Tri priče o ocu i sinu u tri vremenska razdoblja: kraj Drugog svetskog rata, vreme pada Berlinskog zida i nakon raspada Jugoslavije. U svakoj od priča, otac i sin će se naći u osobenim, graničnim situacijama, u kojima dolazi do preispitivanja vlastite egzistencije. Odluke koje će morati da donesu, promeniće njihove živote zauvek.

Priča o mladom sezonskom radniku labilnih moralnih kvaliteta, koji, ostavši bez posla, posle dugog lutanja i mnogih pokušaja da nađe svoje mesto u društvu i životu, bez utočišta i podrške, tragično završava život.

Priča o mladom sezonskom radniku labilnih moralnih kvaliteta, koji, ostavši bez posla, posle dugog lutanja i mnogih pokušaja da nađe svoje mesto u društvu i životu, bez utočišta i podrške, tragično završava život.

Čini se da je petnaest godina posle izlaska iz školskih klupa dovoljno vremena da se naprave nekakve životne rekapitulacije, da se vidi dokle je ko stigao. I tako se školski drugovi Bane Bumbar, njegova žena Biljka, Goca, Uške i Boca Čombe odluče da proslave dolazak iz inostranstva svoga druga Mikija Rubiroze. Planirana je luda noć u samo za njih zakupljenoj kafani uz sećanje na mladost, koja je padala u vreme šezdesetih godina. Sentimentalni sastanak starih drugara prerasta u noć neobičnih događaja, smešnih, tužnih, često apsurdnih.

Godina je 1945. u tek oslobođenom Zagrebu. U život mlade žene sa trećeg sprata secesijske kuće ulaze dvoje ljudi, oslobodilaca, za koje se rat završio, revolucija još uvek traje, a život tek započinje. To su mladi poručnik i njegova devojka. Ljubav među njima polako gasne, a rađa se nova između poručnika i mlade žene u čijem su stanu, koja će postepeno poprimati tragične dimenzije...

Godina je 1945. u tek oslobođenom Zagrebu. U život mlade žene sa trećeg sprata secesijske kuće ulaze dvoje ljudi, oslobodilaca, za koje se rat završio, revolucija još uvek traje, a život tek započinje. To su mladi poručnik i njegova devojka. Ljubav među njima polako gasne, a rađa se nova između poručnika i mlade žene u čijem su stanu, koja će postepeno poprimati tragične dimenzije...

Prijatelj Milan shvata da je jedino rešenje za Žiku da se ponovo oženi. Računajući da tu i on može da se "okoristi", raspisuju konkurs za Žikinu mladu. Odziv je neočekivano veliki.

Prijatelj Milan shvata da je jedino rešenje za Žiku da se ponovo oženi. Računajući da tu i on može da se "okoristi", raspisuju konkurs za Žikinu mladu. Odziv je neočekivano veliki.

Film obrađuje temu srpske zajednice koja je ostala na Kosovu da živi u malim izolovanim zajednicama - enklavama. Primorani na ovakav život, ograničeni da žive na skučenom prostoru, Srbi koji su ostali da žive na Kosovu i Metohiji žive svoje živote na veoma težak način. Šta se dešava kad neko premine u enklavi, a groblje se nalazi van nje, na neprijateljskoj teritoriji? U ovoj priči, uz mnogo peripetija, jedan osamdesetogodišnji starac će, ipak, biti sahranjen zahvaljujući svom unuku, desetogodišnjem dečaku koji se usudio da učini nešto nemoguće za obe zajednice na Kosovu, i srpsku i albansku: da zavoli i stekne prijatelja na suprotnoj strani.

Film obrađuje temu srpske zajednice koja je ostala na Kosovu da živi u malim izolovanim zajednicama - enklavama. Primorani na ovakav život, ograničeni da žive na skučenom prostoru, Srbi koji su ostali da žive na Kosovu i Metohiji žive svoje živote na veoma težak način. Šta se dešava kad neko premine u enklavi, a groblje se nalazi van nje, na neprijateljskoj teritoriji? U ovoj priči, uz mnogo peripetija, jedan osamdesetogodišnji starac će, ipak, biti sahranjen zahvaljujući svom unuku, desetogodišnjem dečaku koji se usudio da učini nešto nemoguće za obe zajednice na Kosovu, i srpsku i albansku: da zavoli i stekne prijatelja na suprotnoj strani.

Romantična priča o siromašnoj ciganskoj porodici, koja se bori za opstanak lutajući po periferiji Skoplja. Njihova priča oslikava sudbinu odbačenih i zaboravljenih uličnih heroja, koji se u vestima pojavljuju samo u slučaju pljačke ili ubistva. Oni sanjaju velike snove, koji se ponekad čine smešnim, ali koji daju smisao njihovim životima i šansu da pobegnu iz surove stvarnosti. U centru pažnje je čergar i sitni pevarat Taip. Kada mu majka umre, Taip uzima državni novac za sahranu, ali potom majka iznenada oživljava. Nevolje koje nastaju, omogućavaju Taipu da upozna devojku svog života, ali put do prave ljubavi nije ni malo lak….

Romantična priča o siromašnoj ciganskoj porodici, koja se bori za opstanak lutajući po periferiji Skoplja. Njihova priča oslikava sudbinu odbačenih i zaboravljenih uličnih heroja, koji se u vestima pojavljuju samo u slučaju pljačke ili ubistva. Oni sanjaju velike snove, koji se ponekad čine smešnim, ali koji daju smisao njihovim životima i šansu da pobegnu iz surove stvarnosti. U centru pažnje je čergar i sitni pevarat Taip. Kada mu majka umre, Taip uzima državni novac za sahranu, ali potom majka iznenada oživljava. Nevolje koje nastaju, omogućavaju Taipu da upozna devojku svog života, ali put do prave ljubavi nije ni malo lak….

Tri priče o ocu i sinu u tri vremenska razdoblja: kraj Drugog svetskog rata, vreme pada Berlinskog zida i nakon raspada Jugoslavije. U svakoj od priča, otac i sin će se naći u osobenim, graničnim situacijama, u kojima dolazi do preispitivanja vlastite egzistencije. Odluke koje će morati da donesu, promeniće njihove živote zauvek.

Najnesrećniji umiru dva puta. Prvi put kad ostanu napušteni i sami. Priča o starom čoveku i njegovoj usamljenosti. Samo malo ljudskosti i topline bilo je dovoljno da ovaj čovek svoju starost doživi kao najlepši period u životu.

Najnesrećniji umiru dva puta. Prvi put kad ostanu napušteni i sami. Priča o starom čoveku i njegovoj usamljenosti. Samo malo ljudskosti i topline bilo je dovoljno da ovaj čovek svoju starost doživi kao najlepši period u životu.

