Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Emisija iz kulture koja se osvrće na živote i stvaralaštvo umetnika različitog kalibra.

Emisija iz kulture koja se osvrće na živote i stvaralaštvo umetnika različitog kalibra.

9. epizoda TV serije "Nebojša Čelik" o adolescentskom strahu od autoriteta. Šta je to autoritet? Kako se postaje autoritet? Da li je autoritet onaj koga se treba plašiti? Sve ove dileme pokrenuće Nebojšu na razmišljanje, naravno u tome će mu pomoći i Košava. Da li je urednik autoritet za Nebojšu? Koliko je sve to ozbiljno, a koliko može da bude i komično objasniće nam Master Blastersi u songu na tekst Vladislave Vojnović kroz muziku Dušana Bezuhe kao i Tasa sa pričom iz svog iskustva. Specijalni gost je pukovnica vojske Srbije Mirjana Milenković, koja objašnjava šta je hijerarhija, a šta autoritet u vojci. I na kraju stari prijatelj serije psiholog prof. dr Ivan Jerković.

9. epizoda TV serije "Nebojša Čelik" o adolescentskom strahu od autoriteta. Šta je to autoritet? Kako se postaje autoritet? Da li je autoritet onaj koga se treba plašiti? Sve ove dileme pokrenuće Nebojšu na razmišljanje, naravno u tome će mu pomoći i Košava. Da li je urednik autoritet za Nebojšu? Koliko je sve to ozbiljno, a koliko može da bude i komično objasniće nam Master Blastersi u songu na tekst Vladislave Vojnović kroz muziku Dušana Bezuhe kao i Tasa sa pričom iz svog iskustva. Specijalni gost je pukovnica vojske Srbije Mirjana Milenković, koja objašnjava šta je hijerarhija, a šta autoritet u vojci. I na kraju stari prijatelj serije psiholog prof. dr Ivan Jerković.

"Avanture Heti Feder" adaptacija je istoimenog romana poznate spisateljice za decu, Džeklin Vilson. Smeštena u viktorijansko doba, u centru zbivanja se nalazi devojčica Heti koja je ostavljena kao beba u domu za nezbrinutu decu. Nakon kratkotrajnog perioda provedenog u hraniteljskoj porodici, Heti je primorana da se vrati u bolnicu kako bi nastavila školovanje i pripremila se za budući posao služavke, kao i sve ostale devojčice u domu. Međutim, Heti je posebna - ona uprkos brojnim preprekama, ne odustaje od pronalaska svoje majke i borbe za sopstvenu slobodu. Uz svoje prijatelje, ona se suočava sa nedaćama života, iz epizode u epizodu pokazujući svoju hrabrost i domišljatost. Očekujte bezvremenu i neodoljivu priču koja uspešno oživljava epohu i uvlači nas u viktorijansku englesku i sve njene raznolikosti. Iskrena dečja prijateljstva, težak život siročića, smešne i tragične trenutke gledamo kroz oči dečaka i devojčica koji u svemu što im se suprotstavlja ipak uspevaju da pronađu razlog za igru i zabavu!

"Avanture Heti Feder" adaptacija je istoimenog romana poznate spisateljice za decu, Džeklin Vilson. Smeštena u viktorijansko doba, u centru zbivanja se nalazi devojčica Heti koja je ostavljena kao beba u domu za nezbrinutu decu. Nakon kratkotrajnog perioda provedenog u hraniteljskoj porodici, Heti je primorana da se vrati u bolnicu kako bi nastavila školovanje i pripremila se za budući posao služavke, kao i sve ostale devojčice u domu. Međutim, Heti je posebna - ona uprkos brojnim preprekama, ne odustaje od pronalaska svoje majke i borbe za sopstvenu slobodu. Uz svoje prijatelje, ona se suočava sa nedaćama života, iz epizode u epizodu pokazujući svoju hrabrost i domišljatost. Očekujte bezvremenu i neodoljivu priču koja uspešno oživljava epohu i uvlači nas u viktorijansku englesku i sve njene raznolikosti. Iskrena dečja prijateljstva, težak život siročića, smešne i tragične trenutke gledamo kroz oči dečaka i devojčica koji u svemu što im se suprotstavlja ipak uspevaju da pronađu razlog za igru i zabavu!

Da li ste čuli šta ima novo? "Plava ptica" leti ponovo! Da se podsete i veliki i mali, za početak idu novi specijali!Gde živi šišteća bubašvaba? U kakvom se mleku kupala Kleopatra? Šta su toreadori, a šta je baget? U kojoj se zemlji jede suvlaki, a u kojoj se čaj pije četiri sata? Odgovore na ova i još mnoga zanimljiva pitanja, pronađite u našem prvom specijalu devete sezone, u kome se podsećamo zemalja u koje su Osman i Borka putovali u proteklim sezonama.

Da li ste čuli šta ima novo? "Plava ptica" leti ponovo! Da se podsete i veliki i mali, za početak idu novi specijali!Gde živi šišteća bubašvaba? U kakvom se mleku kupala Kleopatra? Šta su toreadori, a šta je baget? U kojoj se zemlji jede suvlaki, a u kojoj se čaj pije četiri sata? Odgovore na ova i još mnoga zanimljiva pitanja, pronađite u našem prvom specijalu devete sezone, u kome se podsećamo zemalja u koje su Osman i Borka putovali u proteklim sezonama.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez? Šta je to što može da doprinese sprečavanju bolesti ili bržem oporavku? Koja su nova naučna saznanja o biljnim lekovima, tradicionalnoj medicini, aktivnom pristupu zdravlju, samolečenju? Dobro je znati odgovore na ova pitanja i zato se to istražuje u emisiji.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez? Šta je to što može da doprinese sprečavanju bolesti ili bržem oporavku? Koja su nova naučna saznanja o biljnim lekovima, tradicionalnoj medicini, aktivnom pristupu zdravlju, samolečenju? Dobro je znati odgovore na ova pitanja i zato se to istražuje u emisiji.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

U Domu narodne skupštine u Beogradu održana je dvodnevna manifestaciju "Jedinstvo i snaga - Srbija". Uz visoke državne zvaničnike, ova manifestacija okupila je i više od 250 predstavnike organizacija i udruženja Srba van matične države. Bila je to prilika da se razmene iskustava, ali istaknu potrebe i zahtevi naših građana u dijaspori, koji mogu da im olakšaju povratak i ulaganje u matičnu zemlju. Razgovaralo se i o potrebi očuvanja nacionalnog, kulturnog i verskog identiteta naših ljudi u rasejanju kao i njihovoj ulozi u jačanju međunarodnog ugleda Republike Srbije.

U Domu narodne skupštine u Beogradu održana je dvodnevna manifestaciju "Jedinstvo i snaga - Srbija". Uz visoke državne zvaničnike, ova manifestacija okupila je i više od 250 predstavnike organizacija i udruženja Srba van matične države. Bila je to prilika da se razmene iskustava, ali istaknu potrebe i zahtevi naših građana u dijaspori, koji mogu da im olakšaju povratak i ulaganje u matičnu zemlju. Razgovaralo se i o potrebi očuvanja nacionalnog, kulturnog i verskog identiteta naših ljudi u rasejanju kao i njihovoj ulozi u jačanju međunarodnog ugleda Republike Srbije.

Informativna emisija koja se bavi vojno - bezbednosnim temama. Saznajte novosti iz vojske i gledajte zanimljive priče o životu i radu pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, naoružanju i vojnoj opremi, vojnoj istoriji, međunarodnoj vojnoj saradnji odbrambenoj industriji, zanimljivostima, naučnim istraživanjima iz sfere odbrane i "drugim snagama odbrane" - žandarmeriji i drugim specijalnim jedinicama policije.

Emisija "Nas je 10 odsto" ima cilj da promoviše osobe sa invaliditetom, koje su tu, svuda oko nas. To su naši rođaci, komšije, kolege, prijatelji, koji imaju iste želje, radosti, strahove... U pravoj armiji od oko 800 hiljada ljudi koji imaju neki od oblika invaliditeta nalaze se priznati stručnjaci, naučni radnici, umetnici, vrhunski sportisti.

Emisija "Nas je 10 odsto" ima cilj da promoviše osobe sa invaliditetom, koje su tu, svuda oko nas. To su naši rođaci, komšije, kolege, prijatelji, koji imaju iste želje, radosti, strahove... U pravoj armiji od oko 800 hiljada ljudi koji imaju neki od oblika invaliditeta nalaze se priznati stručnjaci, naučni radnici, umetnici, vrhunski sportisti.

Tim predvođen Zoranom Živkovićem, autorom, urednikom i idejnim tvorcem emisije, vodiće gledaoce kroz svet nauke, obrazovanja i najrazličitijih ideja na originalan način.

Tim predvođen Zoranom Živkovićem, autorom, urednikom i idejnim tvorcem emisije, vodiće gledaoce kroz svet nauke, obrazovanja i najrazličitijih ideja na originalan način.

Beograd sa svojom okolinom "krije" mnogobrojne prirodne lepote na samo par kilometara udaljenosti od gradske vreve. O beogradskim oazama govore naši poznati i nepoznati sugrađani, kao i oni koji sticajem okolnosti borave u Beogradu. U ovoj epizodi videćete koliko je adrenalinski zanimljiv tandem skok koji je slikan na Aerodromu Lisičji jarak.

Beograd sa svojom okolinom "krije" mnogobrojne prirodne lepote na samo par kilometara udaljenosti od gradske vreve. O beogradskim oazama govore naši poznati i nepoznati sugrađani, kao i oni koji sticajem okolnosti borave u Beogradu. U ovoj epizodi videćete koliko je adrenalinski zanimljiv tandem skok koji je slikan na Aerodromu Lisičji jarak.

Na krajnjem jugoistoku naše zemlje, na tromeđi Srbije, Buarske i Makedonije, nalazi se velika prirodna retkost – Jarešnik, šuma krimskog bora. Zahvaljujući tome što je na nepristupačnom mestu, ova šuma prašumskog tipa ostala je netaknuta, i slobodno se razvijala, tako da su neka od stabala visoka i 30 metara, prečnika jedan metar. Ovo područje je zaštićeno kao specijalni rezervat prirode, i u poslednje vreme sve je više onih koji žele da posete ovo jedinstveno skrovito mesto. Naša kamera zabeležila je jedinstvenu lepotu čarobne šume bora sa Krima, ali i druge zanimljivosti i znamenitosti Bosilegrada, čijem području Jarešnik pripada.

Na krajnjem jugoistoku naše zemlje, na tromeđi Srbije, Buarske i Makedonije, nalazi se velika prirodna retkost – Jarešnik, šuma krimskog bora. Zahvaljujući tome što je na nepristupačnom mestu, ova šuma prašumskog tipa ostala je netaknuta, i slobodno se razvijala, tako da su neka od stabala visoka i 30 metara, prečnika jedan metar. Ovo područje je zaštićeno kao specijalni rezervat prirode, i u poslednje vreme sve je više onih koji žele da posete ovo jedinstveno skrovito mesto. Naša kamera zabeležila je jedinstvenu lepotu čarobne šume bora sa Krima, ali i druge zanimljivosti i znamenitosti Bosilegrada, čijem području Jarešnik pripada.

Obrazovanje i naučna istraživanja na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, na Katedri za biotehnologiju, idu ruku pod ruku sa integrisanim konceptom kreiranja budućih stručnjaka. Inovativna rešenja kruna su naučno-istraživačkog rada vrednih studenata i njihovih profesora. U emisiji "Eko perspektive" od profesora i studenata Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu saznajemo kako se postaje inženjer budućnosti.

Danas su začinske biljke dostupne svima i ne razmišljamo mnogo o njima kada ih koristimo u kulinarstvu. Ali nije oduvek bilo tako. U davnoj prošlosti, začini su bili sinonim ekonomske moći, nedostižni i skupi, zbog njih su se čak vodili i ratovi, ali i dešavala velika geografska otkrića. Za začine se vezuju brojni mitovi, predanja i verovanja, ali njihova najvažnija uloga danas je u gastronomiji, jer predstavljaju nezaobilazan dodatak svakom jelu.

Srbija je u Parizu imala 112 olimpijaca u 16 sportova i osvojila je pet odličja - tri zlata, jedno srebro i jednu bronzu. Najpre su šampioni postali Damir Mikec i Zorana Arunović u gađanju vazdušnim pištoljem u miksu. Potom je svoj san ostvario i Novak Đoković. Nakon bronze u Pekingu, četvrtog mesta u Londonu i Tokiju i rane eliminacije u Rio de Žaneiru, srpski teniser konačno se domogao zlatne medalje. Nije izgubio ni jedan set na putu do finala, gde je takođe sa 2:0 savladao fantastičnog Karlosa Alkaraza. Vaterpolisti Srbije takođe su postali prvaci Olimpijskih igara. Nakon smene generacije u Tokiju niko nije očekivao da će osvojiti medalju i to zlatnu. Treći put za redom postali su šampioni. Do srebrnog odličja u Parizu stigla je Aleksandra Perišić u tekvandou, dok su košarkaši Srbije bili treći. Bronzu su izvojevali u duelu sa svetskim šampionom Nemačkom, ali je polufinalna utakmica Srbije i Sjedinjenih Američkih Država ocenjena kao najbolja na celom turniru. Amerika je bila na pragu poraza i tek u samom finišu je obezbedila trijumf. U emisiji će biti reči i o rezultatima ostalih sportista Srbije, ko je sve iznenadio, a ko razočarao.

Danas su začinske biljke dostupne svima i ne razmišljamo mnogo o njima kada ih koristimo u kulinarstvu. Ali nije oduvek bilo tako. U davnoj prošlosti, začini su bili sinonim ekonomske moći, nedostižni i skupi, zbog njih su se čak vodili i ratovi, ali i dešavala velika geografska otkrića. Za začine se vezuju brojni mitovi, predanja i verovanja, ali njihova najvažnija uloga danas je u gastronomiji, jer predstavljaju nezaobilazan dodatak svakom jelu.

U Olimpijskim krugovima deo emisije posvećen je aktivnostima Olimpijskog komiteta Srbije koje su namenjene mladima, ali i saradnji sa sponzorima, Članovi olimpijskog pula na različite načine pružaju podršku našim sportistima.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Penzionisani oficiri Džejms Kirk, Montgomeri Skot i Pavel Čehov gosti su na novom "Enterprajzu B". Probno putovanje kreće neobičnim tokom kada "Enterprajz" naiđe na dva zarobljena broda. Kirk predvodi opasnu misiju spasavanja i nestaje. Sedamdeset godine kasnije, kapetan Žan Lik Pikard, zapovednik "Enterprajza D" spasava naučnika Sorana, ne znajući da ovaj želi da uništi njegov svemirski brod. Pikard se mora obratiti za pomoć legendarnom kapetanu iz prošlosti.

Penzionisani oficiri Džejms Kirk, Montgomeri Skot i Pavel Čehov gosti su na novom "Enterprajzu B". Probno putovanje kreće neobičnim tokom kada "Enterprajz" naiđe na dva zarobljena broda. Kirk predvodi opasnu misiju spasavanja i nestaje. Sedamdeset godine kasnije, kapetan Žan Lik Pikard, zapovednik "Enterprajza D" spasava naučnika Sorana, ne znajući da ovaj želi da uništi njegov svemirski brod. Pikard se mora obratiti za pomoć legendarnom kapetanu iz prošlosti.

"Buldožer", bivša fudbalska zvezda, sada radi kao ribar. Kada grupa skitnica organizuje fudbalski meč protiv lokalne vojne baze, od njega zatraži da im bude trener. Pošto je njegov brod oštećen u sudaru s podmornicom i trenutno nema posao, on prihvata ponudu.

"Buldožer", bivša fudbalska zvezda, sada radi kao ribar. Kada grupa skitnica organizuje fudbalski meč protiv lokalne vojne baze, od njega zatraži da im bude trener. Pošto je njegov brod oštećen u sudaru s podmornicom i trenutno nema posao, on prihvata ponudu.

U 63. godini života Karen Bliksen je na vrhuncu slave i smeši joj se Nobelova nagrada za književnost. Prošlo je sedamnaest godina od njene poznate afričke avanture, kada se vratila u razorenu Dansku. Narušenog zdravlja, nakon što je izgubila ljubav svog života, ponovo se uzdiže kao književna senzacija. Živi izolovao dok joj za oko ne zapadne zgodni tridesetogodišnji pesnik. Obećava mu slavu ukoliko je bez pogovora sluša, makar ga to koštalo svega u životu.

U 63. godini života Karen Bliksen je na vrhuncu slave i smeši joj se Nobelova nagrada za književnost. Prošlo je sedamnaest godina od njene poznate afričke avanture, kada se vratila u razorenu Dansku. Narušenog zdravlja, nakon što je izgubila ljubav svog života, ponovo se uzdiže kao književna senzacija. Živi izolovao dok joj za oko ne zapadnezgodni tridesetogodišnji pesnik. Obećava mu slavu ukoliko je bez pogovora sluša, makar ga to koštalo svega u životu.

Glavni protagonisti su meksička zvezda Dijego Luna i američki glumac Majkl Penja. Dijego tumači ulogu narkobosa Migela Anhela Feliks Galjarda, koji je osnovao tadašnji najjači meksički kartel, dok će se Majkl u ulozi Kikija Kamarena boriti ispred DEA - američke policijsko-obaveštajne agencije za suzbijanje narkotika. Polazna tačka ovog puta je država u centralnoj Americi, umesto dosadašnje Južne Amerike, kada smo gledali kako je izgledalo živeti u Kolumbiji u doba Pabla Eskobara. Priča je fokusirana na samo osnivanje i jačanje zloglasnog meksičkog kartela, uz svesrdnu pomoć korumpirane vlade. Tok radnje je ovoga puta nešto drugačiji. Sve se dešava 80-ih godina u Gvadalahari i započinje akcijom agenta koji je prihvativši novu poziciju sa porodicom napustio Kaliforniju i preselio se u zemlju koja je postala jedna od najsnažnijih krijumčarskih ruta na svetu. Njegova misija je da uhvati šefa kartela u nastajanju. Za razliku od Kolumbijaca, koji su odmah krenuli s kokainom, izvorni proizvod meksičkih kartela bila je marihuana pa tako društvance Migela Anhela pokušava da poveže porodice koje kontrolišu pojedine gradove i da od njih napravi nešto što bi se nazvalo kartel. Serija prikazuje i kako je nastala najveća plantaža marihuane koja je ikada postojala i protezala se na nezamislivih 500 hektara, a i kako je američka DEA u početku bila potpuno nepripremljena i nespremna za borbu s ovakvo dobro organizovanom kriminalnom organizacijom.

Glavni protagonisti su meksička zvezda Dijego Luna i američki glumac Majkl Penja. Dijego tumači ulogu narkobosa Migela Anhela Feliks Galjarda, koji je osnovao tadašnji najjači meksički kartel, dok će se Majkl u ulozi Kikija Kamarena boriti ispred DEA - američke policijsko-obaveštajne agencije za suzbijanje narkotika. Polazna tačka ovog puta je država u centralnoj Americi, umesto dosadašnje Južne Amerike, kada smo gledali kako je izgledalo živeti u Kolumbiji u doba Pabla Eskobara. Priča je fokusirana na samo osnivanje i jačanje zloglasnog meksičkog kartela, uz svesrdnu pomoć korumpirane vlade. Tok radnje je ovoga puta nešto drugačiji. Sve se dešava 80-ih godina u Gvadalahari i započinje akcijom agenta koji je prihvativši novu poziciju sa porodicom napustio Kaliforniju i preselio se u zemlju koja je postala jedna od najsnažnijih krijumčarskih ruta na svetu. Njegova misija je da uhvati šefa kartela u nastajanju. Za razliku od Kolumbijaca, koji su odmah krenuli s kokainom, izvorni proizvod meksičkih kartela bila je marihuana pa tako društvance Migela Anhela pokušava da poveže porodice koje kontrolišu pojedine gradove i da od njih napravi nešto što bi se nazvalo kartel. Serija prikazuje i kako je nastala najveća plantaža marihuane koja je ikada postojala i protezala se na nezamislivih 500 hektara, a i kako je američka DEA u početku bila potpuno nepripremljena i nespremna za borbu s ovakvo dobro organizovanom kriminalnom organizacijom.

Povod za razgovor sa umetnicom Aleksandrijom Ajduković je njena aktuelna izložba Integracija u tri faze u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda. Aleksandrija Ajduković je fotografkinja, snimateljka, vizuelna umetnica, školovala se u Beogradu, Novom Sadu i Beču. Radila je kao novinski i arhivski fotograf i kao fotograf na filmu. Predaje fotografiju na Fakultetu za medije i komunikaciju. Trostruka je finalistkinja Mangelos nagrade, dobitnica Nagrade Oktobarskog salona i Henkel Art Award za mladog umetnika. Njen film Ibarska Highway nagrađen je na festivalima u Grčkoj i u Srbiji. U emisiji Aleksandrija Ajduković govori o proširenom polju fotografije i filma, o tome koliko naše pomeranje u novu mikro sredinu menja naše živote, odnosno o tome zašto svaka integracija ima najmanje tri faze. U razgovoru o njenoj umetnosti učestvuje i kritičarka Danijela Purešević.

Povod za razgovor sa umetnicom Aleksandrijom Ajduković je njena aktuelna izložba Integracija u tri faze u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda. Aleksandrija Ajduković je fotografkinja, snimateljka, vizuelna umetnica, školovala se u Beogradu, Novom Sadu i Beču. Radila je kao novinski i arhivski fotograf i kao fotograf na filmu. Predaje fotografiju na Fakultetu za medije i komunikaciju. Trostruka je finalistkinja Mangelos nagrade, dobitnica Nagrade Oktobarskog salona i Henkel Art Award za mladog umetnika. Njen film Ibarska Highway nagrađen je na festivalima u Grčkoj i u Srbiji. U emisiji Aleksandrija Ajduković govori o proširenom polju fotografije i filma, o tome koliko naše pomeranje u novu mikro sredinu menja naše živote, odnosno o tome zašto svaka integracija ima najmanje tri faze. U razgovoru o njenoj umetnosti učestvuje i kritičarka Danijela Purešević.

Mesec posvećen Bitefu nastavljamo emitovanjem snimka belgijske plesne predstave "Ikarov pad", u režiji Frederika Flamana. Na Bitefu je 1990. godine dobila nagradu Mira Trailović, a posebno je zanimljivo to što je ova predstava na našoj televiziji te godine emitovana uživo iz Sava centra. Reč je o visoko estetizovanom scenskom delu koje kroz pokret istražuje poziciju pojedinca zarobljenog između umetnosti i tehnologije, oslanjajući se na mit o Ikaru i Dedalu. Fabricio Plesi je autor scenografije i video skulptura, a muziku je komponovao Majkl Najman.

