TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Interaktivni dečji magazin po zamisli Timotija Džona Bajforda.

Interaktivni dečji magazin po zamisli Timotija Džona Bajforda.

U drugoj epizodi serije Dositej, putnik prosvećenosti pratimo kuda je krenuo odbegli đakon Dositej iz manastira Hopovo u želji da uči i da se razvija drugačije nego što je bilo moguće na tom mestu. Pratimo kakav je značaj za Dositeja imao susret sa Mediteranom? Kako je prihvaćen u Dalmaciji i šta je tamo naučio? Kako pamti Dalmatince, a kako je reagovao susrevši se sa negativnim stereotipima, koje jedni o drugima imaju pravoslavni i katolici? Kakav nam je amanet ostavio nakon boravka na primorju? Čime je bio podstaknut da tu počne da piše svoja prva dela poznata kao Dositejeve bukvice? Koje su teme njegovog prvog dela i kuda će ga želje i sudbina odvesti dalje?

Interaktivni dečji magazin po zamisli Timotija Džona Bajforda.

U drugoj epizodi serije Dositej, putnik prosvećenosti pratimo kuda je krenuo odbegli đakon Dositej iz manastira Hopovo u želji da uči i da se razvija drugačije nego što je bilo moguće na tom mestu. Pratimo kakav je značaj za Dositeja imao susret sa Mediteranom? Kako je prihvaćen u Dalmaciji i šta je tamo naučio? Kako pamti Dalmatince, a kako je reagovao susrevši se sa negativnim stereotipima, koje jedni o drugima imaju pravoslavni i katolici? Kakav nam je amanet ostavio nakon boravka na primorju? Čime je bio podstaknut da tu počne da piše svoja prva dela poznata kao Dositejeve bukvice? Koje su teme njegovog prvog dela i kuda će ga želje i sudbina odvesti dalje?

Živimo u kolotečini svoje svakodnevice. Melju nas ordinarne, repetitivne aktivnosti usled kojih susrete ne doživimo onako kako bi bilo korisno, i potrebno - kao mogućnost da nešto spoznamo. Ovakve prilike mašimo čak i u slučaju kada nam budu, nekom prilikom, dostupni neki pametni, životno i profesionalno ostvareni likovi. Ne postavimo prava pitanja. Nestrpljivi smo da saslušamo odgovor. A ko bi još oćutao, i dao sebi komocije da ga na pravi način razume? Mi smo ih zato pozvali. Ne po bilo kakvim drugim kriterijumima, osim po proceni da će iskreno i argumentovano obrazlagati svoje stavove. Pa su tako sledile opservacije na varijaciju prustovskog upitnika, širokog spektra, od recimo Kako ste? preko: Treba li roditelj detetu biti drug? Kako se uči kako da se uči? U kojim situacijama lažete? Može li ružno da bude lepo? Kako prevazilazite stid? Šta vas prosto izbezumljuje? Mogu li manje inteligentniji da budu duhoviti? Vredi li zbilja Ronaldo toliko miliona? do duboko filozofskog Gde se nalazi duša? I sagovornici su, videćete, bili veoma iskreni i inspirisani. Vraćamo polako kulturu dijaloga, kao osnov razumevanja i komunikacije.

Živimo u kolotečini svoje svakodnevice. Melju nas ordinarne, repetitivne aktivnosti usled kojih susrete ne doživimo onako kako bi bilo korisno, i potrebno - kao mogućnost da nešto spoznamo. Ovakve prilike mašimo čak i u slučaju kada nam budu, nekom prilikom, dostupni neki pametni, životno i profesionalno ostvareni likovi. Ne postavimo prava pitanja. Nestrpljivi smo da saslušamo odgovor. A ko bi još oćutao, i dao sebi komocije da ga na pravi način razume? Mi smo ih zato pozvali. Ne po bilo kakvim drugim kriterijumima, osim po proceni da će iskreno i argumentovano obrazlagati svoje stavove. Pa su tako sledile opservacije na varijaciju prustovskog upitnika, širokog spektra, od recimo Kako ste? preko: Treba li roditelj detetu biti drug? Kako se uči kako da se uči? U kojim situacijama lažete? Može li ružno da bude lepo? Kako prevazilazite stid? Šta vas prosto izbezumljuje? Mogu li manje inteligentniji da budu duhoviti? Vredi li zbilja Ronaldo toliko miliona? do duboko filozofskog Gde se nalazi duša? I sagovornici su, videćete, bili veoma iskreni i inspirisani. Vraćamo polako kulturu dijaloga, kao osnov razumevanja i komunikacije.

Emisija "Do detalja" predstavlja aktuelna dela u oblasti savremene umetnosti i kulture.

Emisija "Do detalja" predstavlja aktuelna dela u oblasti savremene umetnosti i kulture.

Sedam vrsnih domaćica i uspešnih dama iz različitih krajeva Srbije spremaju najbolje specijalitete, ugošćavaju jedna drugu, razmenjuju recepte i kroz druženje i zanimljive priče upoznaju nova mesta u Srbiji.

Sedam vrsnih domaćica i uspešnih dama iz različitih krajeva Srbije spremaju najbolje specijalitete, ugošćavaju jedna drugu, razmenjuju recepte i kroz druženje i zanimljive priče upoznaju nova mesta u Srbiji.

Simfonijski orkestar i Hor deo su Muzičke produkcije Radio-televizije Srbije. Ovi ansambli neguju muzičko nasleđe Srbije, ali idu u korak i sa modernom produkcijom izvođeći kompozicije savremenih domaćih i inostranih autora.

Simfonijski orkestar i Hor deo su Muzičke produkcije Radio-televizije Srbije. Ovi ansambli neguju muzičko nasleđe Srbije, ali idu u korak i sa modernom produkcijom izvođeći kompozicije savremenih domaćih i inostranih autora.

Šta znamo o ovom jedinstvenom i enigmatičnom usamljeniku koji je prešao put od Smirne do Londona? Čime je njegov roman Život i priključenija doneo preokret našoj kulturi? Zašto je poneo ime srpskog Sokrata? Kako je kao siroče uspeo da se uzdigne i postane jedan od najobrazovanijih ličnosti svoga doba? Kako je uspeo da spoji antiku i pravoslavlje, Istok i Zapad, veru i nauku, da uskladi srce i razum? Kako je uspeo da pronikne u tajnu oslobođenja društva novog doba? Zašto u sedmoj deceniji napušta teško stečenu finansijsku sigurnost i pola svog imetka šalje srpskim ustanicima? Koje poruke nam ostavlja kao amanet? Prvi put sveobuhvatna dokumentarna serija o našem praučitelju i prvom ministru prosvete u osam epizoda.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Šta znamo o ovom jedinstvenom i enigmatičnom usamljeniku koji je prešao put od Smirne do Londona? Čime je njegov roman Život i priključenija doneo preokret našoj kulturi? Zašto je poneo ime srpskog Sokrata? Kako je kao siroče uspeo da se uzdigne i postane jedan od najobrazovanijih ličnosti svoga doba? Kako je uspeo da spoji antiku i pravoslavlje, Istok i Zapad, veru i nauku, da uskladi srce i razum? Kako je uspeo da pronikne u tajnu oslobođenja društva novog doba? Zašto u sedmoj deceniji napušta teško stečenu finansijsku sigurnost i pola svog imetka šalje srpskim ustanicima? Koje poruke nam ostavlja kao amanet? Prvi put sveobuhvatna dokumentarna serija o našem praučitelju i prvom ministru prosvete u osam epizoda.