Radnja filma smeštena je u 1914. godinu, u srpsko selo na obali Save, prirodnu granicu sa moćnim Austrougarskim carstvom. Stanovništvo u selu podeljeno je na dve radikalno suprotstavljene strane. Na jednoj strani su telesno sposobni seljani, potencijalni vojni regruti, a na drugoj, invalidi, veterani iz prethodna dva balkanska rata. Među tim grupama vlada velika netrpeljivost. Ubrzo počinje Prvi svetski rat i zdravi deo populacije je mobilizovan. Invalidi koji su ostali u selu pokušavaju iskoristiti žene i sestre vojnika. Te vesti dopiru do srpskih vojnika u rovovima nekoliko dana pre očekivanog neprijateljskog napada. Kako bi sprečila pobunu, srpska komanda odlučuje da pošalje invalide na front i tako reši "neugodnosti". Zasnovani na istinitoj priči, ti neobični događaji predstavljaju pozadinu nesretnog ljubavnog trougla između mladog ratnog invalida, lokalnog policajca i njegove žene, koji se okončava kao u staroj grčkoj tragediji.

Radnja filma smeštena je u 1914. godinu, u srpsko selo na obali Save, prirodnu granicu sa moćnim Austrougarskim carstvom. Stanovništvo u selu podeljeno je na dve radikalno suprotstavljene strane. Na jednoj strani su telesno sposobni seljani, potencijalni vojni regruti, a na drugoj, invalidi, veterani iz prethodna dva balkanska rata. Među tim grupama vlada velika netrpeljivost. Ubrzo počinje Prvi svetski rat i zdravi deo populacije je mobilizovan. Invalidi koji su ostali u selu pokušavaju iskoristiti žene i sestre vojnika. Te vesti dopiru do srpskih vojnika u rovovima nekoliko dana pre očekivanog neprijateljskog napada. Kako bi sprečila pobunu, srpska komanda odlučuje da pošalje invalide na front i tako reši "neugodnosti". Zasnovani na istinitoj priči, ti neobični događaji predstavljaju pozadinu nesretnog ljubavnog trougla između mladog ratnog invalida, lokalnog policajca i njegove žene, koji se okončava kao u staroj grčkoj tragediji.

Mlada žena, učiteljica, ide u udaljeno selo gde je dobila prvi posao posle šest godina čekanja. Srećna i puna nade želi da njen život konačno počne... Drugi glavni lik je sličan njoj. Vraća se iz rata u kojem, u stvari, nije ni učestvovao jer je već prvog dana ranjen i proveo je u bolnici osam meseci. Njegov prvi posao je posao taksiste na pustoj železničkoj stanici na kojoj nema mnogo putnika, ali nudi mir koji mu je potreban da prevaziđe svoje traume i koji budi nadu da će mu se konačno dogoditi nešto lepo. Ali, surova vremena prete da unište snove učiteljici i taksisti. Sreću čoveka koji je mlad kao i oni, ali on ima potpuno drugačije ciljeve u životu...

Hodočasnik, zaražen nepoznatom bolešću, sticajem okolnosti uđe u zemlju. Premeštan sa mesta na mesto, umire, a zaraza se širi. U trenutku kad odgovorni shvate da se radi o bolesti koja se smatrala iskorenjenom, već je kasno. Epidemija velikih boginja (Variole vere) počinje harati, dovodeći u iskušenje i pojedince i društvo. Zaraženi su izolovani i prepušteni logici strašne bolesti na koju su svi već zaboravili, smatrajući je dalekom prošlošću...

Mlada žena, učiteljica, ide u udaljeno selo gde je dobila prvi posao posle šest godina čekanja. Srećna i puna nade želi da njen život konačno počne... Drugi glavni lik je sličan njoj. Vraća se iz rata u kojem, u stvari, nije ni učestvovao jer je već prvog dana ranjen i proveo je u bolnici osam meseci. Njegov prvi posao je posao taksiste na pustoj železničkoj stanici na kojoj nema mnogo putnika, ali nudi mir koji mu je potreban da prevaziđe svoje traume i koji budi nadu da će mu se konačno dogoditi nešto lepo. Ali, surova vremena prete da unište snove učiteljici i taksisti. Sreću čoveka koji je mlad kao i oni, ali on ima potpuno drugačije ciljeve u životu...

Beograd je pod bombama. Proleće 1999. godine. Odeljenje psihijatrije je smešteno u atomsko sklonište u kome je nestalo struje. Pod svetlošću sveća i sa zvucima detonacija u daljini, zatičemo kao pacijenta bez dijagnoze, Borisa, mladog montažera koji je čudom preživeo bombardovanje zgrade RTS-a. Na televiziji je radio u informativnom programu, montirajući priloge o protokolu predsednika, partijskim kongresima, rečju režimsku propagandu. Njegov cimer je stari Čika Nebojša, bivši komunistički islednik koji, opterećen stotinama likvidacija koja je obavio za Titov režim, sada u nekoj vrsti religioznog ludila, zamišlja sebe kao mladog junaka starog crno-belog filma "Čudotvorni mač". Načelnica psihijatrije, doktorka Vanja, radi Roršahov test sa Borisom pokušavajući da mu postavi dijagnozu. Boris koji je opsednut filmovima, svojim kinotečkim iskustvom i umetnošću koju je studirao, u Roršahovim mrljama vidi film o plaćenim ubicama i prostitutkama. On pred zbunjenom doktorkom od mrlja mastila "montira" delimično smešnu, a delimično zastrašujuću priču o moralnom stanju ljudskih bića koja naseljavaju Zemlju istine, slobode i ljubavi….

Hodočasnik, zaražen nepoznatom bolešću, sticajem okolnosti uđe u zemlju. Premeštan sa mesta na mesto, umire, a zaraza se širi. U trenutku kad odgovorni shvate da se radi o bolesti koja se smatrala iskorenjenom, već je kasno. Epidemija velikih boginja (Variole vere) počinje harati, dovodeći u iskušenje i pojedince i društvo. Zaraženi su izolovani i prepušteni logici strašne bolesti na koju su svi već zaboravili, smatrajući je dalekom prošlošću...

Radnja filma se odvija u malom rudarskom mestu Srbije i vremenski obuhvata predratni, ratni i posleratni period... To je priča o tragičnom životnom putu nepismene žene sa sela, o njenom životu sa tri čoveka koja je volela. Njen životni put, rastrzan između stvarnosti i sna, život trpljenja, samoće, razočarenja, nadanja i ljubavi prerasta u neuništivost i simbol pobede čoveka.

Beograd je pod bombama. Proleće 1999. godine. Odeljenje psihijatrije je smešteno u atomsko sklonište u kome je nestalo struje. Pod svetlošću sveća i sa zvucima detonacija u daljini, zatičemo kao pacijenta bez dijagnoze, Borisa, mladog montažera koji je čudom preživeo bombardovanje zgrade RTS-a. Na televiziji je radio u informativnom programu, montirajući priloge o protokolu predsednika, partijskim kongresima, rečju režimsku propagandu. Njegov cimer je stari Čika Nebojša, bivši komunistički islednik koji, opterećen stotinama likvidacija koja je obavio za Titov režim, sada u nekoj vrsti religioznog ludila, zamišlja sebe kao mladog junaka starog crno-belog filma "Čudotvorni mač". Načelnica psihijatrije, doktorka Vanja, radi Roršahov test sa Borisom pokušavajući da mu postavi dijagnozu. Boris koji je opsednut filmovima, svojim kinotečkim iskustvom i umetnošću koju je studirao, u Roršahovim mrljama vidi film o plaćenim ubicama i prostitutkama. On pred zbunjenom doktorkom od mrlja mastila "montira" delimično smešnu, a delimično zastrašujuću priču o moralnom stanju ljudskih bića koja naseljavaju Zemlju istine, slobode i ljubavi….