Mesec posvećen Bitefu nastavljamo emitovanjem snimka belgijske plesne predstave "Ikarov pad", u režiji Frederika Flamana. Na Bitefu je 1990. godine dobila nagradu Mira Trailović, a posebno je zanimljivo to što je ova predstava na našoj televiziji te godine emitovana uživo iz Sava centra. Reč je o visoko estetizovanom scenskom delu koje kroz pokret istražuje poziciju pojedinca zarobljenog između umetnosti i tehnologije, oslanjajući se na mit o Ikaru i Dedalu. Fabricio Plesi je autor scenografije i video skulptura, a muziku je komponovao Majkl Najman.

Svetska atrakcija pravca world music, ansambl Barcelona Gipsy Balcan Orchestra, održao je koncert u Beogradu. Jedinstven i savremen zvuk tog ansambla dolazi iz posvećenog i strastvenog proučavanja melodija, sazvučja i karaktera romske, klezmer, balkanske i mediteranske muzike. Sedmočlani sastav, sa sedištem u Barseloni, pobuđuje interesovanje širom Evrope svojim jedinstvenim stilom, koji sažima muziku Balkana, Srednjeg istoka i obala Mediterana.

Svetska atrakcija pravca world music, ansambl Barcelona Gipsy Balcan Orchestra, održao je koncert u Beogradu. Jedinstven i savremen zvuk tog ansambla dolazi iz posvećenog i strastvenog proučavanja melodija, sazvučja i karaktera romske, klezmer, balkanske i mediteranske muzike. Sedmočlani sastav, sa sedištem u Barseloni, pobuđuje interesovanje širom Evrope svojim jedinstvenim stilom, koji sažima muziku Balkana, Srednjeg istoka i obala Mediterana.

Penzionisani oficiri Džejms Kirk, Montgomeri Skot i Pavel Čehov gosti su na novom "Enterprajzu B". Probno putovanje kreće neobičnim tokom kada "Enterprajz" naiđe na dva zarobljena broda. Kirk predvodi opasnu misiju spasavanja i nestaje. Sedamdeset godine kasnije, kapetan Žan Lik Pikard, zapovednik "Enterprajza D" spasava naučnika Sorana, ne znajući da ovaj želi da uništi njegov svemirski brod. Pikard se mora obratiti za pomoć legendarnom kapetanu iz prošlosti.

Penzionisani oficiri Džejms Kirk, Montgomeri Skot i Pavel Čehov gosti su na novom "Enterprajzu B". Probno putovanje kreće neobičnim tokom kada "Enterprajz" naiđe na dva zarobljena broda. Kirk predvodi opasnu misiju spasavanja i nestaje. Sedamdeset godine kasnije, kapetan Žan Lik Pikard, zapovednik "Enterprajza D" spasava naučnika Sorana, ne znajući da ovaj želi da uništi njegov svemirski brod. Pikard se mora obratiti za pomoć legendarnom kapetanu iz prošlosti.

U 63. godini života Karen Bliksen je na vrhuncu slave i smeši joj se Nobelova nagrada za književnost. Prošlo je sedamnaest godina od njene poznate afričke avanture, kada se vratila u razorenu Dansku. Narušenog zdravlja, nakon što je izgubila ljubav svog života, ponovo se uzdiže kao književna senzacija. Živi izolovao dok joj za oko ne zapadnezgodni tridesetogodišnji pesnik. Obećava mu slavu ukoliko je bez pogovora sluša, makar ga to koštalo svega u životu.

U 63. godini života Karen Bliksen je na vrhuncu slave i smeši joj se Nobelova nagrada za književnost. Prošlo je sedamnaest godina od njene poznate afričke avanture, kada se vratila u razorenu Dansku. Narušenog zdravlja, nakon što je izgubila ljubav svog života, ponovo se uzdiže kao književna senzacija. Živi izolovao dok joj za oko ne zapadne zgodni tridesetogodišnji pesnik. Obećava mu slavu ukoliko je bez pogovora sluša, makar ga to koštalo svega u životu.

Domaći i strani izvođači poželeće nam dobro jutro uz svoje najveće hitove.

Domaći i strani izvođači poželeće nam dobro jutro uz svoje najveće hitove.

TV slagalica je kviz sa najdužom tradicijom među TV kvizovima na našim prostorima. Traje 16 godina i okuplja sve veći broj gledalaca kojima je, kako sami kažu, postala omiljena serija koju ne propuštaju. O tome svedoče podaci prema kojima je TV slagalica već nekoliko godina među deset najgledanijih emisija na svim TV stanicama u našoj zemlji. Među emisijama istog žanra zauzima jedno od prva tri mesta. Ovako zavidan nivo gledanosti i opstanak našeg domaćeg kviza u oštroj konkurenciji licencnih TV kvizova može da se objasni ocenom gledalaca i takmičara da je TV slagalica kviz koji uz zanimljive igre ima dušu.

TV slagalica je kviz sa najdužom tradicijom među TV kvizovima na našim prostorima. Traje 16 godina i okuplja sve veći broj gledalaca kojima je, kako sami kažu, postala omiljena serija koju ne propuštaju. O tome svedoče podaci prema kojima je TV slagalica već nekoliko godina među deset najgledanijih emisija na svim TV stanicama u našoj zemlji. Među emisijama istog žanra zauzima jedno od prva tri mesta. Ovako zavidan nivo gledanosti i opstanak našeg domaćeg kviza u oštroj konkurenciji licencnih TV kvizova može da se objasni ocenom gledalaca i takmičara da je TV slagalica kviz koji uz zanimljive igre ima dušu.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Ovo je priča o dečaku izbeglici i njegovim prijateljima koji mu pomažu da izgradi toranj sa koga bi gledao da li će naići njegov otac koji je nestao. Na ostrvu Marabal, gde se ova priča dešava, sve je više ljudi primetilo da stvari nestaju iz njihovih dvorišta. Кao rešenje misterije devojčica Anđela ima teoriju da stvari nestaju od pre mesec dana kada je Abdulah, dečak izbeglica iz Sirije, došao u njihovo selo. Devojčica Eni smatra da su to nepravedne optužbe i pokušaće da dokaže da nisu tačne.

Nekada davno jedna devojčica je živela u svom svetu, sa puno mašte bez prijatelja. Njena majka je tajno pozvala njene školske drugove na proslavu i Roza je dobila jedan veoma zanimljiv poklon! Stara igračka - smešni Medo koji će promeniti mnogo važnih stvari u budućnosti... Pomagaće Rozi i ostaloj deci u promociji njihovog školskog muzičkog benda. Rozin svet će biti potpuno drugačiji i steći će mnogo pravih prijatelja.

Ovu veliku, karakterno različito obojenu porodicu predvodi Veliki Štrumpf koji zna da napravi razne čarobne napitke i baca čini. Društvo mu prave Štrumpfeta i svima poznati i omiljeni Mrgud, Kefalo, Gruber, Luftika i ostali. Štrumpfovi žive uglavnom mirnim, idiličnim životom. Ovu sreću kvari jedino zli čarobnjak Gargamel sa svojim pomoćnikom, mačkom Azraelom.

Ovu veliku, karakterno različito obojenu porodicu predvodi Veliki Štrumpf koji zna da napravi razne čarobne napitke i baca čini. Društvo mu prave Štrumpfeta i svima poznati i omiljeni Mrgud, Kefalo, Gruber, Luftika i ostali. Štrumpfovi žive uglavnom mirnim, idiličnim životom. Ovu sreću kvari jedino zli čarobnjak Gargamel sa svojim pomoćnikom, mačkom Azraelom.

Serijal Džungale alava - Ružne reči u produkciji ArtAkcije, objašnjavajući ružne i strane reči koje su se odomaćile kako u srpskom tako i u romskom jeziku, u stvari govori o onim lepim. Serija je posvećena Donki Špiček, Timotiju Bajfordu i Raši Popovu.

Serijal Džungale alava - Ružne reči u produkciji ArtAkcije, objašnjavajući ružne i strane reči koje su se odomaćile kako u srpskom tako i u romskom jeziku, u stvari govori o onim lepim. Serija je posvećena Donki Špiček, Timotiju Bajfordu i Raši Popovu.

Upoznajte šesnaestogodišnju Anu. Ona ne voli sve što vole mladi - radije bi čitala knjige nego obilazila butike, pre bi slušalu muziku kod kuće nego sedela sa društvom u kafiću i definitivno bira da fotografiše druge a ne da pravi selfije. Šta će se dogoditi kada joj zabrinuta majka zada deset zadataka koji bi trebalo da joj pomognu da postane društveno aktivnija? Da li će Ana promeniti svet ili će se promeniti Anin svet?

Upoznajte šesnaestogodišnju Anu. Ona ne voli sve što vole mladi - radije bi čitala knjige nego obilazila butike, pre bi slušalu muziku kod kuće nego sedela sa društvom u kafiću i definitivno bira da fotografiše druge a ne da pravi selfije. Šta će se dogoditi kada joj zabrinuta majka zada deset zadataka koji bi trebalo da joj pomognu da postane društveno aktivnija? Da li će Ana promeniti svet ili će se promeniti Anin svet?

Tara i Jana su najbolje drugarice, maturantkinje koje se nalaze pred velikom odlukom - čime će se baviti u životu. Jana je u prednosti jer od detinjstva zna da želi da bude modni dizajner ali Tara se još nije odlučila. Dok istražuje svoje mogućnosti pomaže Jani sa pravljenjem klipova za jutjub kanal kojim ova želi da afirmiše svoje modele. Tara je kritički nastrojena prema društvenim mrežama za razliku od svoje mlađe sestre Maše koja u njima vidi priliku da postane poznata. Кada devojke upoznaju influensere Relju, Lazara, Teu i Viktora otkriće nove stvari o sebi. I izazvati brojne reakcije.

Tara i Jana su najbolje drugarice, maturantkinje koje se nalaze pred velikom odlukom - čime će se baviti u životu. Jana je u prednosti jer od detinjstva zna da želi da bude modni dizajner ali Tara se još nije odlučila. Dok istražuje svoje mogućnosti pomaže Jani sa pravljenjem klipova za jutjub kanal kojim ova želi da afirmiše svoje modele. Tara je kritički nastrojena prema društvenim mrežama za razliku od svoje mlađe sestre Maše koja u njima vidi priliku da postane poznata. Кada devojke upoznaju influensere Relju, Lazara, Teu i Viktora otkriće nove stvari o sebi. I izazvati brojne reakcije.

Sportske igre mladih najveća su manifestacija za decu i omladinu na ovim prostorima, čiji je osnovni cilj promocija zdravog načina života i prijateljstva. Pod sloganom "Živimo život bez droge, jer droga uzima život", osnovcima u Srbiji omogućavamo potpuno besplatno učestvovanje u takmičenjima, u deset sportskih disciplina i najuspešniji pojedinci i ekipe putuju na besplatno mini letovanje kao učesnici VELIKOG MEĐUNARODNOG FINALA Igara u Splitu. Mladima godinama omogućavamo potpuno besplatno učestvovanje u takmičenjima u deset sportskih disciplina, (mali fudbal, odbojka na pesku, ulični basket, rukomet, odbojka, igra između dve vatre, stoni tenis, tenis, atletika i šah).

Sportske igre mladih najveća su manifestacija za decu i omladinu na ovim prostorima, čiji je osnovni cilj promocija zdravog načina života i prijateljstva. Pod sloganom "Živimo život bez droge, jer droga uzima život", osnovcima u Srbiji omogućavamo potpuno besplatno učestvovanje u takmičenjima, u deset sportskih disciplina i najuspešniji pojedinci i ekipe putuju na besplatno mini letovanje kao učesnici VELIKOG MEĐUNARODNOG FINALA Igara u Splitu. Mladima godinama omogućavamo potpuno besplatno učestvovanje u takmičenjima u deset sportskih disciplina, (mali fudbal, odbojka na pesku, ulični basket, rukomet, odbojka, igra između dve vatre, stoni tenis, tenis, atletika i šah).

Zabavno-informativni program posvećen informacionim tehnologijama, koji donosi najnovije vesti sa IT tržišta i prati aktuelne IT događaje.

Zabavno-informativni program posvećen informacionim tehnologijama, koji donosi najnovije vesti sa IT tržišta i prati aktuelne IT događaje.

Radio-televizija Srbije emituje serijal "Građanin", koji je posvećen životu nacionalnih manjina u Srbiji. Emisije su kolažnog tipa i snimane su širom Srbije, svugde gde žive pripadnici manjina. U realizaciji učestvuju ekipe Informativnog programa i dopisništava Radio-televizije Srbije.

U porodici Sejdić, u kojoj se truba više od jednog veka prenosi sa oca na sina, svira već sedma generacija trubača. Sve je počelo još u pretprošlom veku kada je Zite Sejdić prvi zasvirao trubu u Cigan mali u Bojniku. Njegov sin Rustem nastavio je očevim stopama i kao pripadnik Gvozdenog puka, svojom trubom preokrenuo je tok jedne od bitaka na Kajmakčalanu i tako obezbedio pobedu srpskoj vojsci. Truba je učinila slavnim i Fejata Sejdića i obezbedila mu, zvanično, titulu kralja trube. Fejat je jedini trubač iz Srbije koji je dobio nacionalnu penziju. Fejat je svirao u Rostovskoj i Londonskoj filharmoniji, gde su mu nudili da ostane ali on je to odbio. Nastupao je po čitavoj Evropi, Australiji i Americi. Sa svojim orkestrom svirao je Salvadoru Daliju, Ričardu Bartonu, Orsonu Velsu, engleskoj kraljici, Titu, Brežnjevu, Šarlu de Golu itd. Nastupao je zajedno sa grupom Džipsi Kings i Goranom Bregovićem. Fejata mnogi pamte kao Roma sa gospodskim manirima i trubača koji je stvorio svoj osoben i prepoznatljiv ton. Fejatovim stopama krenuo je njegov unuk Nebojša Sejdić koji je nastupio sa grupom Džipsi Kings na njihovom koncertu u Beogradu i tako nastavio prijateljstvo koje su pre dve decenije započeli Čiko Bušiki i Fejat Sejdić.

U porodici Sejdić, u kojoj se truba više od jednog veka prenosi sa oca na sina, svira već sedma generacija trubača. Sve je počelo još u pretprošlom veku kada je Zite Sejdić prvi zasvirao trubu u Cigan mali u Bojniku. Njegov sin Rustem nastavio je očevim stopama i kao pripadnik Gvozdenog puka, svojom trubom preokrenuo je tok jedne od bitaka na Kajmakčalanu i tako obezbedio pobedu srpskoj vojsci. Truba je učinila slavnim i Fejata Sejdića i obezbedila mu, zvanično, titulu kralja trube. Fejat je jedini trubač iz Srbije koji je dobio nacionalnu penziju. Fejat je svirao u Rostovskoj i Londonskoj filharmoniji, gde su mu nudili da ostane ali on je to odbio. Nastupao je po čitavoj Evropi, Australiji i Americi. Sa svojim orkestrom svirao je Salvadoru Daliju, Ričardu Bartonu, Orsonu Velsu, engleskoj kraljici, Titu, Brežnjevu, Šarlu de Golu itd. Nastupao je zajedno sa grupom Džipsi Kings i Goranom Bregovićem. Fejata mnogi pamte kao Roma sa gospodskim manirima i trubača koji je stvorio svoj osoben i prepoznatljiv ton. Fejatovim stopama krenuo je njegov unuk Nebojša Sejdić koji je nastupio sa grupom Džipsi Kings na njihovom koncertu u Beogradu i tako nastavio prijateljstvo koje su pre dve decenije započeli Čiko Bušiki i Fejat Sejdić.

Religijska emisija "Verski mozaik Srbije" bavi se različitim religijama i njihovim delovanjem na području Srbije. Saznajte više o dešavanjima unutar prisutnih konfesionalnih zajednica i izazovima sa kojima se susreću njihovi vernici.

Religijska emisija "Verski mozaik Srbije" bavi se različitim religijama i njihovim delovanjem na području Srbije. Saznajte više o dešavanjima unutar prisutnih konfesionalnih zajednica i izazovima sa kojima se susreću njihovi vernici.

Emisija prati muzičke događaje i ličnosti koje neguju izvorno muzičko stvaralaštvo. Ona okuplja istraživače, melografe, etnologe, etnomuzikologe i izvođače.

Emisija o tradiciji i običajima Roma o njihovim kulturnim dostignućima, književnosti, pozorištu i drugim umetničkim oblastima.

Emisija o tradiciji i običajima Roma o njihovim kulturnim dostignućima, književnosti, pozorištu i drugim umetničkim oblastima.

Romanipen je romska reč koja se prevodi kao "romstvo", a označava sveobuhvatnu filozofiju života Roma. Narod koji ima svoju indijsku predistoriju, kao i hiljadugodišnju dokumentovanu istoriju obeleženu egzodusom, borbom za opstanak, stradanjima, posebno u kriznim razdobljima svetske istorije, uspeo je ne samo da preživi nego i da ostavi svetu značajnu kulturnu baštinu o kojoj se još uvek malo zna i govori. Rubrika za manjine pokreće ovaj program kao prvi produkcijski poduhvat RTS - a koji govori o životu i kulturi Roma i koji kreiraju novinari koji i sami pripadaju romskom etnosu.

Romanipen je romska reč koja se prevodi kao "romstvo", a označava sveobuhvatnu filozofiju života Roma. Narod koji ima svoju indijsku predistoriju, kao i hiljadugodišnju dokumentovanu istoriju obeleženu egzodusom, borbom za opstanak, stradanjima, posebno u kriznim razdobljima svetske istorije, uspeo je ne samo da preživi nego i da ostavi svetu značajnu kulturnu baštinu o kojoj se još uvek malo zna i govori. Rubrika za manjine pokreće ovaj program kao prvi produkcijski poduhvat RTS - a koji govori o životu i kulturi Roma i koji kreiraju novinari koji i sami pripadaju romskom etnosu.

Serijal Preci i potomci, realizovan je u produkciji Opšteobrazovne rubrike Redakcije za nauku i obrazovanje. Urednik Vesna Pavliček razgovara sa potomcima čuvenih stvaralaca srpske kulture, umetnosti, nauke… i u novoj epizodi predstavlja porodicu Nikolajević. Svetomir Nikolajević je bio jedan od naših najobrazovanijih ljudi i najznačajnijih aktera u kulturi, politici, humanitarnom delanju u drugoj polovini 19. veka. Profesor i rektor Velike škole, doneo je evropski duh u našu sredinu - prvi je pisao o Šekspiru i osnovao je Katedru za svetsku književnost. Bio je jedan od prvih akademika SANU i predsednik vlade u vreme Milana Obrenovića. O ovoj izuzetnoj ličnosti, kao i o ostalim značajnim članovima porodice Nikolajević, svedoči praunuka Svetomira Nikolajevića, muzikolog Snežana Nikolajević.

Serija ,,Preci i potomci'' Redakcije opšteobrazovnog programa, bavi se poznatim ličnostima srpske nauke, kulture i umetnosti o kojima govore njihovi potomci.

Živimo u kolotečini svoje svakodnevice. Melju nas ordinarne, repetitivne aktivnosti usled kojih susrete ne doživimo onako kako bi bilo korisno, i potrebno - kao mogućnost da nešto spoznamo. Ovakve prilike mašimo čak i u slučaju kada nam budu, nekom prilikom, dostupni neki pametni, životno i profesionalno ostvareni likovi. Ne postavimo prava pitanja. Nestrpljivi smo da saslušamo odgovor. A ko bi još oćutao, i dao sebi komocije da ga na pravi način razume? Mi smo ih zato pozvali. Ne po bilo kakvim drugim kriterijumima, osim po proceni da će iskreno i argumentovano obrazlagati svoje stavove. Pa su tako sledile opservacije na varijaciju prustovskog upitnika, širokog spektra, od recimo Kako ste? preko: Treba li roditelj detetu biti drug? Kako se uči kako da se uči? U kojim situacijama lažete? Može li ružno da bude lepo? Kako prevazilazite stid? Šta vas prosto izbezumljuje? Mogu li manje inteligentniji da budu duhoviti? Vredi li zbilja Ronaldo toliko miliona? do duboko filozofskog Gde se nalazi duša? I sagovornici su, videćete, bili veoma iskreni i inspirisani. Vraćamo polako kulturu dijaloga, kao osnov razumevanja i komunikacije.

Živimo u kolotečini svoje svakodnevice. Melju nas ordinarne, repetitivne aktivnosti usled kojih susrete ne doživimo onako kako bi bilo korisno, i potrebno - kao mogućnost da nešto spoznamo. Ovakve prilike mašimo čak i u slučaju kada nam budu, nekom prilikom, dostupni neki pametni, životno i profesionalno ostvareni likovi. Ne postavimo prava pitanja. Nestrpljivi smo da saslušamo odgovor. A ko bi još oćutao, i dao sebi komocije da ga na pravi način razume? Mi smo ih zato pozvali. Ne po bilo kakvim drugim kriterijumima, osim po proceni da će iskreno i argumentovano obrazlagati svoje stavove. Pa su tako sledile opservacije na varijaciju prustovskog upitnika, širokog spektra, od recimo Kako ste? preko: Treba li roditelj detetu biti drug? Kako se uči kako da se uči? U kojim situacijama lažete? Može li ružno da bude lepo? Kako prevazilazite stid? Šta vas prosto izbezumljuje? Mogu li manje inteligentniji da budu duhoviti? Vredi li zbilja Ronaldo toliko miliona? do duboko filozofskog Gde se nalazi duša? I sagovornici su, videćete, bili veoma iskreni i inspirisani. Vraćamo polako kulturu dijaloga, kao osnov razumevanja i komunikacije.

