Letonija po mnogima najslabija reprezentacija u grupi u kojoj su još selekcije Španije i Italije. Rojević je donekle podmladio selekciju, pa će važnu ulogu u ovim kvalifikacijama imati Jovanović, Rogan, Dodić, Vorkapić, Kojadinović, naravno uz iskusnije Milosavljeva, Kukića i Ilića. Prva utakmica je samo početak. Mnogo ozbiljniji posao Srbiju očekuje u duelima sa Španijom i Italijom, kada će se odlučivati o tome, ko će biti na prve dve pozicije u grupi i tako doći do plasmana na Evropsko prvenstvo. Utakmica Srbija - Letonija igra se u Kraljevu u sredu, 6. novembra. Direktan prenos je na Drugom programu RTS-a, a komentator je Predrag Strajnić.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Novo izdanje Kulturnog centra bavi se fenomenom prevođenja u kontekstu novih tehnologija gugl prevodioca i veštačke inteligencije. Koja je sudbina prevodilačkog posla i kreativnog autorstva uopšte? Gost emisije je selektor i direktor festivala Slobodna zona Rajko Petrović koji će predstaviti novo, jubilarno, dvadeseto izdanje festivala. Važan događaj u domaćem pozorištu, gostovanje predstave 12 Nikite Mihalkova predmet je večerašnjeg priloga o teatru. Putujemo u prostore jednog od najinteresantnijih arhitektonskih ostvarenja sedamdesetih godina prošlog veka: zgrade Urbanističkog zavoda. Novo izdanje Kulturnog centra predstavlja i film The apprentice- priča o Trampu koji je izazvao brojne i burne reakcije filmske publike. Upoznajemo se sa dve knjige, novom knjigom fikcije Džona Banvila pod nazivom Duhovi i novom nefikcijskom knjigom koja se bavi kratkom pričom Poetika sažetosti autora Dragana Babića. Novo izdanje emisije donosi nam i presek umetničkih ostvarenja mlađe generacije umetnika, a povod je izložba u galeriji B2. Uz zvukove novog albuma benda The Cure vratićemo se poetici čuvenog Roberta Smita.

Novo izdanje Kulturnog centra bavi se fenomenom prevođenja u kontekstu novih tehnologija gugl prevodioca i veštačke inteligencije. Koja je sudbina prevodilačkog posla i kreativnog autorstva uopšte? Gost emisije je selektor i direktor festivala Slobodna zona Rajko Petrović koji će predstaviti novo, jubilarno, dvadeseto izdanje festivala. Važan događaj u domaćem pozorištu, gostovanje predstave 12 Nikite Mihalkova predmet je večerašnjeg priloga o teatru. Putujemo u prostore jednog od najinteresantnijih arhitektonskih ostvarenja sedamdesetih godina prošlog veka: zgrade Urbanističkog zavoda. Novo izdanje Kulturnog centra predstavlja i film The apprentice- priča o Trampu koji je izazvao brojne i burne reakcije filmske publike. Upoznajemo se sa dve knjige, novom knjigom fikcije Džona Banvila pod nazivom Duhovi i novom nefikcijskom knjigom koja se bavi kratkom pričom Poetika sažetosti autora Dragana Babića. Novo izdanje emisije donosi nam i presek umetničkih ostvarenja mlađe generacije umetnika, a povod je izložba u galeriji B2. Uz zvukove novog albuma benda The Cure vratićemo se poetici čuvenog Roberta Smita.

Emisija Bunt, autorke Branke Glavonjić, iza sebe ima već 20 sezona kontinuiranog emitovanja. Uticaj emisije Bunt je izuzetan i nedvosmisleno značajan - za formiranje i unapređenje domaće muzičke scene, afirmaciju novih muzičara i autora, doprinosi edukaciji i aktuelnom informisanju publike. Osim premijera video spotova novih i afirmisanih domaćih bendova, kao i nastupa muzičara uživo, emisija je u percepciji auditorijuma i sinonim za praćenje razvoja muzičkih scena u regionu. Iz emisije Bunt nastao je jedini televizijski festival za afirmaciju novih muzičara - Bunt rok festival. Za sedam izdanja, do sada je kroz ovaj projekat prošlo i svoje stvaralaštvo prvi put na televiziji predstavilo više od 200 neafirmisanih muzičara i autora iz cele Srbije.

Adaptacija popularnog romana Kejlaba Kara "Alijenista", bavi se najmračnijom stranom 19. veka u Njujorku - od zlostavljača, serijskih ubica dece, siromaštvom i posrnulim moralom. Ova uzbudljiva priča iako je fikcija inspirisana je civilizacijskim preokretom sa razvojem tehnologije i industrijske revolucije, kada veliki gradovi u Evropi i Americi bivaju pretvoreni u mračna i maglovita mesta. Njujork se ništa nije razlikovao od ostatka sveta. Serija počinje ubistvom dečaka čije je beživotno iskasapljeno telo pronađeno na njujorškom mostu. Doktor Krajsler dobija poziv od Teodora Ruzvelta, budućeg američkog predsednika, da reši jezivo ubistvo. Krajsler uz pomoć prijatelja Džona Mura i prve i jedine žene koja je zaposlena u policiji Sare Hauard, pokušava da shvati um osobe koja je sposobna da ubija dečake. Policija je ubeđena da je ovo ubistvo samo jezivi čin bolesnog pojedinca, ali ispostaviće se da se slična situacija dogodila sa blizancima Zvig nekoliko godina ranije i da postoji čovek sa srebrnim osmehom koji decu odvodi u mrak. Pored detektivske priče, radnja se fokusira i na trio Krajsler, Mur i Hauard kao i na njihov međusobni odnos i njihove sudbine.

Adaptacija popularnog romana Kejlaba Kara "Alijenista", bavi se najmračnijom stranom 19. veka u Njujorku - od zlostavljača, serijskih ubica dece, siromaštvom i posrnulim moralom. Ova uzbudljiva priča iako je fikcija inspirisana je civilizacijskim preokretom sa razvojem tehnologije i industrijske revolucije, kada veliki gradovi u Evropi i Americi bivaju pretvoreni u mračna i maglovita mesta. Njujork se ništa nije razlikovao od ostatka sveta. Serija počinje ubistvom dečaka čije je beživotno iskasapljeno telo pronađeno na njujorškom mostu. Doktor Krajsler dobija poziv od Teodora Ruzvelta, budućeg američkog predsednika, da reši jezivo ubistvo. Krajsler uz pomoć prijatelja Džona Mura i prve i jedine žene koja je zaposlena u policiji Sare Hauard, pokušava da shvati um osobe koja je sposobna da ubija dečake. Policija je ubeđena da je ovo ubistvo samo jezivi čin bolesnog pojedinca, ali ispostaviće se da se slična situacija dogodila sa blizancima Zvig nekoliko godina ranije i da postoji čovek sa srebrnim osmehom koji decu odvodi u mrak. Pored detektivske priče, radnja se fokusira i na trio Krajsler, Mur i Hauard kao i na njihov međusobni odnos i njihove sudbine.

Snimak koncerta Big benda RTS i američkog virtuoza na trombonu Korija Vilkoksa, koji se na njujorškoj džez sceni pojavio 2010. godine.

Uživajte uz koncert Željka Joksimovića.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Centralne teme u segmentu "Ordinacija" biće one koje zanimaju veliki broj ljudi, kao što su: usporen rad štitaste žlezde, nizak krvni pristisak, kako održati u balansu hormone stresa… Iz rubrike "Apoteka" i dalje ćemo saznavati najpouzdanije informacije o pravilnoj upotrebi farmaceutksih proizvoda, a već u prvoj emisiji nove TV sezone saznaćemo koliko su bezbedna prirodna sredstva za smirenje. Dobro poznati tematski blok emisije "Hrana kao lek" - doneće razjašnjenje dilema u vezi sa hranom: šta nedostaje organizmu kada osećamo jaku potrebu za specifičnim namirnicama, koje vrsta brašna su najkvalitetnije, kako na što zdraviji način ostaviti turšiju i još mnogo toga.

Centralne teme u segmentu "Ordinacija" biće one koje zanimaju veliki broj ljudi, kao što su: usporen rad štitaste žlezde, nizak krvni pristisak, kako održati u balansu hormone stresa… Iz rubrike "Apoteka" i dalje ćemo saznavati najpouzdanije informacije o pravilnoj upotrebi farmaceutksih proizvoda, a već u prvoj emisiji nove TV sezone saznaćemo koliko su bezbedna prirodna sredstva za smirenje. Dobro poznati tematski blok emisije "Hrana kao lek" - doneće razjašnjenje dilema u vezi sa hranom: šta nedostaje organizmu kada osećamo jaku potrebu za specifičnim namirnicama, koje vrsta brašna su najkvalitetnije, kako na što zdraviji način ostaviti turšiju i još mnogo toga.

Rodoslavci su oni dobri, vredni, hrabri, plemeniti, mudri, svom rodu posvećeni ljudi, koje smo slučajno, ili namerno zaboravili. Njihovo delo utemeljeno u poštenoj nameri, nastalo je iz dubokog uverenja. Ljudi , čije sudbine prati serijal Rodoslavci, najčešće su izvan glavne pozornice, ali nikako bez uticaja na nju. Ravnodušnost prema njihovim sudbinama, bila bi nepravda, a neznanje o njihovom delu, sužava naš kulturni vidokrug. Uz to, rodoslavci su uzori koji vraćaju veru i učvršćuju stavove, pomažu da se uzdignemo, shvatimo ko smo i šta nam je činiti.

Rodoslavci su oni dobri, vredni, hrabri, plemeniti, mudri, svom rodu posvećeni ljudi, koje smo slučajno, ili namerno zaboravili. Njihovo delo utemeljeno u poštenoj nameri, nastalo je iz dubokog uverenja. Ljudi , čije sudbine prati serijal Rodoslavci, najčešće su izvan glavne pozornice, ali nikako bez uticaja na nju. Ravnodušnost prema njihovim sudbinama, bila bi nepravda, a neznanje o njihovom delu, sužava naš kulturni vidokrug. Uz to, rodoslavci su uzori koji vraćaju veru i učvršćuju stavove, pomažu da se uzdignemo, shvatimo ko smo i šta nam je činiti.

Rukometna reprezentacija Srbije u Kraljevu startuje u kvalifikacijama za Evropsko Prvenstvo 2026.godine. Selektor Boris Rojević na raspolaganju ima sve najbolje igrače i očekuje se da naša reprezentacija pobedom startuje u ovim kvalifikacijama. Protivnik je Letonija po mnogima najslabija reprezentacija u grupi u kojoj su još selekcije Španije i Italije. Rojević je donekle podmladio selekciju, pa će važnu ulogu u ovim kvalifikacijama imati Jovanović, Rogan, Dodić, Vorkapić, Kojadinović, naravno uz iskusnije Milosavljeva, Kukića i Ilića. Prva utakmica je samo početak. Mnogo ozbiljniji posao Srbiju očekuje u duelima sa Španijom i Italijom, kada će se odlučivati o tome , ko će biti na prve dve pozicije u grupi i tako doći do plasmana na Evropsko Prvenstvo.

Rukometna reprezentacija Srbije u Kraljevu startuje u kvalifikacijama za Evropsko Prvenstvo 2026.godine. Selektor Boris Rojević na raspolaganju ima sve najbolje igrače i očekuje se da naša reprezentacija pobedom startuje u ovim kvalifikacijama. Protivnik je Letonija po mnogima najslabija reprezentacija u grupi u kojoj su još selekcije Španije i Italije. Rojević je donekle podmladio selekciju, pa će važnu ulogu u ovim kvalifikacijama imati Jovanović, Rogan, Dodić, Vorkapić, Kojadinović, naravno uz iskusnije Milosavljeva, Kukića i Ilića. Prva utakmica je samo početak. Mnogo ozbiljniji posao Srbiju očekuje u duelima sa Španijom i Italijom, kada će se odlučivati o tome , ko će biti na prve dve pozicije u grupi i tako doći do plasmana na Evropsko Prvenstvo.

Svojim radom Narondi orkestar RTS pridoneo je negovanju našeg muzičkog nasleđa i ostavio nezanemarljiv trag u našoj tradicionalnoj kulturi.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez? Šta je to što može da doprinese sprečavanju bolesti ili bržem oporavku? Koja su nova naučna saznanja o biljnim lekovima, tradicionalnoj medicini, aktivnom pristupu zdravlju, samolečenju? Dobro je znati odgovore na ova pitanja i zato se to istražuje u emisiji.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez? Šta je to što može da doprinese sprečavanju bolesti ili bržem oporavku? Koja su nova naučna saznanja o biljnim lekovima, tradicionalnoj medicini, aktivnom pristupu zdravlju, samolečenju? Dobro je znati odgovore na ova pitanja i zato se to istražuje u emisiji.