Radoš dolazi iz provincije u Beograd da se upiše na odsek za kompoziciju Muzičke akademije. Pun je ideja i želi da stvara muziku za "čovečanstvo". Lepa koleginica ga opseda, a on se bezuspešno udvara drugoj. Stanuje u sobici u potkrovlju i u čestoj besparici stanarinu gazdarici plaća u naturi. U početku oduševljen, polako se razočarava sredinom i odnosom profesora prema muzici. Javno iskazuje svoje mišljenje da je muzika koja se forsira na Akademiji za mrtvace. On želi pravu, novu, veliku muziku i malo ljubavi. Iznenadna poseta dede iz provincije budi njegovu apolitičnu svest. I pošto borba na fakultetu ne pokazuje rezultate, razočaran, Radoš se vraća kući. Otac ga primorava na povratak, u borbu.

Radnja filma se odvija u malom rudarskom mestu Srbije i vremenski obuhvata predratni, ratni i posleratni period... To je priča o tragičnom životnom putu nepismene žene sa sela, o njenom životu sa tri čoveka koja je volela. Njen životni put, rastrzan između stvarnosti i sna, život trpljenja, samoće, razočarenja, nadanja i ljubavi prerasta u neuništivost i simbol pobede čoveka.

Najnesrećniji umiru dva puta. Prvi put kad ostanu napušteni i sami. Priča o starom čoveku i njegovoj usamljenosti. Samo malo ljudskosti i topline bilo je dovoljno da ovaj čovek svoju starost doživi kao najlepši period u životu.

Radoš dolazi iz provincije u Beograd da se upiše na odsek za kompoziciju Muzičke akademije. Pun je ideja i želi da stvara muziku za "čovečanstvo". Lepa koleginica ga opseda, a on se bezuspešno udvara drugoj. Stanuje u sobici u potkrovlju i u čestoj besparici stanarinu gazdarici plaća u naturi. U početku oduševljen, polako se razočarava sredinom i odnosom profesora prema muzici. Javno iskazuje svoje mišljenje da je muzika koja se forsira na Akademiji za mrtvace. On želi pravu, novu, veliku muziku i malo ljubavi. Iznenadna poseta dede iz provincije budi njegovu apolitičnu svest. I pošto borba na fakultetu ne pokazuje rezultate, razočaran, Radoš se vraća kući. Otac ga primorava na povratak, u borbu.

Radnja filma smeštena je u 1914. godinu, u srpsko selo na obali Save, prirodnu granicu sa moćnim Austrougarskim carstvom. Stanovništvo u selu podeljeno je na dve radikalno suprotstavljene strane. Na jednoj strani su telesno sposobni seljani, potencijalni vojni regruti, a na drugoj, invalidi, veterani iz prethodna dva balkanska rata. Među tim grupama vlada velika netrpeljivost. Ubrzo počinje Prvi svetski rat i zdravi deo populacije je mobilizovan. Invalidi koji su ostali u selu pokušavaju iskoristiti žene i sestre vojnika. Te vesti dopiru do srpskih vojnika u rovovima nekoliko dana pre očekivanog neprijateljskog napada. Kako bi sprečila pobunu, srpska komanda odlučuje da pošalje invalide na front i tako reši "neugodnosti". Zasnovani na istinitoj priči, ti neobični događaji predstavljaju pozadinu nesretnog ljubavnog trougla između mladog ratnog invalida, lokalnog policajca i njegove žene, koji se okončava kao u staroj grčkoj tragediji.

Najnesrećniji umiru dva puta. Prvi put kad ostanu napušteni i sami. Priča o starom čoveku i njegovoj usamljenosti. Samo malo ljudskosti i topline bilo je dovoljno da ovaj čovek svoju starost doživi kao najlepši period u životu.

Mlada žena, učiteljica, ide u udaljeno selo gde je dobila prvi posao posle šest godina čekanja. Srećna i puna nade želi da njen život konačno počne... Drugi glavni lik je sličan njoj. Vraća se iz rata u kojem, u stvari, nije ni učestvovao jer je već prvog dana ranjen i proveo je u bolnici osam meseci. Njegov prvi posao je posao taksiste na pustoj železničkoj stanici na kojoj nema mnogo putnika, ali nudi mir koji mu je potreban da prevaziđe svoje traume i koji budi nadu da će mu se konačno dogoditi nešto lepo. Ali, surova vremena prete da unište snove učiteljici i taksisti. Sreću čoveka koji je mlad kao i oni, ali on ima potpuno drugačije ciljeve u životu...

Radnja filma smeštena je u 1914. godinu, u srpsko selo na obali Save, prirodnu granicu sa moćnim Austrougarskim carstvom. Stanovništvo u selu podeljeno je na dve radikalno suprotstavljene strane. Na jednoj strani su telesno sposobni seljani, potencijalni vojni regruti, a na drugoj, invalidi, veterani iz prethodna dva balkanska rata. Među tim grupama vlada velika netrpeljivost. Ubrzo počinje Prvi svetski rat i zdravi deo populacije je mobilizovan. Invalidi koji su ostali u selu pokušavaju iskoristiti žene i sestre vojnika. Te vesti dopiru do srpskih vojnika u rovovima nekoliko dana pre očekivanog neprijateljskog napada. Kako bi sprečila pobunu, srpska komanda odlučuje da pošalje invalide na front i tako reši "neugodnosti". Zasnovani na istinitoj priči, ti neobični događaji predstavljaju pozadinu nesretnog ljubavnog trougla između mladog ratnog invalida, lokalnog policajca i njegove žene, koji se okončava kao u staroj grčkoj tragediji.

Hodočasnik, zaražen nepoznatom bolešću, sticajem okolnosti uđe u zemlju. Premeštan sa mesta na mesto, umire, a zaraza se širi. U trenutku kad odgovorni shvate da se radi o bolesti koja se smatrala iskorenjenom, već je kasno. Epidemija velikih boginja (Variole vere) počinje harati, dovodeći u iskušenje i pojedince i društvo. Zaraženi su izolovani i prepušteni logici strašne bolesti na koju su svi već zaboravili, smatrajući je dalekom prošlošću...