Serijal emisija "Eko motiv" posvećen je vekovnoj vezi čoveka i prirode kao osnovi nastanka i opstanka života koji poznajemo. Naziv "Ekologija" potiče od grčke reči oikos, što znači dom, stanište i grčke reči logos koja znači znanje.

U ovoj epizodi neki znameniti Gročanci, a pre svega direktorka Kulturnog centra Grocka Zorica Atić, otkrivaće sopstvene razloge zašto su baš Grocku odabrali za svoju oazu.

U ovoj epizodi neki znameniti Gročanci, a pre svega direktorka Kulturnog centra Grocka Zorica Atić, otkrivaće sopstvene razloge zašto su baš Grocku odabrali za svoju oazu.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Vinogradarstvo je na našim prostorima kroz istoriju uvek zauzimalo značajno mesto. Znatno smanjenje vinogradarske površine krajem prošlog veka, poslednjih godina beleži porast. Pojavili su se novi vinari i naša vina ponovo su na vinarskoj mapi sveta. Šanse su i u našim autohtonim i skoro zaboravljenim sortama grožđa.

Ekipa emisije "Lov i ribolov" u cilju popularizacije lova i ribolova obilazi svet. Snimamo atraktivne destinacije, prirodne lepote zemljine kugle, jedinstvene kulture pojedinih naroda koji žive u najudaljenijim krajevima sveta kao što su Sibir, Afrika, Mongolija, Skandinavija.

Emisija o nacionalnim manjinama u Srbiji. Brojni narodi na ovim prostorima vekovima su živeli i danas žive zajedno. Uprkos ratovima iz devedestih godina i velikog pomeranja naroda, Srbija je i dalje zemlja sa nejvećom nacionalnom raznolikošću. Vojvodina je i dalje jedinstven primer multinacionalnost o prepoznatljiva je kao "Evropa u malom". Ali manjine žive u čitavoj Srbiji. Popis iz 2011. je pokazao da u Srbiji živi 21 etnička zajednica. Upoznaćemo se sa jezičkim, kulturnim, konfesionalnim i svim drugim različitostima.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Ime Faberže evocira vrhunsku umetnost i majstorstvo izrade predmeta neprocenjive vrednosti iz slavnih trezora carske Rusije. Posebno mesto zauzima kolekcija Uskršnjih jaja, koja su jedni drugima darovali članovi carske porodice Romanov. Rađeni od najplemenitijih materijala, sažimali su u sebi svu snagu i lepotu Carevine. Padom Imperije, posle revolucije, jaja su se našla u raznim privatnim kolekcijama, mahom američkog trgovačkog staleža. Bilo je 56 unikatno rađenih carskih Uskršnjih jaja. Samo za dva primerka se ne zna gde su završila. Oba su rađena, za Rusiju kobne 1917. godine...Ovi predmeti vrhunske fantazije, nose u sebi i simboliku vaskrsa večne Rusije, u jednu novu evropsku imperiju, doraslu izazovima vremena.

Istorijski podaci o razvoju medicine u Srbiji nalaze se u arhivima Srpske akademije nauka i umetnosti, Matice Srpske, Narodne biblioteke Srbije. U arhivima Karlovačke mitropolije, Dubrovnika i Kotora u manastirima Hilandaru, Studenici, Pećkoj patrijaršiji, Dečanima, Cetinjskom manastiru kao i u manastirima na Fruškoj Gori. Ipak, zbog mnogih razaranja tokom vekova značajan deo istorijske građe o medicini srednjeg veka na našim prostorima nepovratno je izgubljen. Hilandarski medicinski kodeks jedinstvena je kompilacija odabranih naučnih sastava u srednjovekovnoj medicini i farmakologiji u kome su sažeta znanja Istoka i Zapada. Otkrili su ga naši naučnici 1952. godine u srcu srpskog pravoslavnog bića u manastiru Hilandaru na Svetoj Gori. Godine 1980. objavljeno je fototipsko izdanje sa 408 strana faksimila. Deset godina kasnije objavljena je transkripcija ovog vrednog rukopisa, prevod teksta sa srpskoslovenkog na savremeni srpski jezik. Fototipsko izdanje se nalazi u Narodnoj biblioteci Srbije. Ne zna se ko ga je naručio i osmislio, kojim povodom i gde je pisan. Srpski kraljevi su velikodušno pomagali te prve bolnice, ali i gradili nove u okviru svojih zadužbina. Posebno su to činili kralj Milutin, Stefan Dečanski, car Dušan, a potom i knez Lazar. Osim monaha empirika pri manastirima, srpski vladari su pozivali lekare i apotekare iz Italije i Francuske koji su dolazili preko Kotora i Dubrovnika. Prve srpske medicinske knjige takozvane "lekaruše" bile su značajan izvor podataka o bolestima čoveka na ovom području i uslovima u kojima je živeo. U njima nalazimo saznanja iz vizantijske, arapske i zapadnoevropske medicine. Lekaruše su zapisivali monasi na srpskoslovenskom jeziku te su pored značajnih podataka iz medicine i važan izvor za proučavanje jezika. Takođe poznate su lekaruše iz Hodoškog zbornika iz 14. veka koji se danas čuva u Narodnoj biblioteci u Pragu. Hilandarski medicinski kondeks pisan tokom 15. i 16.veka, sadrži tekstove iz oblasti farmakologije, interne medicine odnosno infektologije, toksikologije, pedijatrije kao dijagnostiku i terapijska uputstva. Hirurgija nije zastupljena, a suprotno duhu epohe nema ni astroloških tekstova koje srećemo u drugim knjigama ovog tipa. Kojim su tempom medicinski tekstovi iz Zapadne Evrope prodirali u srpsku sredinu nije dovoljno poznato jer nema sačuvanih prepisa baš kao što nije poznato ni da je bilo preteča kodeksa istovetnog sastava kao što je ovaj pred nama. Tokom prve polovine 2023. godine na izložbi "Hilandarski medicinski kodeks i srpska srednjovekovna medicina" u Galeriji Prirodnjačkog muzeja predstavljena su javnosti medicinska znanja i prakse lečenja ljudi prirodnim lekovitim sredstvima, koja su bila dostupna u srednjem veku u Srbiji kao i drugi sadržaji koji su ispričani u emisiji "Hilandarski medicinski kodeks" u okviru serije "Staro srpsko pisano nasleđe" Naučnog programa RTS.

U novoj seriji Redakcije naučnog programa startuje serija "Život i nauka" koja istražuje koliko su nauka i tehnologija promenile svakodnevni život ljudi. Počinjemo sa onim najosetljivijim članovima društva, decom i mladima kojima su digitalne tehnologije dale glas, a njihovim porodicama probudile nadu da je moguće prevazići teškoće u komunikaciji. U emisiji učestvuju deca i mladi koji koriste asistivne tehnologije, njihovi roditelji, terapeuti, natavnici i lekari.