U emisiji "Lični kosmos" o umetničkom povezu knjiga govori Aleksandar Ćeklić. Ćeklić se bavi klasičnim i modernim umetničkim povezom knjiga, dizajnom i restauracijom knjiga. Njegovi povezi nalaze se u brojnim zbirkama knjiga u zemlji i inostranstvu (Švajcarska, Japan, Nemačka, Belorusija, Rusija, Engleska, Azerbejdžan...), a često radi za potrbe Srpske i Grčke pravoslavne crkve. Član je ULUPUDS-a. Izlagao je na grupnim izložbama, kao i samostalno: u Maloj galeriji ULUPUDS-a, Galeriji Atrijum Biblioteke grada Beograda, Galeriji Muzeja rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu, Galeriji RTS-a Pedagoškom muzeju. Autor je brojnih stručnih radova iz oblasti istorije poveza. Među Ćeklićevim najlepšim povezima su povezi knjiga. "Beogradsko četvorojevanđelje" iz1552, "Istorija Novoga Sada" iz1894., "Đakon Bogorodičine crkve" Isidore Sekulić iz1919. "Zle oči u verovanju Južnih Slovena" Tihomira R. Đorđevića iz1938, u junećoj patiniranoj koži, jarećoj, junećoj sa pozlatom, žutoj i zelenoj jarećoj koži... U emisiji Ćeklić govori o tome kako se, pošto je diplomirao na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, ipak opredelio za potpuno drugačiji posao kojim se bavi od 1992. godine, o svom boravku na Hilandaru, odlikama vizantijskog poveza knjige, ali i o svom odnosu prema knjigama srpskih autora 20. veka. Ćeklićev "lični kosmos" je njegova radionica sa alatima i mašinama koji imaju antikvarnu vrednost, gotovo kao vremenska kapsula, Ljubitelji knjiga, bibliofili koji žele umetnički povez za neko retko izdanje, uživaju i u samoj radionici u kojoj se zaboravi industrijski način i ostaje samo lični, umetnički odnos prema knjizi.

U emisiji "Lični kosmos" o umetničkom povezu knjiga govori Aleksandar Ćeklić. Ćeklić se bavi klasičnim i modernim umetničkim povezom knjiga, dizajnom i restauracijom knjiga. Njegovi povezi nalaze se u brojnim zbirkama knjiga u zemlji i inostranstvu (Švajcarska, Japan, Nemačka, Belorusija, Rusija, Engleska, Azerbejdžan...), a često radi za potrbe Srpske i Grčke pravoslavne crkve. Član je ULUPUDS-a. Izlagao je na grupnim izložbama, kao i samostalno: u Maloj galeriji ULUPUDS-a, Galeriji Atrijum Biblioteke grada Beograda, Galeriji Muzeja rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu, Galeriji RTS-a Pedagoškom muzeju. Autor je brojnih stručnih radova iz oblasti istorije poveza. Među Ćeklićevim najlepšim povezima su povezi knjiga. "Beogradsko četvorojevanđelje" iz1552, "Istorija Novoga Sada" iz1894., "Đakon Bogorodičine crkve" Isidore Sekulić iz1919. "Zle oči u verovanju Južnih Slovena" Tihomira R. Đorđevića iz1938, u junećoj patiniranoj koži, jarećoj, junećoj sa pozlatom, žutoj i zelenoj jarećoj koži... U emisiji Ćeklić govori o tome kako se, pošto je diplomirao na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, ipak opredelio za potpuno drugačiji posao kojim se bavi od 1992. godine, o svom boravku na Hilandaru, odlikama vizantijskog poveza knjige, ali i o svom odnosu prema knjigama srpskih autora 20. veka. Ćeklićev "lični kosmos" je njegova radionica sa alatima i mašinama koji imaju antikvarnu vrednost, gotovo kao vremenska kapsula, Ljubitelji knjiga, bibliofili koji žele umetnički povez za neko retko izdanje, uživaju i u samoj radionici u kojoj se zaboravi industrijski način i ostaje samo lični, umetnički odnos prema knjizi.

Kratke TV priče koje treba da nas podsete na sve one "sitnice" koje to možda i nisu jer nam mogu ili zagorčati ili ulepšati život što često zavisi od nas samih.

Kratke TV priče koje treba da nas podsete na sve one "sitnice" koje to možda i nisu jer nam mogu ili zagorčati ili ulepšati život što često zavisi od nas samih.

Priča o hrastu deda Jevrema je priča o Botaničkoj bašti, starom Beogradu, prinčevima i zadužbinama. Hrast nazvan po Jevremu Obrenoviću svedoči o naporu da se napravi i očuva Botanička bašta Jevremovac kao mesto za unapređenje nauke, istraživanje, ali i kao poklon za buduće generacije.

Priča o hrastu deda Jevrema je priča o Botaničkoj bašti, starom Beogradu, prinčevima i zadužbinama. Hrast nazvan po Jevremu Obrenoviću svedoči o naporu da se napravi i očuva Botanička bašta Jevremovac kao mesto za unapređenje nauke, istraživanje, ali i kao poklon za buduće generacije.

U Srbiji se godišnje baci preko 700 000 tona hrane. Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj predstavili su pilot projekat kako otpad od hrane može da se iskoristi za zelenu energiju. Veza ljudi i životinja je snažna toliko da može biti lekovita. Pet terapija je nastala polovinom 20. veka u Engleskoj kada su psi počeli da se koriste u duševnim bolnicama i u radu sa zatvorenicima. Polako se širio spektar terapija u kojima psi daju značajan doprinos.Terapija sa specijalno obučenim psima je veoma razvijena u svetu, a kod nas je još uvek retkost . Posetili smo Centar za pet-terapiju "Prijateljska šapa".

U Srbiji se godišnje baci preko 700 000 tona hrane. Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj predstavili su pilot projekat kako otpad od hrane može da se iskoristi za zelenu energiju. Veza ljudi i životinja je snažna toliko da može biti lekovita. Pet terapija je nastala polovinom 20. veka u Engleskoj kada su psi počeli da se koriste u duševnim bolnicama i u radu sa zatvorenicima. Polako se širio spektar terapija u kojima psi daju značajan doprinos.Terapija sa specijalno obučenim psima je veoma razvijena u svetu, a kod nas je još uvek retkost . Posetili smo Centar za pet-terapiju "Prijateljska šapa".

Praviti intervju sa Dragoslavom Ganetom Pecikozom nije lak posao. Bio je neprikosnoven menadžer svih velikih zvezda u Jugoslaviji - Riblje čorbe, Momčila Bajagića Bajage, Zabranjenog pušenja, Crvene jabuke, Merlina i dr. Njihovoj slavi doprineo je ogromnim poznavanjem sredine u kojoj živimo. Tri puta su mu uručivali priznanje da je najuspešniji. Neka prava na takvo zvanje zadržao je i do danas, jer se u nedostatku velikih imena vraćamo onim dokazanim i prepoznatljivim. Jedini je on taj koji je znao dušu svakog izvođača i bio spreman da uloži sopstveni novac i da uskoči onda kada treba spasavati. Znao je kada se zaustaviti i kada nešto sakriti. U Sarajevu je napravio prvi klub pozorište - okupljao je raju da vidi "čudo neviđeno". Bio je vrlo prepoznatljiv i cenjen širom Jugoslavije. Potom se obreo u Beogradu i polako nametnuo kao osoba koja ume da prepozna talenat i koji retko greši. Prvi je čuo Tošeta Proeskog i uvideo veliki talenat. U svom studiju, koji se nalazi na vrhu Tašmajdanske arene, Gane Pecikoza kao da uvek meri koliko koji pevač može da je napuni, a onda tek razmišlja dalje… Bio je prvi u mnogim stvarima, kako bi ostao u samom vrhu umeća svog posla. Uvek je radio na duge staze, a ume da izabere one koji će ga neprikosnoveno slušati, jer je on uvek taj koji će se isprsiti i u vremenima kada ne cvetaju ruže.

Praviti intervju sa Dragoslavom Ganetom Pecikozom nije lak posao. Bio je neprikosnoven menadžer svih velikih zvezda u Jugoslaviji - Riblje čorbe, Momčila Bajagića Bajage, Zabranjenog pušenja, Crvene jabuke, Merlina i dr. Njihovoj slavi doprineo je ogromnim poznavanjem sredine u kojoj živimo. Tri puta su mu uručivali priznanje da je najuspešniji. Neka prava na takvo zvanje zadržao je i do danas, jer se u nedostatku velikih imena vraćamo onim dokazanim i prepoznatljivim. Jedini je on taj koji je znao dušu svakog izvođača i bio spreman da uloži sopstveni novac i da uskoči onda kada treba spasavati. Znao je kada se zaustaviti i kada nešto sakriti. U Sarajevu je napravio prvi klub pozorište - okupljao je raju da vidi "čudo neviđeno". Bio je vrlo prepoznatljiv i cenjen širom Jugoslavije. Potom se obreo u Beogradu i polako nametnuo kao osoba koja ume da prepozna talenat i koji retko greši. Prvi je čuo Tošeta Proeskog i uvideo veliki talenat. U svom studiju, koji se nalazi na vrhu Tašmajdanske arene, Gane Pecikoza kao da uvek meri koliko koji pevač može da je napuni, a onda tek razmišlja dalje… Bio je prvi u mnogim stvarima, kako bi ostao u samom vrhu umeća svog posla. Uvek je radio na duge staze, a ume da izabere one koji će ga neprikosnoveno slušati, jer je on uvek taj koji će se isprsiti i u vremenima kada ne cvetaju ruže.

Kolibri je najmanja ptica na svetu. Tanana, živopisnih boja, nezadrživa u pokretu. Asocijacija – dete. Otuda ime dečjeg hora Kolibri, a u njemu deca rastu, druže se i pevaju… "Kolibri – osmeh" je koncert dečijeg hora "Kolibri" koji ima veliku tradiciju u stvaranju i interpretaciji dečije muzike. Uz nove pesme i najveće hitove pevali smo zajedno sa dirigentkinjom Ljiljanom Ranđelović.

Kolibri je najmanja ptica na svetu. Tanana, živopisnih boja, nezadrživa u pokretu. Asocijacija – dete. Otuda ime dečjeg hora Kolibri, a u njemu deca rastu, druže se i pevaju… "Kolibri – osmeh" je koncert dečijeg hora "Kolibri" koji ima veliku tradiciju u stvaranju i interpretaciji dečije muzike. Uz nove pesme i najveće hitove pevali smo zajedno sa dirigentkinjom Ljiljanom Ranđelović.

Izgradnja brane izaziva razna strujanja kod stanovnika malog sela pod planinom Miroč. Svako od njih želi da na neki način zagrabi što više para za zemlju koju prodaje državi, dok mladi čobanin, Buzga otkriva polako svoj talenat, slikajući na platnu majstora Žileta, kojem su platili da napravi izložbu slika o izgradnji brane. Buzga, kojeg gazda zlostavlja, devojčin otac ne želi ni da čuje za njega, koji ima status seoske budale, iz dana u dan postaje pravi umetnik, naivac. Kada počne da zarađuje od toga, svi seljani počinju da se bave slikanjem. Kad može on, zašto ne bi mogli i oni? Ali njihova dela su bez ikakvog značaja, i na kraju, u svoju slikarsku zadrugu pokušavaju da privuku Buzgu kog su prethodno oterali.

Izgradnja brane izaziva razna strujanja kod stanovnika malog sela pod planinom Miroč. Svako od njih želi da na neki način zagrabi što više para za zemlju koju prodaje državi, dok mladi čobanin, Buzga otkriva polako svoj talenat, slikajući na platnu majstora Žileta, kojem su platili da napravi izložbu slika o izgradnji brane. Buzga, kojeg gazda zlostavlja, devojčin otac ne želi ni da čuje za njega, koji ima status seoske budale, iz dana u dan postaje pravi umetnik, naivac. Kada počne da zarađuje od toga, svi seljani počinju da se bave slikanjem. Kad može on, zašto ne bi mogli i oni? Ali njihova dela su bez ikakvog značaja, i na kraju, u svoju slikarsku zadrugu pokušavaju da privuku Buzgu kog su prethodno oterali.

Čovek iz malog mesta, trener u velikom klubu, vraća se u svoj kraj da poseti grob roditelja i da sa sobom u Beograd odvede talentovanog centarfora, koji postaje zvezda trenerovog kluba. Ali, dolazi do razlaza između trenera, direktora kluba i centarfora i trener odlazi u inostranstvo. U međunarodnom takmičenju sastaju se dva trenerova kluba, bivši i sadašnji. Pobeđuje njegov stari klub, što znači da mu postaje nesigurno mesto u novom. Otkupljuje se prema poslodavcu uspehom u Beogradu. Opet je u svom mestu i pred spomenikom ocu koji je poginuo u ratu, pita se šta se sa njim zbiva do sada, na sportskom polju, radi protiv svoje zemlje.

Čovek iz malog mesta, trener u velikom klubu, vraća se u svoj kraj da poseti grob roditelja i da sa sobom u Beograd odvede talentovanog centarfora, koji postaje zvezda trenerovog kluba. Ali, dolazi do razlaza između trenera, direktora kluba i centarfora i trener odlazi u inostranstvo. U međunarodnom takmičenju sastaju se dva trenerova kluba, bivši i sadašnji. Pobeđuje njegov stari klub, što znači da mu postaje nesigurno mesto u novom. Otkupljuje se prema poslodavcu uspehom u Beogradu. Opet je u svom mestu i pred spomenikom ocu koji je poginuo u ratu, pita se šta se sa njim zbiva do sada, na sportskom polju, radi protiv svoje zemlje.

Vreme posleratno, zemlja je razorena. Glavni junaci filma prihvataju borbu za osvajanje ponuđene slobode. Sadržaj i smisao života nalaze u izgaranju na radu za obnovu zemlje, u borbi sa ostacima starih odnosa, u traganju za preživelima i uspostavljanju totalitarnog režima.

Vreme posleratno, zemlja je razorena. Glavni junaci filma prihvataju borbu za osvajanje ponuđene slobode. Sadržaj i smisao života nalaze u izgaranju na radu za obnovu zemlje, u borbi sa ostacima starih odnosa, u traganju za preživelima i uspostavljanju totalitarnog režima.

Glavni protagonisti su meksička zvezda Dijego Luna i američki glumac Majkl Penja. Dijego tumači ulogu narkobosa Migela Anhela Feliks Galjarda, koji je osnovao tadašnji najjači meksički kartel, dok će se Majkl u ulozi Kikija Kamarena boriti ispred DEA - američke policijsko-obaveštajne agencije za suzbijanje narkotika. Polazna tačka ovog puta je država u centralnoj Americi, umesto dosadašnje Južne Amerike, kada smo gledali kako je izgledalo živeti u Kolumbiji u doba Pabla Eskobara. Priča je fokusirana na samo osnivanje i jačanje zloglasnog meksičkog kartela, uz svesrdnu pomoć korumpirane vlade. Tok radnje je ovoga puta nešto drugačiji. Sve se dešava 80-ih godina u Gvadalahari i započinje akcijom agenta koji je prihvativši novu poziciju sa porodicom napustio Kaliforniju i preselio se u zemlju koja je postala jedna od najsnažnijih krijumčarskih ruta na svetu. Njegova misija je da uhvati šefa kartela u nastajanju. Za razliku od Kolumbijaca, koji su odmah krenuli s kokainom, izvorni proizvod meksičkih kartela bila je marihuana pa tako društvance Migela Anhela pokušava da poveže porodice koje kontrolišu pojedine gradove i da od njih napravi nešto što bi se nazvalo kartel. Serija prikazuje i kako je nastala najveća plantaža marihuane koja je ikada postojala i protezala se na nezamislivih 500 hektara, a i kako je američka DEA u početku bila potpuno nepripremljena i nespremna za borbu s ovakvo dobro organizovanom kriminalnom organizacijom.

Glavni protagonisti su meksička zvezda Dijego Luna i američki glumac Majkl Penja. Dijego tumači ulogu narkobosa Migela Anhela Feliks Galjarda, koji je osnovao tadašnji najjači meksički kartel, dok će se Majkl u ulozi Kikija Kamarena boriti ispred DEA - američke policijsko-obaveštajne agencije za suzbijanje narkotika. Polazna tačka ovog puta je država u centralnoj Americi, umesto dosadašnje Južne Amerike, kada smo gledali kako je izgledalo živeti u Kolumbiji u doba Pabla Eskobara. Priča je fokusirana na samo osnivanje i jačanje zloglasnog meksičkog kartela, uz svesrdnu pomoć korumpirane vlade. Tok radnje je ovoga puta nešto drugačiji. Sve se dešava 80-ih godina u Gvadalahari i započinje akcijom agenta koji je prihvativši novu poziciju sa porodicom napustio Kaliforniju i preselio se u zemlju koja je postala jedna od najsnažnijih krijumčarskih ruta na svetu. Njegova misija je da uhvati šefa kartela u nastajanju. Za razliku od Kolumbijaca, koji su odmah krenuli s kokainom, izvorni proizvod meksičkih kartela bila je marihuana pa tako društvance Migela Anhela pokušava da poveže porodice koje kontrolišu pojedine gradove i da od njih napravi nešto što bi se nazvalo kartel. Serija prikazuje i kako je nastala najveća plantaža marihuane koja je ikada postojala i protezala se na nezamislivih 500 hektara, a i kako je američka DEA u početku bila potpuno nepripremljena i nespremna za borbu s ovakvo dobro organizovanom kriminalnom organizacijom.

Naomi Vots glumi agorafobičnu Džun Lej, ženu koja je nekada bila poznata ličnost kontrakulture, a sada živi sama u stanu svoje pokojne bake u zapuštenim krajevima južnog Bronksa, odsečena od sveta. Džun kroz prozor može da vidi kako nasilje eskalira na brutalnoj letnjoj vrućini. Grad je na ivici, sve je pod pritiskom koji će eksplodirati u zapaljivim neredima u Njujorku 1977. godine.

Naomi Vots glumi agorafobičnu Džun Lej, ženu koja je nekada bila poznata ličnost kontrakulture, a sada živi sama u stanu svoje pokojne bake u zapuštenim krajevima južnog Bronksa, odsečena od sveta. Džun kroz prozor može da vidi kako nasilje eskalira na brutalnoj letnjoj vrućini. Grad je na ivici, sve je pod pritiskom koji će eksplodirati u zapaljivim neredima u Njujorku 1977. godine.

Nišvil džez festival je britanski časopis Guardian ove godine proglasio jednim od deset najboljih evropskih džez festivala. Koncept festivala je od početka bio zasnovan na kombinaciji tradicionalnih džez formi sa etno tradicijama različitih delova sveta, a naročito Balkana, čime je umnogome doprineo predstavljanju balkanske muzike kao novog svetskog trenda.

Nišvil džez festival je britanski časopis Guardian ove godine proglasio jednim od deset najboljih evropskih džez festivala. Koncept festivala je od početka bio zasnovan na kombinaciji tradicionalnih džez formi sa etno tradicijama različitih delova sveta, a naročito Balkana, čime je umnogome doprineo predstavljanju balkanske muzike kao novog svetskog trenda.

Izgradnja brane izaziva razna strujanja kod stanovnika malog sela pod planinom Miroč. Svako od njih želi da na neki način zagrabi što više para za zemlju koju prodaje državi, dok mladi čobanin, Buzga otkriva polako svoj talenat, slikajući na platnu majstora Žileta, kojem su platili da napravi izložbu slika o izgradnji brane. Buzga, kojeg gazda zlostavlja, devojčin otac ne želi ni da čuje za njega, koji ima status seoske budale, iz dana u dan postaje pravi umetnik, naivac. Kada počne da zarađuje od toga, svi seljani počinju da se bave slikanjem. Kad može on, zašto ne bi mogli i oni? Ali njihova dela su bez ikakvog značaja, i na kraju, u svoju slikarsku zadrugu pokušavaju da privuku Buzgu kog su prethodno oterali.

Izgradnja brane izaziva razna strujanja kod stanovnika malog sela pod planinom Miroč. Svako od njih želi da na neki način zagrabi što više para za zemlju koju prodaje državi, dok mladi čobanin, Buzga otkriva polako svoj talenat, slikajući na platnu majstora Žileta, kojem su platili da napravi izložbu slika o izgradnji brane. Buzga, kojeg gazda zlostavlja, devojčin otac ne želi ni da čuje za njega, koji ima status seoske budale, iz dana u dan postaje pravi umetnik, naivac. Kada počne da zarađuje od toga, svi seljani počinju da se bave slikanjem. Kad može on, zašto ne bi mogli i oni? Ali njihova dela su bez ikakvog značaja, i na kraju, u svoju slikarsku zadrugu pokušavaju da privuku Buzgu kog su prethodno oterali.

Čovek iz malog mesta, trener u velikom klubu, vraća se u svoj kraj da poseti grob roditelja i da sa sobom u Beograd odvede talentovanog centarfora, koji postaje zvezda trenerovog kluba. Ali, dolazi do razlaza između trenera, direktora kluba i centarfora i trener odlazi u inostranstvo. U međunarodnom takmičenju sastaju se dva trenerova kluba, bivši i sadašnji. Pobeđuje njegov stari klub, što znači da mu postaje nesigurno mesto u novom. Otkupljuje se prema poslodavcu uspehom u Beogradu. Opet je u svom mestu i pred spomenikom ocu koji je poginuo u ratu, pita se šta se sa njim zbiva do sada, na sportskom polju, radi protiv svoje zemlje.

Čovek iz malog mesta, trener u velikom klubu, vraća se u svoj kraj da poseti grob roditelja i da sa sobom u Beograd odvede talentovanog centarfora, koji postaje zvezda trenerovog kluba. Ali, dolazi do razlaza između trenera, direktora kluba i centarfora i trener odlazi u inostranstvo. U međunarodnom takmičenju sastaju se dva trenerova kluba, bivši i sadašnji. Pobeđuje njegov stari klub, što znači da mu postaje nesigurno mesto u novom. Otkupljuje se prema poslodavcu uspehom u Beogradu. Opet je u svom mestu i pred spomenikom ocu koji je poginuo u ratu, pita se šta se sa njim zbiva do sada, na sportskom polju, radi protiv svoje zemlje.

Naomi Vots glumi agorafobičnu Džun Lej, ženu koja je nekada bila poznata ličnost kontrakulture, a sada živi sama u stanu svoje pokojne bake u zapuštenim krajevima južnog Bronksa, odsečena od sveta. Džun kroz prozor može da vidi kako nasilje eskalira na brutalnoj letnjoj vrućini. Grad je na ivici, sve je pod pritiskom koji će eksplodirati u zapaljivim neredima u Njujorku 1977. godine.

Naomi Vots glumi agorafobičnu Džun Lej, ženu koja je nekada bila poznata ličnost kontrakulture, a sada živi sama u stanu svoje pokojne bake u zapuštenim krajevima južnog Bronksa, odsečena od sveta. Džun kroz prozor može da vidi kako nasilje eskalira na brutalnoj letnjoj vrućini. Grad je na ivici, sve je pod pritiskom koji će eksplodirati u zapaljivim neredima u Njujorku 1977. godine.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV slagalica je kviz sa najdužom tradicijom među TV kvizovima na našim prostorima. Traje 16 godina i okuplja sve veći broj gledalaca kojima je, kako sami kažu, postala omiljena serija koju ne propuštaju. O tome svedoče podaci prema kojima je TV slagalica već nekoliko godina među deset najgledanijih emisija na svim TV stanicama u našoj zemlji. Među emisijama istog žanra zauzima jedno od prva tri mesta. Ovako zavidan nivo gledanosti i opstanak našeg domaćeg kviza u oštroj konkurenciji licencnih TV kvizova može da se objasni ocenom gledalaca i takmičara da je TV slagalica kviz koji uz zanimljive igre ima dušu.