Beograd je pod bombama. Proleće 1999. godine. Odeljenje psihijatrije je smešteno u atomsko sklonište u kome je nestalo struje. Pod svetlošću sveća i sa zvucima detonacija u daljini, zatičemo kao pacijenta bez dijagnoze, Borisa, mladog montažera koji je čudom preživeo bombardovanje zgrade RTS-a. Na televiziji je radio u informativnom programu, montirajući priloge o protokolu predsednika, partijskim kongresima, rečju režimsku propagandu. Njegov cimer je stari Čika Nebojša, bivši komunistički islednik koji, opterećen stotinama likvidacija koja je obavio za Titov režim, sada u nekoj vrsti religioznog ludila, zamišlja sebe kao mladog junaka starog crno-belog filma "Čudotvorni mač". Načelnica psihijatrije, doktorka Vanja, radi Roršahov test sa Borisom pokušavajući da mu postavi dijagnozu. Boris koji je opsednut filmovima, svojim kinotečkim iskustvom i umetnošću koju je studirao, u Roršahovim mrljama vidi film o plaćenim ubicama i prostitutkama. On pred zbunjenom doktorkom od mrlja mastila "montira" delimično smešnu, a delimično zastrašujuću priču o moralnom stanju ljudskih bića koja naseljavaju Zemlju istine, slobode i ljubavi….

Mlada žena, učiteljica, ide u udaljeno selo gde je dobila prvi posao posle šest godina čekanja. Srećna i puna nade želi da njen život konačno počne... Drugi glavni lik je sličan njoj. Vraća se iz rata u kojem, u stvari, nije ni učestvovao jer je već prvog dana ranjen i proveo je u bolnici osam meseci. Njegov prvi posao je posao taksiste na pustoj železničkoj stanici na kojoj nema mnogo putnika, ali nudi mir koji mu je potreban da prevaziđe svoje traume i koji budi nadu da će mu se konačno dogoditi nešto lepo. Ali, surova vremena prete da unište snove učiteljici i taksisti. Sreću čoveka koji je mlad kao i oni, ali on ima potpuno drugačije ciljeve u životu...

Radnja filma se odvija u malom rudarskom mestu Srbije i vremenski obuhvata predratni, ratni i posleratni period... To je priča o tragičnom životnom putu nepismene žene sa sela, o njenom životu sa tri čoveka koja je volela. Njen životni put, rastrzan između stvarnosti i sna, život trpljenja, samoće, razočarenja, nadanja i ljubavi prerasta u neuništivost i simbol pobede čoveka.

Hodočasnik, zaražen nepoznatom bolešću, sticajem okolnosti uđe u zemlju. Premeštan sa mesta na mesto, umire, a zaraza se širi. U trenutku kad odgovorni shvate da se radi o bolesti koja se smatrala iskorenjenom, već je kasno. Epidemija velikih boginja (Variole vere) počinje harati, dovodeći u iskušenje i pojedince i društvo. Zaraženi su izolovani i prepušteni logici strašne bolesti na koju su svi već zaboravili, smatrajući je dalekom prošlošću...

Radoš dolazi iz provincije u Beograd da se upiše na odsek za kompoziciju Muzičke akademije. Pun je ideja i želi da stvara muziku za "čovečanstvo". Lepa koleginica ga opseda, a on se bezuspešno udvara drugoj. Stanuje u sobici u potkrovlju i u čestoj besparici stanarinu gazdarici plaća u naturi. U početku oduševljen, polako se razočarava sredinom i odnosom profesora prema muzici. Javno iskazuje svoje mišljenje da je muzika koja se forsira na Akademiji za mrtvace. On želi pravu, novu, veliku muziku i malo ljubavi. Iznenadna poseta dede iz provincije budi njegovu apolitičnu svest. I pošto borba na fakultetu ne pokazuje rezultate, razočaran, Radoš se vraća kući. Otac ga primorava na povratak, u borbu.

Nakon što Mara rodi Ivana, odmotava se klupko neočekivanih i zastrašujućih događaja. Ivanov otac Rok, oženjeni biznismen koga Mara opsesivno voli, je nestao. Kad Mara sazna da je Rok optužen za finansijsku prevaru, nju prebiju batinaši Rokove supruge. Mara i Rok uspeju da se sastanu, ali Mara se nađe u nemogućoj situaciji da bira između ljubavnika i deteta.

1993. šestoro beogradskih glumaca pritisnuti lošom financijskom situacijom, nesvesni ozbiljnosti ratnog stanja, pristaju da otputuju u Srpsku krajinu kako bi tamo u mestu Srbobran izveli predstavu "Buba u uhu". Putuju u transporteru i ubrzo doživljavaju prvo bombardovanje. U Srbobranu ih dočekuje pukovnik Gavro od koga saznaju da će imati dve predstave: jednu za civile, a drugu na prvoj liniji fronta za vojnike. Pun komičnih i apsurdnih situacija, film kritikuje politiku i ismeva nacionalizam.

1993. šestoro beogradskih glumaca pritisnuti lošom financijskom situacijom, nesvesni ozbiljnosti ratnog stanja, pristaju da otputuju u Srpsku krajinu kako bi tamo u mestu Srbobran izveli predstavu "Buba u uhu". Putuju u transporteru i ubrzo doživljavaju prvo bombardovanje. U Srbobranu ih dočekuje pukovnik Gavro od koga saznaju da će imati dve predstave: jednu za civile, a drugu na prvoj liniji fronta za vojnike. Pun komičnih i apsurdnih situacija, film kritikuje politiku i ismeva nacionalizam.

Srpski knez Lazar 1389. godine odbija da se pokori turskom sultanu Muratu koji sa velikom vojskom nadire prema Srbiji da bi preko nje nastavio osvajanje Evrope. Iako svestan da je slabiji, bez dovoljno i dobro opremljene vojske, knez Lazar odlučuje da mu se suprotstavi. Srpski velikaši su nejedinstveni. Većina je za borbu makar i po cenu poraza, ali se neki kolebaju. Sve što je za oružje sposobno upućuje se ka polju Kosovu. Bitka na Kosovu, 1389. godine završena je bez pobednika, obe su vojske iskrvarile i posustale. Ginu i Lazar i Murat. Ali ipak, boj na Kosovu je dobijen, ne za srpsku državu koja je uskoro pala u turske ruke, već za Evropu, koju je telima svojih junaka spasila od prvog i najjačeg naleta turske najezde.

Srpski knez Lazar 1389. godine odbija da se pokori turskom sultanu Muratu koji sa velikom vojskom nadire prema Srbiji da bi preko nje nastavio osvajanje Evrope. Iako svestan da je slabiji, bez dovoljno i dobro opremljene vojske, knez Lazar odlučuje da mu se suprotstavi. Srpski velikaši su nejedinstveni. Većina je za borbu makar i po cenu poraza, ali se neki kolebaju. Sve što je za oružje sposobno upućuje se ka polju Kosovu. Bitka na Kosovu, 1389. godine završena je bez pobednika, obe su vojske iskrvarile i posustale. Ginu i Lazar i Murat. Ali ipak, boj na Kosovu je dobijen, ne za srpsku državu koja je uskoro pala u turske ruke, već za Evropu, koju je telima svojih junaka spasila od prvog i najjačeg naleta turske najezde.