Ako želite da čujete novosti iz sveta nauke, razotkrijete mitove ili istražite naučnu stranu svakodnevnih pojava, onda je vreme da zajedno krenemo u "Naučni portalˮ. Pažljivo ćemo pratiti dešavanja u svetu nauke a aktuelne teme posmatrati iz naučnog ugla.

Serijal emisija "Eko motiv" posvećen je vekovnoj vezi čoveka i prirode kao osnovi nastanka i opstanka života koji poznajemo. Naziv "Ekologija" potiče od grčke reči oikos, što znači dom, stanište i grčke reči logos koja znači znanje.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Otkrijmo tajne nekih od najvećih književnih dela. Alisa u Zemlji čuda, Jadnici, Don Đovani, Proces… Mnogi čitaoci su uz ova dela stasavali i nalazili u njima svoju istinu, spas i nadu, ali većina ne zna poreklo ovih rukopisa, niti teškoće na putovanju koje su prošli kako bi postali neke od najčuvenijih knjiga na svetu.

Povodom smrti akademika Ljubomira Simovića, jednog od najvećih savremenih srpskih pesnika i dramskih pisaca, Redakcija za kulturu i umetnost prikazuje emisiju posvećenu njegovom životu i stvaralaštvu. Među savremenim srpskim piscima, malo je onih koji su tako svestrani i plodotvorni, a izuzetno cenjeni kao što je to Simović. U njegovom obimnom i žanrovski raznovrsnom opusu centralno mesto imaju pesnička i dramska dela. Objavio je petnaest zbirki pesama i četiri drame: Hasanaginica, Boj na Kosovu, Putijuće pozorište Šopalović i Čudo u Šarganu._ Prikazujući u svojim delima društvene i porodične prilike minulog doba, Simović aktuelizuje pitanja individualnih sloboda, položaja žena u patrijarhalnom svetu, nemoći pojedinca koji protiv svoje volje biva uvučen u opasne političke intrige. Kao pomni posmatrač naroda i malog čoveka u svojim antologisjkim dramama on periferiju pretvara u epsku pozornicu, a njene junake u važne svedoke univerzalnog vremena. U istoriju naše drame uveo je putujuće glumce, sitne prevarante, prosjake i prigradske anti-heroje, stvarajući od njih likove antičke snage. Govoreći univerzalnim jezikom njegove družine iz Putujućeg pozorišta Šopalović i kafane Šargan stizale su na pozornice širom sveta, sve do dalekih Japana i Koreje.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Čas anatomije, nova emisija Redakcije za kulturu koju uređuju Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac a koju je rediteljski uobličio Filip Čolović, nastoji da analizira i osvetli anatomiju aktuelnog javnog kulturnog prostora. Kroz razgovor u studiju, esejistički i kritički pristup, na jednom mestu ukrštaju se stavovi, predstavljaju planovi, tumače pojave koje formiraju i odražavaju "duh jednog vremena".

Tim predvođen Zoranom Živkovićem, autorom, urednikom i idejnim tvorcem emisije, vodiće gledaoce kroz svet nauke, obrazovanja i najrazličitijih ideja na originalan način.

Antonina Milijukova je lepa i inteligentna mlada žena, rođena u ruskoj aristokratskoj porodici u 19. veku. Mogla je da radi šta hoće, ali se usredsredila na to da se uda za Petra Čajkovskog, u koga se zaljubila čim je čula njegovu muziku. Kompozitor konačno pristaje da se oženi s njom, ali pošto ju je krivio za svoje nedaće i slomove, pokušaji da je se otarasi postaju grubi. Opsednuta osećanjima prema njemu, ona pristaje na sve, samo da bi ostala u braku. Ponižena i odbačena, polako tone u ludilo.

Slobodan Trkulja multiinstrumentalista i pevač, stvara "modernu tradiciju" - spajajući tradicionalne instrumente poput kavala, tambura i gajdi, sa gitarskim efektima i vah pedalama, bubnjevima i klavijaturama. Balkanopolis nastupi tako poprimaju oblik pop-rok spektakla koji ima svoju brojnu publiku i ljubitelje.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Sedam vrsnih domaćica i uspešnih dama iz različitih krajeva Srbije spremaju najbolje specijalitete, ugošćavaju jedna drugu, razmenjuju recepte i kroz druženje i zanimljive priče upoznaju nova mesta u Srbiji.

Beograd sa svojom okolinom "krije" mnogobrojne prirodne lepote na samo par kilometara udaljenosti od gradske vreve. O beogradskim oazama govore naši poznati i nepoznati sugrađani, kao i oni koji sticajem okolnosti borave u Beogradu.

Istorijski podaci o razvoju medicine u Srbiji nalaze se u arhivima Srpske akademije nauka i umetnosti, Matice Srpske, Narodne biblioteke Srbije. U arhivima Karlovačke mitropolije, Dubrovnika i Kotora u manastirima Hilandaru, Studenici, Pećkoj patrijaršiji, Dečanima, Cetinjskom manastiru kao i u manastirima na Fruškoj Gori. Ipak, zbog mnogih razaranja tokom vekova značajan deo istorijske građe o medicini srednjeg veka na našim prostorima nepovratno je izgubljen. Hilandarski medicinski kodeks jedinstvena je kompilacija odabranih naučnih sastava u srednjovekovnoj medicini i farmakologiji u kome su sažeta znanja Istoka i Zapada. Otkrili su ga naši naučnici 1952. godine u srcu srpskog pravoslavnog bića u manastiru Hilandaru na Svetoj Gori. Godine 1980. objavljeno je fototipsko izdanje sa 408 strana faksimila. Deset godina kasnije objavljena je transkripcija ovog vrednog rukopisa, prevod teksta sa srpskoslovenkog na savremeni srpski jezik. Fototipsko izdanje se nalazi u Narodnoj biblioteci Srbije. Ne zna se ko ga je naručio i osmislio, kojim povodom i gde je pisan. Srpski kraljevi su velikodušno pomagali te prve bolnice, ali i gradili nove u okviru svojih zadužbina. Posebno su to činili kralj Milutin, Stefan Dečanski, car Dušan, a potom i knez Lazar. Osim monaha empirika pri manastirima, srpski vladari su pozivali lekare i apotekare iz Italije i Francuske koji su dolazili preko Kotora i Dubrovnika. Prve srpske medicinske knjige takozvane "lekaruše" bile su značajan izvor podataka o bolestima čoveka na ovom području i uslovima u kojima je živeo. U njima nalazimo saznanja iz vizantijske, arapske i zapadnoevropske medicine. Lekaruše su zapisivali monasi na srpskoslovenskom jeziku te su pored značajnih podataka iz medicine i važan izvor za proučavanje jezika. Takođe poznate su lekaruše iz Hodoškog zbornika iz 14. veka koji se danas čuva u Narodnoj biblioteci u Pragu. Hilandarski medicinski kondeks pisan tokom 15. i 16.veka, sadrži tekstove iz oblasti farmakologije, interne medicine odnosno infektologije, toksikologije, pedijatrije kao dijagnostiku i terapijska uputstva. Hirurgija nije zastupljena, a suprotno duhu epohe nema ni astroloških tekstova koje srećemo u drugim knjigama ovog tipa. Kojim su tempom medicinski tekstovi iz Zapadne Evrope prodirali u srpsku sredinu nije dovoljno poznato jer nema sačuvanih prepisa baš kao što nije poznato ni da je bilo preteča kodeksa istovetnog sastava kao što je ovaj pred nama. Tokom prve polovine 2023. godine na izložbi "Hilandarski medicinski kodeks i srpska srednjovekovna medicina" u Galeriji Prirodnjačkog muzeja predstavljena su javnosti medicinska znanja i prakse lečenja ljudi prirodnim lekovitim sredstvima, koja su bila dostupna u srednjem veku u Srbiji kao i drugi sadržaji koji su ispričani u emisiji "Hilandarski medicinski kodeks" u okviru serije "Staro srpsko pisano nasleđe" Naučnog programa RTS.