TV slagalica je kviz sa najdužom tradicijom među TV kvizovima na našim prostorima. Traje 16 godina i okuplja sve veći broj gledalaca kojima je, kako sami kažu, postala omiljena serija koju ne propuštaju. O tome svedoče podaci prema kojima je TV slagalica već nekoliko godina među deset najgledanijih emisija na svim TV stanicama u našoj zemlji. Među emisijama istog žanra zauzima jedno od prva tri mesta. Ovako zavidan nivo gledanosti i opstanak našeg domaćeg kviza u oštroj konkurenciji licencnih TV kvizova može da se objasni ocenom gledalaca i takmičara da je TV slagalica kviz koji uz zanimljive igre ima dušu.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

"Avanture Heti Feder" adaptacija je istoimenog romana poznate spisateljice za decu, Džeklin Vilson. Smeštena u viktorijansko doba, u centru zbivanja se nalazi devojčica Heti koja je ostavljena kao beba u domu za nezbrinutu decu. Nakon kratkotrajnog perioda provedenog u hraniteljskoj porodici, Heti je primorana da se vrati u bolnicu kako bi nastavila školovanje i pripremila se za budući posao služavke, kao i sve ostale devojčice u domu. Međutim, Heti je posebna - ona uprkos brojnim preprekama, ne odustaje od pronalaska svoje majke i borbe za sopstvenu slobodu. Uz svoje prijatelje, ona se suočava sa nedaćama života, iz epizode u epizodu pokazujući svoju hrabrost i domišljatost. Očekujte bezvremenu i neodoljivu priču koja uspešno oživljava epohu i uvlači nas u viktorijansku englesku i sve njene raznolikosti. Iskrena dečja prijateljstva, težak život siročića, smešne i tragične trenutke gledamo kroz oči dečaka i devojčica koji u svemu što im se suprotstavlja ipak uspevaju da pronađu razlog za igru i zabavu!

"Avanture Heti Feder" adaptacija je istoimenog romana poznate spisateljice za decu, Džeklin Vilson. Smeštena u viktorijansko doba, u centru zbivanja se nalazi devojčica Heti koja je ostavljena kao beba u domu za nezbrinutu decu. Nakon kratkotrajnog perioda provedenog u hraniteljskoj porodici, Heti je primorana da se vrati u bolnicu kako bi nastavila školovanje i pripremila se za budući posao služavke, kao i sve ostale devojčice u domu. Međutim, Heti je posebna - ona uprkos brojnim preprekama, ne odustaje od pronalaska svoje majke i borbe za sopstvenu slobodu. Uz svoje prijatelje, ona se suočava sa nedaćama života, iz epizode u epizodu pokazujući svoju hrabrost i domišljatost. Očekujte bezvremenu i neodoljivu priču koja uspešno oživljava epohu i uvlači nas u viktorijansku englesku i sve njene raznolikosti. Iskrena dečja prijateljstva, težak život siročića, smešne i tragične trenutke gledamo kroz oči dečaka i devojčica koji u svemu što im se suprotstavlja ipak uspevaju da pronađu razlog za igru i zabavu!

Najbolja svetska streljašica vazdušnim pištoljem, Zorana Arunović, sagovornik je treće emisije Kako se kalio čovek. Ona će otkriti gledaocima koji joj je bio najteži trenutak u životu. Zašto su joj prvi veliki uspesi bili gorko-slatki. Kako ipak nije važno samo učestvovati na Olimpijskim igrama i zašto je, kako kaže, ljudi često mogu sresti kako se krije u travi.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

Najbolja svetska streljašica vazdušnim pištoljem, Zorana Arunović, sagovornik je treće emisije Kako se kalio čovek. Ona će otkriti gledaocima koji joj je bio najteži trenutak u životu. Zašto su joj prvi veliki uspesi bili gorko-slatki. Kako ipak nije važno samo učestvovati na Olimpijskim igrama i zašto je, kako kaže, ljudi često mogu sresti kako se krije u travi.

Serija ,,Preci i potomci'' Redakcije opšteobrazovnog programa, bavi se poznatim ličnostima srpske nauke, kulture i umetnosti o kojima govore njihovi potomci.

Serijal Preci i potomci, realizovan je u produkciji Opšteobrazovne rubrike Redakcije za nauku i obrazovanje. Urednik Vesna Pavliček razgovara sa potomcima čuvenih stvaralaca srpske kulture, umetnosti, nauke… i u novoj epizodi predstavlja porodicu Nikolajević. Svetomir Nikolajević je bio jedan od naših najobrazovanijih ljudi i najznačajnijih aktera u kulturi, politici, humanitarnom delanju u drugoj polovini 19. veka. Profesor i rektor Velike škole, doneo je evropski duh u našu sredinu - prvi je pisao o Šekspiru i osnovao je Katedru za svetsku književnost. Bio je jedan od prvih akademika SANU i predsednik vlade u vreme Milana Obrenovića. O ovoj izuzetnoj ličnosti, kao i o ostalim značajnim članovima porodice Nikolajević, svedoči praunuka Svetomira Nikolajevića, muzikolog Snežana Nikolajević.

Tematsku osnovicu emisija čini arhitektura, umetnost i život u jedanaest beogradskih dvorova koliko ih je ranije bilo. Sva nevremena i promene preživelo je šest dvorova dok ih je pet porušeno. Reč je zapravo o najlepšim i najznamenitijim građevinama svoga vremena koje su na svoj način bile svedoci i učesnici u sudbini Srbije i srpskog naroda.

Zabavno-informativni program posvećen informacionim tehnologijama, koji donosi najnovije vesti sa IT tržišta i prati aktuelne IT događaje.

Pred vama će od zapuštenih i uparloženih seoskih domaćinstava nastajati dedovine sa novim sjajem. Pred kamerama će "od babe nastajati devojka" - gledaćete kako se za 4 dana sa samo 6 prosečnih plata (koje domaćinu donosi ekipa serijala) obnavljaju dedovine širom Srbije. TV autor Milan Popović (ranije ''Zadnja kuća, Srbija'') sa svojim timom pokušavaće nemoguće snalazeći se "slobodnim balkanskim stilom". On domaćinu donosi budžet od 6 prosečnih plata kao pomoć za njegovu želju da promeni stanje svoje dedovine, ali je dužnost domaćina da obezbedi "mobu". Pomoć prijatelja, kumova, rođaka, komšija. Plan raspodele budžeta (materijal, nameštaj, popravke, dnevnice specifičnih majstora i sl.) često se otme kontroli, pa je svaka epizoda borba za sebe i borba koja traje do poslednjeg momenta. Serijal ima za cilj da ljude motiviše da posle pandemije obnove svoje dedovine na selu, jer je proteklih godinu i po svako ko je imao selo i sačuvao dedovinu imao gde da se skloni i sa porodicom provede mirnije dane. Promocija rada i sloge je još jedan od zadataka ovog projekta Javnog servisa. Iza svakog kandidata trebalo bi da stoji jaka porodična priča i priča o dedovini, a ova jesen će imati poruku da dedovine moramo sačuvati i ispred svake dedine i bakine kuće stajaće tabla - Nije kuća na prodaju.

Pred vama će od zapuštenih i uparloženih seoskih domaćinstava nastajati dedovine sa novim sjajem. Pred kamerama će "od babe nastajati devojka" - gledaćete kako se za 4 dana sa samo 6 prosečnih plata (koje domaćinu donosi ekipa serijala) obnavljaju dedovine širom Srbije. TV autor Milan Popović (ranije ''Zadnja kuća, Srbija'') sa svojim timom pokušavaće nemoguće snalazeći se "slobodnim balkanskim stilom". On domaćinu donosi budžet od 6 prosečnih plata kao pomoć za njegovu želju da promeni stanje svoje dedovine, ali je dužnost domaćina da obezbedi "mobu". Pomoć prijatelja, kumova, rođaka, komšija. Plan raspodele budžeta (materijal, nameštaj, popravke, dnevnice specifičnih majstora i sl.) često se otme kontroli, pa je svaka epizoda borba za sebe i borba koja traje do poslednjeg momenta. Serijal ima za cilj da ljude motiviše da posle pandemije obnove svoje dedovine na selu, jer je proteklih godinu i po svako ko je imao selo i sačuvao dedovinu imao gde da se skloni i sa porodicom provede mirnije dane. Promocija rada i sloge je još jedan od zadataka ovog projekta Javnog servisa. Iza svakog kandidata trebalo bi da stoji jaka porodična priča i priča o dedovini, a ova jesen će imati poruku da dedovine moramo sačuvati i ispred svake dedine i bakine kuće stajaće tabla - Nije kuća na prodaju.

Ne propustite gala koncert našeg proslavljenog baritona Željka Lučića.

Ne propustite gala koncert našeg proslavljenog baritona Željka Lučića.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

Zašto je fioka važna u Marčelovom životu? Zbog kog filma je Biljana Krstić počela da se bavi etno-muzikom i u čemu je tajna Milice Mandić? O svemu tome saznaćete u novoj seriji Redakcije dečjeg i školskog programa RTS Kako se kalio čovek. Svakoga dana dešavaju nam se stvari koje utiču na naš život. Nekada to odmah primetimo, drugi put je potrebno vreme da shvatimo njihovu težinu i važnost. Ali bez obzira na to da li su to krupne životne lekcije ili sitni, svakodnevni događaji, oni čine od nas ono što jesmo. U seriji Kako se kalio čovek naše javne ličnosti govore o ljudima, događajima i stvarima koje označavaju prekratnice u njihovim životima i zahvaljujući kojima su izgrađivali svoje životne stavove, donosili odluke i, može se reći, kalili se kao ljudi.

Zašto je fioka važna u Marčelovom životu? Zbog kog filma je Biljana Krstić počela da se bavi etno-muzikom i u čemu je tajna Milice Mandić? O svemu tome saznaćete u novoj seriji Redakcije dečjeg i školskog programa RTS Kako se kalio čovek. Svakoga dana dešavaju nam se stvari koje utiču na naš život. Nekada to odmah primetimo, drugi put je potrebno vreme da shvatimo njihovu težinu i važnost. Ali bez obzira na to da li su to krupne životne lekcije ili sitni, svakodnevni događaji, oni čine od nas ono što jesmo. U seriji Kako se kalio čovek naše javne ličnosti govore o ljudima, događajima i stvarima koje označavaju prekratnice u njihovim životima i zahvaljujući kojima su izgrađivali svoje životne stavove, donosili odluke i, može se reći, kalili se kao ljudi.

U ovoj emisiji edukativno-informativnog karaktera bavimo se svakodnevnim pojavama sa naučnog stanovišta, ispitujući uticaj našeg svakodnevnog života i poslova na globalne promene.

U ovoj emisiji edukativno-informativnog karaktera bavimo se svakodnevnim pojavama sa naučnog stanovišta, ispitujući uticaj našeg svakodnevnog života i poslova na globalne promene.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Radnja serije odvija se u Majamiju i prati Dekstera Morgana, serijskog ubicu koji radi u policiji kao forenzičar za krv. Zbog tragedije koju je doživeo u detinjstvu, oseća strast i potrebu za ubijanjem, koju je njegov otac koji ga je usvojio, policajac Hari Morgan, kanalisao da ubija ljude koji to "zaslužuju". Tako su Deksterove žrtve većinom ostale ubice koji su izbegli sudsku kaznu, ili nikad nisu ni bili pod istragom. U seriji je prikazano Deksterovo balansiranje između svakodnevnog života i njegovog tajnog identiteta. Filmski i televizijski kritičari su ovu kriminalističku seriju gde je glavni lik masovni ubica dočekali gotovo ovacijama tako da je ona dobila najviše moguće ocene od kritičara američkih časopisa Čikago San - Tajms, Njujork dejli njuz, San Francisko hronikl, Pipl vikli dok su kritičari najuticajnih medija bili malo pažljiviji u izjašnjavanju, tako da su dali niže ocene. Takođe, seriju su pratile oštre kritike Roditeljskog televizijskog saveta (Parents Television Council) iz kog su tvrdili da gledaoci navijaju za serijskog ubicu i da se nadaju da neće biti uhvaćen. Svojim kritikama su izborili zabranu praćenja serije gledaocima mlađim od 14 godina.

Radnja serije odvija se u Majamiju i prati Dekstera Morgana, serijskog ubicu koji radi u policiji kao forenzičar za krv. Zbog tragedije koju je doživeo u detinjstvu, oseća strast i potrebu za ubijanjem, koju je njegov otac koji ga je usvojio, policajac Hari Morgan, kanalisao da ubija ljude koji to "zaslužuju". Tako su Deksterove žrtve većinom ostale ubice koji su izbegli sudsku kaznu, ili nikad nisu ni bili pod istragom. U seriji je prikazano Deksterovo balansiranje između svakodnevnog života i njegovog tajnog identiteta. Filmski i televizijski kritičari su ovu kriminalističku seriju gde je glavni lik masovni ubica dočekali gotovo ovacijama tako da je ona dobila najviše moguće ocene od kritičara američkih časopisa Čikago San - Tajms, Njujork dejli njuz, San Francisko hronikl, Pipl vikli dok su kritičari najuticajnih medija bili malo pažljiviji u izjašnjavanju, tako da su dali niže ocene. Takođe, seriju su pratile oštre kritike Roditeljskog televizijskog saveta (Parents Television Council) iz kog su tvrdili da gledaoci navijaju za serijskog ubicu i da se nadaju da neće biti uhvaćen. Svojim kritikama su izborili zabranu praćenja serije gledaocima mlađim od 14 godina.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Sabor trubača u Guči, ili jednostavno Guča festival je tradicionalna manifestacija koja se svake godine održava u Guči, koja se nalazi u Dragačevu, Zapadna Srbija. Blizu milion posetilaca u vreme festivala poseti ovaj gradić svakog avgusta. Zahvaljujući festivalu, Guča je postala poznata u celom svetu kao mesto održavanja najvećeg festivala trubačke muzike širom planete, gde su još zastupljene i druge tradicionalne vrednosti, kao što su tradicionalne pesme, igre i nošnje regiona Dragačeva i Zapadne Srbije.

Sabor trubača u Guči, ili jednostavno Guča festival je tradicionalna manifestacija koja se svake godine održava u Guči, koja se nalazi u Dragačevu, Zapadna Srbija. Blizu milion posetilaca u vreme festivala poseti ovaj gradić svakog avgusta. Zahvaljujući festivalu, Guča je postala poznata u celom svetu kao mesto održavanja najvećeg festivala trubačke muzike širom planete, gde su još zastupljene i druge tradicionalne vrednosti, kao što su tradicionalne pesme, igre i nošnje regiona Dragačeva i Zapadne Srbije.

Sabor trubača u Guči, ili jednostavno Guča festival je tradicionalna manifestacija koja se svake godine održava u Guči, koja se nalazi u Dragačevu, Zapadna Srbija. Blizu milion posetilaca u vreme festivala poseti ovaj gradić svakog avgusta. Zahvaljujući festivalu, Guča je postala poznata u celom svetu kao mesto održavanja najvećeg festivala trubačke muzike širom planete, gde su još zastupljene i druge tradicionalne vrednosti, kao što su tradicionalne pesme, igre i nošnje regiona Dragačeva i Zapadne Srbije.

Sabor trubača u Guči, ili jednostavno Guča festival je tradicionalna manifestacija koja se svake godine održava u Guči, koja se nalazi u Dragačevu, Zapadna Srbija. Blizu milion posetilaca u vreme festivala poseti ovaj gradić svakog avgusta. Zahvaljujući festivalu, Guča je postala poznata u celom svetu kao mesto održavanja najvećeg festivala trubačke muzike širom planete, gde su još zastupljene i druge tradicionalne vrednosti, kao što su tradicionalne pesme, igre i nošnje regiona Dragačeva i Zapadne Srbije.

Pratite emisiju o nacionalnim manjinama u Srbiji, njihovoj istoriji, tradiciji i perspektivi za budućnost, ali i doprinosu u kulturnom i društvenom životu.

Pratite emisiju o nacionalnim manjinama u Srbiji, njihovoj istoriji, tradiciji i perspektivi za budućnost, ali i doprinosu u kulturnom i društvenom životu.

Uživajte u emisiji u kojoj se promoviše klasična muzika i mladi ljudi koji su se ostvarili u ovoj oblasti. Nastupaju poznati solisti, ansambli i orkestri. Voditelji emisije su Silvana Grujić i Aleksandar Peković.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Reditelj Miloš Lolić je izuzetan: tih, skroman, posvećen. Rasprodat u evropskim pozorištima poslednjih desetak godina. Na scenama nemačkog govornog područja, što znači u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj je za to vreme režirao više od trideset značajnih predstava. Takav uspeh do sada nije imao niti jedan reditelj ovih prostora. Zahvaljujući svom posvećenom radu postao je počasni državljanin Austrije. Svemu tome prethodilo je školovanje na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti i veliki uspesi na samom početku karijere: u Beogradu Gran pri Bitefa za predstavu Sanjari, u Sloveniji Borštnikova nagrada za Batlberi pisara, u Austriji nagrada Nestroj za Magično popodne, zatim i nagrada za najbolju režiju na Bitefu za predstavu Krvave svadbe. Bili su to znaci da njegov rad donosi nešto originalno. Istraživanje glumačkog prisustva na sceni je predstave Miloša Lolića odvelo ka neobično novom. Ka osobenom poetskom asketizmu, ka sceni koju čisti od svega suvišnog, a zatim je puni sadržajem i značenjima. Sve suvišno on sklanja i iz glumačkog izraza. Tako traga za suštinom teme i teksta koji režira. Sublimirani stil reditelja Miloša Lolića oslanja se isključivo na glumca i tekst. On ne veruje toliko u darovitost koliko veruje u koncentrisan i promišljeni rad. Glumci, govor, gest, pokret, izgovoreno i neizgovoreno, a vidljivo je u središtu njegovog rediteljskog promišljanja. Približavanje suštini u pozorišnom i značenjskom smislu. Ali i vera da je suština tamo gde reč ne boravi. Minimalnim sredstvima sa glumcima on gradi višedimenzionalni univerzum. Miloš režira sa potpunim poverenjem u tekst i moć govora, u emocionalnost glumačkih bića, u jednostavnost koja u njegovom slučaju može biti beskrajno maštovita. Lolićeva predstave su, kažu stručnjaci, poetski izveštaji o duši, njenoj praznini i njenim uzbudljivim mogućnostima. Lišene su sentimentalnosti, a, opet, nekako pune strasti i nagona koji pobeđuju razum, pune jakih emocija ali i sažete, do esencije. Miloš režirajući dela klasika i savremenih pisaca nastavlja da gradi ozbiljnu evropsku karijeru. Ovde se redovno vraća porodici i prijateljima i da ponekad režira, kao nedavno predstavu Mister Dolar Branislava Nušića u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Različite priče mladih žena i muškaraca koji se sastaju i rastaju u romantičnom pariskom okruženju. Film je podeljen u četiri priče: Sastanak u sedam uveče, Sledeće jutro, Klupe pariskih parkova i Majka i dete, 1907.

Američka drama-triler "Na nišanu" ("Shooter", 2016), nastala po motivima iz prve tri novele o Bobiju Liju Svageru, autora Stivena Hantira, po kojima je 2007. godine snimljen istoimeni film sa Markom Volbergom u glavnoj ulozi. Ova uzbudljiva serija sa Rajanom Filipom u glavnoj ulozi, prati priču Boba Lija Svagera, visoko odlikovanog veterana koji se ponovo vraća u akciju kako bi sprečio planirano ubistvo predsednika. Kada Svagerov bivši komandant Isak Džonson zatraži njegovu stručnost u tajnoj operaciji, Svager otkriva da je u pitanju neka nameštaljka, i mora učiniti sve što je u njegovoj moći da zaštiti svoju porodicu, ali i svoj obraz.

Na jednodnevnom muzičkom festivalu, koji je pod sloganom Rokenrol zauvek održan 24. decembra 2022. godine, nastupili su legendarni rok sastavi: Dr Nele Karajlić, Divlje jagode, Ju grupa, Atomsko sklonište, Teška industrija, Osvajači, Vatreni poljubac, Jurica Pađen i Aerodrom i Epilog.

Na Beogradskom sajmu 1994. godine, u okviru koncerta pod nazivom Rokenrol zauvek nastupilo je nekoliko legendarnih rok bendova koji su publici odsvirali svoje najveće hitove.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Pred vama će od zapuštenih i uparloženih seoskih domaćinstava nastajati dedovine sa novim sjajem. Pred kamerama će "od babe nastajati devojka" - gledaćete kako se za 4 dana sa samo 6 prosečnih plata (koje domaćinu donosi ekipa serijala) obnavljaju dedovine širom Srbije. TV autor Milan Popović (ranije ''Zadnja kuća, Srbija'') sa svojim timom pokušavaće nemoguće snalazeći se "slobodnim balkanskim stilom". On domaćinu donosi budžet od 6 prosečnih plata kao pomoć za njegovu želju da promeni stanje svoje dedovine, ali je dužnost domaćina da obezbedi "mobu". Pomoć prijatelja, kumova, rođaka, komšija. Plan raspodele budžeta (materijal, nameštaj, popravke, dnevnice specifičnih majstora i sl.) često se otme kontroli, pa je svaka epizoda borba za sebe i borba koja traje do poslednjeg momenta. Serijal ima za cilj da ljude motiviše da posle pandemije obnove svoje dedovine na selu, jer je proteklih godinu i po svako ko je imao selo i sačuvao dedovinu imao gde da se skloni i sa porodicom provede mirnije dane. Promocija rada i sloge je još jedan od zadataka ovog projekta Javnog servisa. Iza svakog kandidata trebalo bi da stoji jaka porodična priča i priča o dedovini, a ova jesen će imati poruku da dedovine moramo sačuvati i ispred svake dedine i bakine kuće stajaće tabla - Nije kuća na prodaju.

U ovoj emisiji edukativno-informativnog karaktera bavimo se svakodnevnim pojavama sa naučnog stanovišta, ispitujući uticaj našeg svakodnevnog života i poslova na globalne promene.