Poslednji školski dani jedne generacije maturanata. Treba reći zbogom jednom delu života, rastati se sa drugovima, a tu su i neizvesnost, nade, planovi, žarke ljubavi "za ceo život", i roditelji sa svojim ambicijama, a sve bi bilo nepotpuno da nema profesora koji lagano gube svoju neprikosnovenost. Maturantsko veče je centralno mesto ozbiljno smešnih zbivanja u koja zapadaju i slavljenici i roditelji i profesori.

U gradu na Kosovu na brutalan način je prekinuta ljubav Albanke i Srbina. Reditelj iz prestonice odlazi sa video kamerom da snimi učesnike događaja, rad istražnih organa, porodice zaljubljenih. Priča teče kroz preplitanje više slojeva: zvanični televizijski snimci, lični video zapis reditelja, njegov pokušaj da od materijala napravi igrani film, ali svi učesnici igre imaju svoj stav o ovom događaju, svako ima svoje viđenje i daje svoj savet za najbolje rešenje.

Poslednji školski dani jedne generacije maturanata. Treba reći zbogom jednom delu života, rastati se sa drugovima, a tu su i neizvesnost, nade, planovi, žarke ljubavi "za ceo život", i roditelji sa svojim ambicijama, a sve bi bilo nepotpuno da nema profesora koji lagano gube svoju neprikosnovenost. Maturantsko veče je centralno mesto ozbiljno smešnih zbivanja u koja zapadaju i slavljenici i roditelji i profesori.

Sedam priča iz kraja koje povezuje lajt-motiv sedam smrtnih grehova, na komičan način tretiraju svakodnevicu Novobeograđana opsednutih svojim sitnim slabostima i vođenih strastima. Ništa ljudsko im nije strano i ne libe se da prelaze granice moralnog, budući da svaki od njih moral shvata na sebi svojstven način. Priča o sedam smrtnih grehova, ipak, nije moralizatorska, ona otkriva da i pored greha i grešaka postoji trenutak pročišćenja i iskupljenja junaka. Njihovi životi nisu u hrišćanskom smislu grešni, njihove slabosti svakako su posledica vremena u kome živimo i na trenutak odražavaju osećaj besciljnosti. Gordost, očajanje u lenjosti, zavist, gnev, srebroljublje, razvrat i neumerenost u jelu i piću, to jesu biblijski gresi ali u savremeno doba postaju skoro apsurdni u kontekstu mnogo gorih i većih civilizacijskih problema. Zato scenario neprestano poziva na smeh, ovladati svojim strahovima i problemima, nasmejati se sebi u sebi, biti autoironičan, to je način prevazilaženja sopstvene boli. Junake boli to što im tako malo a ipak dovoljno nedostaje da budu srećni. Iako naizgled nepovezani u sopstvenim grehovima, svi junaci će na kraju završiti na istom mestu: u bolnici.

U gradu na Kosovu na brutalan način je prekinuta ljubav Albanke i Srbina. Reditelj iz prestonice odlazi sa video kamerom da snimi učesnike događaja, rad istražnih organa, porodice zaljubljenih. Priča teče kroz preplitanje više slojeva: zvanični televizijski snimci, lični video zapis reditelja, njegov pokušaj da od materijala napravi igrani film, ali svi učesnici igre imaju svoj stav o ovom događaju, svako ima svoje viđenje i daje svoj savet za najbolje rešenje.

Dokumentarno igrani film donosi predivnu priču o odnosu pesnika Laze Kostića i najmlađe Lazareve ćerke Jelene - Lenke, kojoj je u čast napisao po mnogima najlepšu srpsku pesmu "Santa Maria della salute". Dok se borio da reši pretešku situaciju u kojoj se našao, Laza je na sve načini sakrivao svoju simpatiju ka Lenki. Na kraju je čak i učestvovao u naporima da joj se nađe mladoženja obraćajući se svom prijatelju Nikoli Tesli sa planom da on oženi najbogatiju i najpoželjniju srpsku udavaču tog vremena. Svu tu intrigu prekinula je Lenkina iznenadna smrt u jednom bečkom hotelu.

Sedam priča iz kraja koje povezuje lajt-motiv sedam smrtnih grehova, na komičan način tretiraju svakodnevicu Novobeograđana opsednutih svojim sitnim slabostima i vođenih strastima. Ništa ljudsko im nije strano i ne libe se da prelaze granice moralnog, budući da svaki od njih moral shvata na sebi svojstven način. Priča o sedam smrtnih grehova, ipak, nije moralizatorska, ona otkriva da i pored greha i grešaka postoji trenutak pročišćenja i iskupljenja junaka. Njihovi životi nisu u hrišćanskom smislu grešni, njihove slabosti svakako su posledica vremena u kome živimo i na trenutak odražavaju osećaj besciljnosti. Gordost, očajanje u lenjosti, zavist, gnev, srebroljublje, razvrat i neumerenost u jelu i piću, to jesu biblijski gresi ali u savremeno doba postaju skoro apsurdni u kontekstu mnogo gorih i većih civilizacijskih problema. Zato scenario neprestano poziva na smeh, ovladati svojim strahovima i problemima, nasmejati se sebi u sebi, biti autoironičan, to je način prevazilaženja sopstvene boli. Junake boli to što im tako malo a ipak dovoljno nedostaje da budu srećni. Iako naizgled nepovezani u sopstvenim grehovima, svi junaci će na kraju završiti na istom mestu: u bolnici.

Dokumentarno igrani film donosi predivnu priču o odnosu pesnika Laze Kostića i najmlađe Lazareve ćerke Jelene - Lenke, kojoj je u čast napisao po mnogima najlepšu srpsku pesmu "Santa Maria della salute". Dok se borio da reši pretešku situaciju u kojoj se našao, Laza je na sve načini sakrivao svoju simpatiju ka Lenki. Na kraju je čak i učestvovao u naporima da joj se nađe mladoženja obraćajući se svom prijatelju Nikoli Tesli sa planom da on oženi najbogatiju i najpoželjniju srpsku udavaču tog vremena. Svu tu intrigu prekinula je Lenkina iznenadna smrt u jednom bečkom hotelu.

Nakon što Mara rodi Ivana, odmotava se klupko neočekivanih i zastrašujućih događaja. Ivanov otac Rok, oženjeni biznismen koga Mara opsesivno voli, je nestao. Kad Mara sazna da je Rok optužen za finansijsku prevaru, nju prebiju batinaši Rokove supruge. Mara i Rok uspeju da se sastanu, ali Mara se nađe u nemogućoj situaciji da bira između ljubavnika i deteta.

1993. šestoro beogradskih glumaca pritisnuti lošom financijskom situacijom, nesvesni ozbiljnosti ratnog stanja, pristaju da otputuju u Srpsku krajinu kako bi tamo u mestu Srbobran izveli predstavu "Buba u uhu". Putuju u transporteru i ubrzo doživljavaju prvo bombardovanje. U Srbobranu ih dočekuje pukovnik Gavro od koga saznaju da će imati dve predstave: jednu za civile, a drugu na prvoj liniji fronta za vojnike. Pun komičnih i apsurdnih situacija, film kritikuje politiku i ismeva nacionalizam.