U novoj seriji Redakcije naučnog programa startuje serija "Život i nauka" koja istražuje koliko su nauka i tehnologija promenile svakodnevni život ljudi. Počinjemo sa onim najosetljivijim članovima društva, decom i mladima kojima su digitalne tehnologije dale glas, a njihovim porodicama probudile nadu da je moguće prevazići teškoće u komunikaciji. U emisiji učestvuju deca i mladi koji koriste asistivne tehnologije, njihovi roditelji, terapeuti, natavnici i lekari.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Emisija iz kulture koja se osvrće na živote i stvaralaštvo umetnika različitog kalibra.

Ovu veliku, karakterno različito obojenu porodicu predvodi Veliki Štrumpf koji zna da napravi razne čarobne napitke i baca čini. Društvo mu prave Štrumpfeta i svima poznati i omiljeni Mrgud, Kefalo, Gruber, Luftika i ostali. Štrumpfovi žive uglavnom mirnim, idiličnim životom. Ovu sreću kvari jedino zli čarobnjak Gargamel sa svojim pomoćnikom, mačkom Azraelom.

Interaktivni dečji magazin po zamisli Timotija Džona Bajforda.

Serija prati zanimljive događaje i pustolovine koje nosi svakodnevica u životu deteta. Junaci "Zokija Pokija" su oličenje negovanja univerzalnih, ali i zaboravljnih vrednosti... Serija zrači toplinom, odaje sliku sveta koji je za dete sigurno mesto kome se razvija i živi.

Interaktivni dečji magazin po zamisli Timotija Džona Bajforda.

Najpoznatija serija našeg velikog glumca Milana Laneta Gutovića ali i ujedno reditelja i scenariste Vladimira Andrića, otkriva svoje nove mogućnosti. On, Milan Lane Gutović, u ulozi pustolova istraživača, u svakoj priči otkriva nove svetove, pojave iliti bisere današnjeg društva. On, najpametniji, najotvoreniji, najradoznaliji Pustolov u svojim pričama stigao je i stiže do dalekih svetova, dimenzija, vremena. Gledaoci mu veruju, a zašto, zapitajte se i vi.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez? Šta je to što može da doprinese sprečavanju bolesti ili bržem oporavku? Koja su nova naučna saznanja o biljnim lekovima, tradicionalnoj medicini, aktivnom pristupu zdravlju, samolečenju? Dobro je znati odgovore na ova pitanja i zato se to istražuje u emisiji.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Pratite zabavnu emisiju koja donosi mnoge aktuelne informacije i interesantne teme i koja će nam predstaviti mnoge značajne ličnosti iz zemlje i inostranstva, sve to uz divnu muziku sjajnih muzičara i pevača.

Informativna emisija koja se bavi vojno - bezbednosnim temama. Saznajte novosti iz vojske i gledajte zanimljive priče o životu i radu pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, naoružanju i vojnoj opremi, vojnoj istoriji, međunarodnoj vojnoj saradnji odbrambenoj industriji, zanimljivostima, naučnim istraživanjima iz sfere odbrane i "drugim snagama odbrane" - žandarmeriji i drugim specijalnim jedinicama policije.

Emisija o problemima osoba sa invaliditetom, o njihovom životu i uključivanju u društvo biće emitovana dva puta mesečno.

Tim predvođen Zoranom Živkovićem, autorom, urednikom i idejnim tvorcem emisije, vodiće gledaoce kroz svet nauke, obrazovanja i najrazličitijih ideja na originalan način.

Malme, treći po veličini grad u Švedskoj, poznat je po svojoj bogatoj istoriji i inovativnim pristupima ka ekologiji i održivosti. Poslednjih decenija grad je postao lider u implementaciji ekoloških projekata i održivog urbanog planiranja, što ga čini sve privlačnijim mestom za život i rad. Osim što je poznat kao ekološki grad, Malme je poznat po svojoj bogatoj kulturi, arhitekturi i prelepoj obali. Ono što je posebno važno je da grad aktivno uključuje svoje stanovnike u procese donošenja odluka kada su u pitanju ekološke inicijative. U isto vreme besplatnim savetima pomaže privatnim i poslovnim licima da poboljšaju svoju energetsku efikasnost i smanje troškove života. Posvećenost zdravom životu se ogleda i u hrani koju jedu.Organska i zdrava hrana postala je prioritet, posebno u pripremi obroka za decu.

"Čovek treba da ume da pozna šta je zlo, a šta dobro, jer zlo ništa ne stvara, već samo ruši pa na kraju samo sebe razori…", reči su Svetog Save koje su nas inspirisale da u emisiji Hrana za dušu predstavimo umetnički opus Olgice Stefanović. Talenat slikara, ikonopisca, grafičkog dizajnera umetnica je posvetila vrednom radu na očuvanju kulture i tradicije našeg naroda. U svoja dela utisnula je pečat duše inspirisana srpskom srednjovekovnom kulturom, ikonama i freskama, ćiriličnim pismom, pravoslavljem. Na drugom kraju naše priče, zadenuli smo razgovor o značaju i smislu posta i posne trpeze. Naš sagovornik bio je Nikša Šovran, vrsni ugostitelj. Rodom iz Boke Kotorske, ugostiteljsku tradiciju svoje porodice Nikša je nastavio u Panonskoj niziji. Tako je talase plavog Jadrana i deo svoje duše, uz pomoć prijatelja i podršku porodice, upleo u vojvođansku ravnicu. Zajednički imenitelj za naše sagovornike svakako je Novi Sad, ali pre svega to je jedna univerzalna nit posvećenosti, poštovanja i očuvanja pravoslavlja i kulture srpskog naroda. "Život stalno ide napred, po Božijoj milosti i uz pomoć izabranih ljudi koji čine dobro!" Uz mudru poruku svetitelja Save šaljemo poruku o onome što nam uvek i u svakom vremenu treba, vera, snaga, rad, odricanje i dobri ljudi.