Reditelj Miloš Lolić je izuzetan: tih, skroman, posvećen. Rasprodat u evropskim pozorištima poslednjih desetak godina. Na scenama nemačkog govornog područja, što znači u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj je za to vreme režirao više od trideset značajnih predstava. Takav uspeh do sada nije imao niti jedan reditelj ovih prostora. Zahvaljujući svom posvećenom radu postao je počasni državljanin Austrije. Svemu tome prethodilo je školovanje na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti i veliki uspesi na samom početku karijere: u Beogradu Gran pri Bitefa za predstavu Sanjari, u Sloveniji Borštnikova nagrada za Batlberi pisara, u Austriji nagrada Nestroj za Magično popodne, zatim i nagrada za najbolju režiju na Bitefu za predstavu Krvave svadbe. Bili su to znaci da njegov rad donosi nešto originalno. Istraživanje glumačkog prisustva na sceni je predstave Miloša Lolića odvelo ka neobično novom. Ka osobenom poetskom asketizmu, ka sceni koju čisti od svega suvišnog, a zatim je puni sadržajem i značenjima. Sve suvišno on sklanja i iz glumačkog izraza. Tako traga za suštinom teme i teksta koji režira. Sublimirani stil reditelja Miloša Lolića oslanja se isključivo na glumca i tekst. On ne veruje toliko u darovitost koliko veruje u koncentrisan i promišljeni rad. Glumci, govor, gest, pokret, izgovoreno i neizgovoreno, a vidljivo je u središtu njegovog rediteljskog promišljanja. Približavanje suštini u pozorišnom i značenjskom smislu. Ali i vera da je suština tamo gde reč ne boravi. Minimalnim sredstvima sa glumcima on gradi višedimenzionalni univerzum. Miloš režira sa potpunim poverenjem u tekst i moć govora, u emocionalnost glumačkih bića, u jednostavnost koja u njegovom slučaju može biti beskrajno maštovita. Lolićeva predstave su, kažu stručnjaci, poetski izveštaji o duši, njenoj praznini i njenim uzbudljivim mogućnostima. Lišene su sentimentalnosti, a, opet, nekako pune strasti i nagona koji pobeđuju razum, pune jakih emocija ali i sažete, do esencije. Miloš režirajući dela klasika i savremenih pisaca nastavlja da gradi ozbiljnu evropsku karijeru. Ovde se redovno vraća porodici i prijateljima i da ponekad režira, kao nedavno predstavu Mister Dolar Branislava Nušića u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Različite priče mladih žena i muškaraca koji se sastaju i rastaju u romantičnom pariskom okruženju. Film je podeljen u četiri priče: Sastanak u sedam uveče, Sledeće jutro, Klupe pariskih parkova i Majka i dete, 1907.

Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovima.

Već 25 godina, Jutarnji program Radio-televizije Srbije je jedna od najgledanijih emisija na svim programima sa nacionalnom frekvencijom. Danas, uz prvu jutarnju emisiju, ustaje u proseku tri miliona televizijskih gledalaca.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV slagalica je kviz sa najdužom tradicijom među TV kvizovima na našim prostorima. Traje 16 godina i okuplja sve veći broj gledalaca kojima je, kako sami kažu, postala omiljena serija koju ne propuštaju. O tome svedoče podaci prema kojima je TV slagalica već nekoliko godina među deset najgledanijih emisija na svim TV stanicama u našoj zemlji. Među emisijama istog žanra zauzima jedno od prva tri mesta. Ovako zavidan nivo gledanosti i opstanak našeg domaćeg kviza u oštroj konkurenciji licencnih TV kvizova može da se objasni ocenom gledalaca i takmičara da je TV slagalica kviz koji uz zanimljive igre ima dušu.

TV slagalica je kviz sa najdužom tradicijom među TV kvizovima na našim prostorima. Traje 16 godina i okuplja sve veći broj gledalaca kojima je, kako sami kažu, postala omiljena serija koju ne propuštaju. O tome svedoče podaci prema kojima je TV slagalica već nekoliko godina među deset najgledanijih emisija na svim TV stanicama u našoj zemlji. Među emisijama istog žanra zauzima jedno od prva tri mesta. Ovako zavidan nivo gledanosti i opstanak našeg domaćeg kviza u oštroj konkurenciji licencnih TV kvizova može da se objasni ocenom gledalaca i takmičara da je TV slagalica kviz koji uz zanimljive igre ima dušu.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Ovu veliku, karakterno različito obojenu porodicu predvodi Veliki Štrumpf koji zna da napravi razne čarobne napitke i baca čini. Društvo mu prave Štrumpfeta i svima poznati i omiljeni Mrgud, Kefalo, Gruber, Luftika i ostali. Štrumpfovi žive uglavnom mirnim, idiličnim životom. Ovu sreću kvari jedino zli čarobnjak Gargamel sa svojim pomoćnikom, mačkom Azraelom.

Zašto je fioka važna u Marčelovom životu? Zbog kog filma je Biljana Krstić počela da se bavi etno-muzikom i u čemu je tajna Milice Mandić? O svemu tome saznaćete u novoj seriji Redakcije dečjeg i školskog programa RTS Kako se kalio čovek. Svakoga dana dešavaju nam se stvari koje utiču na naš život. Nekada to odmah primetimo, drugi put je potrebno vreme da shvatimo njihovu težinu i važnost. Ali bez obzira na to da li su to krupne životne lekcije ili sitni, svakodnevni događaji, oni čine od nas ono što jesmo. U seriji Kako se kalio čovek naše javne ličnosti govore o ljudima, događajima i stvarima koje označavaju prekratnice u njihovim životima i zahvaljujući kojima su izgrađivali svoje životne stavove, donosili odluke i, može se reći, kalili se kao ljudi.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

Zašto je fioka važna u Marčelovom životu? Zbog kog filma je Biljana Krstić počela da se bavi etno-muzikom i u čemu je tajna Milice Mandić? O svemu tome saznaćete u novoj seriji Redakcije dečjeg i školskog programa RTS Kako se kalio čovek. Svakoga dana dešavaju nam se stvari koje utiču na naš život. Nekada to odmah primetimo, drugi put je potrebno vreme da shvatimo njihovu težinu i važnost. Ali bez obzira na to da li su to krupne životne lekcije ili sitni, svakodnevni događaji, oni čine od nas ono što jesmo. U seriji Kako se kalio čovek naše javne ličnosti govore o ljudima, događajima i stvarima koje označavaju prekratnice u njihovim životima i zahvaljujući kojima su izgrađivali svoje životne stavove, donosili odluke i, može se reći, kalili se kao ljudi.

Na krajnjem jugoistoku naše zemlje, na tromeđi Srbije, Buarske i Makedonije, nalazi se velika prirodna retkost – Jarešnik, šuma krimskog bora. Zahvaljujući tome što je na nepristupačnom mestu, ova šuma prašumskog tipa ostala je netaknuta, i slobodno se razvijala, tako da su neka od stabala visoka i 30 metara, prečnika jedan metar. Ovo područje je zaštićeno kao specijalni rezervat prirode, i u poslednje vreme sve je više onih koji žele da posete ovo jedinstveno skrovito mesto. Naša kamera zabeležila je jedinstvenu lepotu čarobne šume bora sa Krima, ali i druge zanimljivosti i znamenitosti Bosilegrada, čijem području Jarešnik pripada.

Na krajnjem jugoistoku naše zemlje, na tromeđi Srbije, Buarske i Makedonije, nalazi se velika prirodna retkost – Jarešnik, šuma krimskog bora. Zahvaljujući tome što je na nepristupačnom mestu, ova šuma prašumskog tipa ostala je netaknuta, i slobodno se razvijala, tako da su neka od stabala visoka i 30 metara, prečnika jedan metar. Ovo područje je zaštićeno kao specijalni rezervat prirode, i u poslednje vreme sve je više onih koji žele da posete ovo jedinstveno skrovito mesto. Naša kamera zabeležila je jedinstvenu lepotu čarobne šume bora sa Krima, ali i druge zanimljivosti i znamenitosti Bosilegrada, čijem području Jarešnik pripada.

Emisije su zamišljene kao objašnjenje najčešće upotrebljavanih ekoloških termina i sintagmi, uz stručne komentare ekologa i ilustracije praktičnog značenja.

Emisije su zamišljene kao objašnjenje najčešće upotrebljavanih ekoloških termina i sintagmi, uz stručne komentare ekologa i ilustracije praktičnog značenja.

Pratite emisiju o nacionalnim manjinama u Srbiji, njihovoj istoriji, tradiciji i perspektivi za budućnost, ali i doprinosu u kulturnom i društvenom životu.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Dvoje vrsnih pijanista, nastupili su 4. februara 2020. godine, povodom obeležavanja 89. rođendana Velike dvorane Kolarčeve zadužbine u Beogradu.

Dvoje vrsnih pijanista, nastupili su 4. februara 2020. godine, povodom obeležavanja 89. rođendana Velike dvorane Kolarčeve zadužbine u Beogradu.

Zašto je fioka važna u Marčelovom životu? Zbog kog filma je Biljana Krstić počela da se bavi etno-muzikom i u čemu je tajna Milice Mandić? O svemu tome saznaćete u novoj seriji Redakcije dečjeg i školskog programa RTS Kako se kalio čovek. Svakoga dana dešavaju nam se stvari koje utiču na naš život. Nekada to odmah primetimo, drugi put je potrebno vreme da shvatimo njihovu težinu i važnost. Ali bez obzira na to da li su to krupne životne lekcije ili sitni, svakodnevni događaji, oni čine od nas ono što jesmo. U seriji Kako se kalio čovek naše javne ličnosti govore o ljudima, događajima i stvarima koje označavaju prekratnice u njihovim životima i zahvaljujući kojima su izgrađivali svoje životne stavove, donosili odluke i, može se reći, kalili se kao ljudi.

Zašto je fioka važna u Marčelovom životu? Zbog kog filma je Biljana Krstić počela da se bavi etno-muzikom i u čemu je tajna Milice Mandić? O svemu tome saznaćete u novoj seriji Redakcije dečjeg i školskog programa RTS Kako se kalio čovek. Svakoga dana dešavaju nam se stvari koje utiču na naš život. Nekada to odmah primetimo, drugi put je potrebno vreme da shvatimo njihovu težinu i važnost. Ali bez obzira na to da li su to krupne životne lekcije ili sitni, svakodnevni događaji, oni čine od nas ono što jesmo. U seriji Kako se kalio čovek naše javne ličnosti govore o ljudima, događajima i stvarima koje označavaju prekratnice u njihovim životima i zahvaljujući kojima su izgrađivali svoje životne stavove, donosili odluke i, može se reći, kalili se kao ljudi.

Televizijski serijal kreiran od strane ekološke redakcije, donosi nam razgovore sa vrhunskim stručnjacima iz oblasti očuvanja životne sredine i ekologije. Ova emisija pruža priliku da naučimo važne stvari o odnosu čoveka i prirode, o neophodnosti podizanja ekološke svesti kod ljudi, kao i o potrebi za boljim uslovima života i očuvanjem planete.

Pametni, kreativni uspešni ljudi poreklom iz Srbije rasuti su poput bisera po celom svetu. Njihovo znanje i iskustvo mogu da nam budu dragoceni na putu progresa u svim sferama života. O tome svedoči i primer Miroslava Stojanovića koji bezmalo tri decenije živi i radi u Beču kao jedan od vodećih gradskih urbanista. U emisiji Eko perspektive čućete kako je moguće da se Beograd brzo, efikasno i bez mnogo investiranja pretvori u zelenu prestonicu Srbije i Evrope.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Radnja serije odvija se u Majamiju i prati Dekstera Morgana, serijskog ubicu koji radi u policiji kao forenzičar za krv. Zbog tragedije koju je doživeo u detinjstvu, oseća strast i potrebu za ubijanjem, koju je njegov otac koji ga je usvojio, policajac Hari Morgan, kanalisao da ubija ljude koji to "zaslužuju". Tako su Deksterove žrtve većinom ostale ubice koji su izbegli sudsku kaznu, ili nikad nisu ni bili pod istragom. U seriji je prikazano Deksterovo balansiranje između svakodnevnog života i njegovog tajnog identiteta. Filmski i televizijski kritičari su ovu kriminalističku seriju gde je glavni lik masovni ubica dočekali gotovo ovacijama tako da je ona dobila najviše moguće ocene od kritičara američkih časopisa Čikago San - Tajms, Njujork dejli njuz, San Francisko hronikl, Pipl vikli dok su kritičari najuticajnih medija bili malo pažljiviji u izjašnjavanju, tako da su dali niže ocene. Takođe, seriju su pratile oštre kritike Roditeljskog televizijskog saveta (Parents Television Council) iz kog su tvrdili da gledaoci navijaju za serijskog ubicu i da se nadaju da neće biti uhvaćen. Svojim kritikama su izborili zabranu praćenja serije gledaocima mlađim od 14 godina.

Radnja serije odvija se u Majamiju i prati Dekstera Morgana, serijskog ubicu koji radi u policiji kao forenzičar za krv. Zbog tragedije koju je doživeo u detinjstvu, oseća strast i potrebu za ubijanjem, koju je njegov otac koji ga je usvojio, policajac Hari Morgan, kanalisao da ubija ljude koji to "zaslužuju". Tako su Deksterove žrtve većinom ostale ubice koji su izbegli sudsku kaznu, ili nikad nisu ni bili pod istragom. U seriji je prikazano Deksterovo balansiranje između svakodnevnog života i njegovog tajnog identiteta. Filmski i televizijski kritičari su ovu kriminalističku seriju gde je glavni lik masovni ubica dočekali gotovo ovacijama tako da je ona dobila najviše moguće ocene od kritičara američkih časopisa Čikago San - Tajms, Njujork dejli njuz, San Francisko hronikl, Pipl vikli dok su kritičari najuticajnih medija bili malo pažljiviji u izjašnjavanju, tako da su dali niže ocene. Takođe, seriju su pratile oštre kritike Roditeljskog televizijskog saveta (Parents Television Council) iz kog su tvrdili da gledaoci navijaju za serijskog ubicu i da se nadaju da neće biti uhvaćen. Svojim kritikama su izborili zabranu praćenja serije gledaocima mlađim od 14 godina.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Autorski projekat "Savremeni svetski pisci" koncipirala je Neda Valčić-Lazović, urednik u redakciji za kulturu RTS-a, kao niz ekskluzivnih razgovora sa najznačajnijim književnicima i misliocima našeg vremena. Od 1996. do danas realizovano je preko sedamdeset TV portreta velikih autora - tu su nobelovci Mario Vargas Ljosa, ŽMG Le Klezio, Orhan Pamuk, Ginter Gras, prozni pisci Alen Rob-Grije, Peter Handke, Alesandro Bariko, Amos Oz, Pol Oster, Justejn Gorder, David Grosman, Klaudio Magris, Amin Maluf, filozofi Žan Bodrijar, Edgar Moren, Alen Badju (Badju), Mišel Onfre, kao i brojni drugi stvaraoci koji su obeležili svetsku intelektualnu scenu s kraja 20. i početka 21. Veka.

Autorski projekat "Savremeni svetski pisci" koncipirala je Neda Valčić-Lazović, urednik u redakciji za kulturu RTS-a, kao niz ekskluzivnih razgovora sa najznačajnijim književnicima i misliocima našeg vremena. Od 1996. do danas realizovano je preko sedamdeset TV portreta velikih autora - tu su nobelovci Mario Vargas Ljosa, ŽMG Le Klezio, Orhan Pamuk, Ginter Gras, prozni pisci Alen Rob-Grije, Peter Handke, Alesandro Bariko, Amos Oz, Pol Oster, Justejn Gorder, David Grosman, Klaudio Magris, Amin Maluf, filozofi Žan Bodrijar, Edgar Moren, Alen Badju (Badju), Mišel Onfre, kao i brojni drugi stvaraoci koji su obeležili svetsku intelektualnu scenu s kraja 20. i početka 21. Veka.

Kako li će društvo budućnosti predstavljati globalnu kulturu? Koji predmeti će biti odabrani da budu izloženi javnosti? Da li će to biti ploča Elvisa Preslija? Print Endija Vorhola? Haljina Merilin Monro? Poster iz filma Kazablanka, Simpsonovi ili Avatar? Sve su to fragmenti jedne urbane katedrale, značajni artefakti savremene kulture, ali i najživopisniji dokumenti naših života.

Kako li će društvo budućnosti predstavljati globalnu kulturu? Koji predmeti će biti odabrani da budu izloženi javnosti? Da li će to biti ploča Elvisa Preslija? Print Endija Vorhola? Haljina Merilin Monro? Poster iz filma Kazablanka, Simpsonovi ili Avatar? Sve su to fragmenti jedne urbane katedrale, značajni artefakti savremene kulture, ali i najživopisniji dokumenti naših života.

Čovek i drvo više hiljada godina putuju zajedno. To je vreme u kome čovek radi a drvo mu donosi sredstvo za rad, konačište, mesto na kome se skriva i plovi. Najvažnije - donosi vatru koja ga greje i hrani. Zahvaljujući drvetu, u kome sunce beleži svoj godišnji ciklus u obliku godova, Stari Sloveni su otkrili kalendar kako bi odredili vreme setve i žetve. U kalendaru Starih Slovena meseci su nazivani imenima drveća. U mesecu hrasta, koji je trajao od 13. juna do 7. jula, očekivala se blagodet i sreća. Žir, kao njegov plod, omogućio mu je da bude rodno drvo, a godovi su ispunjeni svekolikim životom i tragovima trajanja kroz vekove. Priča o drvetu, na mačvanskoj i sremskoj obali Save ima posebnu dimenziju. Iako je Panonska nizija oduvek bila prepoznatljiva po gustim hrastovim šumama, hrast koji je opstao na rečnom dnu u svom izvornom obliku ili kao deo neke građevine dobija novi život. Umetnička dela od fosilizovanog drveta pronašla su svoje mesto u Galeriji "Lazar Vozarević". Potkrovlje Galerije jedinstven je prostor po uređenju a izložbom spaja istoriju grada, od Sirmijuma do današnje Sremske Mitrovice, vodu i zemlju, vešte ruke umetnika, zanatlija, entuzijasta, a pre svih delatnost ronilaca. Članovi Udruženja "Žuta foka" pomogli su nam da oživimo priču o drvetu kroz vekove. Čuva se svaki deo tog vrednog drveta opstalog u vodi zahvaljujući taninu, a njegova starost određuje se u Institutu "Ruđer Bošković" u Zagrebu. Kako će izgledati umetnički predmet zavisi od toga kako se drvo prelomilo… Ideje se rađaju u radionici, pa nastaje sve ono što je čovek oduvek pravio a bilo mu je potrebno za život - kašika, tacna, ukosnica, oruđe, muzički instrumenti. Jedinstvena je simbolika predmeta, oblika panela i slike. Ljudi drvetu u svakom njegovom godu mogu da daju još jednu vrednost. Drvo je čudesno biće jer zaklanja i štiti čoveka i sva ostala bića. Čovek sve češće grli drvo kako bi osetio njegovu energiju, a možda i zato što mu daje život, omogućava da diše, ali i da se izrazi i ostvari svoje ideje, da dosegne snove i otkrije nove svetove. Čovek i drvo su jedno drugom sreća. U emisiji govore: etnolog Dušanka Stanković, ZZZSK, Marija Vukajlović, kustos Galerije "Lazar Vozarević" u Sremskoj Mitrovici, Branimir Pavlović, ronilac, Udruženje "Žuta foka", Goran Ljuboja Trut, muzičar, Vukašin Govedarica, akademski slikar.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Pratite prenos mise iz Katedrale Uznesenja Blažene Device Marije na Vračaru, koja će biti služena povodom velikog jubileja Beogradske nadbiskupije.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Retrospektivna izložba Mire Brtke u reprezentativnom prostoru Nacionalne galerije moderne i savremene umetnosti u Rimu, tokom minulog leta, bila je jedan od najistaknutijih izložbenih događaja u gradu na Tibru. Sredinom jula ekipa RTS-a prisustvovala je otvaranju izložbe ove, sasvim izdvojene figure našeg, ali i evropskog kulturnog prostora, harizmatične i višestruko talentovane, slikarke, kostimografkinje i rediteljke. Izložbu, kojom je obuhvaćeno više od sto Brtkinih radova iz svih stvaralačkih perioda, sa težištem na segmentu koji je nastao tokom njenog boravka u Rimu, naslovljenu "Budućnost je iza nas", predstavljenu na oko 1000 kvadratnih metara ovog reprezentativnog zdanja, osmislio je međunarodni kustoski tim. Ovaj dugo i temeljno pripreman poduhvat, upriličen na desetogodišnjicu smrti, Brtku je vratio u ambijent u kojem je nastao krupan segment njenog opusa. Brtka je rođena u Novim Banovcima 1930. godine. Po završetku studija režije na beogradskoj Akademiji za filmsku i pozorišnu režiju, 1959. godine, odlazi u Rim, gde radi u flmskoj industriji, i gde stiče diplomu na slikarskom odseku Akademije lepih umetnosti. U prvoj polovini 60-ih godina 20. veka, Mira Brtka postaje aktivni učesnik rimske umetničke scene, koja je tih godina bila izuzetno živa, napredna i internacionalno orijentisana. Bila je ravnopravni akter rimskog, ali i jugoslovenskog i srpskog umetničkog prostora. Od samog početka Brtka je stvarala u domenu apstrakcije. Njeno stvaralaštvo u domenu vizuelnih umetnosti odvijalo se u znaku stalnih konsekventnih promena - od postenformela, do novih postmodernističkih tendencija, u mediju slikarstva, vezenih slika, skulpture, animacije, filma. Njena dela nalaze se u brojnim privatnim i javnim kolekcijama širom sveta. Izložba u Rimu, kojoj su italijanski mediji posvetili značajnu pažnju, privukla je brojne aktere rimske umetničke scene, kustose, kritičare, galeriste, umetnike, ali i prijatelje i rodbinu Mire Brtke.