Srpski knez Lazar 1389. godine odbija da se pokori turskom sultanu Muratu koji sa velikom vojskom nadire prema Srbiji da bi preko nje nastavio osvajanje Evrope. Iako svestan da je slabiji, bez dovoljno i dobro opremljene vojske, knez Lazar odlučuje da mu se suprotstavi. Srpski velikaši su nejedinstveni. Većina je za borbu makar i po cenu poraza, ali se neki kolebaju. Sve što je za oružje sposobno upućuje se ka polju Kosovu. Bitka na Kosovu, 1389. godine završena je bez pobednika, obe su vojske iskrvarile i posustale. Ginu i Lazar i Murat. Ali ipak, boj na Kosovu je dobijen, ne za srpsku državu koja je uskoro pala u turske ruke, već za Evropu, koju je telima svojih junaka spasila od prvog i najjačeg naleta turske najezde.

Poslednji školski dani jedne generacije maturanata. Treba reći zbogom jednom delu života, rastati se sa drugovima, a tu su i neizvesnost, nade, planovi, žarke ljubavi "za ceo život", i roditelji sa svojim ambicijama, a sve bi bilo nepotpuno da nema profesora koji lagano gube svoju neprikosnovenost. Maturantsko veče je centralno mesto ozbiljno smešnih zbivanja u koja zapadaju i slavljenici i roditelji i profesori.

U gradu na Kosovu na brutalan način je prekinuta ljubav Albanke i Srbina. Reditelj iz prestonice odlazi sa video kamerom da snimi učesnike događaja, rad istražnih organa, porodice zaljubljenih. Priča teče kroz preplitanje više slojeva: zvanični televizijski snimci, lični video zapis reditelja, njegov pokušaj da od materijala napravi igrani film, ali svi učesnici igre imaju svoj stav o ovom događaju, svako ima svoje viđenje i daje svoj savet za najbolje rešenje.

Sedam priča iz kraja koje povezuje lajt-motiv sedam smrtnih grehova, na komičan način tretiraju svakodnevicu Novobeograđana opsednutih svojim sitnim slabostima i vođenih strastima. Ništa ljudsko im nije strano i ne libe se da prelaze granice moralnog, budući da svaki od njih moral shvata na sebi svojstven način. Priča o sedam smrtnih grehova, ipak, nije moralizatorska, ona otkriva da i pored greha i grešaka postoji trenutak pročišćenja i iskupljenja junaka. Njihovi životi nisu u hrišćanskom smislu grešni, njihove slabosti svakako su posledica vremena u kome živimo i na trenutak odražavaju osećaj besciljnosti. Gordost, očajanje u lenjosti, zavist, gnev, srebroljublje, razvrat i neumerenost u jelu i piću, to jesu biblijski gresi ali u savremeno doba postaju skoro apsurdni u kontekstu mnogo gorih i većih civilizacijskih problema. Zato scenario neprestano poziva na smeh, ovladati svojim strahovima i problemima, nasmejati se sebi u sebi, biti autoironičan, to je način prevazilaženja sopstvene boli. Junake boli to što im tako malo a ipak dovoljno nedostaje da budu srećni. Iako naizgled nepovezani u sopstvenim grehovima, svi junaci će na kraju završiti na istom mestu: u bolnici.

Dokumentarno igrani film donosi predivnu priču o odnosu pesnika Laze Kostića i najmlađe Lazareve ćerke Jelene - Lenke, kojoj je u čast napisao po mnogima najlepšu srpsku pesmu "Santa Maria della salute". Dok se borio da reši pretešku situaciju u kojoj se našao, Laza je na sve načini sakrivao svoju simpatiju ka Lenki. Na kraju je čak i učestvovao u naporima da joj se nađe mladoženja obraćajući se svom prijatelju Nikoli Tesli sa planom da on oženi najbogatiju i najpoželjniju srpsku udavaču tog vremena. Svu tu intrigu prekinula je Lenkina iznenadna smrt u jednom bečkom hotelu.

Dva mladića i jedna devojka, prolazeći kroz sve dileme svoje generacije, žive zajedno i pokušavaju da izgrade svoj svet, da nađu svoje mesto u društvu. Način njihovog života, poimanje istine i pravde, ljubavi i strasti, svakog od njih dovodi u sukob sa sredinom, sa ljudima koji žele da promene njihove odnose i da ih uklope u opšte prihvaćene moralne norme. Oni polako posustaju i tada se čitav njihov svet menja. Neko se uklapa u jednoličnu svakodnevicu, a neko će naći snage da se odupre.

Mesto razmene nemačkih zarobljenika i partizana zarobljenih od strane Nemaca je Devojački most. Sa položaja kreće kolona mladih boraca i devet zarobljenih Nemaca. Put do mosta je za mlade partizane dvostruko iskušenje: boračko, jer sa svih strana vrebaju opasnosti i etičko, jer moraju da se izlažu riziku zbog neprijatelja koji je bio krajnje nemilosrdan. Uprkos stalno prisutne dileme, zadatak je izvršen.

Dva brata, jedan Hrvat, a drugi Srbin, od iste majke, a različitih očeva, ustaše i partizana, odrastaju u surovom vremenu i još surovijem podneblju kninskog krša. Roditelji im ginu, a njihovi putevi se razilaze pre nego što upoznaju jedan drugog. Nakon mnogo godina, stariji brat, hrvatski nacionalista u emigraciji i mlađi koji odrasta u socijalističkoj Jugoslaviji, razmenjuju prvo pismo. Njih deli u krvi plaćen danak kninskog stradanja, ali ih ujedno i spaja to gorko iskustvo, patnja siročadi i činjenica da su braća. Priča, na žalost, nije izmišljena, već je surova stvarnost našeg podneblja pretočena u dirljivu priču o dvojici braće, ispričana u velikom stilu i tradiciji najboljih evropskih filmova sa nezaboravnim scenama koje gledaoce ne ostavljaju ravnodušnim. Film pomaže da se jasnije sagleda slika stradanja na Balkanu, bez da se pitamo "Ko je prvi počeo?".

Nastavak legendarnog filma o Nikoli, beogradskom zavodniku. U drugom delu, Nikola je otac tinejdžerke koji mora da se izbori s brojnim udvaračima svoje ćerke.

Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka Borko Pavić Dorijan prodao je dušu đavolu kako bi postao rok zvezda u socijalističkoj Jugoslaviji i stekao bogatstvo i slavu. Međutim, u današnjoj Srbiji, uspeh i slava više ne žive u rokenrolu. To najbolje zna Marko, vođa garažnog benda "TV moroni", nekadašnji Dorijanov obožavalac, koji ga se odrekao kada je njegov idol skrenuo u turbo folk. Anđeo i đavo počinju borbu za Markovu dušu u trenutku kada mladić poželi da njegov bend izda album, da ga zavoli devojka u koju je zaljubljen, da dobije telekaster gitaru.