Urednik i reditelj Dragan M. Ćirjanić autor je serije o Milanu Kašaninu, prvom našem doktoru istorije umetnosti, studentu Sorbone i odličnom poznavaocu srednjovekovne književnosti. Aristokrata po izgledu, ponašanju i osećanju dužnosti, ovaj književnik, esejista, direktor Muzeja kneza Pavla i Galerije fresaka, zalagao se za prave vrednosti, smatrajući da je čovek tajna, nauci nedostupna. Nositi razum u srcu, biti naizgled hladan i racionalan a imati duboke emocije, jedna je od vrednosti karaktera u koju je verovao ovaj izvanredni intelektualac o kome svedoče njegova kćerka Marina Kašanin Bojić, Dejan Medaković, Dragan Nedeljković, Miodrag Jovanović, Kosta Dimitrijević, Đorđe Ocić i Žarko Vidić.

Urednik i reditelj Dragan M. Ćirjanić autor je serije o Milanu Kašaninu, prvom našem doktoru istorije umetnosti, studentu Sorbone i odličnom poznavaocu srednjovekovne književnosti. Aristokrata po izgledu, ponašanju i osećanju dužnosti, ovaj književnik, esejista, direktor Muzeja kneza Pavla i Galerije fresaka, zalagao se za prave vrednosti, smatrajući da je čovek tajna, nauci nedostupna. Nositi razum u srcu, biti naizgled hladan i racionalan a imati duboke emocije, jedna je od vrednosti karaktera u koju je verovao ovaj izvanredni intelektualac o kome svedoče njegova kćerka Marina Kašanin Bojić, Dejan Medaković, Dragan Nedeljković, Miodrag Jovanović, Kosta Dimitrijević, Đorđe Ocić i Žarko Vidić.

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Uživajte uz koncert Željka Joksimovića.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Mnogo se govori o tome kako su današnja deca drugačija, da ne cene prave vrednosti i da ih skoro ništa ne zanima... Da li je baš tako, proverićemo kroz razgovor sa onima koji o tome najviše znaju, a to su upravo - deca! I deca, kao i odrasli, imaju stres kada se nađu pred kamerama i reflektorima. Zato su u "Važnim stvarima" kamere sakrivene, a mlade i pametne mušterije prepuštene su frizeru Borku, koji sa njima razgovara u svom malom frizerskom salonu, dok im pravi frizuru koji su sami poželeli. Borko svojim mušterijama ne postavlja teška pitanja, već ih pušta da sami kažu šta su za njih "važne stvari". Iz brojnih razgovora otkrićete jedan predivni šareni univerzum - u njemu žive deca koja se ozbiljno bave sportom i govore o svojim uspesima i neuspesima; u tom univerzumu živi devojčica koja nema pigment i zato mora da se krije od Sunca, ali je srećna jer ima prijatelje i dve mace koje se stalno svađaju. Upoznaćete devojčicu koja ume da komunicira sa svojim papagajem, dečaka koji piše knjigu kojom želi da spreči ekološku katastrofu, decu koja žive u ne uvek srećnim porodicama, ali i decu koja su poreklom sa dva kontinenta. Otkrićete mnogo veselih i tužnih dečijih priča koje će vas uveriti da današnja deca prolaze kroz neke nove dileme, ali da ih i dalje raduju male stvari... kao što je, recimo - sladoled!

Dobrodošli u "Kukuriku šou"! Glavni likovi našeg šoua su lutak Kreštislav Petlić i njegov prijatelj, Sava Teslić, mladi naučnik na početku velike karijere. Kasnije će ovom dvojcu pridružiti i dva pauka, Toza i Bisa, ali još jedan mladi naučnik Slava. Deci će približi svet koji ih okružuje, kroz razne teme, od kojih su neke: čula, bonton i telefon, strah, smeh, brkovi, životinje, Nova godina, polazak u školu… Ova zanimljiva družina upoznaće nas sa tim šta je to početak početka, a šta kraj krajeva, ko su lekari i da li služe da se deca plaše od njih ili da nas leče… Kreštislav Petlić, kao nepresušni izvor smicalica i zabave uvek će biti u sukobu sa svojim prijateljem, mladim naučnikom, ali će deca tako iz dva ugla moći da sagledaju temu o kojoj je reč. Svaka epizoda počinje u kući Kreštislava Petlića, kokošinjcu, koji je toliko zabavan da bi svako poželeo da u njemu živi. U toj kuće se i igra, i peva, i raspravlja, ali kroz zabavu se uči i kroz učenje zabavlja.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

U nekoliko epizoda serije "Čitanje-dozvoljeno" prikazaće se odnos mladi-čitanje kroz nekoliko podtema: koliko se danas uopšte čita među tinejdžerskom populacijom, da li se poklanjaju knjige, sa kojim bi književnim junakom mogli da se poistovetite, zašto su popularni antijunaci, zatim – kako izgleda uobičajeno tumačenje knjiga predviđenih lektirom, šta bi promenili u samom programu, a onda i u pristupu tumačenju, itd. Biće posebno reči o novim i "novim" književnim žanrovima, epskoj fantastici, literaturi o junacima-vampirima, itd. Svaka epizoda traje 26 minuta, i ima igrano-dokumentarnu formu. U svojevrsnoj "laboratoriji", voditelji, Arsa i Višnja, raspravljaju o pojedinim pojmovima iz književnosti, na duhovit, slikovit način; u igranim delovima , oni parodiraju pojedine književne junake i književne pojave ("vampirsku" literaturu, odnos epske usmene poezije i epske fantastike, pojam "stimpanka", itd.) Kroz razgovor sa desetak srednjoškolaca, raspravlja se o pomenutim temama vezanim za čitanje; iskreno i duhovito, oni govore o tome – zašto se danas retko poklanjaju knjige, kako mediji i potrošački duh "ubijaju" maštu, da li su u književnosti kvalitet i kvantitet obrnuto proporcionalni, itd.

U četvrtoj epizodi, Višnja i Arsa pozabaviće se epskom fantastikom: pokazaće kako prema Tolkinu, izgleda "vilovnjački" jezik, i šta se desi kada se sretnu vilovnjak i devojka iz ovog sveta. Prikazaće i susret Tolkinovih junaka i Kraljevića Marka. U razgovoru sa srednjoškolcima, otkriće zbog čega je epska fantastika toliko popularna među mladima, šta sve danas znači reč "epik", a na šta se prvobitno odnosila. Biće reči i o drugim, danas čitanim žanrovima poput literature o vampirima, zatim neevropskim književnostima, i pojmovima kanona i stimpanka.

Nauka neprekidno menja svet. Mi te promene razumemo. U emisiji RTS Lab najmlađi novinarski tim RTS - a predstavlja najinteresantnije naučne teme i aktuelna otkrića. Ovo je svojevrsna misija Javnog servisa da na razumljiv, prijemčiv, ali i zabavan način svim generacijama predstavi i učini dostupnim i najozbiljnije naučne projekte. Od nanotehnologija do misterija kosmosa, od tajni neurona do veštačke inteligencije - znanje je jedina sigurnost koju vam niko ne može oduzeti.

Ima li dovoljno naučne periodike i kakav je njen značaj? Da li su časopisi važni samo za struku koja je na njih direktno upućena, ili nekad deluju i na širem planu? Tekstove izdanja fakulteta i instituta društvenih nauka u Beogradu prelistavali smo sa dr Svetlanom Slijepčević Bjelivuk sa Instituta za srpski jezik SANU, a najtiražnije domaće naučnopopularne časopise komentarišu Zefirino Grasi, glavni i odgovorni urednik "Politikinog zabavnika" i Miljan Vasić, saradnik časopisa "Elementi" sa Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

U nedeljnom magazinu Redakcije ekološkog programa čućete šta su mogućnosti najsavremenije mobilne mreže. Videćete prvu eksperimentalnu baznu stanicu koja je postavljena u Naučnom parku u Beogradu. O drugoj strani medalje 5G mreže govoriće naučnici iz Evropskog centra za vremensku prognozu u Engleskoj. Oni tvrde da ta mreža ometa njihov rad što može da izazove katastrofalne posledice naročito kada znamo koliko je važna blagovremena najava velkih nepogoda. Biće reči i o novom satelitu koji Švedska šalje u orbitu nakon osamnaest godina od lansiranja prvog satelita ove države. Saznaćete i kako se sa posledicama klimatskih promena bore stanovnici Fidžija koji su konstantno izloženi velikim opasnostima. Objavićemo i veliko sitraživanje Svetske zdravstvene organizacije koje dovodi u direktnu vezu težinu bebe na rođenju sa njenim kompletnim zdravstvenim stanjem, predisponiranim bolestima i potencijalnim problemima. Biće predstavljeni i konkretni rezultati višegodišnje studije Američke asocijacije onkologa koja se odnosi na uticaj ishrane na zdravstveno stanje obolelih od kancera dojke...

U nedeljnom magazinu Redakcije ekološkog programa čućete šta su mogućnosti najsavremenije mobilne mreže. Videćete prvu eksperimentalnu baznu stanicu koja je postavljena u Naučnom parku u Beogradu. O drugoj strani medalje 5G mreže govoriće naučnici iz Evropskog centra za vremensku prognozu u Engleskoj. Oni tvrde da ta mreža ometa njihov rad što može da izazove katastrofalne posledice naročito kada znamo koliko je važna blagovremena najava velkih nepogoda. Biće reči i o novom satelitu koji Švedska šalje u orbitu nakon osamnaest godina od lansiranja prvog satelita ove države. Saznaćete i kako se sa posledicama klimatskih promena bore stanovnici Fidžija koji su konstantno izloženi velikim opasnostima. Objavićemo i veliko sitraživanje Svetske zdravstvene organizacije koje dovodi u direktnu vezu težinu bebe na rođenju sa njenim kompletnim zdravstvenim stanjem, predisponiranim bolestima i potencijalnim problemima. Biće predstavljeni i konkretni rezultati višegodišnje studije Američke asocijacije onkologa koja se odnosi na uticaj ishrane na zdravstveno stanje obolelih od kancera dojke...

Ova emisija u sebi spaja tradiciju, prirodu i ekologiju - upoznajte stare sorte voća koje su decenijama uzgajane na našim prostorima.

Rodoslavci su oni dobri, vredni, hrabri, plemeniti, mudri, svom rodu posvećeni ljudi, koje smo slučajno, ili namerno zaboravili. Njihovo delo utemeljeno u poštenoj nameri, nastalo je iz dubokog uverenja. Ljudi , čije sudbine prati serijal Rodoslavci, najčešće su izvan glavne pozornice, ali nikako bez uticaja na nju. Ravnodušnost prema njihovim sudbinama, bila bi nepravda, a neznanje o njihovom delu, sužava naš kulturni vidokrug. Uz to, rodoslavci su uzori koji vraćaju veru i učvršćuju stavove, pomažu da se uzdignemo, shvatimo ko smo i šta nam je činiti.

Ova emisija u sebi spaja tradiciju, prirodu i ekologiju - upoznajte stare sorte voća koje su decenijama uzgajane na našim prostorima.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Tihomir Tika Stanić dočekao je Tanju Peternek u Republici Srpskoj ispred razrušene škole u kojoj je njegov otac bio direktor, pored koje se nalazio stan u kome su živeli. Na tom mestu je naučio kako se lako menja odnos prema nekome jer su ga deca volela dok je bio direktorov sin, a kada je otac uhapšen ti isti đaci su počeli da ga tuku. Sentimentalno putovanje popularnog glumca vodilo nas je od sela do sela u blizini Kozarske Dubice, putem kojim su se selili, uz razgovor o ocu koji je falsifikovao diplome osnovne škole ljudima koji bez njih ne bi mogli da rade ni teške fizičke poslove, o majci koja je brinula o deci i radila u prodavnici, o kraju u kome je odrastao i koji svi znaju po broju stradalih u ratu, o prvim recitacijama i uverenju da će biti glumac, o Andriću koga je čitao kao dečak i kome je posvetio seriju.

"Tv lica …kao sav normalan svet" je na programu RTS-a deset sezona. Za to vreme oko 300 ličnosti iz javnog života pokazalo je da uspeh i popularnost nisu uspeli da ih promene. Koncepcija emisije, jedan dan u životu, dakle mnogo lokacija na kojima se snima, brojna putovanja po zemlji i inostranstvu, zanimljivi događaji, koncerti, premijere i pozorišne predstave, stvorili su specifičan žanr - intervju u dokumentarnoj formi.

Snimak koncerta održanog 2. aprila ove godine u Kolarčevoj zadužbini. U okviru ciklusa Steinway & Sons, nastupila je Jol Eum Son pijanistkinja iz Južne Koreje. Dobitnica brojnih nagrada i priznanja, ova umetnica je studirala na Korejskom nacionalnom univerzitetu umetnosti, a svoje usavršavanje nastavila je kod profesora Arija Vardija na Visokoj školi za muziku u Hanoveru.