Retrospektivna izložba Mire Brtke u reprezentativnom prostoru Nacionalne galerije moderne i savremene umetnosti u Rimu, tokom minulog leta, bila je jedan od najistaknutijih izložbenih događaja u gradu na Tibru. Sredinom jula ekipa RTS-a prisustvovala je otvaranju izložbe ove, sasvim izdvojene figure našeg, ali i evropskog kulturnog prostora, harizmatične i višestruko talentovane, slikarke, kostimografkinje i rediteljke. Izložbu, kojom je obuhvaćeno više od sto Brtkinih radova iz svih stvaralačkih perioda, sa težištem na segmentu koji je nastao tokom njenog boravka u Rimu, naslovljenu "Budućnost je iza nas", predstavljenu na oko 1000 kvadratnih metara ovog reprezentativnog zdanja, osmislio je međunarodni kustoski tim. Ovaj dugo i temeljno pripreman poduhvat, upriličen na desetogodišnjicu smrti, Brtku je vratio u ambijent u kojem je nastao krupan segment njenog opusa. Brtka je rođena u Novim Banovcima 1930. godine. Po završetku studija režije na beogradskoj Akademiji za filmsku i pozorišnu režiju, 1959. godine, odlazi u Rim, gde radi u flmskoj industriji, i gde stiče diplomu na slikarskom odseku Akademije lepih umetnosti. U prvoj polovini 60-ih godina 20. veka, Mira Brtka postaje aktivni učesnik rimske umetničke scene, koja je tih godina bila izuzetno živa, napredna i internacionalno orijentisana. Bila je ravnopravni akter rimskog, ali i jugoslovenskog i srpskog umetničkog prostora. Od samog početka Brtka je stvarala u domenu apstrakcije. Njeno stvaralaštvo u domenu vizuelnih umetnosti odvijalo se u znaku stalnih konsekventnih promena - od postenformela, do novih postmodernističkih tendencija, u mediju slikarstva, vezenih slika, skulpture, animacije, filma. Njena dela nalaze se u brojnim privatnim i javnim kolekcijama širom sveta. Izložba u Rimu, kojoj su italijanski mediji posvetili značajnu pažnju, privukla je brojne aktere rimske umetničke scene, kustose, kritičare, galeriste, umetnike, ali i prijatelje i rodbinu Mire Brtke.

Ako želite da čujete novosti iz sveta nauke, razotkrijete mitove ili istražite naučnu stranu svakodnevnih pojava, onda je vreme da zajedno krenemo u "Naučni portalˮ. Pažljivo ćemo pratiti dešavanja u svetu nauke a aktuelne teme posmatrati iz naučnog ugla.

Ako želite da čujete novosti iz sveta nauke, razotkrijete mitove ili istražite naučnu stranu svakodnevnih pojava, onda je vreme da zajedno krenemo u "Naučni portalˮ. Pažljivo ćemo pratiti dešavanja u svetu nauke a aktuelne teme posmatrati iz naučnog ugla.

Denis Macujev je ruski pijanista, predstavnik ruske izvođačke škole. Uživajte u koncertu koji je snimljen tokom njegovog gostovanja u Beogradu.

Denis Macujev je ruski pijanista, predstavnik ruske izvođačke škole. Uživajte u koncertu koji je snimljen tokom njegovog gostovanja u Beogradu.

Pijanista Denis Macujev nastupio je sa Simfonijskim orkestrom RTS-a, na koncertu na kojem se beogradskoj publici predstavio jednim od najzahtevnijih dela, poznatim "Drugim koncertom za klavir i orkestar" Sergeja Rahmanjinova, delom koje od svoje premijere, 1902. godine, sve do danas, svojom snagom i poetikom uzbuđuje publiku.

Pijanista Denis Macujev nastupio je sa Simfonijskim orkestrom RTS-a, na koncertu na kojem se beogradskoj publici predstavio jednim od najzahtevnijih dela, poznatim "Drugim koncertom za klavir i orkestar" Sergeja Rahmanjinova, delom koje od svoje premijere, 1902. godine, sve do danas, svojom snagom i poetikom uzbuđuje publiku.

Glavni protagonisti su meksička zvezda Dijego Luna i američki glumac Majkl Penja. Dijego tumači ulogu narkobosa Migela Anhela Feliks Galjarda, koji je osnovao tadašnji najjači meksički kartel, dok će se Majkl u ulozi Kikija Kamarena boriti ispred DEA - američke policijsko-obaveštajne agencije za suzbijanje narkotika. Polazna tačka ovog puta je država u centralnoj Americi, umesto dosadašnje Južne Amerike, kada smo gledali kako je izgledalo živeti u Kolumbiji u doba Pabla Eskobara. Priča je fokusirana na samo osnivanje i jačanje zloglasnog meksičkog kartela, uz svesrdnu pomoć korumpirane vlade. Tok radnje je ovoga puta nešto drugačiji. Sve se dešava 80-ih godina u Gvadalahari i započinje akcijom agenta koji je prihvativši novu poziciju sa porodicom napustio Kaliforniju i preselio se u zemlju koja je postala jedna od najsnažnijih krijumčarskih ruta na svetu. Njegova misija je da uhvati šefa kartela u nastajanju. Za razliku od Kolumbijaca, koji su odmah krenuli s kokainom, izvorni proizvod meksičkih kartela bila je marihuana pa tako društvance Migela Anhela pokušava da poveže porodice koje kontrolišu pojedine gradove i da od njih napravi nešto što bi se nazvalo kartel. Serija prikazuje i kako je nastala najveća plantaža marihuane koja je ikada postojala i protezala se na nezamislivih 500 hektara, a i kako je američka DEA u početku bila potpuno nepripremljena i nespremna za borbu s ovakvo dobro organizovanom kriminalnom organizacijom.

Glavni protagonisti su meksička zvezda Dijego Luna i američki glumac Majkl Penja. Dijego tumači ulogu narkobosa Migela Anhela Feliks Galjarda, koji je osnovao tadašnji najjači meksički kartel, dok će se Majkl u ulozi Kikija Kamarena boriti ispred DEA - američke policijsko-obaveštajne agencije za suzbijanje narkotika. Polazna tačka ovog puta je država u centralnoj Americi, umesto dosadašnje Južne Amerike, kada smo gledali kako je izgledalo živeti u Kolumbiji u doba Pabla Eskobara. Priča je fokusirana na samo osnivanje i jačanje zloglasnog meksičkog kartela, uz svesrdnu pomoć korumpirane vlade. Tok radnje je ovoga puta nešto drugačiji. Sve se dešava 80-ih godina u Gvadalahari i započinje akcijom agenta koji je prihvativši novu poziciju sa porodicom napustio Kaliforniju i preselio se u zemlju koja je postala jedna od najsnažnijih krijumčarskih ruta na svetu. Njegova misija je da uhvati šefa kartela u nastajanju. Za razliku od Kolumbijaca, koji su odmah krenuli s kokainom, izvorni proizvod meksičkih kartela bila je marihuana pa tako društvance Migela Anhela pokušava da poveže porodice koje kontrolišu pojedine gradove i da od njih napravi nešto što bi se nazvalo kartel. Serija prikazuje i kako je nastala najveća plantaža marihuane koja je ikada postojala i protezala se na nezamislivih 500 hektara, a i kako je američka DEA u početku bila potpuno nepripremljena i nespremna za borbu s ovakvo dobro organizovanom kriminalnom organizacijom.

"Volim osamdesete" je svojevrsni muzički vremeplov kroz osamdesete godine na kome su nastupili najveća imena pop i rok scene kao i novog vala sa ex Yu prostora. Slobodno se može reći da ne postoji kreativnija dekada od osamdesetih.

Emisija predstavlja omaž Vladi Divljanu koji je jedan od naših najznačajnijih muzičara sa naših prostora, koji nas je napustio 2020. godine.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

U lepršavoj i prijemčivoj, putopisno - reporterskoj formi, traga se za lepim i zanimljivim predelima, značajnim a nerazjašnjenim pojavama i za stamenim stavom i duhom lepim ljudima. Autori Traga, za koji scenario piše sam život, jesu najdarovitiji reporteri RTS - a.

U lepršavoj i prijemčivoj, putopisno - reporterskoj formi, traga se za lepim i zanimljivim predelima, značajnim a nerazjašnjenim pojavama i za stamenim stavom i duhom lepim ljudima. Autori Traga, za koji scenario piše sam život, jesu najdarovitiji reporteri RTS - a.

Na krajnjem jugoistoku naše zemlje, na tromeđi Srbije, Buarske i Makedonije, nalazi se velika prirodna retkost – Jarešnik, šuma krimskog bora. Zahvaljujući tome što je na nepristupačnom mestu, ova šuma prašumskog tipa ostala je netaknuta, i slobodno se razvijala, tako da su neka od stabala visoka i 30 metara, prečnika jedan metar. Ovo područje je zaštićeno kao specijalni rezervat prirode, i u poslednje vreme sve je više onih koji žele da posete ovo jedinstveno skrovito mesto. Naša kamera zabeležila je jedinstvenu lepotu čarobne šume bora sa Krima, ali i druge zanimljivosti i znamenitosti Bosilegrada, čijem području Jarešnik pripada.

Na krajnjem jugoistoku naše zemlje, na tromeđi Srbije, Buarske i Makedonije, nalazi se velika prirodna retkost – Jarešnik, šuma krimskog bora. Zahvaljujući tome što je na nepristupačnom mestu, ova šuma prašumskog tipa ostala je netaknuta, i slobodno se razvijala, tako da su neka od stabala visoka i 30 metara, prečnika jedan metar. Ovo područje je zaštićeno kao specijalni rezervat prirode, i u poslednje vreme sve je više onih koji žele da posete ovo jedinstveno skrovito mesto. Naša kamera zabeležila je jedinstvenu lepotu čarobne šume bora sa Krima, ali i druge zanimljivosti i znamenitosti Bosilegrada, čijem području Jarešnik pripada.

Pametni, kreativni uspešni ljudi poreklom iz Srbije rasuti su poput bisera po celom svetu. Njihovo znanje i iskustvo mogu da nam budu dragoceni na putu progresa u svim sferama života. O tome svedoči i primer Miroslava Stojanovića koji bezmalo tri decenije živi i radi u Beču kao jedan od vodećih gradskih urbanista. U emisiji Eko perspektive čućete kako je moguće da se Beograd brzo, efikasno i bez mnogo investiranja pretvori u zelenu prestonicu Srbije i Evrope.

Pametni, kreativni uspešni ljudi poreklom iz Srbije rasuti su poput bisera po celom svetu. Njihovo znanje i iskustvo mogu da nam budu dragoceni na putu progresa u svim sferama života. O tome svedoči i primer Miroslava Stojanovića koji bezmalo tri decenije živi i radi u Beču kao jedan od vodećih gradskih urbanista. U emisiji Eko perspektive čućete kako je moguće da se Beograd brzo, efikasno i bez mnogo investiranja pretvori u zelenu prestonicu Srbije i Evrope.

Pijanista Denis Macujev nastupio je sa Simfonijskim orkestrom RTS-a, na koncertu na kojem se beogradskoj publici predstavio jednim od najzahtevnijih dela, poznatim "Drugim koncertom za klavir i orkestar" Sergeja Rahmanjinova, delom koje od svoje premijere, 1902. godine, sve do danas, svojom snagom i poetikom uzbuđuje publiku.

Pijanista Denis Macujev nastupio je sa Simfonijskim orkestrom RTS-a, na koncertu na kojem se beogradskoj publici predstavio jednim od najzahtevnijih dela, poznatim "Drugim koncertom za klavir i orkestar" Sergeja Rahmanjinova, delom koje od svoje premijere, 1902. godine, sve do danas, svojom snagom i poetikom uzbuđuje publiku.

Serijal prati likovne stvaraoce sa domaće i svetske, umetničke scene, aktuelne manifestacije, kao i probleme i fenomene savremenih, likovnih umetnika.

Serijal prati likovne stvaraoce sa domaće i svetske, umetničke scene, aktuelne manifestacije, kao i probleme i fenomene savremenih, likovnih umetnika.

Autorski projekat "Savremeni svetski pisci" koncipirala je Neda Valčić-Lazović, urednik u redakciji za kulturu RTS-a, kao niz ekskluzivnih razgovora sa najznačajnijim književnicima i misliocima našeg vremena. Od 1996. do danas realizovano je preko sedamdeset TV portreta velikih autora - tu su nobelovci Mario Vargas Ljosa, ŽMG Le Klezio, Orhan Pamuk, Ginter Gras, prozni pisci Alen Rob-Grije, Peter Handke, Alesandro Bariko, Amos Oz, Pol Oster, Justejn Gorder, David Grosman, Klaudio Magris, Amin Maluf, filozofi Žan Bodrijar, Edgar Moren, Alen Badju (Badju), Mišel Onfre, kao i brojni drugi stvaraoci koji su obeležili svetsku intelektualnu scenu s kraja 20. i početka 21. Veka.

Autorski projekat "Savremeni svetski pisci" koncipirala je Neda Valčić-Lazović, urednik u redakciji za kulturu RTS-a, kao niz ekskluzivnih razgovora sa najznačajnijim književnicima i misliocima našeg vremena. Od 1996. do danas realizovano je preko sedamdeset TV portreta velikih autora - tu su nobelovci Mario Vargas Ljosa, ŽMG Le Klezio, Orhan Pamuk, Ginter Gras, prozni pisci Alen Rob-Grije, Peter Handke, Alesandro Bariko, Amos Oz, Pol Oster, Justejn Gorder, David Grosman, Klaudio Magris, Amin Maluf, filozofi Žan Bodrijar, Edgar Moren, Alen Badju (Badju), Mišel Onfre, kao i brojni drugi stvaraoci koji su obeležili svetsku intelektualnu scenu s kraja 20. i početka 21. Veka.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV slagalica je kviz sa najdužom tradicijom među TV kvizovima na našim prostorima. Traje 16 godina i okuplja sve veći broj gledalaca kojima je, kako sami kažu, postala omiljena serija koju ne propuštaju. O tome svedoče podaci prema kojima je TV slagalica već nekoliko godina među deset najgledanijih emisija na svim TV stanicama u našoj zemlji. Među emisijama istog žanra zauzima jedno od prva tri mesta. Ovako zavidan nivo gledanosti i opstanak našeg domaćeg kviza u oštroj konkurenciji licencnih TV kvizova može da se objasni ocenom gledalaca i takmičara da je TV slagalica kviz koji uz zanimljive igre ima dušu.

TV slagalica je kviz sa najdužom tradicijom među TV kvizovima na našim prostorima. Traje 16 godina i okuplja sve veći broj gledalaca kojima je, kako sami kažu, postala omiljena serija koju ne propuštaju. O tome svedoče podaci prema kojima je TV slagalica već nekoliko godina među deset najgledanijih emisija na svim TV stanicama u našoj zemlji. Među emisijama istog žanra zauzima jedno od prva tri mesta. Ovako zavidan nivo gledanosti i opstanak našeg domaćeg kviza u oštroj konkurenciji licencnih TV kvizova može da se objasni ocenom gledalaca i takmičara da je TV slagalica kviz koji uz zanimljive igre ima dušu.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Interaktivni dečji magazin po zamisli Timotija Džona Bajforda.

Dobrodošli u "Kukuriku šou"! Glavni likovi našeg šoua su lutak Kreštislav Petlić i njegov prijatelj, Sava Teslić, mladi naučnik na početku velike karijere. Kasnije će ovom dvojcu pridružiti i dva pauka, Toza i Bisa, ali još jedan mladi naučnik Slava. Deci će približi svet koji ih okružuje, kroz razne teme, od kojih su neke: čula, bonton i telefon, strah, smeh, brkovi, životinje, Nova godina, polazak u školu… Ova zanimljiva družina upoznaće nas sa tim šta je to početak početka, a šta kraj krajeva, ko su lekari i da li služe da se deca plaše od njih ili da nas leče… Kreštislav Petlić, kao nepresušni izvor smicalica i zabave uvek će biti u sukobu sa svojim prijateljem, mladim naučnikom, ali će deca tako iz dva ugla moći da sagledaju temu o kojoj je reč. Svaka epizoda počinje u kući Kreštislava Petlića, kokošinjcu, koji je toliko zabavan da bi svako poželeo da u njemu živi. U toj kuće se i igra, i peva, i raspravlja, ali kroz zabavu se uči i kroz učenje zabavlja.

Interaktivni dečji magazin po zamisli Timotija Džona Bajforda.

Zašto je fioka važna u Marčelovom životu? Zbog kog filma je Biljana Krstić počela da se bavi etno-muzikom i u čemu je tajna Milice Mandić? O svemu tome saznaćete u novoj seriji Redakcije dečjeg i školskog programa RTS Kako se kalio čovek. Svakoga dana dešavaju nam se stvari koje utiču na naš život. Nekada to odmah primetimo, drugi put je potrebno vreme da shvatimo njihovu težinu i važnost. Ali bez obzira na to da li su to krupne životne lekcije ili sitni, svakodnevni događaji, oni čine od nas ono što jesmo. U seriji Kako se kalio čovek naše javne ličnosti govore o ljudima, događajima i stvarima koje označavaju prekratnice u njihovim životima i zahvaljujući kojima su izgrađivali svoje životne stavove, donosili odluke i, može se reći, kalili se kao ljudi.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

Zašto je fioka važna u Marčelovom životu? Zbog kog filma je Biljana Krstić počela da se bavi etno-muzikom i u čemu je tajna Milice Mandić? O svemu tome saznaćete u novoj seriji Redakcije dečjeg i školskog programa RTS Kako se kalio čovek. Svakoga dana dešavaju nam se stvari koje utiču na naš život. Nekada to odmah primetimo, drugi put je potrebno vreme da shvatimo njihovu težinu i važnost. Ali bez obzira na to da li su to krupne životne lekcije ili sitni, svakodnevni događaji, oni čine od nas ono što jesmo. U seriji Kako se kalio čovek naše javne ličnosti govore o ljudima, događajima i stvarima koje označavaju prekratnice u njihovim životima i zahvaljujući kojima su izgrađivali svoje životne stavove, donosili odluke i, može se reći, kalili se kao ljudi.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

U prvoj emisiji, saznaćete kako je prošla "oluja ideja", kako su ideje izglasane, analizirane i koje nagrade, naši mali preduzetnici, pripremaju za buduće donatore.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez? Šta je to što može da doprinese sprečavanju bolesti ili bržem oporavku? Koja su nova naučna saznanja o biljnim lekovima, tradicionalnoj medicini, aktivnom pristupu zdravlju, samolečenju? Dobro je znati odgovore na ova pitanja i zato se to istražuje u emisiji.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez? Šta je to što može da doprinese sprečavanju bolesti ili bržem oporavku? Koja su nova naučna saznanja o biljnim lekovima, tradicionalnoj medicini, aktivnom pristupu zdravlju, samolečenju? Dobro je znati odgovore na ova pitanja i zato se to istražuje u emisiji.

U lepršavoj i prijemčivoj, putopisno - reporterskoj formi, traga se za lepim i zanimljivim predelima, značajnim a nerazjašnjenim pojavama i za stamenim stavom i duhom lepim ljudima. Autori Traga, za koji scenario piše sam život, jesu najdarovitiji reporteri RTS - a.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Centralne teme u segmentu "Ordinacija" biće one koje zanimaju veliki broj ljudi, kao što su: usporen rad štitaste žlezde, nizak krvni pristisak, kako održati u balansu hormone stresa… Iz rubrike "Apoteka" i dalje ćemo saznavati najpouzdanije informacije o pravilnoj upotrebi farmaceutksih proizvoda, a već u prvoj emisiji nove TV sezone saznaćemo koliko su bezbedna prirodna sredstva za smirenje. Dobro poznati tematski blok emisije "Hrana kao lek" - doneće razjašnjenje dilema u vezi sa hranom: šta nedostaje organizmu kada osećamo jaku potrebu za specifičnim namirnicama, koje vrsta brašna su najkvalitetnije, kako na što zdraviji način ostaviti turšiju i još mnogo toga.

Centralne teme u segmentu "Ordinacija" biće one koje zanimaju veliki broj ljudi, kao što su: usporen rad štitaste žlezde, nizak krvni pristisak, kako održati u balansu hormone stresa… Iz rubrike "Apoteka" i dalje ćemo saznavati najpouzdanije informacije o pravilnoj upotrebi farmaceutksih proizvoda, a već u prvoj emisiji nove TV sezone saznaćemo koliko su bezbedna prirodna sredstva za smirenje. Dobro poznati tematski blok emisije "Hrana kao lek" - doneće razjašnjenje dilema u vezi sa hranom: šta nedostaje organizmu kada osećamo jaku potrebu za specifičnim namirnicama, koje vrsta brašna su najkvalitetnije, kako na što zdraviji način ostaviti turšiju i još mnogo toga.

Pratićete dela izvedena 6. oktobra 2022. u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra kada je nastupio kvartet kontrabasa Bas korus u sastavu: Zoran Marković, Janez Avšić, Jošt Lampert i Slobodan Gerić.

Pratićete dela izvedena 6. oktobra 2022. u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra kada je nastupio kvartet kontrabasa Bas korus u sastavu: Zoran Marković, Janez Avšić, Jošt Lampert i Slobodan Gerić.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

Zašto je fioka važna u Marčelovom životu? Zbog kog filma je Biljana Krstić počela da se bavi etno-muzikom i u čemu je tajna Milice Mandić? O svemu tome saznaćete u novoj seriji Redakcije dečjeg i školskog programa RTS Kako se kalio čovek. Svakoga dana dešavaju nam se stvari koje utiču na naš život. Nekada to odmah primetimo, drugi put je potrebno vreme da shvatimo njihovu težinu i važnost. Ali bez obzira na to da li su to krupne životne lekcije ili sitni, svakodnevni događaji, oni čine od nas ono što jesmo. U seriji Kako se kalio čovek naše javne ličnosti govore o ljudima, događajima i stvarima koje označavaju prekratnice u njihovim životima i zahvaljujući kojima su izgrađivali svoje životne stavove, donosili odluke i, može se reći, kalili se kao ljudi.

Zašto je fioka važna u Marčelovom životu? Zbog kog filma je Biljana Krstić počela da se bavi etno-muzikom i u čemu je tajna Milice Mandić? O svemu tome saznaćete u novoj seriji Redakcije dečjeg i školskog programa RTS Kako se kalio čovek. Svakoga dana dešavaju nam se stvari koje utiču na naš život. Nekada to odmah primetimo, drugi put je potrebno vreme da shvatimo njihovu težinu i važnost. Ali bez obzira na to da li su to krupne životne lekcije ili sitni, svakodnevni događaji, oni čine od nas ono što jesmo. U seriji Kako se kalio čovek naše javne ličnosti govore o ljudima, događajima i stvarima koje označavaju prekratnice u njihovim životima i zahvaljujući kojima su izgrađivali svoje životne stavove, donosili odluke i, može se reći, kalili se kao ljudi.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

Zašto je fioka važna u Marčelovom životu? Zbog kog filma je Biljana Krstić počela da se bavi etno-muzikom i u čemu je tajna Milice Mandić? O svemu tome saznaćete u novoj seriji Redakcije dečjeg i školskog programa RTS Kako se kalio čovek. Svakoga dana dešavaju nam se stvari koje utiču na naš život. Nekada to odmah primetimo, drugi put je potrebno vreme da shvatimo njihovu težinu i važnost. Ali bez obzira na to da li su to krupne životne lekcije ili sitni, svakodnevni događaji, oni čine od nas ono što jesmo. U seriji Kako se kalio čovek naše javne ličnosti govore o ljudima, događajima i stvarima koje označavaju prekratnice u njihovim životima i zahvaljujući kojima su izgrađivali svoje životne stavove, donosili odluke i, može se reći, kalili se kao ljudi.