Prošla je godina dana otkako je u švajcarskim Alpama u snežnoj lavini nestao Franjo. Proglašen je mrtvim, pa mu je organizovana sahrana na kojoj ga oplakuju njegove dve supruge, Lidija i Angelina, s kojima ima kćeri. Međutim, iznenada, Franjo se vraća iz mrtvih i to kao - homoseksualac! A s njim stiže i instruktor skijanja, njegov novi dečko.

U centru zbivanja je mladi berberin Sava, koji odnekud dolazi u malo vojvođansko selo i tu otvara muški salon. Uređujući seljake i zadrugare, on ih postepeno upoznaje, s njima se sprijateljuje i postaje ubrzo važna licnost koja sebi dozvoljava čak i to da se upušta u realizaciju planova oko izgradnje nove klanice. Uz taj njegov društveni život postoji i onaj privatni u kome ima dosta tragikomičnih prizora. Jer, nije mu dovoljan samo flert sa kafanskom pevačicom Milkom, već i sa dvema mladim Mađaricama, Eržikom i Marikom.

Dva mladića i jedna devojka, prolazeći kroz sve dileme svoje generacije, žive zajedno i pokušavaju da izgrade svoj svet, da nađu svoje mesto u društvu. Način njihovog života, poimanje istine i pravde, ljubavi i strasti, svakog od njih dovodi u sukob sa sredinom, sa ljudima koji žele da promene njihove odnose i da ih uklope u opšte prihvaćene moralne norme. Oni polako posustaju i tada se čitav njihov svet menja. Neko se uklapa u jednoličnu svakodnevicu, a neko će naći snage da se odupre.

Mesto razmene nemačkih zarobljenika i partizana zarobljenih od strane Nemaca je Devojački most. Sa položaja kreće kolona mladih boraca i devet zarobljenih Nemaca. Put do mosta je za mlade partizane dvostruko iskušenje: boračko, jer sa svih strana vrebaju opasnosti i etičko, jer moraju da se izlažu riziku zbog neprijatelja koji je bio krajnje nemilosrdan. Uprkos stalno prisutne dileme, zadatak je izvršen.

Dva brata, jedan Hrvat, a drugi Srbin, od iste majke, a različitih očeva, ustaše i partizana, odrastaju u surovom vremenu i još surovijem podneblju kninskog krša. Roditelji im ginu, a njihovi putevi se razilaze pre nego što upoznaju jedan drugog. Nakon mnogo godina, stariji brat, hrvatski nacionalista u emigraciji i mlađi koji odrasta u socijalističkoj Jugoslaviji, razmenjuju prvo pismo. Njih deli u krvi plaćen danak kninskog stradanja, ali ih ujedno i spaja to gorko iskustvo, patnja siročadi i činjenica da su braća. Priča, na žalost, nije izmišljena, već je surova stvarnost našeg podneblja pretočena u dirljivu priču o dvojici braće, ispričana u velikom stilu i tradiciji najboljih evropskih filmova sa nezaboravnim scenama koje gledaoce ne ostavljaju ravnodušnim. Film pomaže da se jasnije sagleda slika stradanja na Balkanu, bez da se pitamo "Ko je prvi počeo?".

Nastavak legendarnog filma o Nikoli, beogradskom zavodniku. U drugom delu, Nikola je otac tinejdžerke koji mora da se izbori s brojnim udvaračima svoje ćerke.

Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka Borko Pavić Dorijan prodao je dušu đavolu kako bi postao rok zvezda u socijalističkoj Jugoslaviji i stekao bogatstvo i slavu. Međutim, u današnjoj Srbiji, uspeh i slava više ne žive u rokenrolu. To najbolje zna Marko, vođa garažnog benda "TV moroni", nekadašnji Dorijanov obožavalac, koji ga se odrekao kada je njegov idol skrenuo u turbo folk. Anđeo i đavo počinju borbu za Markovu dušu u trenutku kada mladić poželi da njegov bend izda album, da ga zavoli devojka u koju je zaljubljen, da dobije telekaster gitaru.

Prošla je godina dana otkako je u švajcarskim Alpama u snežnoj lavini nestao Franjo. Proglašen je mrtvim, pa mu je organizovana sahrana na kojoj ga oplakuju njegove dve supruge, Lidija i Angelina, s kojima ima kćeri. Međutim, iznenada, Franjo se vraća iz mrtvih i to kao - homoseksualac! A s njim stiže i instruktor skijanja, njegov novi dečko.

U centru zbivanja je mladi berberin Sava, koji odnekud dolazi u malo vojvođansko selo i tu otvara muški salon. Uređujući seljake i zadrugare, on ih postepeno upoznaje, s njima se sprijateljuje i postaje ubrzo važna licnost koja sebi dozvoljava čak i to da se upušta u realizaciju planova oko izgradnje nove klanice. Uz taj njegov društveni život postoji i onaj privatni u kome ima dosta tragikomičnih prizora. Jer, nije mu dovoljan samo flert sa kafanskom pevačicom Milkom, već i sa dvema mladim Mađaricama, Eržikom i Marikom.

Sedam žena, sedam gubitnica. Nezaposlene, bez krova nad glavom, bez porodice, bez uzvraćene ljubavi. U kontaktu i sudaru sa svetom, uglavnom svetom muškaraca, one gube, ali uvek se ponovo vraćaju u borbu. Grupa se osipa. Neke bivaju pobeđene životom, a neke same sobom. Preostale guraju dalje, same protiv svih.

Čovek se budi posle dva meseca iz kome. Totalna amnezija. Ne seća se ničega što ima veze sa njegovim dotadašnjim životom. Saznaje da je imao ženu. I sina. Ubijeni su kada je on ranjen. Pukovnik, koji tvrdi da mu je najbolji prijatelj, otkriva mu njegov prošli identitet. On je major Vojno bezbednosne agencije. U njegov život se ubrzo upliće i inspektor koji tvrdi da poseduje informacije o smrti njegove porodice. Major izlazi iz bolnice. Pokušava da se vrati u normalan život. Suočava se sa prazninom i beznađem. Jedina šansa da ponovo dođe do sopstvenog identiteta jeste da se upusti u igru koju mu nudi inspektor. Zato pristaje. U međuvremenu sreće Teodoru, nekadašnju ljubavnicu, koje se ne seća, ali ona u njemu prepoznaje novog čoveka.

Gandi je kriminalac, odmalena predodređen za negativca. Upoznaje Lelu, zagonetnu devojku, u koju se zaljubljuje. Istog dana kada Gandi ubije kriminalca koga zovu srpski Eskobar dva narkofila i neradnika, Dejan i Baki, daju čitulju pravom Eskobaru. Policija započinje istragu. Nije im jasno ko je, do đavola, ta nova devojka u njegovom društvu, osoba o kojoj nemaju nikakvih podataka. Gandijevi pajtaši takođe počinju da sumnjaju u Lelu, jer je jasno da ih je neko odao, s obzirom na to da niko od njih nije dao čitulju. I oni pokreću istragu za svoj račun. Ko je dao čitulju i ko je uopšte Lela? Situacija se komplikuje i obrće u neverovatnom smeru.