Snimak koncerta održanog 2. aprila ove godine u Kolarčevoj zadužbini. U okviru ciklusa Steinway & Sons, nastupila je Jol Eum Son pijanistkinja iz Južne Koreje. Dobitnica brojnih nagrada i priznanja, ova umetnica je studirala na Korejskom nacionalnom univerzitetu umetnosti, a svoje usavršavanje nastavila je kod profesora Arija Vardija na Visokoj školi za muziku u Hanoveru.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

U nekoliko epizoda serije "Čitanje-dozvoljeno" prikazaće se odnos mladi-čitanje kroz nekoliko podtema: koliko se danas uopšte čita među tinejdžerskom populacijom, da li se poklanjaju knjige, sa kojim bi književnim junakom mogli da se poistovetite, zašto su popularni antijunaci, zatim – kako izgleda uobičajeno tumačenje knjiga predviđenih lektirom, šta bi promenili u samom programu, a onda i u pristupu tumačenju, itd. Biće posebno reči o novim i "novim" književnim žanrovima, epskoj fantastici, literaturi o junacima-vampirima, itd. Svaka epizoda traje 26 minuta, i ima igrano-dokumentarnu formu. U svojevrsnoj "laboratoriji", voditelji, Arsa i Višnja, raspravljaju o pojedinim pojmovima iz književnosti, na duhovit, slikovit način; u igranim delovima , oni parodiraju pojedine književne junake i književne pojave ("vampirsku" literaturu, odnos epske usmene poezije i epske fantastike, pojam "stimpanka", itd.) Kroz razgovor sa desetak srednjoškolaca, raspravlja se o pomenutim temama vezanim za čitanje; iskreno i duhovito, oni govore o tome – zašto se danas retko poklanjaju knjige, kako mediji i potrošački duh "ubijaju" maštu, da li su u književnosti kvalitet i kvantitet obrnuto proporcionalni, itd.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

U nekoliko epizoda serije "Čitanje-dozvoljeno" prikazaće se odnos mladi-čitanje kroz nekoliko podtema: koliko se danas uopšte čita među tinejdžerskom populacijom, da li se poklanjaju knjige, sa kojim bi književnim junakom mogli da se poistovetite, zašto su popularni antijunaci, zatim – kako izgleda uobičajeno tumačenje knjiga predviđenih lektirom, šta bi promenili u samom programu, a onda i u pristupu tumačenju, itd. Biće posebno reči o novim i "novim" književnim žanrovima, epskoj fantastici, literaturi o junacima-vampirima, itd. Svaka epizoda traje 26 minuta, i ima igrano-dokumentarnu formu. U svojevrsnoj "laboratoriji", voditelji, Arsa i Višnja, raspravljaju o pojedinim pojmovima iz književnosti, na duhovit, slikovit način; u igranim delovima , oni parodiraju pojedine književne junake i književne pojave ("vampirsku" literaturu, odnos epske usmene poezije i epske fantastike, pojam "stimpanka", itd.) Kroz razgovor sa desetak srednjoškolaca, raspravlja se o pomenutim temama vezanim za čitanje; iskreno i duhovito, oni govore o tome – zašto se danas retko poklanjaju knjige, kako mediji i potrošački duh "ubijaju" maštu, da li su u književnosti kvalitet i kvantitet obrnuto proporcionalni, itd.

Koliko poznajemo svoje telo i način na koji naš organizam funkcioniše? Da li je pretilnost nasledna, uslovljena lošim načinom ishrane i nekretanjem? Koliko genetski zapis utiče na naše navike i celokupno zdravlje? Da li možemo balansirati hormone prirodno i samim tim biti zdraviji?

Koliko poznajemo svoje telo i način na koji naš organizam funkcioniše? Da li je pretilnost nasledna, uslovljena lošim načinom ishrane i nekretanjem? Koliko genetski zapis utiče na naše navike i celokupno zdravlje? Da li možemo balansirati hormone prirodno i samim tim biti zdraviji?

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Ova kontroverzna, američka serija prati Dekstera Morgana, stručnjaka iz oblasti sudske medicine koji pored svog zvaničnog posla ima i strašnu, tajnu aktivnost. Naime, on je serijski ubica koji za žrtve bira one zločince koji su izbegli da odgovaraju za svoja zlodela.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Emisija Marije Kovač koja donosi intimne ispovesti velikih umetnika. Nežni i duhoviti trenuci ličnih priča na temu prednosti, ali i tereta koji rano otkriveni talenti nose sa sobom.

Sabor trubača u Guči, ili jednostavno Guča festival je tradicionalna manifestacija koja se svake godine održava u Guči, koja se nalazi u Dragačevu, Zapadna Srbija. Blizu milion posetilaca u vreme festivala poseti ovaj gradić svakog avgusta. Zahvaljujući festivalu, Guča je postala poznata u celom svetu kao mesto održavanja najvećeg festivala trubačke muzike širom planete, gde su još zastupljene i druge tradicionalne vrednosti, kao što su tradicionalne pesme, igre i nošnje regiona Dragačeva i Zapadne Srbije.

Ova emisija u sebi spaja tradiciju, prirodu i ekologiju - upoznajte stare sorte voća koje su decenijama uzgajane na našim prostorima.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Radnja filma dešava se u Beogradu sredinom devedesetih godina XX veka, kada brutalnost i nasilje postaju deo svakodnevne realnosti. Niz odvojenih priča međusobno je povezan situacijama nasilja. U mučnoj atmosferi sve veće brutalnosti iz koje se ne vidi izlaz kao glavni motiv ponavlja se pitanje odgovornosti - Ko je kriv? Sredinom 90-ih, životi 20 ljudi se ukrštaju jedne noći u Beogradu. Nezreli mladić ukrade automobil čiji vlasnik ga prati i rasturi stan njegovog oca. Mane, koji se vratio iz inostranstva, nada se da će da povrati Nataliju, a njen novi, mlađi ljubavnik, izgleda nedorastao. Bosanac vozi autobus da dopuni prihode, njegov sin je švercer koji radi za sadistu. Taksista kupuje pića za policajca koga je osakatio iz osvete. Mračni drugovi u sportskoj sali međusobno priznaju izdaju, nasilje eruptira, i jedan od njih preti ženi u vozu. Druga mlada žena, traumatizovana kada mladić sa nožem otima autobus u kom je, doziva u pomoć i doživljava da joj pištolj bude prislonjen na čelo. Mladi par biva prekinut u svađi od strane dvojice nasilnika, nakon čega jedva izvuku živu glavu...

Radnja filma dešava se u Beogradu sredinom devedesetih godina XX veka, kada brutalnost i nasilje postaju deo svakodnevne realnosti. Niz odvojenih priča međusobno je povezan situacijama nasilja. U mučnoj atmosferi sve veće brutalnosti iz koje se ne vidi izlaz kao glavni motiv ponavlja se pitanje odgovornosti - Ko je kriv? Sredinom 90-ih, životi 20 ljudi se ukrštaju jedne noći u Beogradu. Nezreli mladić ukrade automobil čiji vlasnik ga prati i rasturi stan njegovog oca. Mane, koji se vratio iz inostranstva, nada se da će da povrati Nataliju, a njen novi, mlađi ljubavnik, izgleda nedorastao. Bosanac vozi autobus da dopuni prihode, njegov sin je švercer koji radi za sadistu. Taksista kupuje pića za policajca koga je osakatio iz osvete. Mračni drugovi u sportskoj sali međusobno priznaju izdaju, nasilje eruptira, i jedan od njih preti ženi u vozu. Druga mlada žena, traumatizovana kada mladić sa nožem otima autobus u kom je, doziva u pomoć i doživljava da joj pištolj bude prislonjen na čelo. Mladi par biva prekinut u svađi od strane dvojice nasilnika, nakon čega jedva izvuku živu glavu...

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Šta je bilo samoupravljanje u nekadašnjoj Jugoslaviji? Kako je bilo raditi u sistemu koji nije imao ni Istok ni Zapad? Kako se odlučivalo, a kako radilo? Kakvi su bili uslovi rada? Kako su se gradile fabrike? Ko je koga slušao i čije su bile fabrike? Kakav je bio odnos preduzeća prema zajednicama u kojima su radila? Šta je ko kome davao i na koji način? Kakve su bile mane i kakav svetski kontekst u kome je samoupravljenje nestalo? Dokumentarna serija Jedan drugačiji svet u sedam epizoda govori o jednom zaista drugačijem svetu vrednosti rada i organizacije društva koji je trajao nekoliko decenija nakon Drugog svetskog rata u tadašnjoj Jugoslaviji. Svojim svedočenjima sliku tadašnjeg sveta dali su nekadašnji radnici, direktori, predsednici sindikata, članovi radničkih saveta kroz priče. O nekadašnjim preduzećima: 21. maj u Beogradu, Dalmatinka u Sinju, Prvi maj u Pirotu, Rudarsko - topioničarski basen Bor, Itas - Prvomajska u Ivancu, SAS u Zadru, Merkur u Splitu i Jugoremedija u Zrenjaninu.

Šta je, nakon formalnog ukidanja samoupravljanja, bilo sa imovinom i pravom na rad? Kakvo je bilo suštinsko osećanje radnika nakon 40 godina socijalizma? Kako ih je novo doba dočekalo? U epizodi govore nekadašnji radnici fabrika "Jugoremedija" iz Zrenjanina i "Itas Prvomajska" iz Ivanca u Hrvatskoj. Obe fabrike su veoma uspešno radili u nekadašnjoj Jugoslaviji. Šesta epizoda serije "Jedan drugačiji svet".

Majkl Korleone, sada u svojim šezdesetim, traži način da porodicu odvoji od kriminala, kao i da nađe naslednika. U poslednjem delu trilogije, ostareli don Majkl pokušava da porodične poslove potpuno prevede u legalne tokove i da se udalji od nasilnog podzemlja, ali ga u tome ometaju ambicije mlađih rođaka. Radeći na produbljivanju veza sa Vatikanom, mora da se suoči sa mahinacijama drskog gangstera kome je cilj da poremeti red u mafijaškim krugovima.

Majkl Korleone, sada u svojim šezdesetim, traži način da porodicu odvoji od kriminala, kao i da nađe naslednika. U poslednjem delu trilogije, ostareli don Majkl pokušava da porodične poslove potpuno prevede u legalne tokove i da se udalji od nasilnog podzemlja, ali ga u tome ometaju ambicije mlađih rođaka. Radeći na produbljivanju veza sa Vatikanom, mora da se suoči sa mahinacijama drskog gangstera kome je cilj da poremeti red u mafijaškim krugovima.

Da hitovi ne odolevaju vremenu, a ni aktuelnim muzičkim trendovima, svedoči snimak akustičnog koncerta grupe Van Gog koji je održan marta meseca 2019. godine u beogradskoj Kombank dvorani. Izvedene su pesme iz različitih perioda karijere ove grupe: Viline vode, Mama, Za godine tvoje, Opasan ples, Tanka nit, Klatno, Nešto vuče me dole, Da li zna, Kolo i druge. Publika koja je bila na koncertu, imaće priliku da iz novog ugla doživi atmosferu istog, a svi oni koji su propustili ovaj scensko - muzički spektakl, moći će da vide Van Gog u posebnom izdanju. Fronmen grupe Zvonimir Đukić Đule izjavio je o ovom nastupu: "Sudeći po raspoloženju publike i atmosferi koja nas je te večeri obostrano ponela, bio je to jedan od posebnih koncerata u karijeri. Drago mi je da smo ga zapisom otrgli od zaborava".

Beogradski džez festival se ističe među internacionalnim dešavanjima u našoj zemlji. Osnovan 1971. godine, naš najstariji i najugledniji džez festival nije mogao da promakne velikoj pažnji širom sveta, gde su ovakvi jubileji jednako jedinstveni!

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Tihomir Tika Stanić dočekao je Tanju Peternek u Republici Srpskoj ispred razrušene škole u kojoj je njegov otac bio direktor, pored koje se nalazio stan u kome su živeli. Na tom mestu je naučio kako se lako menja odnos prema nekome jer su ga deca volela dok je bio direktorov sin, a kada je otac uhapšen ti isti đaci su počeli da ga tuku. Sentimentalno putovanje popularnog glumca vodilo nas je od sela do sela u blizini Kozarske Dubice, putem kojim su se selili, uz razgovor o ocu koji je falsifikovao diplome osnovne škole ljudima koji bez njih ne bi mogli da rade ni teške fizičke poslove, o majci koja je brinula o deci i radila u prodavnici, o kraju u kome je odrastao i koji svi znaju po broju stradalih u ratu, o prvim recitacijama i uverenju da će biti glumac, o Andriću koga je čitao kao dečak i kome je posvetio seriju.