Kulturni predeo Bača, prožimanje, trajanje; Velika okuka Dunava, gde moćna reka skreće na istok, u čijoj blizini se smestila mirna varošica Bač, po kojoj je i Bačka dobila ime, jedinstvena je tačka susreta prirode i ljudi. To je kraj najvećeg rezervata biosfere u Evropi, Amazona Evrope koji se prostire od Austrije pa do naše zemlje - mesto gde su ljudi odvajkada nalazili ugodno mesto za život. Tako je Donja Branjevina, u praistoriji, bila mesto susreta starosedelaca i došljaka sa bliskog istoka koji su doneli nove poljoprivredne tehnologije. Svaki novi talas ljudi, ostavljao je svoj trag. Na ovom unikatnom mestu stvoren je neobičan amalgam, što se vidi i po bogatim kulturnim ostacima, od praistorije, preko franjevačkog samostana koji su osnovali krstaši, manastira Bođani, tvrđave koja je trebala da štiti od najezde Turaka. Ipak, i dan danas njegovo najveće bogatstva su ljudi - 26 nacionalnosti koje žive u Baču i koje zajedno sa prirodom koja ih okružuje čine predeo posebnih kulturnih odlika.

Novogodišnje ukrašavanje kuće je ritual koji podjednako raduje i decu i odrasle. U današnje vreme konzumerizma, s jedne strane, i jačanja ekološke svesti sa druge strane, individualna kreativnost u pravljenju lepih a ekoloških ukrasa došla je do izražaja. Jovana Bila Dubaić je zaposlena na Biološkom fakultetu u Beogradu i profesionalno se bavi proučavanjem životne sredine i zaštitom biodiverziteta. Pred Novu godinu sa svojim ćerkicama uvek kuću okiti ručno pravljenim ekološkim ukrasima. Ovoga puta napravile su ukrase od šišarki i oraha.

Ime Faberže evocira vrhunsku umetnost i majstorstvo izrade predmeta neprocenjive vrednosti iz slavnih trezora carske Rusije. Posebno mesto zauzima kolekcija Uskršnjih jaja, koja su jedni drugima darovali članovi carske porodice Romanov. Rađeni od najplemenitijih materijala, sažimali su u sebi svu snagu i lepotu Carevine. Padom Imperije, posle revolucije, jaja su se našla u raznim privatnim kolekcijama, mahom američkog trgovačkog staleža. Bilo je 56 unikatno rađenih carskih Uskršnjih jaja. Samo za dva primerka se ne zna gde su završila. Oba su rađena, za Rusiju kobne 1917. godine...Ovi predmeti vrhunske fantazije, nose u sebi i simboliku vaskrsa večne Rusije, u jednu novu evropsku imperiju, doraslu izazovima vremena.

Posle pet vekova od pustošenja obnovljena zadužbina kralja Stefana Milutina Nemanjića. Manastir Banjsku, koji se danas nalazi na teritoriji KiM kralj Milutin je podigao između 1313. i 1315. godine. Manastirska crkva posvećena je svetom velikomučeniku Stefanu, inače krsnoj slavi dinastije Nemanjića i nju je kralj Milutin je namenio kao svoju grobnu crkvu. Kralj Milutin je bio najveći zadužbinar među Nemanjićima i za 40 godina duge vladavine podigao je 40 crkava i manastira. Idejni tvorac za gradnju manastira bio je Danilo drugi, čovek visoke kulture i najbliži Milutinov saradnik, a kasnije arhiepiskop srpski. U to vreme ovaj manastir je bio najveće crkveno vlastelinstvo u srednjovekovnoj Srbiji i četvrti u rangu.

Obrazovno naučni program RTS pokrenuo je novu seriju Kulturna baština Srbije. Serija će se baviti prirodnom baštinom, materijalnim i nematerijalnim kulturnim nasleđem sa prostora Republike Srbije.

Posle pet vekova od pustošenja obnovljena zadužbina kralja Stefana Milutina Nemanjića. Manastir Banjsku, koji se danas nalazi na teritoriji KiM kralj Milutin je podigao između 1313. i 1315. godine. Manastirska crkva posvećena je svetom velikomučeniku Stefanu, inače krsnoj slavi dinastije Nemanjića i nju je kralj Milutin je namenio kao svoju grobnu crkvu. Kralj Milutin je bio najveći zadužbinar među Nemanjićima i za 40 godina duge vladavine podigao je 40 crkava i manastira. Idejni tvorac za gradnju manastira bio je Danilo drugi, čovek visoke kulture i najbliži Milutinov saradnik, a kasnije arhiepiskop srpski. U to vreme ovaj manastir je bio najveće crkveno vlastelinstvo u srednjovekovnoj Srbiji i četvrti u rangu.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Uživajte uz sjajne mečeve naših odbojkašica dok se nadmeću za što bolje mesto u Prvenstvu Srbije! Saznajte koja će od ekipa poneti titulu najboljeg ženskog kluba u Srbiji.

Sa samo 22 godine osvojila je srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Parizu. Da li se devojčice u borilačkim sportovima susreću sa predrasudama i kako izgleda svakodnevni život jedne profesionalne taekvondistkinje? O tome govorimo sa Aleksandrom Perišić u ovoj epizodi serijala Žene u sportu.

"Vostani, vreme je" je koncert Divne Ljubojević i hora "Melodi", održan u Beogradu 2015. godine, kao Vaskršnji koncert. Divna Ljubojević sa horom "Melodi", propoveda pravoslavlje pojanjem. Oni duhovnu muziku Srbije, Vizantije, Bugarske i Rusije izvode u najprestižnijim koncertnim dvoranama sveta, na taj način, svrstavajući se u najveće misionare pravoslavne baštine.

Katolički vernici slave Uskrs, najveći hrišćanski praznik. Pratite prenos mise iz Katedrale Uznesenja Blažene Djevice Marije u Beogradu.

Emisija posvećena Nemanji Raduloviću i njegovom albumu Koreni snimljena je u oktobru 2022. godine u Studiju 6 Radio Beograda. Pored predstavljanja odabranih kompozicija, Nemanja u okviru emisije govori o procesu nastanka novog albuma (Warner Classics). Numere su izabrane za vreme prvog lokdauna, kada je poznati violinista sa kolegom Aleksandrom Sedlarom istraživao tradicionalnu muziku iz različitih krajeva sveta i za nju vezane karakteristične načine sviranja violine. Album sadrži sedamnaest kompozicija, odnosno stilizacija tradicionalnih pesama više različitih naroda - od poznatijih dela u našoj sredini, preko melodija evropskih zemalja, do onih iz Kine, Indije i Japana.