Posle hapšenja masona u noći između 4. i 5. novembra 1941. godine, kada su odvedeni u logor na Banjici, gde su držani kao taoci do sredine januara 1942, masoni su morali da odgovore na 33 pitanja koja im je uputio Tanasije Dinić, tad već ministar policije u Nedićevoj vladi. Masone su, istovremeno, u Zagrebu optuživali da su stvorili Jugoslaviju, u Beogradu da su je rasturili. Bili su nacionalno nepouzdani i jednima i drugima. Nacističko-nedićevska propaganda optuživala je masone da su isključivi krivici za slom kraljevine Jugoslavije uz Jevreje i komuniste. Odabrani su odgovori dr Viktora Novaka, Hasana Repca, Jovana Aleksića, Jovana Veljića i Petra Šreplovića. U prvoj epizodi masoni saopštavaju podatke iz biografije i nepoznate činjenice koje su aktuelne i danas. Hasan Rebac objašnjava zašto je Srbin a ne Turčin, zašto je bio četnik pre Balkanskih ratova. Rebac je bio potpredsednik Narodne odbrane čiji član je bio i Viktor Novak, životni cilj mu je bio prevazilaženje razlika i predrasuda između Srba pravoslavne i muhamedanske vere. Bio je u istoj loži sa dr Viktorom Novakom u Beogradu, a sa Jovanom Aleksićem u skopskoj loži "Kosovo" od 1930. Nažalost njegovi životni ciljevi nisu ostvareni.

Posle hapšenja masona u noći između 4. i 5. novembra 1941. godine, kada su odvedeni u logor na Banjici, gde su držani kao taoci do sredine januara 1942, masoni su morali da odgovore na 33 pitanja koja im je uputio Tanasije Dinić, tad već ministar policije u Nedićevoj vladi. Masone su, istovremeno, u Zagrebu optuživali da su stvorili Jugoslaviju, u Beogradu da su je rasturili. Bili su nacionalno nepouzdani i jednima i drugima. Nacističko-nedićevska propaganda optuživala je masone da su isključivi krivici za slom kraljevine Jugoslavije uz Jevreje i komuniste. Odabrani su odgovori dr Viktora Novaka, Hasana Repca, Jovana Aleksića, Jovana Veljića i Petra Šreplovića. U prvoj epizodi masoni saopštavaju podatke iz biografije i nepoznate činjenice koje su aktuelne i danas. Hasan Rebac objašnjava zašto je Srbin a ne Turčin, zašto je bio četnik pre Balkanskih ratova. Rebac je bio potpredsednik Narodne odbrane čiji član je bio i Viktor Novak, životni cilj mu je bio prevazilaženje razlika i predrasuda između Srba pravoslavne i muhamedanske vere. Bio je u istoj loži sa dr Viktorom Novakom u Beogradu, a sa Jovanom Aleksićem u skopskoj loži "Kosovo" od 1930. Nažalost njegovi životni ciljevi nisu ostvareni.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Radnja serije odvija se u Majamiju i prati Dekstera Morgana, serijskog ubicu koji radi u policiji kao forenzičar za krv. Zbog tragedije koju je doživeo u detinjstvu, oseća strast i potrebu za ubijanjem, koju je njegov otac koji ga je usvojio, policajac Hari Morgan, kanalisao da ubija ljude koji to "zaslužuju". Tako su Deksterove žrtve većinom ostale ubice koji su izbegli sudsku kaznu, ili nikad nisu ni bili pod istragom. U seriji je prikazano Deksterovo balansiranje između svakodnevnog života i njegovog tajnog identiteta. Filmski i televizijski kritičari su ovu kriminalističku seriju gde je glavni lik masovni ubica dočekali gotovo ovacijama tako da je ona dobila najviše moguće ocene od kritičara američkih časopisa Čikago San - Tajms, Njujork dejli njuz, San Francisko hronikl, Pipl vikli dok su kritičari najuticajnih medija bili malo pažljiviji u izjašnjavanju, tako da su dali niže ocene. Takođe, seriju su pratile oštre kritike Roditeljskog televizijskog saveta (Parents Television Council) iz kog su tvrdili da gledaoci navijaju za serijskog ubicu i da se nadaju da neće biti uhvaćen. Svojim kritikama su izborili zabranu praćenja serije gledaocima mlađim od 14 godina.

Radnja serije odvija se u Majamiju i prati Dekstera Morgana, serijskog ubicu koji radi u policiji kao forenzičar za krv. Zbog tragedije koju je doživeo u detinjstvu, oseća strast i potrebu za ubijanjem, koju je njegov otac koji ga je usvojio, policajac Hari Morgan, kanalisao da ubija ljude koji to "zaslužuju". Tako su Deksterove žrtve većinom ostale ubice koji su izbegli sudsku kaznu, ili nikad nisu ni bili pod istragom. U seriji je prikazano Deksterovo balansiranje između svakodnevnog života i njegovog tajnog identiteta. Filmski i televizijski kritičari su ovu kriminalističku seriju gde je glavni lik masovni ubica dočekali gotovo ovacijama tako da je ona dobila najviše moguće ocene od kritičara američkih časopisa Čikago San - Tajms, Njujork dejli njuz, San Francisko hronikl, Pipl vikli dok su kritičari najuticajnih medija bili malo pažljiviji u izjašnjavanju, tako da su dali niže ocene. Takođe, seriju su pratile oštre kritike Roditeljskog televizijskog saveta (Parents Television Council) iz kog su tvrdili da gledaoci navijaju za serijskog ubicu i da se nadaju da neće biti uhvaćen. Svojim kritikama su izborili zabranu praćenja serije gledaocima mlađim od 14 godina.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Pogledajte kako su začini oblikovali svet i zašto su i danas glavni sastojak u pripremi jela, koji im daje aromu i ukus.

Pogledajte kako su začini oblikovali svet i zašto su i danas glavni sastojak u pripremi jela, koji im daje aromu i ukus.

Bogatstvom nevelika, ali, duhom snažna, Srbija se upisala među prve zemlje sveta koje su počele proizvodnju, prenos i korišćenje polifaznih struja po Teslinim principima. Bilo je to 1900. godine i bilo je na Đetinji - u Užicu. Ali, sve što se desilo u Užicu, na razmeđi dva veka, nije "palo s neba". Nije bio slučajni sled događaja, već rezultat dubokog promišljanja, mudrosti i entuzijazma pojedinaca. Užičani su sabrali ono što znaju sa onim što ne znaju, pa sopstveno neznanje nadomestili znanjem drugih - stručnih i obrazovanih ljudi. Vizije o naprednijem Užicu, ujedinile su, uz tadašnjeg predsednika opštine Mališu Atanackovića i jednog učitelja, dva advokata, jednog knjigovođu i više trgovaca, koji su bili članovi uprave Akcionarskog društva za izgradnju tkačke radionice i hidrocentrale. Predlog o načinu korišćenja vodene snage Đetinje, potekao je od Đorđa Stanojevića, fizičara i astronoma. Odličnog poznavaoca Teslinog dela, koji ga je i dočekao 1892. kada je Tesla boravio u Beogradu.

Konstantin Jiriček, pisac istorije Srba i Srbije, ovako je opisao kragujevačku Topolivnicu Beograd je Evropa, ali ako hoćete da vidite pravo srpsko mesto, idite u Kragujevac. Topolivnica se putniku beli još izdaleka, ovom arsenalu se odavno vrše pripreme za stvari kojima će budući časovi biti svedoci... U brojnim pismima knezu Aleksandru Karađorđeviću, Ilija Garašanin pokreće pitanje izgradnje Topolivnice, da bi 1850. bila doneta odluka da u Kragujevcu počne izgradnja najvažnije srpske fabrike. Nakon dve godine, završeni su građevinski radovi. Tadašnji načelnik Vojnog odeljenja Konstantin Magazinović pozvao je u Srbiju francuskog topolivca Šarla Lubrija sa zadatkom da lije topove po francuskoj sistemi. Prvom livenju topova prisustvovao je lično knez Aleksandar Karađorđević koji je Lubrija bogato darivao. Veliki trag u razvoju Topolivnice ostavio je inženjer Todor Toša Selesković. Na svetskoj izložbi u Parizu, tada Vojno-tehnički zavod predstavio je 40 proizvoda i pet mašina. Nagrađeni su sa pet srebrnih i jednom bronzanom medaljom.

Otkako je počelo oslobađanje od Turaka početkom 19. veka, razvijalo se očekivanje jednog mladog društva u usponu, posebno ojačane građanske klase koja se stvarala, približavanja Srbije Evropi i što bržeg napuštanja balkansko - orijentalne tradicije. U ostvarivanju tih težnji, naročito u kulturi, nauci i umetnosti, svoj doprinos daće više građanskih porodica iz kojih će izrast značajni pojedinci i ličnosti od integriteta, koje će dati pečat intelektualnom i umetničkom život Srbije sve do sredine 20. veka pa i kasnije.

Otkako je počelo oslobađanje od Turaka početkom 19. veka, razvijalo se očekivanje jednog mladog društva u usponu, posebno ojačane građanske klase koja se stvarala, približavanja Srbije Evropi i što bržeg napuštanja balkansko - orijentalne tradicije. U ostvarivanju tih težnji, naročito u kulturi, nauci i umetnosti, svoj doprinos daće više građanskih porodica iz kojih će izrast značajni pojedinci i ličnosti od integriteta, koje će dati pečat intelektualnom i umetničkom život Srbije sve do sredine 20. veka pa i kasnije.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Rukometna Superliga Srbije je formirana 2006. nakon raspada zajedničke države Srbije i Crne Gore i rasformiranja bivše Superlige Srbije i Crne Gore. Do 2019. godine ligom je rukovodio Rukometni savez Srbije. Nakon toga, organizaciju lige je preuzela Asocijacija rukometnih klubova superlige. Najviše titula (devet) ima RK Vojvodina.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Pozorišna produkcija ni ovog leta nije zastala, što je povod da istražimo njene funkcije i značenja, u prvom Kulturnom centru u novoj sezoni. Ogromno interesovanje publike za letnje festivale nameće tezu da su umetnost i kultura uvek nezaobilazna potreba, i u vremenu letnje dokolice. Iako to vreme možda sugeriše takozvane lagane teme, zabavu i razbibrigu, to preovlađujuće nije bio slučaj ovog leta, bar kada je reč o najznačajnijim, tradicionalnim letnjim festivalima, kakvi su Belef, Novi tvrđava teatar, Nišvil džez pozorišni festival, Dubrovačke letnje igre, ili Grad teatar u Budvi. O funkciji letnjih festivala govore glumci i glumice Branko Vidaković, Vanja Ejdus, Jelena Stupljanin, Maja Mitić. Povodom premijere filma "Lazarev put", gost emisije Kulturni centar je reditelj Ivan Jović. U emisiji će još biti reči o nastavku čuvenog filma "Bitlđus" koji ovih dana privlači veliku pažnju svetske i naše publike, zatim o kapitalnom delu Nobelovca Jona Fosea, "Septologija I - II- drugo ime", izložbi fotografija "Nonhuman" Aleksandra Kostića u galeriji Artget, 39. izdanju internacionalnog pozorišnog festivala FIAT, održanog u Podgorici, kao i o muzici mladog beogradskog kantautora Nika Nikolića. Tema emisije je i rušenja tvrđave Žrnov na Avali, pre devedeset godina, na čijem mestu je podignut Spomenik Neznanom junaku, ali i jubilej stogodišnjice od rođenja glumca Marčela Mastrojanija, koji je obeležen i u našoj Kinoteci.

Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala.

Glavni protagonisti su meksička zvezda Dijego Luna i američki glumac Majkl Penja. Dijego tumači ulogu narkobosa Migela Anhela Feliks Galjarda, koji je osnovao tadašnji najjači meksički kartel, dok će se Majkl u ulozi Kikija Kamarena boriti ispred DEA - američke policijsko-obaveštajne agencije za suzbijanje narkotika. Polazna tačka ovog puta je država u centralnoj Americi, umesto dosadašnje Južne Amerike, kada smo gledali kako je izgledalo živeti u Kolumbiji u doba Pabla Eskobara. Priča je fokusirana na samo osnivanje i jačanje zloglasnog meksičkog kartela, uz svesrdnu pomoć korumpirane vlade. Tok radnje je ovoga puta nešto drugačiji. Sve se dešava 80-ih godina u Gvadalahari i započinje akcijom agenta koji je prihvativši novu poziciju sa porodicom napustio Kaliforniju i preselio se u zemlju koja je postala jedna od najsnažnijih krijumčarskih ruta na svetu. Njegova misija je da uhvati šefa kartela u nastajanju. Za razliku od Kolumbijaca, koji su odmah krenuli s kokainom, izvorni proizvod meksičkih kartela bila je marihuana pa tako društvance Migela Anhela pokušava da poveže porodice koje kontrolišu pojedine gradove i da od njih napravi nešto što bi se nazvalo kartel. Serija prikazuje i kako je nastala najveća plantaža marihuane koja je ikada postojala i protezala se na nezamislivih 500 hektara, a i kako je američka DEA u početku bila potpuno nepripremljena i nespremna za borbu s ovakvo dobro organizovanom kriminalnom organizacijom.

Glavni protagonisti su meksička zvezda Dijego Luna i američki glumac Majkl Penja. Dijego tumači ulogu narkobosa Migela Anhela Feliks Galjarda, koji je osnovao tadašnji najjači meksički kartel, dok će se Majkl u ulozi Kikija Kamarena boriti ispred DEA - američke policijsko-obaveštajne agencije za suzbijanje narkotika. Polazna tačka ovog puta je država u centralnoj Americi, umesto dosadašnje Južne Amerike, kada smo gledali kako je izgledalo živeti u Kolumbiji u doba Pabla Eskobara. Priča je fokusirana na samo osnivanje i jačanje zloglasnog meksičkog kartela, uz svesrdnu pomoć korumpirane vlade. Tok radnje je ovoga puta nešto drugačiji. Sve se dešava 80-ih godina u Gvadalahari i započinje akcijom agenta koji je prihvativši novu poziciju sa porodicom napustio Kaliforniju i preselio se u zemlju koja je postala jedna od najsnažnijih krijumčarskih ruta na svetu. Njegova misija je da uhvati šefa kartela u nastajanju. Za razliku od Kolumbijaca, koji su odmah krenuli s kokainom, izvorni proizvod meksičkih kartela bila je marihuana pa tako društvance Migela Anhela pokušava da poveže porodice koje kontrolišu pojedine gradove i da od njih napravi nešto što bi se nazvalo kartel. Serija prikazuje i kako je nastala najveća plantaža marihuane koja je ikada postojala i protezala se na nezamislivih 500 hektara, a i kako je američka DEA u početku bila potpuno nepripremljena i nespremna za borbu s ovakvo dobro organizovanom kriminalnom organizacijom.

Beogradska bluz grupa, Di Luna bluz bend, osnovana je 1989. godine. Predvodi je gitarista Dragan Marković Mare.

Beogradska bluz grupa, Di Luna bluz bend, osnovana je 1989. godine. Predvodi je gitarista Dragan Marković Mare.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Centralne teme u segmentu "Ordinacija" biće one koje zanimaju veliki broj ljudi, kao što su: usporen rad štitaste žlezde, nizak krvni pristisak, kako održati u balansu hormone stresa… Iz rubrike "Apoteka" i dalje ćemo saznavati najpouzdanije informacije o pravilnoj upotrebi farmaceutksih proizvoda, a već u prvoj emisiji nove TV sezone saznaćemo koliko su bezbedna prirodna sredstva za smirenje. Dobro poznati tematski blok emisije "Hrana kao lek" - doneće razjašnjenje dilema u vezi sa hranom: šta nedostaje organizmu kada osećamo jaku potrebu za specifičnim namirnicama, koje vrsta brašna su najkvalitetnije, kako na što zdraviji način ostaviti turšiju i još mnogo toga.

Centralne teme u segmentu "Ordinacija" biće one koje zanimaju veliki broj ljudi, kao što su: usporen rad štitaste žlezde, nizak krvni pristisak, kako održati u balansu hormone stresa… Iz rubrike "Apoteka" i dalje ćemo saznavati najpouzdanije informacije o pravilnoj upotrebi farmaceutksih proizvoda, a već u prvoj emisiji nove TV sezone saznaćemo koliko su bezbedna prirodna sredstva za smirenje. Dobro poznati tematski blok emisije "Hrana kao lek" - doneće razjašnjenje dilema u vezi sa hranom: šta nedostaje organizmu kada osećamo jaku potrebu za specifičnim namirnicama, koje vrsta brašna su najkvalitetnije, kako na što zdraviji način ostaviti turšiju i još mnogo toga.

Rodoslavci su oni dobri, vredni, hrabri, plemeniti, mudri, svom rodu posvećeni ljudi, koje smo slučajno, ili namerno zaboravili. Njihovo delo utemeljeno u poštenoj nameri, nastalo je iz dubokog uverenja. Ljudi , čije sudbine prati serijal Rodoslavci, najčešće su izvan glavne pozornice, ali nikako bez uticaja na nju. Ravnodušnost prema njihovim sudbinama, bila bi nepravda, a neznanje o njihovom delu, sužava naš kulturni vidokrug. Uz to, rodoslavci su uzori koji vraćaju veru i učvršćuju stavove, pomažu da se uzdignemo, shvatimo ko smo i šta nam je činiti.

Rodoslavci su oni dobri, vredni, hrabri, plemeniti, mudri, svom rodu posvećeni ljudi, koje smo slučajno, ili namerno zaboravili. Njihovo delo utemeljeno u poštenoj nameri, nastalo je iz dubokog uverenja. Ljudi , čije sudbine prati serijal Rodoslavci, najčešće su izvan glavne pozornice, ali nikako bez uticaja na nju. Ravnodušnost prema njihovim sudbinama, bila bi nepravda, a neznanje o njihovom delu, sužava naš kulturni vidokrug. Uz to, rodoslavci su uzori koji vraćaju veru i učvršćuju stavove, pomažu da se uzdignemo, shvatimo ko smo i šta nam je činiti.

Rukometna Superliga Srbije je formirana 2006. nakon raspada zajedničke države Srbije i Crne Gore i rasformiranja bivše Superlige Srbije i Crne Gore. Do 2019. godine ligom je rukovodio Rukometni savez Srbije. Nakon toga, organizaciju lige je preuzela Asocijacija rukometnih klubova superlige. Najviše titula (devet) ima RK Vojvodina.

Rukometna Superliga Srbije je formirana 2006. nakon raspada zajedničke države Srbije i Crne Gore i rasformiranja bivše Superlige Srbije i Crne Gore. Do 2019. godine ligom je rukovodio Rukometni savez Srbije. Nakon toga, organizaciju lige je preuzela Asocijacija rukometnih klubova superlige. Najviše titula (devet) ima RK Vojvodina.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez? Šta je to što može da doprinese sprečavanju bolesti ili bržem oporavku? Koja su nova naučna saznanja o biljnim lekovima, tradicionalnoj medicini, aktivnom pristupu zdravlju, samolečenju? Dobro je znati odgovore na ova pitanja i zato se to istražuje u emisiji.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez? Šta je to što može da doprinese sprečavanju bolesti ili bržem oporavku? Koja su nova naučna saznanja o biljnim lekovima, tradicionalnoj medicini, aktivnom pristupu zdravlju, samolečenju? Dobro je znati odgovore na ova pitanja i zato se to istražuje u emisiji.

Vreme kao strogi i nepogrešivi sudija, čini da mnoge činjenice skrivene u senkama prošlosti kad tad ožive u nekom razdoblju.

Vreme kao strogi i nepogrešivi sudija, čini da mnoge činjenice skrivene u senkama prošlosti kad tad ožive u nekom razdoblju.

Seriju Privredna istorija Srbije čini devet polučasovnih epizoda koje hronološki prate nastanak i razvoj vojne industrije, rudarstva, poljoprivrede, nastanak pošte i telefonije, izgradnju pruge Beograd - Niš i elektrifikaciju. O tom vremenu i navedenim temama govore istoričari: dr Suzana Rajić, dr Ljubinka Trgovčević, dr Bojana Katić Miljković, dr Dubravka Stojanović, dr Nenad Banjac, dr Radivoje Radić, dr Predrag Marković i više istraživača i hroničara.

Seriju Privredna istorija Srbije čini devet polučasovnih epizoda koje hronološki prate nastanak i razvoj vojne industrije, rudarstva, poljoprivrede, nastanak pošte i telefonije, izgradnju pruge Beograd - Niš i elektrifikaciju. O tom vremenu i navedenim temama govore istoričari: dr Suzana Rajić, dr Ljubinka Trgovčević, dr Bojana Katić Miljković, dr Dubravka Stojanović, dr Nenad Banjac, dr Radivoje Radić, dr Predrag Marković i više istraživača i hroničara.

Otkako je počelo oslobađanje od Turaka početkom 19. veka, razvijalo se očekivanje jednog mladog društva u usponu, posebno ojačane građanske klase koja se stvarala, približavanja Srbije Evropi i što bržeg napuštanja balkansko - orijentalne tradicije. U ostvarivanju tih težnji, naročito u kulturi, nauci i umetnosti, svoj doprinos daće više građanskih porodica iz kojih će izrast značajni pojedinci i ličnosti od integriteta, koje će dati pečat intelektualnom i umetničkom život Srbije sve do sredine 20. veka pa i kasnije.