Radnja filma dešava se u Beogradu sredinom devedesetih godina XX veka, kada brutalnost i nasilje postaju deo svakodnevne realnosti. Niz odvojenih priča međusobno je povezan situacijama nasilja. U mučnoj atmosferi sve veće brutalnosti iz koje se ne vidi izlaz kao glavni motiv ponavlja se pitanje odgovornosti - Ko je kriv? Sredinom 90-ih, životi 20 ljudi se ukrštaju jedne noći u Beogradu. Nezreli mladić ukrade automobil čiji vlasnik ga prati i rasturi stan njegovog oca. Mane, koji se vratio iz inostranstva, nada se da će da povrati Nataliju, a njen novi, mlađi ljubavnik, izgleda nedorastao. Bosanac vozi autobus da dopuni prihode, njegov sin je švercer koji radi za sadistu. Taksista kupuje pića za policajca koga je osakatio iz osvete. Mračni drugovi u sportskoj sali međusobno priznaju izdaju, nasilje eruptira, i jedan od njih preti ženi u vozu. Druga mlada žena, traumatizovana kada mladić sa nožem otima autobus u kom je, doziva u pomoć i doživljava da joj pištolj bude prislonjen na čelo. Mladi par biva prekinut u svađi od strane dvojice nasilnika, nakon čega jedva izvuku živu glavu...

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Tihomir Tika Stanić dočekao je Tanju Peternek u Republici Srpskoj ispred razrušene škole u kojoj je njegov otac bio direktor, pored koje se nalazio stan u kome su živeli. Na tom mestu je naučio kako se lako menja odnos prema nekome jer su ga deca volela dok je bio direktorov sin, a kada je otac uhapšen ti isti đaci su počeli da ga tuku. Sentimentalno putovanje popularnog glumca vodilo nas je od sela do sela u blizini Kozarske Dubice, putem kojim su se selili, uz razgovor o ocu koji je falsifikovao diplome osnovne škole ljudima koji bez njih ne bi mogli da rade ni teške fizičke poslove, o majci koja je brinula o deci i radila u prodavnici, o kraju u kome je odrastao i koji svi znaju po broju stradalih u ratu, o prvim recitacijama i uverenju da će biti glumac, o Andriću koga je čitao kao dečak i kome je posvetio seriju.

Radnja filma dešava se u Beogradu sredinom devedesetih godina XX veka, kada brutalnost i nasilje postaju deo svakodnevne realnosti. Niz odvojenih priča međusobno je povezan situacijama nasilja. U mučnoj atmosferi sve veće brutalnosti iz koje se ne vidi izlaz kao glavni motiv ponavlja se pitanje odgovornosti - Ko je kriv? Sredinom 90-ih, životi 20 ljudi se ukrštaju jedne noći u Beogradu. Nezreli mladić ukrade automobil čiji vlasnik ga prati i rasturi stan njegovog oca. Mane, koji se vratio iz inostranstva, nada se da će da povrati Nataliju, a njen novi, mlađi ljubavnik, izgleda nedorastao. Bosanac vozi autobus da dopuni prihode, njegov sin je švercer koji radi za sadistu. Taksista kupuje pića za policajca koga je osakatio iz osvete. Mračni drugovi u sportskoj sali međusobno priznaju izdaju, nasilje eruptira, i jedan od njih preti ženi u vozu. Druga mlada žena, traumatizovana kada mladić sa nožem otima autobus u kom je, doziva u pomoć i doživljava da joj pištolj bude prislonjen na čelo. Mladi par biva prekinut u svađi od strane dvojice nasilnika, nakon čega jedva izvuku živu glavu...

Sabor trubača u Guči, ili jednostavno Guča festival je tradicionalna manifestacija koja se svake godine održava u Guči, koja se nalazi u Dragačevu, Zapadna Srbija. Blizu milion posetilaca u vreme festivala poseti ovaj gradić svakog avgusta. Zahvaljujući festivalu, Guča je postala poznata u celom svetu kao mesto održavanja najvećeg festivala trubačke muzike širom planete, gde su još zastupljene i druge tradicionalne vrednosti, kao što su tradicionalne pesme, igre i nošnje regiona Dragačeva i Zapadne Srbije.

Danas su začinske biljke dostupne svima i ne razmišljamo mnogo o njima kada ih koristimo u kulinarstvu. Ali nije oduvek bilo tako. U davnoj prošlosti, začini su bili sinonim ekonomske moći, nedostižni i skupi, zbog njih su se čak vodili i ratovi, ali i dešavala velika geografska otkrića. Za začine se vezuju brojni mitovi, predanja i verovanja, ali njihova najvažnija uloga danas je u gastronomiji, jer predstavljaju nezaobilazan dodatak svakom jelu.

U nedeljnom magazinu Redakcije ekološkog programa čućete šta su mogućnosti najsavremenije mobilne mreže. Videćete prvu eksperimentalnu baznu stanicu koja je postavljena u Naučnom parku u Beogradu. O drugoj strani medalje 5G mreže govoriće naučnici iz Evropskog centra za vremensku prognozu u Engleskoj. Oni tvrde da ta mreža ometa njihov rad što može da izazove katastrofalne posledice naročito kada znamo koliko je važna blagovremena najava velkih nepogoda. Biće reči i o novom satelitu koji Švedska šalje u orbitu nakon osamnaest godina od lansiranja prvog satelita ove države. Saznaćete i kako se sa posledicama klimatskih promena bore stanovnici Fidžija koji su konstantno izloženi velikim opasnostima. Objavićemo i veliko sitraživanje Svetske zdravstvene organizacije koje dovodi u direktnu vezu težinu bebe na rođenju sa njenim kompletnim zdravstvenim stanjem, predisponiranim bolestima i potencijalnim problemima. Biće predstavljeni i konkretni rezultati višegodišnje studije Američke asocijacije onkologa koja se odnosi na uticaj ishrane na zdravstveno stanje obolelih od kancera dojke...

U nedeljnom magazinu Redakcije ekološkog programa čućete šta su mogućnosti najsavremenije mobilne mreže. Videćete prvu eksperimentalnu baznu stanicu koja je postavljena u Naučnom parku u Beogradu. O drugoj strani medalje 5G mreže govoriće naučnici iz Evropskog centra za vremensku prognozu u Engleskoj. Oni tvrde da ta mreža ometa njihov rad što može da izazove katastrofalne posledice naročito kada znamo koliko je važna blagovremena najava velkih nepogoda. Biće reči i o novom satelitu koji Švedska šalje u orbitu nakon osamnaest godina od lansiranja prvog satelita ove države. Saznaćete i kako se sa posledicama klimatskih promena bore stanovnici Fidžija koji su konstantno izloženi velikim opasnostima. Objavićemo i veliko sitraživanje Svetske zdravstvene organizacije koje dovodi u direktnu vezu težinu bebe na rođenju sa njenim kompletnim zdravstvenim stanjem, predisponiranim bolestima i potencijalnim problemima. Biće predstavljeni i konkretni rezultati višegodišnje studije Američke asocijacije onkologa koja se odnosi na uticaj ishrane na zdravstveno stanje obolelih od kancera dojke...

Ova emisija u sebi spaja tradiciju, prirodu i ekologiju - upoznajte stare sorte voća koje su decenijama uzgajane na našim prostorima.

Koliko se promenila obrazovna paradigma od kada postoji mogućnost da studenti uz stipendiju, provedu deo studijskog programa u nekoj drugoj zemlji, na nekom drugom univerzitetu? Kakve se sve mogućnosti otvaraju studentima u Srbiji? Na koji način projektovati svoj obrazovni i profesionalni put? Zašto je važna međunarodna saradnja? - samo su neka od pitanja koja su postavljena u emisiji "Mobilnost studenata" u okviru serijala "Nauka u pokretu". Tražeći odgovore zakucali smo na vrata novootvorenog Informativnog centra Fondacije TEMPUS; Rektorata Beogradskog univerziteta, Kancelarije za razvoj karijere i savetovanje studenata Beogradskog univerziteta, kao i na nekoliko prirodnih, društvenih i tehničkih fakulteta razgovarajući sa koordinatorima za međunarodnu saradnju kao i studentima koji su bili na mobilnostima.

Šta je bilo samoupravljanje u nekadašnjoj Jugoslaviji? Kako je bilo raditi u sistemu koji nije imao ni Istok ni Zapad? Kako se odlučivalo, a kako radilo? Kakvi su bili uslovi rada? Kako su se gradile fabrike? Ko je koga slušao i čije su bile fabrike? Kakav je bio odnos preduzeća prema zajednicama u kojima su radila? Šta je ko kome davao i na koji način? Kakve su bile mane i kakav svetski kontekst u kome je samoupravljenje nestalo? Dokumentarna serija Jedan drugačiji svet u sedam epizoda govori o jednom zaista drugačijem svetu vrednosti rada i organizacije društva koji je trajao nekoliko decenija nakon Drugog svetskog rata u tadašnjoj Jugoslaviji. Svojim svedočenjima sliku tadašnjeg sveta dali su nekadašnji radnici, direktori, predsednici sindikata, članovi radničkih saveta kroz priče. O nekadašnjim preduzećima: 21. maj u Beogradu, Dalmatinka u Sinju, Prvi maj u Pirotu, Rudarsko - topioničarski basen Bor, Itas - Prvomajska u Ivancu, SAS u Zadru, Merkur u Splitu i Jugoremedija u Zrenjaninu.

Šta je bilo samoupravljanje u nekadašnjoj Jugoslaviji? Kako je bilo raditi u sistemu koji nije imao ni Istok ni Zapad? Kako se odlučivalo, a kako radilo? Kakvi su bili uslovi rada? Kako su se gradile fabrike? Ko je koga slušao i čije su bile fabrike? Kakav je bio odnos preduzeća prema zajednicama u kojima su radila? Šta je ko kome davao i na koji način? Kakve su bile mane i kakav svetski kontekst u kome je samoupravljenje nestalo? Dokumentarna serija Jedan drugačiji svet u sedam epizoda govori o jednom zaista drugačijem svetu vrednosti rada i organizacije društva koji je trajao nekoliko decenija nakon Drugog svetskog rata u tadašnjoj Jugoslaviji. Svojim svedočenjima sliku tadašnjeg sveta dali su nekadašnji radnici, direktori, predsednici sindikata, članovi radničkih saveta kroz priče. O nekadašnjim preduzećima: 21. maj u Beogradu, Dalmatinka u Sinju, Prvi maj u Pirotu, Rudarsko - topioničarski basen Bor, Itas - Prvomajska u Ivancu, SAS u Zadru, Merkur u Splitu i Jugoremedija u Zrenjaninu.

Da hitovi ne odolevaju vremenu, a ni aktuelnim muzičkim trendovima, svedoči snimak akustičnog koncerta grupe Van Gog koji je održan marta meseca 2019. godine u beogradskoj Kombank dvorani. Izvedene su pesme iz različitih perioda karijere ove grupe: Viline vode, Mama, Za godine tvoje, Opasan ples, Tanka nit, Klatno, Nešto vuče me dole, Da li zna, Kolo i druge. Publika koja je bila na koncertu, imaće priliku da iz novog ugla doživi atmosferu istog, a svi oni koji su propustili ovaj scensko - muzički spektakl, moći će da vide Van Gog u posebnom izdanju. Fronmen grupe Zvonimir Đukić Đule izjavio je o ovom nastupu: "Sudeći po raspoloženju publike i atmosferi koja nas je te večeri obostrano ponela, bio je to jedan od posebnih koncerata u karijeri. Drago mi je da smo ga zapisom otrgli od zaborava".