13 razloga je američka hit serija zasnovana na istoimenom romanu Trinaest razloga Džeja Ašera iz 2007, koju je za Netfliks adaptirao Brajan Jokri. Radnja prati život učenika srednje škole, Kleja Džensena, njegovu drugaricu Hanu Bejker, devojku koja oduzima sopstveni život nakon što je doživela niz demoralizovanih poduhvata od strane svojih vršnjaka, kao i njihove drugove i drugarice. Kutija kaseta koja je snimila Hana pre nego što se ubila, daje trinaest razloga zašto je ona to učinila i namenjene su osobama koje su, svaka na svoj način, doprinele tome da odluči da okonča svoj život. Klej je jedna od osoba na kaseti, i kada presluša, sve što treba da uradi jeste da ih pošalje sledećem na listi. Serija je dobila brojne pozitivne kritike kritičara i publike, koji su pohvalili radnju ali i glumačku postavu, naročito dve glavne uloge - Dilana Mineta i Ketrin Langford. I knjiga i sama serija bavi se veoma važnim temama depresije, samoubistva, vršnjačkog nasilja, seksualnosti, kao i raznim problemima i pritiscima sa kojima se nose mladi ljudi danas.

Čehovljev "Višnjik" u scenskom tumačenju reditelja Dejana Mijača je predstava o posledicama društveno-političkih promena, varljivosti moći i nepostojanosti društvenog ugleda, ali i o univerzalnijim pitanjima: smisla patnje, relativnosti sreće, neminovnosti sudbine. Režiju Dejana Mijača karakteriše izvanredno suptilan i studiozan poetski pristup, efektan minimalizam koji predstavlja plodno tloza gajenje simboličkih značenja kao i za uzbudljivo glumačko razigravanje. Zbog te funkcionalne svedenosti scenskih znakova koja u prvi plan postavlja delikatnu, psihološki istančanu igru glumaca, može se reći da je Mijačev "Višnjik", u najboljem smislu, vrlo blizak tradiciji nemačkog teatra. Radnja Čehovljeve drame je smeštena u jednu simbolički izazovnu drvenu kutiju (scenograf Darko Nedeljković, kostimograf Leo Kulaš). Glumci često sede na stolicama poređanim u jednom nizu, kao da su zaglavljeni u toj kutiji, u potpunoj tišini, buljeći u praznu daljinu. Ti prizori bitno naglašavaju gustoću praznine njihovih života i u fokus izvlače osećanje apsurda, približavajući tako dramske svetove Čehova i Beketa.

Koncertom u Domu omladine u novembru 2024. godine braća Teofilovići, Ratko i Radiša, koji su postali sinonim za očuvanje tradicionalne muzičke baštine Balkana, obeležili su 30 godina karijere. Njihov upečatljiv stil dvoglasnog pevanja bez instrumentalne pratnje konstanta je koja prkosi i oplemenjuje. Ovo je godina braće Teofilović. Dobili su Vukovu nagradu, Sretenjsku povelju u Budimpešti, a nedavno i nagradu Udruženja muzičkih umetnika Srbije za najuspešniji koncert u 2023. godini.

Posle pet vekova od pustošenja obnovljena zadužbina kralja Stefana Milutina Nemanjića. Manastir Banjsku, koji se danas nalazi na teritoriji KiM kralj Milutin je podigao između 1313. i 1315. godine. Manastirska crkva posvećena je svetom velikomučeniku Stefanu, inače krsnoj slavi dinastije Nemanjića i nju je kralj Milutin je namenio kao svoju grobnu crkvu. Kralj Milutin je bio najveći zadužbinar među Nemanjićima i za 40 godina duge vladavine podigao je 40 crkava i manastira. Idejni tvorac za gradnju manastira bio je Danilo drugi, čovek visoke kulture i najbliži Milutinov saradnik, a kasnije arhiepiskop srpski. U to vreme ovaj manastir je bio najveće crkveno vlastelinstvo u srednjovekovnoj Srbiji i četvrti u rangu.

Posle pet vekova od pustošenja obnovljena zadužbina kralja Stefana Milutina Nemanjića. Manastir Banjsku, koji se danas nalazi na teritoriji KiM kralj Milutin je podigao između 1313. i 1315. godine. Manastirska crkva posvećena je svetom velikomučeniku Stefanu, inače krsnoj slavi dinastije Nemanjića i nju je kralj Milutin je namenio kao svoju grobnu crkvu. Kralj Milutin je bio najveći zadužbinar među Nemanjićima i za 40 godina duge vladavine podigao je 40 crkava i manastira. Idejni tvorac za gradnju manastira bio je Danilo drugi, čovek visoke kulture i najbliži Milutinov saradnik, a kasnije arhiepiskop srpski. U to vreme ovaj manastir je bio najveće crkveno vlastelinstvo u srednjovekovnoj Srbiji i četvrti u rangu.

Kulturni predeo Bača, prožimanje, trajanje; Velika okuka Dunava, gde moćna reka skreće na istok, u čijoj blizini se smestila mirna varošica Bač, po kojoj je i Bačka dobila ime, jedinstvena je tačka susreta prirode i ljudi. To je kraj najvećeg rezervata biosfere u Evropi, Amazona Evrope koji se prostire od Austrije pa do naše zemlje - mesto gde su ljudi odvajkada nalazili ugodno mesto za život. Tako je Donja Branjevina, u praistoriji, bila mesto susreta starosedelaca i došljaka sa bliskog istoka koji su doneli nove poljoprivredne tehnologije. Svaki novi talas ljudi, ostavljao je svoj trag. Na ovom unikatnom mestu stvoren je neobičan amalgam, što se vidi i po bogatim kulturnim ostacima, od praistorije, preko franjevačkog samostana koji su osnovali krstaši, manastira Bođani, tvrđave koja je trebala da štiti od najezde Turaka. Ipak, i dan danas njegovo najveće bogatstva su ljudi - 26 nacionalnosti koje žive u Baču i koje zajedno sa prirodom koja ih okružuje čine predeo posebnih kulturnih odlika.

Uživajte uz sjajne mečeve naših odbojkašica dok se nadmeću za što bolje mesto u Prvenstvu Srbije! Saznajte koja će od ekipa poneti titulu najboljeg ženskog kluba u Srbiji.

Sa samo 22 godine osvojila je srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Parizu. Da li se devojčice u borilačkim sportovima susreću sa predrasudama i kako izgleda svakodnevni život jedne profesionalne taekvondistkinje? O tome govorimo sa Aleksandrom Perišić u ovoj epizodi serijala Žene u sportu.

Koncertom u Domu omladine u novembru 2024. godine braća Teofilovići, Ratko i Radiša, koji su postali sinonim za očuvanje tradicionalne muzičke baštine Balkana, obeležili su 30 godina karijere. Njihov upečatljiv stil dvoglasnog pevanja bez instrumentalne pratnje konstanta je koja prkosi i oplemenjuje. Ovo je godina braće Teofilović. Dobili su Vukovu nagradu, Sretenjsku povelju u Budimpešti, a nedavno i nagradu Udruženja muzičkih umetnika Srbije za najuspešniji koncert u 2023. godini.

Domaći i strani izvođači poželeće nam dobro jutro uz svoje najveće hitove.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Prenos vaskršnje liturgije iz Hrama Svetog Save na Vračaru.

Interaktivni dečji magazin po zamisli Timotija Džona Bajforda.

Interaktivni dečji magazin po zamisli Timotija Džona Bajforda.