Otkako je počelo oslobađanje od Turaka početkom 19. veka, razvijalo se očekivanje jednog mladog društva u usponu, posebno ojačane građanske klase koja se stvarala, približavanja Srbije Evropi i što bržeg napuštanja balkansko - orijentalne tradicije. U ostvarivanju tih težnji, naročito u kulturi, nauci i umetnosti, svoj doprinos daće više građanskih porodica iz kojih će izrast značajni pojedinci i ličnosti od integriteta, koje će dati pečat intelektualnom i umetničkom život Srbije sve do sredine 20. veka pa i kasnije.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV slagalica je kviz sa najdužom tradicijom među TV kvizovima na našim prostorima. Traje 16 godina i okuplja sve veći broj gledalaca kojima je, kako sami kažu, postala omiljena serija koju ne propuštaju. O tome svedoče podaci prema kojima je TV slagalica već nekoliko godina među deset najgledanijih emisija na svim TV stanicama u našoj zemlji. Među emisijama istog žanra zauzima jedno od prva tri mesta. Ovako zavidan nivo gledanosti i opstanak našeg domaćeg kviza u oštroj konkurenciji licencnih TV kvizova može da se objasni ocenom gledalaca i takmičara da je TV slagalica kviz koji uz zanimljive igre ima dušu.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

9. epizoda TV serije "Nebojša Čelik" o adolescentskom strahu od autoriteta. Šta je to autoritet? Kako se postaje autoritet? Da li je autoritet onaj koga se treba plašiti? Sve ove dileme pokrenuće Nebojšu na razmišljanje, naravno u tome će mu pomoći i Košava. Da li je urednik autoritet za Nebojšu? Koliko je sve to ozbiljno, a koliko može da bude i komično objasniće nam Master Blastersi u songu na tekst Vladislave Vojnović kroz muziku Dušana Bezuhe kao i Tasa sa pričom iz svog iskustva. Specijalni gost je pukovnica vojske Srbije Mirjana Milenković, koja objašnjava šta je hijerarhija, a šta autoritet u vojci. I na kraju stari prijatelj serije psiholog prof. dr Ivan Jerković.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

Zašto je fioka važna u Marčelovom životu? Zbog kog filma je Biljana Krstić počela da se bavi etno-muzikom i u čemu je tajna Milice Mandić? O svemu tome saznaćete u novoj seriji Redakcije dečjeg i školskog programa RTS Kako se kalio čovek. Svakoga dana dešavaju nam se stvari koje utiču na naš život. Nekada to odmah primetimo, drugi put je potrebno vreme da shvatimo njihovu težinu i važnost. Ali bez obzira na to da li su to krupne životne lekcije ili sitni, svakodnevni događaji, oni čine od nas ono što jesmo. U seriji Kako se kalio čovek naše javne ličnosti govore o ljudima, događajima i stvarima koje označavaju prekratnice u njihovim životima i zahvaljujući kojima su izgrađivali svoje životne stavove, donosili odluke i, može se reći, kalili se kao ljudi.

U drugoj emisiji Anica, mlada vlogerka i Aleksa, radijski voditelj, nastavljaju da prate napredak malih preduzetnika koji na putu realizacije svojih ideja nailaze na nove izazove. Postavlja se pitanje kako izraditi finansijski plan i kako predstaviti svoje ideje budućim donatorima. Za ostvarivanje ovih koraka učenici će morati da nauče mnogo toga, od prikupljanja podataka o materijalima, cenama i izvođačima radova do pravljenja kampanje - predstavljanje svoje ideje putem spotova i fotografija na platformi za grupno finansiranje. Nakon završene kampanje i radova, učenike su sačekale sređene učionice, a kod malih preduzetnika rodile su se i neke nove ideje….

Nauka neprekidno menja svet. Mi te promene razumemo. U emisiji RTS Lab najmlađi novinarski tim RTS - a predstavlja najinteresantnije naučne teme i aktuelna otkrića. Ovo je svojevrsna misija Javnog servisa da na razumljiv, prijemčiv, ali i zabavan način svim generacijama predstavi i učini dostupnim i najozbiljnije naučne projekte. Od nanotehnologija do misterija kosmosa, od tajni neurona do veštačke inteligencije - znanje je jedina sigurnost koju vam niko ne može oduzeti.

U nedeljnom magazinu Redakcije ekološkog programa čućete šta su mogućnosti najsavremenije mobilne mreže. Videćete prvu eksperimentalnu baznu stanicu koja je postavljena u Naučnom parku u Beogradu. O drugoj strani medalje 5G mreže govoriće naučnici iz Evropskog centra za vremensku prognozu u Engleskoj. Oni tvrde da ta mreža ometa njihov rad što može da izazove katastrofalne posledice naročito kada znamo koliko je važna blagovremena najava velkih nepogoda. Biće reči i o novom satelitu koji Švedska šalje u orbitu nakon osamnaest godina od lansiranja prvog satelita ove države. Saznaćete i kako se sa posledicama klimatskih promena bore stanovnici Fidžija koji su konstantno izloženi velikim opasnostima. Objavićemo i veliko sitraživanje Svetske zdravstvene organizacije koje dovodi u direktnu vezu težinu bebe na rođenju sa njenim kompletnim zdravstvenim stanjem, predisponiranim bolestima i potencijalnim problemima. Biće predstavljeni i konkretni rezultati višegodišnje studije Američke asocijacije onkologa koja se odnosi na uticaj ishrane na zdravstveno stanje obolelih od kancera dojke...

Priča o hrastu deda Jevrema je priča o Botaničkoj bašti, starom Beogradu, prinčevima i zadužbinama. Hrast nazvan po Jevremu Obrenoviću svedoči o naporu da se napravi i očuva Botanička bašta Jevremovac kao mesto za unapređenje nauke, istraživanje, ali i kao poklon za buduće generacije.

Rodoslavci su oni dobri, vredni, hrabri, plemeniti, mudri, svom rodu posvećeni ljudi, koje smo slučajno, ili namerno zaboravili. Njihovo delo utemeljeno u poštenoj nameri, nastalo je iz dubokog uverenja. Ljudi , čije sudbine prati serijal Rodoslavci, najčešće su izvan glavne pozornice, ali nikako bez uticaja na nju. Ravnodušnost prema njihovim sudbinama, bila bi nepravda, a neznanje o njihovom delu, sužava naš kulturni vidokrug. Uz to, rodoslavci su uzori koji vraćaju veru i učvršćuju stavove, pomažu da se uzdignemo, shvatimo ko smo i šta nam je činiti.

"Tv lica …kao sav normalan svet" je na programu RTS-a deset sezona. Za to vreme oko 300 ličnosti iz javnog života pokazalo je da uspeh i popularnost nisu uspeli da ih promene. Koncepcija emisije, jedan dan u životu, dakle mnogo lokacija na kojima se snima, brojna putovanja po zemlji i inostranstvu, zanimljivi događaji, koncerti, premijere i pozorišne predstave, stvorili su specifičan žanr- intervju u dokumentarnoj formi.

Stefan Milenković u pratnji Simfonijskog orkestra RTS - a izvodi koncert za violinu i okrestar.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

Zašto je fioka važna u Marčelovom životu? Zbog kog filma je Biljana Krstić počela da se bavi etno-muzikom i u čemu je tajna Milice Mandić? O svemu tome saznaćete u novoj seriji Redakcije dečjeg i školskog programa RTS Kako se kalio čovek. Svakoga dana dešavaju nam se stvari koje utiču na naš život. Nekada to odmah primetimo, drugi put je potrebno vreme da shvatimo njihovu težinu i važnost. Ali bez obzira na to da li su to krupne životne lekcije ili sitni, svakodnevni događaji, oni čine od nas ono što jesmo. U seriji Kako se kalio čovek naše javne ličnosti govore o ljudima, događajima i stvarima koje označavaju prekratnice u njihovim životima i zahvaljujući kojima su izgrađivali svoje životne stavove, donosili odluke i, može se reći, kalili se kao ljudi.

Koliko se promenila obrazovna paradigma od kada postoji mogućnost da studenti uz stipendiju, provedu deo studijskog programa u nekoj drugoj zemlji, na nekom drugom univerzitetu? Kakve se sve mogućnosti otvaraju studentima u Srbiji? Na koji način projektovati svoj obrazovni i profesionalni put? Zašto je važna međunarodna saradnja? - samo su neka od pitanja koja su postavljena u emisiji "Mobilnost studenata" u okviru serijala "Nauka u pokretu". Tražeći odgovore zakucali smo na vrata novootvorenog Informativnog centra Fondacije TEMPUS; Rektorata Beogradskog univerziteta, Kancelarije za razvoj karijere i savetovanje studenata Beogradskog univerziteta, kao i na nekoliko prirodnih, društvenih i tehničkih fakulteta razgovarajući sa koordinatorima za međunarodnu saradnju kao i studentima koji su bili na mobilnostima.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Radnja serije odvija se u Majamiju i prati Dekstera Morgana, serijskog ubicu koji radi u policiji kao forenzičar za krv. Zbog tragedije koju je doživeo u detinjstvu, oseća strast i potrebu za ubijanjem, koju je njegov otac koji ga je usvojio, policajac Hari Morgan, kanalisao da ubija ljude koji to "zaslužuju". Tako su Deksterove žrtve većinom ostale ubice koji su izbegli sudsku kaznu, ili nikad nisu ni bili pod istragom. U seriji je prikazano Deksterovo balansiranje između svakodnevnog života i njegovog tajnog identiteta. Filmski i televizijski kritičari su ovu kriminalističku seriju gde je glavni lik masovni ubica dočekali gotovo ovacijama tako da je ona dobila najviše moguće ocene od kritičara američkih časopisa Čikago San - Tajms, Njujork dejli njuz, San Francisko hronikl, Pipl vikli dok su kritičari najuticajnih medija bili malo pažljiviji u izjašnjavanju, tako da su dali niže ocene. Takođe, seriju su pratile oštre kritike Roditeljskog televizijskog saveta (Parents Television Council) iz kog su tvrdili da gledaoci navijaju za serijskog ubicu i da se nadaju da neće biti uhvaćen. Svojim kritikama su izborili zabranu praćenja serije gledaocima mlađim od 14 godina.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Poznati pevači narodne, ali i pevači zabavne muzike, operski pevači, glumci i druge talentovane javne ličnosti, uživo su u TV studiju RTS - a izvodili odabrane nezaboravne pesme, uz pratnju Narodnog orkestra RTS - a i Narodnog ansambla RTS - a ali i gostujućih orkestara poput Velikog tamburaškog orkestra Radio - televizije Vojvodine, trubačkih orkestara i drugih manjih sastava, uz plesne grupe i parove, izvorne pevačke grupe, kulturno - umetnička društva... Predlagali ste najlepše narodne pesme koje su po vašem mišljenju zasluživale da se nađu u izboru od najlepših 60, svih vremena. Stručni savet projekta "60 najlepših narodnih pesama" priredio je izbor od 500 pesama, uvažavajući sve pristigle predloge gledalaca. Svih 500 pesama na konačnoj listi su bile žanrovski raznovrsne: od narodnih romansi, izvornih pesama iz cele Srbije (i iz okruženja), preko tamburaških pesama iz Vojvodine, trubačkih, sevdalinki, kafanskih, skadarlijskih, vlaških, romskih i pesama ostalih nacionalnih manjina a tu su i stariji i noviji veliki folk hitovi...

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Po žanru je drama sa radnjom smeštenom u (tada) savremeni Beograd. Glavna glumica, čiji lik tumači Špela Rozin, mlada je žena koja se udala za starijeg muškarca radi novca i materijalnih privilegija, ali još uvek oseća ljubav prema svom bivšem dečku, siromašnom studentu.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Emisija koja za cilj ima popularizaciju ekoloških tema i poveća ekološku svest građana kako bismo svi zajedno dali sve od sebe da sačuvamo životnu sredinu.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Dokumentarni film o krajputašima u zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji. Ovo je priča o spomenicima koji su posvećeni najčešće zaboravljenim junacima iz davno završenih ratova.

Kao mala, Dženifer Vogel se divila svom ocu Džonu, pogotovo tome što je od života činio da izgleda kao velika avantura. Naučio ju je mnogo o ljubavi i radosti, ali je istovremeno bio i jedan od najveštijih falsifikatora u istoriji SAD. Ovaj film zasnovan je na istinitim događajima i Šon Pen tumači ulogu oca uz svoju stvarnu ćerku, Dilan Pen.

Vojkan Borisavljević je u svojoj preko pet decenija dugoj karijeri komponovao više od 500 kompozicija za najpoznatije umetnike nekadašnje Jugoslavije, od kojih smo neke čuli na koncertu koji je održan 22. marta 2018. godine na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

"Tv lica …kao sav normalan svet" je na programu RTS-a deset sezona. Za to vreme oko 300 ličnosti iz javnog života pokazalo je da uspeh i popularnost nisu uspeli da ih promene. Koncepcija emisije, jedan dan u životu, dakle mnogo lokacija na kojima se snima, brojna putovanja po zemlji i inostranstvu, zanimljivi događaji, koncerti, premijere i pozorišne predstave, stvorili su specifičan žanr- intervju u dokumentarnoj formi.

Stefan Milenković u pratnji Simfonijskog orkestra RTS - a izvodi koncert za violinu i okrestar.

U nedeljnom magazinu Redakcije ekološkog programa čućete šta su mogućnosti najsavremenije mobilne mreže. Videćete prvu eksperimentalnu baznu stanicu koja je postavljena u Naučnom parku u Beogradu. O drugoj strani medalje 5G mreže govoriće naučnici iz Evropskog centra za vremensku prognozu u Engleskoj. Oni tvrde da ta mreža ometa njihov rad što može da izazove katastrofalne posledice naročito kada znamo koliko je važna blagovremena najava velkih nepogoda. Biće reči i o novom satelitu koji Švedska šalje u orbitu nakon osamnaest godina od lansiranja prvog satelita ove države. Saznaćete i kako se sa posledicama klimatskih promena bore stanovnici Fidžija koji su konstantno izloženi velikim opasnostima. Objavićemo i veliko sitraživanje Svetske zdravstvene organizacije koje dovodi u direktnu vezu težinu bebe na rođenju sa njenim kompletnim zdravstvenim stanjem, predisponiranim bolestima i potencijalnim problemima. Biće predstavljeni i konkretni rezultati višegodišnje studije Američke asocijacije onkologa koja se odnosi na uticaj ishrane na zdravstveno stanje obolelih od kancera dojke...

Priča o hrastu deda Jevrema je priča o Botaničkoj bašti, starom Beogradu, prinčevima i zadužbinama. Hrast nazvan po Jevremu Obrenoviću svedoči o naporu da se napravi i očuva Botanička bašta Jevremovac kao mesto za unapređenje nauke, istraživanje, ali i kao poklon za buduće generacije.

Dokumentarni film o krajputašima u zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji. Ovo je priča o spomenicima koji su posvećeni najčešće zaboravljenim junacima iz davno završenih ratova.

Po žanru je drama sa radnjom smeštenom u (tada) savremeni Beograd. Glavna glumica, čiji lik tumači Špela Rozin, mlada je žena koja se udala za starijeg muškarca radi novca i materijalnih privilegija, ali još uvek oseća ljubav prema svom bivšem dečku, siromašnom studentu.

Kao mala, Dženifer Vogel se divila svom ocu Džonu, pogotovo tome što je od života činio da izgleda kao velika avantura. Naučio ju je mnogo o ljubavi i radosti, ali je istovremeno bio i jedan od najveštijih falsifikatora u istoriji SAD. Ovaj film zasnovan je na istinitim događajima i Šon Pen tumači ulogu oca uz svoju stvarnu ćerku, Dilan Pen.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV slagalica je kviz sa najdužom tradicijom među TV kvizovima na našim prostorima. Traje 16 godina i okuplja sve veći broj gledalaca kojima je, kako sami kažu, postala omiljena serija koju ne propuštaju. O tome svedoče podaci prema kojima je TV slagalica već nekoliko godina među deset najgledanijih emisija na svim TV stanicama u našoj zemlji. Među emisijama istog žanra zauzima jedno od prva tri mesta. Ovako zavidan nivo gledanosti i opstanak našeg domaćeg kviza u oštroj konkurenciji licencnih TV kvizova može da se objasni ocenom gledalaca i takmičara da je TV slagalica kviz koji uz zanimljive igre ima dušu.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Adolescencija je životno razdoblje koje zahteva prilagođavanje i deteta i roditelja. Adolescentske godine obiluju uzbuđenjima i izazovima, mnogim brigama i problemima: adolescenti su pod pritiskom da budu uspešni u školi, da se dopadnu drugima, da imaju dobre odnose s vršnjacima i porodicom, da prebrode rastanke i da donose važne odluke o svom budućem životu.

Da li se mozak odmara? Da li je mozak meteoropata ili da li je mozak kontrolni centar našeg tela? Kako su kosti predstavljale statusni simbol i ideal lepote; Da li plemići stvarno imaju plavu krv? Šta je porfirija? Zašto mirisi bude uspomene? ili Kako naše žlezde šalju signale telu da se bori ili da beži... Serija "Tajne ljudskog tela" vodi vas kroz detaljan prikaz svakog sistema organa, pružajući uvid na koje načine naše telo funkcioniše, preživljava i prilagođava se svakodnevnim izazovima. U svakoj epizodi, a ima ih 11, prikazujemo sisteme organa, počev od nervnog, skeletnog, mišićnog, pa sve do reproduktivnog i endokrinog sistema sa kojim zaokružujemo naše putovanje kroz ljudsko telo.

Živimo u kolotečini svoje svakodnevice. Melju nas ordinarne, repetitivne aktivnosti usled kojih susrete ne doživimo onako kako bi bilo korisno, i potrebno - kao mogućnost da nešto spoznamo. Ovakve prilike mašimo čak i u slučaju kada nam budu, nekom prilikom, dostupni neki pametni, životno i profesionalno ostvareni likovi. Ne postavimo prava pitanja. Nestrpljivi smo da saslušamo odgovor. A ko bi još oćutao, i dao sebi komocije da ga na pravi način razume? Mi smo ih zato pozvali. Ne po bilo kakvim drugim kriterijumima, osim po proceni da će iskreno i argumentovano obrazlagati svoje stavove. Pa su tako sledile opservacije na varijaciju prustovskog upitnika, širokog spektra, od recimo Kako ste? preko: Treba li roditelj detetu biti drug? Kako se uči kako da se uči? U kojim situacijama lažete? Može li ružno da bude lepo? Kako prevazilazite stid? Šta vas prosto izbezumljuje? Mogu li manje inteligentniji da budu duhoviti? Vredi li zbilja Ronaldo toliko miliona? do duboko filozofskog Gde se nalazi duša? I sagovornici su, videćete, bili veoma iskreni i inspirisani. Vraćamo polako kulturu dijaloga, kao osnov razumevanja i komunikacije.

Emisija "Do detalja" predstavlja aktuelna dela u oblasti savremene umetnosti i kulture.

Sedam vrsnih domaćica i uspešnih dama iz različitih krajeva Srbije spremaju najbolje specijalitete, ugošćavaju jedna drugu, razmenjuju recepte i kroz druženje i zanimljive priče upoznaju nova mesta u Srbiji.

Gitar Art Festival i Dom omladine Beograda predstavljaju 22. izdanje međunarodnog festivala gitare. Gitar Art Festival je jedan od najznačajnijih kulturnih događaja u Srbiji i međunarodno prepoznat festival koji nosi titulu jednog od pet najznačajnih festivala gitarske umetničke muzike u svetu. Najveći gitaristi i muzičari sveta doprineli su tom statusu festivala, a među njima su Pako de Lusija, Sting, Enjo Morikone, Mariza, Tomi Emanuel, Luz Kasal, Rosenberg Trio i mnogi drugi.

Emisije su zamišljene kao objašnjenje najčešće upotrebljavanih ekoloških termina i sintagmi, uz stručne komentare ekologa i ilustracije praktičnog značenja.

Ovoga puta svoje skriveno mesto, Sombor sa okolinom, otkriva slikar Dragan Sojkov.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Radnja serije odvija se u Majamiju i prati Dekstera Morgana, serijskog ubicu koji radi u policiji kao forenzičar za krv. Zbog tragedije koju je doživeo u detinjstvu, oseća strast i potrebu za ubijanjem, koju je njegov otac koji ga je usvojio, policajac Hari Morgan, kanalisao da ubija ljude koji to "zaslužuju". Tako su Deksterove žrtve većinom ostale ubice koji su izbegli sudsku kaznu, ili nikad nisu ni bili pod istragom. U seriji je prikazano Deksterovo balansiranje između svakodnevnog života i njegovog tajnog identiteta. Filmski i televizijski kritičari su ovu kriminalističku seriju gde je glavni lik masovni ubica dočekali gotovo ovacijama tako da je ona dobila najviše moguće ocene od kritičara američkih časopisa Čikago San - Tajms, Njujork dejli njuz, San Francisko hronikl, Pipl vikli dok su kritičari najuticajnih medija bili malo pažljiviji u izjašnjavanju, tako da su dali niže ocene. Takođe, seriju su pratile oštre kritike Roditeljskog televizijskog saveta (Parents Television Council) iz kog su tvrdili da gledaoci navijaju za serijskog ubicu i da se nadaju da neće biti uhvaćen. Svojim kritikama su izborili zabranu praćenja serije gledaocima mlađim od 14 godina.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Emisija koja će vam približiti aktuelne teme iz oblasti nauke na zanimljiv i pristupačan način! Saznajte sve o novim tehnologijama i otkrićima do kojih su došli naučnici iz celog sveta.

Igrane serije sa istorijskom tematikom, od osnivanja Televizije Beograd, predstavljale su ne samo projekte od velikog kulturnog značaja, već i izuzetno popularan TV sadržaj, a posebnu tradiciju predstavljaju istorijske biografske serije. Serija "Dimitrije Tucović", koja je realizovana 1974. godine, povodom šezdeset godina od smrti osnivača Srpske socijaldemokratske partije, nastala je po scenariju Milovana Vitezovića i, uz seriju "Vuk Karadžić" istog autora, jedna je od najznačajnijih istorijskih TV serija, fokusiranih na važnu istorijsku ličnost. Život Dimitrija Tucovića, vođe i teoretičara socijalističkog pokreta u Srbiji, sam po sebi uzbudljiv i dramatičan, u seriji obuhvata i značajne, turbulentne istorijske događaje – od Majskog prevrata zbog kog je Tucović bio primoran da emigrira, preko aneksije Bosne i Hercegovine, Prvog Balkanskog rata, pa sve do Prvog svetskog rata kada je, u Kolubarskoj bici, Dimitrije Tucović izgubio život. Lik borbenog govornika i nepokolebljivog borca protiv imperijalizma, a za radnička prava, moćno je izgradio Ljubiša Samardžić, u ono vreme već potvrđena jugoslovenska filmska zvezda. Uz Branka Plešu kao Nikolu Pašića, Petra Kralja kao Jovana Skerlića, Danila Batu Stojkovića kao Dragišu Lapčevića, Maju Dimitrijević kao Rozu Luksemburg i mnoge druge glumačke bravure istorijskih ličnosti, postavljen je visok standard istorijske televizijske mini serije - i danas izuzetno popularnog žanra. O nastanku serije, o delu i ličnosti Dimitrija Tucovića, o njegovom životu i neostvarenoj ljubavi sa Dobroslavom ( njen lik tumači Svetlana Bojković), o produkcijskim dometima ove TV serije ali i o osporavanjima značaja Tucovićevog delovanja...