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Tema četvrte epizode ovog serijala pod nazivom ''Infomanija'' istražuje izazove savremenog društva i reakcije mladih na ovu pojavu. Desanka Nagulić klinički psiholog i saradnica na projektu, između ostalog, iznosi sledeće podatke: "Brzo" i "instant" su postali sinonimi za uspeh a potreba za informacijama, avanturom, iskustvom, igrom mora da bude ispunjena bez odlaganja ili će brzo postati zastarela. Nesumnjive su prednosti i mogućnosti koje pružaju nove tehnologije. Neki mladi ljudi postaju informacioni adikti a njihova glad za znanjem (i/ili igricama) je tako snažna da nisu u stanju da prestanu sa internet pretragama, uključivanjem u različite igrice, čitanjem članaka koji pružaju određene informacije. Moderni ljudi su bitno smanjili potrebu da pamte, osećaju i misle. Osećanje prijatnosti danas donosi stalna razmena obilja različitih informacija i oslanjanje na više različitih izvora informacija koje se šire sa mobilnih telefona i interneta u različitim okolnostima i sa različitim ciljevima (postojati znači biti informisan, brzo pronaći informaciju znači biti snalažljiv, informacije su u funkciji prekrćivanja vremena a ne radoznalosti itd). Umesto fokusiranog napora ka kreativnosti, imperativ postaje da se obavlja na hiljade sitnih zadataka. Tim povodom kao gošća epizode ''Infomanija'' u dokumentarnom segmentu je Darija Medić - umetnica, specijalni savetnik za umetnost XXI veka. Na samom kraju epizode MS Psiholog Fedor Munižaba ocenjuje i zaključuje: "Ono što je dokazano je da sa većim brojem informacija ili zadataka - "multitasking" - preterano delimo pažnju, pa nam se kvalitet obrade pojedinih elemenata smanjuje i postajemo nedovoljno osetljivi na kvalitet informacija i stvaraju nam se na primer: neodlučnost zbog preterane količine informacija, pa zbog zamagljivanja važnih u moru trivijalnih podataka, pa gubimo kriterijum o kredibilnosti izvora, i mnoge tretiramo jednako, što sve može da vodi različitim emocionalnim problemima među kojima su otuđivanje, nisko samopouzdanje i osećanje niže vrednosti.".

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

I dok smo u prošloj epizodi istakli važnost postojanja empatije i morala kod omladine, u drugoj epizodi, bavimo se jednom nasleđenom osobinom kod dece, osobinom koja mora da se podstiče i razvija još od najranijeg detinjstva. U pitanju je talenat, dar odnosno natprosečna sposobnost u bilo kom domenu. Kako se jedno talentovano dete uklapa u društvenu celinu? Da li im obrazovne institucije, roditelji, mentori i profesori pomažu u razvoju talenta? Ako uzmemo u obzir da je prema proceni samo 2 odsto stanovništva u svetu darovito bez obzira na rasu, kulturu i socio - ekonomski status kako da na pravi način negujemo bilo koji talenat dece? Kroz iskustva nadarene dece, stručnjaka i javnih ličnosti talentovanih u svojim profesijama vodimo vas na zanimljivo putovanje koje smo nazvali Talentovana omladina. "Darovita deca se malo razlikuju, moramo da znamo sa njima da radimo, da razumemo. Jedan savet za učitelje i za roditelje, kada vidite dete koje je duhovito, to je možda jedan od prvih znakova darovitosti. Ali u školi takva deca ne smeju da zasmeju druge, što da ne. Pustite ih malo, biće dobro i učenicima, učiteljima i toj deci. Tako da moramo malo više da znamo kako oni funkcionišu, pa ćemo onda i da im pomognemo", rekao je Ranko Rajović - šef Katedre za neuronauku i vaspitanje u obrazovanju na Pedagoškom fakultetu u Kopru i autor NTC programa. Ukoliko na talenat gledamo kao na potencijal za uspeh u bilo kojoj disciplini, onda je jasno da iza toga mora da stoji mnogo rada, discipline i posvećenosti. Da bi se taj isti potencijal pretvorio u uspeh, naučnici kažu da je potrebno oko 10 hiljada sati posvećenog rada na usavršavanju veštine. S tim što je nekome potrebno 5000, a nekome 20 hiljada sati u zavisnosti od talenta i kvaliteta posvećenosti određenoj veštini.

Povodom knjige Majka Zorka gost emisije je pesnik, akademik Matija Bećković. Pesnik je objavio više od četrdeset pesničkih knjiga, najpoznatije: Vera Pavladoljska, Metak lutalica, Tako je govorio Matija, Reče mi jedan čoek, Lele i kuku, Kaža, Čiji si ti mali, Bogojavljenje, Ćeraćemo se još, Hleba i jezik, Kada dođeš u bilo koji grad, Kad budem mlađi, 100 mojih portreta, Najnajnija, Naćertanije... Bećković je dobio osamdesetak književnih priznanja, tu su, između ostalih: Milan Rakić, Zmajeva, Disova i Dučićeva nagrada; Laza Kostić, Rade Drainac, Desanka Maksimović, Njegoševa i Vukova nagrada; zatim Račanska povelja, Velika nagrada Ivo Andrić, Žička hrisovulja, nagrada Đura Jakšić… U emisiji Matija Bećković govori o tome kako su dnevnički zapisi njegove majke postali komentari njegovih pesama, zašto je knjiga Majka Zorka pre svega posvećena udovicama, objašnjava kako istorija prelazi u nadležnost umetnosti...

Sedam vrsnih domaćica i uspešnih dama iz različitih krajeva Srbije spremaju najbolje specijalitete, ugošćavaju jedna drugu, razmenjuju recepte i kroz druženje i zanimljive priče upoznaju nova mesta u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Ako želite da čujete novosti iz sveta nauke, razotkrijete mitove ili istražite naučnu stranu svakodnevnih pojava, onda je vreme da zajedno krenemo u "Naučni portalˮ. Pažljivo ćemo pratiti dešavanja u svetu nauke a aktuelne teme posmatrati iz naučnog ugla.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

U serijalu emisija Rečnik ekologije stručnjaci objašnjavaju značenje najčešće upotrebljavanih termina koji definišu fenomene iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine.

U ovoj epizodi vodimo vas na Adu Međicu.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Ova kontroverzna, američka serija prati Dekstera Morgana, stručnjaka iz oblasti sudske medicine koji pored svog zvaničnog posla ima i strašnu, tajnu aktivnost. Naime, on je serijski ubica koji za žrtve bira one zločince koji su izbegli da odgovaraju za svoja zlodela.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Nakon intervjua za portretne emisije naših istaknutih intelektualaca, Dušana Mihaleka, Đorđa Kadijevića i Darka Tanaskovića, izdvojili smo nekoliko zanimljivih priča iz njihovih bogatih iskustava. Dušan Mihalek je magistar muzikologije. Bio je glavni i odgovorni urednik muzičke redakcije u Radiju Novi Sad. Kao jedini muzikolog u Vojvodini osamdesetih godina, pozvan je da bude sekretar novoosnovanog odeljenja za scenske umetnosti i muziku pri Matici srpskoj. Početkom devedesetih Dušan sa suprugom i četvoro dece odlazi u Izrael.

Emisija o nacionalnim manjinama u Srbiji. Brojni narodi na ovim prostorima vekovima su živeli i danas žive zajedno. Uprkos ratovima iz devedestih godina i velikog pomeranja naroda, Srbija je i dalje zemlja sa nejvećom nacionalnom raznolikošću. Vojvodina je i dalje jedinstven primer multinacionalnost o prepoznatljiva je kao "Evropa u malom". Ali manjine žive u čitavoj Srbiji. Popis iz 2011. je pokazao da u Srbiji živi 21 etnička zajednica. Upoznaćemo se sa jezičkim, kulturnim, konfesionalnim i svim drugim različitostima.

Emisija "Naučni kompas" gledaocima približava nove pojave i poduhvate u svetu nauke kroz zanimljive priloge i razgovore sa stručnjacima iz različitih naučnih oblasti.

U četiri epizode serijala "Fontana mladosti" tražimo odgovor na pitanje - kako nauka i tehnologija mogu da nam omoguće da živimo dugo i zdravo. Pojedini naučnici smatraju da će 22. vek doneti produženje ljudskog veka na preko 140 godina, ako ne i ostvarenje sna o besmrtnosti. U četiri epizode serijala "FONTANA MLADOSTI" povezaćemo genetiku i srodne nauke i aktuelno razumevanje procesa starenja sa novim tehnologijama. Ideja je da razumljivim jezikom informišemo gledaoce o nauci koja radi na tome da živimo kvalitetno i zdravo celog života. Potražićemo odgovor gde zapravo treba tražiti "FONTANU MLADOSTI"- u telomerama, matičnim ćelijama, himerama kao donatorima organa za lek, CRISPR- Cas tehnologiji…. Ili i sami možemo da produžimo svoj vek u zdravlju uvođenjem nekih od "biohacking" metoda.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Nacionalno odbojkaško prvenstvo Srbije tzv. Superliga Srbije kao najviši profesionalni rang odbojkaškog takmičenja u Srbiji je od 2006. godine i raspada zajedničke države Srbije i Crne Gore.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Čas anatomije, nova emisija Redakcije za kulturu koju uređuju Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac a koju je rediteljski uobličio Filip Čolović, nastoji da analizira i osvetli anatomiju aktuelnog javnog kulturnog prostora. Kroz razgovor u studiju, esejistički i kritički pristup, na jednom mestu ukrštaju se stavovi, predstavljaju planovi, tumače pojave koje formiraju i odražavaju "duh jednog vremena".

Tradicionalni mitovi oduvek su bili temelj kulture i identiteta naroda, prenoseći važne priče o nastanku sveta, bogovima, herojima i prirodnim pojavama. Te priče oblikuju naše razmišljanje i povezuju nas sa precima. Međutim, danas se sve više susrećemo sa mitomanijom – stvaranjem lažnih priča radi manipulacije i privlačenja pažnje. U doba društvenih mreža, ovi novi mitovi brzo se šire i postaju deo savremenog života. U ovoj emisiji istražujemo kako se tradicionalni mitovi razlikuju od savremenih priča koje nastaju pod uticajem mitomanije. U prvom delu emisije, razgovaramo o ulozi mitova u našem društvu sa antropološkinjom Aleksandrom Pavićević, koja će nam otkriti njihov značaj u različitim kulturama i objasniti kako mitovi utiču na formiranje identiteta zajednice. Psihološkinja Aleksandra Đurić će nam objasniti kako ovi mitovi mogu uticati na naše ponašanje i način na koji doživljavamo svet, ali i zašto su sklonost verovanju u mitove i njihov uticaj jači nego što mislimo. U drugom delu emisije istražujemo ulogu mitova kroz istoriju i narodno stvaralaštvo. Istoričar Radivoj Radić pričaće o tome kako su se mitovi razvijali kroz vekove i zašto su opstali uprkos promenama u društvu i tehnologiji. Profesor književnosti Boško Suvajdžić govoriće o mestima gde se mitovi i književnost sreću sa savremenim društvom, osvetljavajući ulogu mitova u književnim delima koja i danas inspirišu čitaoce. Kroz njegovu maštu, deca vizualizuju izmišljena bića u knjigama. Naš gost, ilustrator dečjih knjiga Bojan Kuzmanović, približava deci mitska stvorenja kroz upečatljive ilustracije, stvarajući slike koje ostaju deo svakog detinjstva i pomažu deci da lakše dožive svet magije i imaginacije. Muziku u studiju donose nam Jelena Vlahović, Ana Radosavljević i Aleksa Stanković. Izvešće pesme ,,Little Lies" grupe Fleetwood Mac, ,,Would I Lie to You" Charlesa i Eddieja, i ,,Lažljiva" grupe Denisa i Denisa.

Tri bodibildera kidnapuju čoveka da bi iznudili novac i situacija ozbiljno krene nizbrdo. Ovaj film zasnovan je na istinitoj priči Danijla Luga, bodibildera iz Majamija koji je želeo da živi američki san. Želi tuđ novac i za to angažuje bivšeg robijaša, Pola Dojla. Kidnapovanje ne ide po planu i maltretiranje žrtve koja ne želi da im da novac postaje sve ozbiljnije, što neizbežno vodi ka katastrofi.

Ekipa emisije "Lov i ribolov" u cilju popularizacije lova i ribolova obilazi svet. Snimamo atraktivne destinacije, prirodne lepote zemljine kugle, jedinstvene kulture pojedinih naroda koji žive u najudaljenijim krajevima sveta kao što su Sibir, Afrika, Mongolija, Skandinavija.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Sedam vrsnih domaćica i uspešnih dama iz različitih krajeva Srbije spremaju najbolje specijalitete, ugošćavaju jedna drugu, razmenjuju recepte i kroz druženje i zanimljive priče upoznaju nova mesta u Srbiji.

Nacionalno odbojkaško prvenstvo Srbije tzv. Superliga Srbije kao najviši profesionalni rang odbojkaškog takmičenja u Srbiji je od 2006. godine i raspada zajedničke države Srbije i Crne Gore.

U ovoj epizodi vodimo vas na Adu Međicu.

U četiri epizode serijala "Fontana mladosti" tražimo odgovor na pitanje - kako nauka i tehnologija mogu da nam omoguće da živimo dugo i zdravo. Pojedini naučnici smatraju da će 22. vek doneti produženje ljudskog veka na preko 140 godina, ako ne i ostvarenje sna o besmrtnosti. U četiri epizode serijala "FONTANA MLADOSTI" povezaćemo genetiku i srodne nauke i aktuelno razumevanje procesa starenja sa novim tehnologijama. Ideja je da razumljivim jezikom informišemo gledaoce o nauci koja radi na tome da živimo kvalitetno i zdravo celog života. Potražićemo odgovor gde zapravo treba tražiti "FONTANU MLADOSTI"- u telomerama, matičnim ćelijama, himerama kao donatorima organa za lek, CRISPR- Cas tehnologiji…. Ili i sami možemo da produžimo svoj vek u zdravlju uvođenjem nekih od "biohacking" metoda.