Serija "Može i drugačije" u maloj dramskoj igranoj formi ukazuje nam na to da probleme koji su sastavni deo naših života možemo sagledavati i iz drugog ugla i da oni nisu nerešivi. Petočlana porodica Spasić živi u zajednici sa gospođom Nadeždom Nenadić, majkom Jelice Spasić, tj. taštom njenog supruga Nikole. Jelica i Nikola imaju troje dece: dva sina i ćerku. Problemi koji se javljaju svakodnevno u ovoj porodici isti su kao i problemi u bilo kojoj porodici u kojoj komunikacija među generacijama nije na zavidnom nivou. Rešenja su najčešće vrlo jednostavna i ako ih usvojimo, život možemo učiniti ako ne mnogo lepšim, onda sigurno podnošljivijim. Ukoliko ne pronađemo rešenje za njih, oni prerastaju u složenije konflikte. Svaka epizoda je priča za sebe gde određenu situaciju najpre vidimo kao negativnu, a zatim je, nakon pomoći i predloženog rešenja psihoterapeuta, sagledavamo kao situaciju bez problema.

Upoznajte šesnaestogodišnju Anu. Ona ne voli sve što vole mladi - radije bi čitala knjige nego obilazila butike, pre bi slušalu muziku kod kuće nego sedela sa društvom u kafiću i definitivno bira da fotografiše druge a ne da pravi selfije. Šta će se dogoditi kada joj zabrinuta majka zada deset zadataka koji bi trebalo da joj pomognu da postane društveno aktivnija? Da li će Ana promeniti svet ili će se promeniti Anin svet?

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Zabavno-informativni program posvećen informacionim tehnologijama, koji donosi najnovije vesti sa IT tržišta i prati aktuelne IT događaje.

U lepršavoj i prijemčivoj, putopisno - reporterskoj formi, traga se za lepim i zanimljivim predelima, značajnim a nerazjašnjenim pojavama i za stamenim stavom i duhom lepim ljudima. Autori Traga, za koji scenario piše sam život, jesu najdarovitiji reporteri RTS - a.

Religijska emisija "Verski mozaik Srbije" bavi se različitim religijama i njihovim delovanjem na području Srbije. Saznajte više o dešavanjima unutar prisutnih konfesionalnih zajednica i izazovima sa kojima se susreću njihovi vernici.

Emisija o tradiciji i običajima Roma o njihovim kulturnim dostignućima, književnosti, pozorištu i drugim umetničkim oblastima.

Kako pristup informacijama na maternjem jeziku pomaže očuvanju kulture, jačanju identiteta i socijalnoj uključenosti Roma? Koliko je važno da pripadnici romske zajednice i sami budu deo medijskog prostora? Odgovore na ova pitanja saznaćemo u emisiji u kojoj razgovaramo sa predstavnicima medijske kuće koja doprinosi razvoju romskog novinarstva.

U drugoj emisiji "Lični kosmos", posvećenoj Ivi Andriću, dr Žaneta Đukić Perišić, književnica i književna istoričarka, autorka knjige "Nebo nad Beogradom: Andrić i prestonica", vodi gledaoca kroz Beorad pod nemačkom okupacijom i zatim, posleratni Beograd.

Emisija kratke forme koja će vam pomoći da bolje razumete sistem znakova neverbalne komunikacije. Autor i domaćin emisije objašnjava gledaocima šta o nekoj osobi otkrivaju njeni pokreti, mimika i boja glasa.

To je serijal o osobama sa Daunovim sindromom i njihovim porodicama. Svaka priča o 11 porodica ima dva nastavka (Suočenje i Među nama). Serijal je koncipiran kao dvodelna celina, a svaki od nastavaka se linkuje na prvi. Prvi delovi govore o suočavanju sa Daunovim sindromom, prepoznavanju simptoma, strahovima, neznanju, porodičnim i ličnim suočavanjima. Drugi delovi govore o tome gde su junaci priča sada. Poseban kvalitet čine autentičnost i specifičnost priča. Neki od junaka su odrasli ljudi, neki trogodišnjaci, neki tinejdžeri. Među njima ima i uspešnih sportista, glumaca naturščika, pesnika… Serija se ne bavi samo konstatacijama i opisima već traži puteve prevazilaženja problema. Кako prevazići prvi šok, kako se radi sa decom, roditeljima, načinima kako država pokušava sistemski da reši probleme tih porodica. Putevima inkluzije… Dakle, jedan multidisciplinaran i sveobuhvatan način. Poseban kvalitet je asertivni pristup ovoj deci - ne kao obolelima (to i nije bolest) već kao jedinstvenim i specifičnim pojedincima sa posebnim ličnostima.

To je serijal o osobama sa Daunovim sindromom i njihovim porodicama. Svaka priča o 11 porodica ima dva nastavka (Suočenje i Među nama). Serijal je koncipiran kao dvodelna celina, a svaki od nastavaka se linkuje na prvi. Prvi delovi govore o suočavanju sa Daunovim sindromom, prepoznavanju simptoma, strahovima, neznanju, porodičnim i ličnim suočavanjima. Drugi delovi govore o tome gde su junaci priča sada. Poseban kvalitet čine autentičnost i specifičnost priča. Neki od junaka su odrasli ljudi, neki trogodišnjaci, neki tinejdžeri. Među njima ima i uspešnih sportista, glumaca naturščika, pesnika… Serija se ne bavi samo konstatacijama i opisima već traži puteve prevazilaženja problema. Кako prevazići prvi šok, kako se radi sa decom, roditeljima, načinima kako država pokušava sistemski da reši probleme tih porodica. Putevima inkluzije… Dakle, jedan multidisciplinaran i sveobuhvatan način. Poseban kvalitet je asertivni pristup ovoj deci - ne kao obolelima (to i nije bolest) već kao jedinstvenim i specifičnim pojedincima sa posebnim ličnostima.

Emisija kratke forme koja će vam pomoći da bolje razumete sistem znakova neverbalne komunikacije. Autor i domaćin emisije objašnjava gledaocima šta o nekoj osobi otkrivaju njeni pokreti, mimika i boja glasa.

Živimo u kolotečini svoje svakodnevice. Melju nas ordinarne, repetitivne aktivnosti usled kojih susrete ne doživimo onako kako bi bilo korisno, i potrebno - kao mogućnost da nešto spoznamo. Ovakve prilike mašimo čak i u slučaju kada nam budu, nekom prilikom, dostupni neki pametni, životno i profesionalno ostvareni likovi. Ne postavimo prava pitanja. Nestrpljivi smo da saslušamo odgovor. A ko bi još oćutao, i dao sebi komocije da ga na pravi način razume? Mi smo ih zato pozvali. Ne po bilo kakvim drugim kriterijumima, osim po proceni da će iskreno i argumentovano obrazlagati svoje stavove. Pa su tako sledile opservacije na varijaciju prustovskog upitnika, širokog spektra, od recimo Kako ste? preko: Treba li roditelj detetu biti drug? Kako se uči kako da se uči? U kojim situacijama lažete? Može li ružno da bude lepo? Kako prevazilazite stid? Šta vas prosto izbezumljuje? Mogu li manje inteligentniji da budu duhoviti? Vredi li zbilja Ronaldo toliko miliona? do duboko filozofskog Gde se nalazi duša? I sagovornici su, videćete, bili veoma iskreni i inspirisani. Vraćamo polako kulturu dijaloga, kao osnov razumevanja i komunikacije.