Seoski momak, kovač jakih mišića i mekog srca, sve ima, ali sreće nema. Kroz njegovu kuću prolaze mnoge žene, ali se zadrže tek toliko da rode još koje dete, a onda beže iz života u koji su nakratko zalutale. Tu su smerna i bolešljiva seoska udavača, belosvetska igračica trbušnog plesa, veterinarka iskusna u štrojenju bikova i, konačno, estradna zvezda. Kovač se iskreno zaljubljuje u ovu pevačicu krupnih očiju i tanka struka, a ona sanja mnogo para u dekolteu, svoju ploču i naslovne stranice u novinama.

Bogoljub Jakšić zvani Knedla, vešt prevarant i lopov, beži iz zatvora i stiže u poznati i ugledni institut doktora Štrukla u Melem Banji. Doktor Štrukl je specijalista za mršavljanje i debljanje i njegove usluge traže mnoge važne ličnosti, pogotovo što je specijalizaciju završio u kantonalnoj bolnici u Švajcarskoj.

Ono sto se dogodilo Beloj Seki, slično je mnogim pričama o mladim i lepim kafanskim pevačicama. Našla se u ambijentu punom alkohola, umornih, čežnjivih šofera, muzike i setne pesme. Jednu od pijanki prekida krik, ubistvo čoveka i odlazak drugog na robiju. Okružena mržnjom, Bela Seka je prinuđena da napusti to mesto, luta i najzad se skrašava u Kladovu, u kafani nadomak gradilišta brane Đerdap. U tu dotad praznu kafanu "Brodarac" svraćaju radnici sa gradilišta i proslavljaju spasavanje brane pred talasima nadošlog Dunava. Pored Seke, tu je i pevačica Luna. U Belu Seku se zaljubljuje mladi elektrotehničar Ratko. On zaustavlja njenu tačku svlačenja i tu se rađa ljubav. Zatim slede venčanje, početak zajedničkog života, ali i njihove drame.

Oslobođenje... Ljudi, izašli iz rata, bore se za obnovu zemlje. Mladić, Dalmatinac, kome su Italijani ubili oca, školuje se u Srbiji kod rođaka. Svesrdno radi kao aktivista misleći da koristi višim ciljevima. Da bi se potpuno stavio u službu revolucije, uključuje se u redove OZNE, ali kasnije, razočaran zbog karijerizma pojedinaca, napušta posao. Zabunom, gine od seoske milicije.

Sedam žena, sedam gubitnica. Nezaposlene, bez krova nad glavom, bez porodice, bez uzvraćene ljubavi. U kontaktu i sudaru sa svetom, uglavnom svetom muškaraca, one gube, ali uvek se ponovo vraćaju u borbu. Grupa se osipa. Neke bivaju pobeđene životom, a neke same sobom. Preostale guraju dalje, same protiv svih.

Čovek se budi posle dva meseca iz kome. Totalna amnezija. Ne seća se ničega što ima veze sa njegovim dotadašnjim životom. Saznaje da je imao ženu. I sina. Ubijeni su kada je on ranjen. Pukovnik, koji tvrdi da mu je najbolji prijatelj, otkriva mu njegov prošli identitet. On je major Vojno bezbednosne agencije. U njegov život se ubrzo upliće i inspektor koji tvrdi da poseduje informacije o smrti njegove porodice. Major izlazi iz bolnice. Pokušava da se vrati u normalan život. Suočava se sa prazninom i beznađem. Jedina šansa da ponovo dođe do sopstvenog identiteta jeste da se upusti u igru koju mu nudi inspektor. Zato pristaje. U međuvremenu sreće Teodoru, nekadašnju ljubavnicu, koje se ne seća, ali ona u njemu prepoznaje novog čoveka.

Gandi je kriminalac, odmalena predodređen za negativca. Upoznaje Lelu, zagonetnu devojku, u koju se zaljubljuje. Istog dana kada Gandi ubije kriminalca koga zovu srpski Eskobar dva narkofila i neradnika, Dejan i Baki, daju čitulju pravom Eskobaru. Policija započinje istragu. Nije im jasno ko je, do đavola, ta nova devojka u njegovom društvu, osoba o kojoj nemaju nikakvih podataka. Gandijevi pajtaši takođe počinju da sumnjaju u Lelu, jer je jasno da ih je neko odao, s obzirom na to da niko od njih nije dao čitulju. I oni pokreću istragu za svoj račun. Ko je dao čitulju i ko je uopšte Lela? Situacija se komplikuje i obrće u neverovatnom smeru.

Seoski momak, kovač jakih mišića i mekog srca, sve ima, ali sreće nema. Kroz njegovu kuću prolaze mnoge žene, ali se zadrže tek toliko da rode još koje dete, a onda beže iz života u koji su nakratko zalutale. Tu su smerna i bolešljiva seoska udavača, belosvetska igračica trbušnog plesa, veterinarka iskusna u štrojenju bikova i, konačno, estradna zvezda. Kovač se iskreno zaljubljuje u ovu pevačicu krupnih očiju i tanka struka, a ona sanja mnogo para u dekolteu, svoju ploču i naslovne stranice u novinama.

Bogoljub Jakšić zvani Knedla, vešt prevarant i lopov, beži iz zatvora i stiže u poznati i ugledni institut doktora Štrukla u Melem Banji. Doktor Štrukl je specijalista za mršavljanje i debljanje i njegove usluge traže mnoge važne ličnosti, pogotovo što je specijalizaciju završio u kantonalnoj bolnici u Švajcarskoj.

Ono sto se dogodilo Beloj Seki, slično je mnogim pričama o mladim i lepim kafanskim pevačicama. Našla se u ambijentu punom alkohola, umornih, čežnjivih šofera, muzike i setne pesme. Jednu od pijanki prekida krik, ubistvo čoveka i odlazak drugog na robiju. Okružena mržnjom, Bela Seka je prinuđena da napusti to mesto, luta i najzad se skrašava u Kladovu, u kafani nadomak gradilišta brane Đerdap. U tu dotad praznu kafanu "Brodarac" svraćaju radnici sa gradilišta i proslavljaju spasavanje brane pred talasima nadošlog Dunava. Pored Seke, tu je i pevačica Luna. U Belu Seku se zaljubljuje mladi elektrotehničar Ratko. On zaustavlja njenu tačku svlačenja i tu se rađa ljubav. Zatim slede venčanje, početak zajedničkog života, ali i njihove drame.

Oslobođenje... Ljudi, izašli iz rata, bore se za obnovu zemlje. Mladić, Dalmatinac, kome su Italijani ubili oca, školuje se u Srbiji kod rođaka. Svesrdno radi kao aktivista misleći da koristi višim ciljevima. Da bi se potpuno stavio u službu revolucije, uključuje se u redove OZNE, ali kasnije, razočaran zbog karijerizma pojedinaca, napušta posao. Zabunom, gine od seoske milicije.