Koncert održan u Centru Sava nazvan je Od Banata prema Sremu, po stihu iz pesme A ti se nećeš vratiti koju su, za potrebe serije Vratiće se rode, napisali i izveli Bajaga i Saša Lošić, a potom tamburašku obradu snimio Zvonko Bogdan. Zvonka je tradicionalno pratio Tamburaški orkestar RTV Vojvodine, kao i sedmočlana, kako on voli da kaže, banda sa severa Bačke. Pored pesme po kojoj je nazvan koncert, uživalo se i uz Danas nije moja nedelja, Nema lepše devojke i druge njegove pesme.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Emisija iz kulture koja se osvrće na živote i stvaralaštvo umetnika različitog kalibra.

Ovu veliku, karakterno različito obojenu porodicu predvodi Veliki Štrumpf koji zna da napravi razne čarobne napitke i baca čini. Društvo mu prave Štrumpfeta i svima poznati i omiljeni Mrgud, Kefalo, Gruber, Luftika i ostali. Štrumpfovi žive uglavnom mirnim, idiličnim životom. Ovu sreću kvari jedino zli čarobnjak Gargamel sa svojim pomoćnikom, mačkom Azraelom.

"Avanture Heti Feder" adaptacija je istoimenog romana poznate spisateljice za decu, Džeklin Vilson. Smeštena u viktorijansko doba, u centru zbivanja se nalazi devojčica Heti koja je ostavljena kao beba u domu za nezbrinutu decu. Nakon kratkotrajnog perioda provedenog u hraniteljskoj porodici, Heti je primorana da se vrati u bolnicu kako bi nastavila školovanje i pripremila se za budući posao služavke, kao i sve ostale devojčice u domu. Međutim, Heti je posebna - ona uprkos brojnim preprekama, ne odustaje od pronalaska svoje majke i borbe za sopstvenu slobodu. Uz svoje prijatelje, ona se suočava sa nedaćama života, iz epizode u epizodu pokazujući svoju hrabrost i domišljatost. Očekujte bezvremenu i neodoljivu priču koja uspešno oživljava epohu i uvlači nas u viktorijansku englesku i sve njene raznolikosti. Iskrena dečja prijateljstva, težak život siročića, smešne i tragične trenutke gledamo kroz oči dečaka i devojčica koji u svemu što im se suprotstavlja ipak uspevaju da pronađu razlog za igru i zabavu!

Da li želje treba da budu ostvarene po svaku cenu? Nakon što roditelji odbiju da mu kupe skupe igračke koje želi, Zokiju se naizgled nasmeši sreća i on nailazi na novčanik pun novca koji je neko izgubio. Da li će Zoki uraditi ispravnu stvar i vratiti novčanik ili će ispuniti svoju želju i kupiti igračke? Pratimo našeg junaka u ozbiljnoj dilemi tokom ove poučne ali i dalje komične i zabavne epizode!

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez? Šta je to što može da doprinese sprečavanju bolesti ili bržem oporavku? Koja su nova naučna saznanja o biljnim lekovima, tradicionalnoj medicini, aktivnom pristupu zdravlju, samolečenju? Dobro je znati odgovore na ova pitanja i zato se to istražuje u emisiji.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Pratite zabavnu emisiju koja donosi mnoge aktuelne informacije i interesantne teme i koja će nam predstaviti mnoge značajne ličnosti iz zemlje i inostranstva, sve to uz divnu muziku sjajnih muzičara i pevača.

Informativna emisija koja se bavi vojno - bezbednosnim temama. Saznajte novosti iz vojske i gledajte zanimljive priče o životu i radu pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, naoružanju i vojnoj opremi, vojnoj istoriji, međunarodnoj vojnoj saradnji odbrambenoj industriji, zanimljivostima, naučnim istraživanjima iz sfere odbrane i "drugim snagama odbrane" - žandarmeriji i drugim specijalnim jedinicama policije.

Emisija "Nas je 10 odsto" ima cilj da promoviše osobe sa invaliditetom, koje su tu, svuda oko nas. To su naši rođaci, komšije, kolege, prijatelji, koji imaju iste želje, radosti, strahove... U pravoj armiji od oko 800 hiljada ljudi koji imaju neki od oblika invaliditeta nalaze se priznati stručnjaci, naučni radnici, umetnici, vrhunski sportisti.

Tim predvođen Zoranom Živkovićem, autorom, urednikom i idejnim tvorcem emisije, vodiće gledaoce kroz svet nauke, obrazovanja i najrazličitijih ideja na originalan način.

Televizijski serijal kreiran od strane ekološke redakcije, donosi nam razgovore sa vrhunskim stručnjacima iz oblasti očuvanja životne sredine i ekologije. Ova emisija pruža priliku da naučimo važne stvari o odnosu čoveka i prirode, o neophodnosti podizanja ekološke svesti kod ljudi, kao i o potrebi za boljim uslovima života i očuvanjem planete.

Vertikalna šuma, najpoznatija "zelena" zgrada na svetu, ne prestaje da intrigira svojim inovativnim ekološkim rešenjima. Postala je ikona grada Milana i predstavlja model održivosti jer je na fasadama dve zgrade ugrađeno 20000 biljaka i 800 stabala. Franćeska Česa Bjanki, projekt direktor arhitekte Stefana Boeria, objašnjava gde se još grade ovakve zgrade u svetu. BAM, biblioteka drveća u Milanu, mesto je susreta i velikih događaja o kojima nam priča Frančeska Kolombo, umetnička direktorka. U ovoj specifičnoj botaničkoj bašti koja ima 500 stabala, 135000 biljaka, cele godine organizuju se koncerti, radionice i književne večeri. Međunarodnu Kompaniju "Okra" predstaviće nam Martin Knaut, jedan od Okrinih partnera, koji će nas povesti u kratki obilazak grada Utrehta i parkova kod istočne pruge i kanala. Karsten Roding, tehnički direktor građevinske zadruge Šarlotenburger objasniće nam kako graditi stambene jedinice u urbanoj sredini po principu održive gradnje, a da pri tome ne uzimate mnogo od prirode.

Pogledajte kako su začini oblikovali svet i zašto su i danas glavni sastojak u pripremi jela, koji im daje aromu i ukus.

Dugo iščekivana igrana serija SABLJA, koja je privukla pažnju ne samo u regionu gde je promovisana, već i u inostranstvu gde je i nagrađivana konačno je pred gledaocima. Snimljena u produkciji Radio televizije Srbije i kuće This and That, serija od osam epizoda o događajima iz naša skorije istorije, koncentrisana je oko atentata na premijera Srbije Zorana Đindjića. Jedan od kreatora serije i reditelj Goran Stanković i glumica koja tumači glavni ženski lik Milica Gojković našli su se u ''Krupnom planu'' Velike iluzije. Životi poznatih ličnosti, često liče na film – koji može biti i satira i drama i triler i tragedija, a može biti i romantična priča. U ovoj epizodi donosimo zanimljive teme od "Priče o Trampu" do nove adaptacije kultne "Emanuele". Novi domaći film "Prva klasa, pun gas", predstavljamo iz ugla Đorđa Bajića. U "Premotavanju" slavimo 90 rođendan jedne od najvećih filmskih ikona 20. veka - Sofije Loren. U "Kontraplanu" sa Kristofom Onoreom rediteljem filma o svojevrsnoj posveti legendarnom glumcu Marčelu Mastrojaniju, povodom veka od njegovog rođenja, a u kojoj učestvuju njegova ćerka Kjara i Katrin Denev.

Divlji zapad. Triniti je jedan od najbržih revolveraša svoje generacije i putuje spavajući na ležaju kojeg vuče njegov konj. Zbog brzine, dobio je nadimak "desna ruka đavola". Stiže u jedan mali gradić i tamo sreće svog krupnijeg brata, Bambina, "leva ruka đavola", koji se u gradu predstavlja kao lokalni šerif kako bi sakrio činjenicu da je pravi šerif u međuvremenu upucan i da tamo čeka svoje saradnike kako bi ukrao nežigosane konje. U blizini vlada sukob između sebičnog gradonačelnika Harimana, bogatog vlasnika stoke, i miroljubivih mormona koji su se naselili na plodnoj dolini. Hariman unajmljuje razbojnike koji redovno uznemiravaju i terorišu mormone kako bi ih oterali sa zemlje koju Hariman želi da prisvoji za sebe i svoje konje. Triniti se umeša u sukob i zaljubi u jednu devojku. Uspeva da nagovori nevoljnog Bambina da mu pomogne da odbrani bespomoćne mormone kojima religija zabranjuje nasilje. Triniti, Bambino i njegova dva saradnika kreću da podučavaju mormone. Kada Harimanovi razbojnici ponovno stignu u dolinu, mormoni krenu u ogromnu tuču s njima, uz pomoć i podršku Trinitija i Bambina. Na kraju, Bambino i njegova dva saradnika odlaze prema Kaliforniji. Triniti želi da ostane sa devojkom, ali kada sazna kakav ga život očekuje u mormonskom društvu, beži zajedno sa Bambinom.

Leto 1943. godine. Vesti stižu munjevitom brzinom – Saveznici su okupirali Siciliju i rat se širi na sever. U malom primorskom mestu život teče normalno. Stanovnici nisu iskusili bombardovanja i jedino što im smeta jesu avioni u niskom letu. Karlo se vratio iz Švajcarske, izbegao je služenje vojske i živi bezbrižno sa prijateljima. Kada upozna Robertu čiji je muž poginuo u ratu, započinju strasnu vezu. Roberta je mnogo starija, ima ćerku i njena majka se protivi vezi. Ljubav ima svoja pravila, ali rat im se opasno približava.

Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma je ustanovljen kao sećanje na 9. novembar 1938. kada je u Nemačkoj, pod vlašću Adolfa Hitlera, započelo sistematsko proganjanje i ubijanje Jevreja. Nasilje koje se tada dogodilo smatra se početkom holokausta, u kojem je, u nacističkim koncentracionim logorima, ubijeno šest miliona ljudi.

Divlji zapad. Triniti je jedan od najbržih revolveraša svoje generacije i putuje spavajući na ležaju kojeg vuče njegov konj. Zbog brzine, dobio je nadimak "desna ruka đavola". Stiže u jedan mali gradić i tamo sreće svog krupnijeg brata, Bambina, "leva ruka đavola", koji se u gradu predstavlja kao lokalni šerif kako bi sakrio činjenicu da je pravi šerif u međuvremenu upucan i da tamo čeka svoje saradnike kako bi ukrao nežigosane konje. U blizini vlada sukob između sebičnog gradonačelnika Harimana, bogatog vlasnika stoke, i miroljubivih mormona koji su se naselili na plodnoj dolini. Hariman unajmljuje razbojnike koji redovno uznemiravaju i terorišu mormone kako bi ih oterali sa zemlje koju Hariman želi da prisvoji za sebe i svoje konje. Triniti se umeša u sukob i zaljubi u jednu devojku. Uspeva da nagovori nevoljnog Bambina da mu pomogne da odbrani bespomoćne mormone kojima religija zabranjuje nasilje. Triniti, Bambino i njegova dva saradnika kreću da podučavaju mormone. Kada Harimanovi razbojnici ponovno stignu u dolinu, mormoni krenu u ogromnu tuču s njima, uz pomoć i podršku Trinitija i Bambina. Na kraju, Bambino i njegova dva saradnika odlaze prema Kaliforniji. Triniti želi da ostane sa devojkom, ali kada sazna kakav ga život očekuje u mormonskom društvu, beži zajedno sa Bambinom.

Adaptacija popularnog romana Kejlaba Kara "Alijenista", bavi se najmračnijom stranom 19. veka u Njujorku - od zlostavljača, serijskih ubica dece, siromaštvom i posrnulim moralom. Ova uzbudljiva priča iako je fikcija inspirisana je civilizacijskim preokretom sa razvojem tehnologije i industrijske revolucije, kada veliki gradovi u Evropi i Americi bivaju pretvoreni u mračna i maglovita mesta. Njujork se ništa nije razlikovao od ostatka sveta. Serija počinje ubistvom dečaka čije je beživotno iskasapljeno telo pronađeno na njujorškom mostu. Doktor Krajsler dobija poziv od Teodora Ruzvelta, budućeg američkog predsednika, da reši jezivo ubistvo. Krajsler uz pomoć prijatelja Džona Mura i prve i jedine žene koja je zaposlena u policiji Sare Hauard, pokušava da shvati um osobe koja je sposobna da ubija dečake. Policija je ubeđena da je ovo ubistvo samo jezivi čin bolesnog pojedinca, ali ispostaviće se da se slična situacija dogodila sa blizancima Zvig nekoliko godina ranije i da postoji čovek sa srebrnim osmehom koji decu odvodi u mrak. Pored detektivske priče, radnja se fokusira i na trio Krajsler, Mur i Hauard kao i na njihov međusobni odnos i njihove sudbine.

Povod za razgovor sa glumicom Senom Đorović je uloga Sare u novoj postavci Sterijine Pokondirene tikve u Narodnom pozorištu. Sena Đorović je stalna članica Narodnog pozorišta u Beogradu od 2003. godine. U matičnom i u drugim beogradskim pozorištima ostvarila je niz važnih uloga u predstavama: Mileva Ajnštajn, Uobraženi bolesnik, Tri sestre, Velika drama, Važno je zvati se Ernest, Marija Stjuart, Narodna drama, Očevi i oci, Sanjari, Porša Koklan, Evropa... Igrala je u filmskim i televizijskim projektima: Šejtanov ratnik, Žena sa slomljenim nosem, Folk, Golgeter, Tajne vinove loze... Dobitnica je nagrada: Vitomir Bogić, Petar Banićević, Zlatno zrno, Zoranov brk, Ardalion, tri godišnje Pohvale Narodnog pozorišta... U razgovoru o glumi Sene Đorović učestvuje i kritičarka dr Ana Tasić.

U novembru, TV Teatar prikazuje ciklus predstava nastalim po italijanskim dramskim delima, a povodom premijere "Sumraka bogova". Drugi snimak koji će gledoaci moći da vide u novembru je predstava Filumena Marturano, prema drami Eduarda de Filipa, a u režiji Branka Pleše. Ova napolitanska komedija sa naglašenom socijalnom pozadinom, u Ateljeu 212 premijerno izvedena 1993.godine, ostaće upamćena po ulogama koje su ostvarili Svetlana Bojković, kao Filumena Marturano, i Dragan Nikolić, kao Domeniko Sorijano.

Hajnc fon Herman je više od 60 godina vodeće ime i nezaobilazan član najboljih Big bendova na starom kontinentu. Kompozitor, aranžer, multiinstrumentalista i pravi poznavalac Big bend muzike, gospodin Herman je ne samo solista ispred orkestra, već i konstantna edukacija i izazov za sve muzičare koji sa njim dele muzički podijum. Odabir njegovih originalnih kompozicija, ali i dobro poznatih naslova, u izuzetnim aranžmanima, posebna su muzička poslastica ovog koncerta, koji je održan u godini u kojoj Big bend RTS slavi veliki jubilej, 70 godina postojanja.

Divlji zapad. Triniti je jedan od najbržih revolveraša svoje generacije i putuje spavajući na ležaju kojeg vuče njegov konj. Zbog brzine, dobio je nadimak "desna ruka đavola". Stiže u jedan mali gradić i tamo sreće svog krupnijeg brata, Bambina, "leva ruka đavola", koji se u gradu predstavlja kao lokalni šerif kako bi sakrio činjenicu da je pravi šerif u međuvremenu upucan i da tamo čeka svoje saradnike kako bi ukrao nežigosane konje. U blizini vlada sukob između sebičnog gradonačelnika Harimana, bogatog vlasnika stoke, i miroljubivih mormona koji su se naselili na plodnoj dolini. Hariman unajmljuje razbojnike koji redovno uznemiravaju i terorišu mormone kako bi ih oterali sa zemlje koju Hariman želi da prisvoji za sebe i svoje konje. Triniti se umeša u sukob i zaljubi u jednu devojku. Uspeva da nagovori nevoljnog Bambina da mu pomogne da odbrani bespomoćne mormone kojima religija zabranjuje nasilje. Triniti, Bambino i njegova dva saradnika kreću da podučavaju mormone. Kada Harimanovi razbojnici ponovno stignu u dolinu, mormoni krenu u ogromnu tuču s njima, uz pomoć i podršku Trinitija i Bambina. Na kraju, Bambino i njegova dva saradnika odlaze prema Kaliforniji. Triniti želi da ostane sa devojkom, ali kada sazna kakav ga život očekuje u mormonskom društvu, beži zajedno sa Bambinom.

Divlji zapad. Triniti je jedan od najbržih revolveraša svoje generacije i putuje spavajući na ležaju kojeg vuče njegov konj. Zbog brzine, dobio je nadimak "desna ruka đavola". Stiže u jedan mali gradić i tamo sreće svog krupnijeg brata, Bambina, "leva ruka đavola", koji se u gradu predstavlja kao lokalni šerif kako bi sakrio činjenicu da je pravi šerif u međuvremenu upucan i da tamo čeka svoje saradnike kako bi ukrao nežigosane konje. U blizini vlada sukob između sebičnog gradonačelnika Harimana, bogatog vlasnika stoke, i miroljubivih mormona koji su se naselili na plodnoj dolini. Hariman unajmljuje razbojnike koji redovno uznemiravaju i terorišu mormone kako bi ih oterali sa zemlje koju Hariman želi da prisvoji za sebe i svoje konje. Triniti se umeša u sukob i zaljubi u jednu devojku. Uspeva da nagovori nevoljnog Bambina da mu pomogne da odbrani bespomoćne mormone kojima religija zabranjuje nasilje. Triniti, Bambino i njegova dva saradnika kreću da podučavaju mormone. Kada Harimanovi razbojnici ponovno stignu u dolinu, mormoni krenu u ogromnu tuču s njima, uz pomoć i podršku Trinitija i Bambina. Na kraju, Bambino i njegova dva saradnika odlaze prema Kaliforniji. Triniti želi da ostane sa devojkom, ali kada sazna kakav ga život očekuje u mormonskom društvu, beži zajedno sa Bambinom.

Serijal ''Zlatna ploča'' podseća na velike hitove poznatih pevača narodne muzike kojima obiluje naša arhiva. Odabrani snimci iz popularnih emisija i novogodišnjih programa vratiće vas u zlatno vreme televizije, ali i komponovane narodne muzike.

Domaći i strani izvođači poželeće nam dobro jutro uz svoje najveće hitove.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Na Radio-televiziji Srbije od jeseni gledamo kviz za decu! I to ne bilo koji kviz, već "NTC kviz", nastao prema sistemu učenja osnivača Mense Jugoslavije - dr Ranka Rajovića. "Nikola Tesla Centar" (skrećeno NTC) je Odsek Mense za darovitu decu. Začetnik NTC sistema učenja, dr Rajko Rajović, osnivač je Mense Jugoslavije, član Borda direktora svetske Mense i predsednik Komiteta svetske Mense za darovitu decu. "NTC kviz" je jedinstven po tome što ne predstavlja test znanja i informisanosti, već kviz misaonih veština, pa će ispred malih ekrana moći da se ravnopravno nadmeću deca i roditelji. Za dobijanje poena u igrama biće neophodna pažnja, koncentracija, asocijativno mišljenje, povezivanje znanja, ali i - timski rad.

Mnogo se govori o tome kako su današnja deca drugačija, da ne cene prave vrednosti i da ih skoro ništa ne zanima... Da li je baš tako, proverićemo kroz razgovor sa onima koji o tome najviše znaju, a to su upravo - deca! I deca, kao i odrasli, imaju stres kada se nađu pred kamerama i reflektorima. Zato su u "Važnim stvarima" kamere sakrivene, a mlade i pametne mušterije prepuštene su frizeru Borku, koji sa njima razgovara u svom malom frizerskom salonu, dok im pravi frizuru koji su sami poželeli. Borko svojim mušterijama ne postavlja teška pitanja, već ih pušta da sami kažu šta su za njih "važne stvari". Iz brojnih razgovora otkrićete jedan predivni šareni univerzum - u njemu žive deca koja se ozbiljno bave sportom i govore o svojim uspesima i neuspesima; u tom univerzumu živi devojčica koja nema pigment i zato mora da se krije od Sunca, ali je srećna jer ima prijatelje i dve mace koje se stalno svađaju. Upoznaćete devojčicu koja ume da komunicira sa svojim papagajem, dečaka koji piše knjigu kojom želi da spreči ekološku katastrofu, decu koja žive u ne uvek srećnim porodicama, ali i decu koja su poreklom sa dva kontinenta. Otkrićete mnogo veselih i tužnih dečijih priča koje će vas uveriti da današnja deca prolaze kroz neke nove dileme, ali da ih i dalje raduju male stvari... kao što je, recimo - sladoled!

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

Sportske igre mladih najveća su manifestacija za decu i omladinu na ovim prostorima, čiji je osnovni cilj promocija zdravog načina života i prijateljstva. Pod sloganom "Živimo život bez droge, jer droga uzima život", osnovcima u Srbiji omogućavamo potpuno besplatno učestvovanje u takmičenjima, u deset sportskih disciplina i najuspešniji pojedinci i ekipe putuju na besplatno mini letovanje kao učesnici VELIKOG MEĐUNARODNOG FINALA Igara u Splitu. Mladima godinama omogućavamo potpuno besplatno učestvovanje u takmičenjima u deset sportskih disciplina, (mali fudbal, odbojka na pesku, ulični basket, rukomet, odbojka, igra između dve vatre, stoni tenis, tenis, atletika i šah).

Zabavno-informativni program posvećen informacionim tehnologijama, koji donosi najnovije vesti sa IT tržišta i prati aktuelne IT događaje.

Ljubav je najjača pokretačka sila koja ne poznaje ni prostore, ni granice. Otud i stihovi kojima vreme samo daje sadržaj, što dokazuju vanvremenski stihovi koji su se kasnije susreli sa notama. Iz najveće tuge nastaju najlepši stihovi, natopljeni bolom i nostalgijom, neretko su istinite crtice iz života samih pesnika. Aleksa Šantić je nesrećno voleo Anku, Zorku i Eminu, Đura Jakšić je zauvek u srcu nosio lepu, crnokosu krčmaricu Milu, čak i nakon ženidbe, Branko Radičević je svoju zaljubljenost u kćerku Vuka Stefanovića Karadžića krio ne sluteći da i ona oseća naklonost prema njemu. Iz tih ljubavi rodili su se stihovi koji su još više uzdigli iskrene emocije, da bi ih na sam pijedestal kasnije postavili poznati kompozitori muzički ih oblikujući. I dok ova tri pesnika i njihove stihove dobro poznajemo, za Velimira Rajića je malo ko čuo, a verovatno ne postoji osoba kojoj je nepoznata starogradska pesma "Na dan njenog venčanja". Upravo te stihove napisao je potomak čuvenog Tanaska Rajića i to u jednome dahu po povratku sa venčanja svoje jedine ljubavi, Kosare Bobić, kasnije Elezović, kome je prisustvovao kao pozvani gost. Da i srećne ljubavi mogu biti ovekovečene perom dokazuje nam Vasko Popa koji je jednu od najpoznatijih pesama napisao dok su se njegovi pogledi samo susretali sa pogledima Haše, kasnije njegove životne saputnice. I ovi stihovi imaju svoju muzičku obradu.

Religijska emisija "Verski mozaik Srbije" bavi se različitim religijama i njihovim delovanjem na području Srbije. Saznajte više o dešavanjima unutar prisutnih konfesionalnih zajednica i izazovima sa kojima se susreću njihovi vernici.

Emisija prati muzičke događaje i ličnosti koje neguju izvorno muzičko stvaralaštvo. Ona okuplja istraživače, melografe, etnologe, etnomuzikologe i izvođače.

Emisija o tradiciji i običajima Roma o njihovim kulturnim dostignućima, književnosti, pozorištu i drugim umetničkim oblastima.

Romanipen je romska reč koja se prevodi kao "romstvo", a označava sveobuhvatnu filozofiju života Roma. Narod koji ima svoju indijsku predistoriju, kao i hiljadugodišnju dokumentovanu istoriju obeleženu egzodusom, borbom za opstanak, stradanjima, posebno u kriznim razdobljima svetske istorije, uspeo je ne samo da preživi nego i da ostavi svetu značajnu kulturnu baštinu o kojoj se još uvek malo zna i govori. Rubrika za manjine pokreće ovaj program kao prvi produkcijski poduhvat RTS - a koji govori o životu i kulturi Roma i koji kreiraju novinari koji i sami pripadaju romskom etnosu.

U tri epizode o svojoj porodici, o ocu, poznatom arhitekti, Rajku Tatiću i svom profesionalnom radu govori prof. Dr. Darko Tatić, jedan od naših najpoznatijih radio reditelja i dobitnik najvećeg broja međunarodnih priznanja za radio režiju. U prvoj epizodi gledaoci će, kroz priču o detinjstvu prof. Tatića moći da izbliza upoznaju sve ono što je predstavljalo vrednosti građanske klase u Srbiji koja je svoj prosperitet gradila na plodovima solunske pobede.

Nametnut trend o važnosti fizičkog izgleda, a posebno među tinejdžerima probudio je u nama potrebu da se bavimo temom koju smo nazvali Vizuelni profil mladih. U trci da imaju najbolje fotografije na društvenim mrežama, da budu prihvaćeni u društvu koje je nametnulo nerealne trendove savršenstva, naši mladi često lutaju po pitanju sopstvenog ukusa i stila, ali i na tom putu vrlo često gube samopouzdanje. Koji su danas ideali lepote najprihvaćeniji od strane omladine, kako reaguju suočeni sa visokim kriterijumima društva i da li fizički izgled utiče na njihov status u školi ili na fakultetu? Šta mladi misle, da li je fizički izgled ulazna karta za prvi red? Nova garderoba, savršeno lice i ten, luksuzan život, putovanja, sve se to posredstvom društvenih mreža plasira kao idealan život o kojoj svaka mlada osoba nesvesno počinje da sanja. A kada se suoči realno sa virtuelnim, vrlo lako nastaju problemi sa samopouzdanjem adolescenata. "Dete u tvom samookruženju, dok ga čuvaš i štitiš, naravno da ti utičeš. Ali već polaskom u školu sve se menja. Uticaj sredine je ogroman i treba da bude. E, tu se sad svašta dešava i to je borba roditelja da što više, nekih pravih vrednosti usadi u glavu svog deteta i da se uporno i stalno bavi time. To je ono što je zadatak roditelja", rekla je glumica Nela Mihailović. Suočeni sa svime što ih okružuje, mladi su pred velikim izazovom da se izbore za sebe i da prebrode sve pubertetske krize izazvane nezadovoljstvom svog vizuelnog profila. Jer negativna slika sopstvenog tela i lica može dovesti do poremećaja u ishrani, depresije i anksioznosti, pa je izgradnja pozitivne slike o sebi važan zaštitni faktor. U tome im mogu najviše pomoći roditelji, stručnjaci, ali i celo njihovo okruženje.

Nova priča serijala "Glasovi iz prošlosti - priče o legatima" vodi nas u Požarevac, u galeriju Milene Pavlović Barili, jedan od naših najuspešnijih legata. Istražujemo najpre sa kakvim se sve problemima Milenina majka Danica Pavlović suočavala pokušavajući da državi ostavi umetničko nasleđe slikarke koja je obeležila našu modernu umetnost. Galerija je posle niza peripetija konačno zaživela 1962. godine kada ju je otvorio Miodrag B. Protić, a Danica Pavlović otkrila memorijalnu ploču sa natpisom: Milenin dom - njenom talentu, vrednoći, mladosti. Mama. Šta sve danas čuva Milenin dom? Kako se odvijao životni i umetnički put najmlađe i najtalentovanije učenice čuvene Bete Vukanović? One koja je već sa 17 godina stekla pravo na položaj nastavnika i koja će se prvi put kao slikar predstaviti u Londonu, u galeriji Blumsberi, kada je imala 22 godine? Zbog čega se čitavog života osećala "sama kao veliki kompas", kako piše u jednoj pesmi? Milena Pavlović Barili je senzibilitet formirala u ukrštaju dva sveta. Onom majke Danice, iz Požarevca, poreklom iz porodice Karađorđevića, školovane u Pragu i Minhenu i oca iz moćne italijanske porodice, potomaka Karla Goldonija. O tome je govorio i veliki poznavalac umetnosti Miodrag B. Protić: "Milenini roditelji imaju u njenom formiranju ogroman značaj. Njen život teče u rasponu između oca i majke, Požarevca i Rima. Geografski i sadržajno veliki, taj raspon je njihovim odvojenim životom još povećan, što je jedan od razloga složenosti njene biografije. Reč je o dva sveta koja su se na mahove spajala i dopunjavala, a na mahove sukobljavala. Kada je bila u jednom osećala je nostalgiju za drugim. I ta tragedija za dete bila je srećna okolnost za umetnika.'' U vreme kada su se u Jugoslaviji žene tek u naznakama borile za mesto u društvu, Milena je već tokom treće i četvrte decenije 20. veka u Evropi izgradila važno umetničko ime. A u pozno leto 1939. neposredno pred početak Drugog svetskog rata, sama je stigla i do Amerike gde će ostvariti izuzetno uspešnu karijeru.

Karakačanska i Pirotska pramenka, dve su autohtone rase ovaca koje smo davno zaboravili. Zanimljivo je poreklo karakačanske, to su ovce koje su išle sa nomadima Balkana, Karakačanima. Danas nema nomada pa je i ovo malo Karakačanske pramenke. Pirotska je nastala na Staroj planini, u okolini Pirota i Dimitrovgrada. Obe ove stare rase nastale su u oskudnim uslovima, veoma su otporne i predstavljaju pravi genetski resurs naše zemlje. One jesu izgubile trku sa "plemenitim" rasama, odnosno onima koje daju više mleka i mesa, ali tim produktivnijim rasama potrebno je mnogo više pružiti nego ovim našim, zaboravljenim, koje na oskudnim pašnjacima i slabim travama daju izuzetno mleko i meso. Treba ih se setiti, jer im preti nestajanje: u Srbiji danas živi 300 karakačanskih i oko 350 pirotskih pramenki.

Razumevanje interakcije ljudi i divljeg sveta veoma je važno za upravljanje problemima biodiverziteta planete Zemlje. U novom izdanju magazina Edu global predstavićemo multi-disciplinarni projekat koji je okupio naučnike iz raznih oblasti. Vodimo vas u moderan Milano, ali ovoga puta naš fokus nije bio na modnoj industriji već na modernom, urbanom dizajnu i arhitekturi koji su najveći atributi jedne milanske četvrti. Saznaćete kako klimatske promene utiču na krizu vode koja zahteva hitna rešenja, a jedno od njih moglo bi da bude i desalinizacija morske vode. Veliki talas poplava izazvao je katastrofalne posledice na Tajlandu i u Bangladešu. Na sreću, imamo i lepih vesti, rodio se mali pudu, vrsta šumske gazele. Ovo mladunče je opomena i podsećanje na zadatak koji treba da obavimo kako bi sačuvali ovu i još mnogo drugih ugroženih vrsta. Za kraj vas vodimo na izložbu Odrastanje, tek da se setimo kako to nekada beše i da se bistrije zagledamo ka budućnosti onih koji tek sada stasavaju u mlade ljude.

Ko je zaista poznavao Vladetu Jerotića? U listu "Politika" naišla sam na delove dnevnika oca akademika prof. dr Vladete Jerotića, neuropsihijatra, koje je priredila prof. dr Irena Arsić, koja je sa svojom porodicom na čelu zaostavštine jednog od najumnijih ljudi naše sredine. U tom netaknutom ambijentu, u kome je sve onako kako je bilo dok je doktor Jerotić tu živeo, saznajem detalje života stvaranja, bolesti i kraja jednog od najumnijih ljudi kod nas. Čujem ono što nisam znala, iako sam ga dobro poznavala. Saznajem deo njegove intime i upoznajem ljude koji su mu bili najbliži. Moju pažnju privlači neverovatna sistematičnost u svemu što je radio i mera sa kojom je sve to sam sređivao i u svom stanu postavio. Retko ko je poznavao Vladetu Jerotića. On je savetovao, govorio, usmeravao i pokazivao izlaze iz duševnih teskoba. U razgovoru sa ljudima sa kojima je bio najbliži, pokušavam i sada da ga bolje upoznam.

Sagovornici u četvrtoj i poslednjoj epizodi serije govore o piscima, umetnicima, profesorima univerziteta i drugima koji su se suočili za zahtevom novih vlasti da svoje redove očiste od kolaboracionista i svih onih, koji su se po njima ogrešili o srpsku nacionalnu čast. Svaka presuda Suda časti, pa makar ona bila minimalna, kao posledicu je imala i oduzimanje imovine, što je zahvatilo ne tako mali broj intelektualaca i umetnika u Beogradu 1945. Neki od umetnika su bili primorani, da na neko vreme promene sredinu, odnosno da se presele u druge, manje gradove u Jugolsaviji. Studenti i profesori su se takođe suočili sa pitanjem posleratnog priznavanja diploma i ispita stečenih tokom okupacije s obzirom na to da je Beogradski univerzitet bio zatvoren. U četvrtoj epizodi govori se i o sportu, obnovi sportskih aktivnost i takmičenja ali po uzoru na sovjetsku, progresivnu ideju sporta, za razliku od sokolskih udruženja pre rata čije telesno vaspitanje nije bilo zasnovano na naučnim osnovama. Već tada, odmah posle rata, dolazi do pojave huliganizma na stadionima. U četvrtoj epizodi takođe će biti reči o tajnim grupama omladinaca koje su, doduše kratko vreme, pokušavali da se određenim ilegalnim akcijama suprotstave novim vlastima.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Reportaža sa manifestacije koja okuplja nekadašnje sportiste koji su u karijeri ostvarivali velike uspehe. Cilj organizovanja ovog događaja je razmena iskustava, druženje i jačanje prijateljskih odnosa sportista sa Balkana.

Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo u rukometu za muškarce, je rukometno takmičenje koje je organizuje Evropska rukometna federacija (EHF) radi utvrđivanja 20 od 24 muške reprezentacije, koje se takmiče na završnom turniru Evropskog prvenstva za rukometaše .

"Zlogonje" je priča o Jovanu i Milici, desetogodišnjacima koji se upoznaju kada Milica nenadano stigne u Jovanov razred. (2018) Da ga druga deca ne bi emotivno povređivala, usamljeni Jovan je izgradio svoj svet iz mašte u koji Milica malo po malo uspeva da se probije. Ona ga poziva u avanturu oslobađanja njenog oca od nove žene, Miličine maćehe, za koju veruje da je veštica koja je začarala tatu. Jovan, zbog novootkrivenog uzbuđenja i radosti koje oseća zbog saznanja šta to znači imati pravog druga, prihvata ali ubrzo saznaje da prepreke koje se javljaju u realnim avanturama nije tako lako preskočiti kao u onima u njegovoj mašti. A najveća prepreka od svih za Jovana je upravo on sam. Jovan će morati da prihvati sebe takvog kakav jeste i zdušno se baci u najveću avanturu od svih - život. Kada to učini pred njim se otvara ceo jedan novi svet, u kome će zajedno sa Milicom otkriti istinsku prirodu veštice i na potpuno neočekivan ali i zreo način savladati njenu pretnju. I postati pravi heroj.

Prvo novembarsko izdanje emisije "Volim klasiku" posvećeno je večitoj inspiraciji pijanista – opusu pesnika klavira – Frederika Šopena. Šopenova klavirska dela izvode pijanisti Ljiljana Vukelja – profesor na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu i mladi pijanista Aljoša Keserović. Obradu Šopenovog prelida e-mol u verziji za glas i klavir predstaviće sopran Teuta Aslani uz klavirsku saradnju Vesne Radić, a manje poznata Šopenova dela – klavirski trio i sonatu za violončelo i klavir izvešće trio "Amon", Sandra Belić i Ljiljana Vukelja. O "Šopen fest-u" govori umetnička direktorka festivala Milenija Reljić, a uz redovne predloge i hit emisije koje gledaoci biraju, biće reči o koncertu violončelista Maje Bogdanović i Petra Pejčića na Bemusu.

Adaptacija popularnog romana Kejlaba Kara "Alijenista", bavi se najmračnijom stranom 19. veka u Njujorku - od zlostavljača, serijskih ubica dece, siromaštvom i posrnulim moralom. Ova uzbudljiva priča iako je fikcija inspirisana je civilizacijskim preokretom sa razvojem tehnologije i industrijske revolucije, kada veliki gradovi u Evropi i Americi bivaju pretvoreni u mračna i maglovita mesta. Njujork se ništa nije razlikovao od ostatka sveta. Serija počinje ubistvom dečaka čije je beživotno iskasapljeno telo pronađeno na njujorškom mostu. Doktor Krajsler dobija poziv od Teodora Ruzvelta, budućeg američkog predsednika, da reši jezivo ubistvo. Krajsler uz pomoć prijatelja Džona Mura i prve i jedine žene koja je zaposlena u policiji Sare Hauard, pokušava da shvati um osobe koja je sposobna da ubija dečake. Policija je ubeđena da je ovo ubistvo samo jezivi čin bolesnog pojedinca, ali ispostaviće se da se slična situacija dogodila sa blizancima Zvig nekoliko godina ranije i da postoji čovek sa srebrnim osmehom koji decu odvodi u mrak. Pored detektivske priče, radnja se fokusira i na trio Krajsler, Mur i Hauard kao i na njihov međusobni odnos i njihove sudbine.