Praznici su prilika da bar na tren zastanemo i pogledamo svet oko sebe. Darovi prirode su svuda oko nas, prelepi su a zapostavljeni zbog prebrzog ritma života koji nas neretko izbacuje iz iskonskog sklada sa okruženjem.

Tradicionalno se jaja ukrašavaju za veliki hrišćanski praznik Uskrs. Međutim, naši sagovornici jaja pretvaraju u prava umetnička dela tokom cele godine. Rezbare, vezu, prave slike pa čak i haljine od ljuske jajeta. Simbolika jajeta u njihovom radu otkriva svu lepotu kreativnog duha.

Serija "Mladi talenti Srbije" ima zadatak da istražuje i gledaocima predstavi izuzetne talente u oblasti umetnosti, nauke i sporta, jer ništa dostojnije ne predstavlja jednu zemlju u svetu od njenih uspešnih i darovitih mladih ljudi. Takođe, serija ima i vaspitnu ulogu. U vremenu kada su sredstva informisanja preplavljena primerima delikventnog i asocijalnog ponašanja dece i omladine, serija, na primeru talenata koje predstavlja, daje pozitivne i afirmativne obrasce ponašanja, neophodne u vaspitanju mladih generacija. Emisija Rašanke predstavlja grupu talentovanih, vrednih i uspešnih devojaka iz Novog Pazara i okoline koje, vođene stručnom rukom profesorke Biljane Pavlović, neguju tradicionalnu izvornu pesmu predstavljajući tako sebe i svoj kraj. Rašanke su, svakako, zaslužne za to što je kulturni život Raške oblasti ponovo oživeo i dobio kvalitetni sadržaj. Te mlade devojke, sa svojom profesorkom, izvlače iz zaborava mnoge lepe običaje, u koreografiji i narodnoj nošnji predstavljaju bogato narodno stvaralaštvo i time možda nekad i nesvesno odigraju značajnu edukativnu ulogu.

Pored bogatog nasleđa materijalne i prirodne baštine Srbije u novije vreme sve veća pažnja u svetu i kod nas posvećuje se nematerijalnom kulturnom nasleđu. U skladu sa preporukama UNESKA republika Srbija sprovodi sistemsku zaštitu elemenata nematerijalnog nasleđa. Jedan od najznačajnijih koraka u tom procesu bio je formiranje Nacionalnog registra nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Put i kriterijumi za upis nekog elementa na UNESKOVU listu je dug i složen, a kriterijumi strogi. Kao što je poznato srpska slava je prva sa naše nacionalne liste, koja je upisana i na listu nematerijalne baštine čovečanstva. Nacionalna igra Kolo jedan je od prvih elemenata na nacionalnoj listi nematerijalnog nasleđa, a u toku je pripremanje dokumentacije za nominaciju Kola na listu svetske kulturne baštine. Kolo predstavlja veoma važan vid ispoljavanja kolektivnog nacionalnog identiteta. Ono je ujedno i jedan od najprepoznatljivijih simbola nacionalnog identiteta. Važan kriterijum za nominaciju nije samo u njegovoj autentičnosti i originalnom obrascu izvođenja, nego upravo u njegovoj vitalnosti, odnosno održivosti. Upravo ta vitalnost ukazuje i na sociološki i psihološki fenomen KOLA, što je, pored ostalog,i tema mnogih naučnih istraživanja, pa i ove emisije. Međutim, nije svako kolo koje se igra na našim prostorima predmet nominacije za UNESKO. O tome,o muzičkoj pratnji uz kolo, kao o pevanju uz kolo govoriće eminentni stručnjaci u ovoj oblasti-etnomuzikolozi, etnokoreolozi, etnolozi. Sve će to u emisiji biti potkrepljeno snimcima ove nacionalne igre koja je među prvim elementima upisana u Nacionalni registar nematerijalnog nasleđa.

Ime Faberže evocira vrhunsku umetnost i majstorstvo izrade predmeta neprocenjive vrednosti iz slavnih trezora carske Rusije. Posebno mesto zauzima kolekcija Uskršnjih jaja, koja su jedni drugima darovali članovi carske porodice Romanov. Rađeni od najplemenitijih materijala, sažimali su u sebi svu snagu i lepotu Carevine. Padom Imperije, posle revolucije, jaja su se našla u raznim privatnim kolekcijama, mahom američkog trgovačkog staleža. Bilo je 56 unikatno rađenih carskih Uskršnjih jaja. Samo za dva primerka se ne zna gde su završila. Oba su rađena, za Rusiju kobne 1917. godine...Ovi predmeti vrhunske fantazije, nose u sebi i simboliku vaskrsa večne Rusije, u jednu novu evropsku imperiju, doraslu izazovima vremena.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Emisije ovog serijala donose nam interesantne, nesvakidašnje priče o sudbinama i životnom putu nekih poznatih ličnosti, ali i onih manje poznatih javnosti. Teme ovih emisija su bezvremene i nikada ne gube na aktuelnosti, jer su u pitanju životne situacije i događaji koje se ponavljaju.

Pop Ćira i pop Spira je jugoslovenski film, snimljen 1957. godine u režiji Sofije Soje Jovanović. To je prvi jugoslovenski igrani film u boji. Film je snimljen po motivima istoimenog humorističkog romana Stevana Sremca. Radnja filma je smeštena u živopisno, idilično selo, gde, život seoske elite, dve popovske porodice, teče mirno u međusobnom razumevanju i prijateljstvu. Razdor u ove dve porodice unosi dolazak Petra Petrovića, mladog učitelja koji može da se oženi kćerkom samo jednog popa.

"Nije nego" je domaći film snimljen 1978. godine, u režiji i po scenariju Miće Miloševića. Fenomenalna komedija u kojoj je korišćena muzika grupe Bijelo dugme. Radnja filma smeštena je u jednu srednju školu u kojoj se profesor Herceg bori sa raznim poteškoćama. Učenicima u pubertetu nije baš lako biti profesor koji želi da im prenese znanje, jer deca jednostavno ne podnose školu pa samim tim ni profesore. Profesor Herceg ima problem jer gaji mržnju prema učenicima, ali gaji i velike simpatije prema učenicama. U školu jednog dana dolazi televizijska ekipa da bi napravila anketu o novoj školi i o tome kako su učenici zadovoljni u njoj. Na jednom času biologije jedan kostur biće kriv za to što su svi pomislili da je reč o času seksualnog vaspitanja. U celu priču upliće se i direktor.

Tango inspiriše autore, izvođače i plesače. To je muzika strasti i ljubavi, a u novom izdanju emisije "Volim klasiku" tango muziku interpretira ansambl "Liberquatro" čiji su članovi: Martina Dimić Radovanović – violina, Aleksandar Mišović – vokal, Petar Mirkov – bandoneon, Boban Stošić – kontrabas i Ksenija Ristić – klavir. Vokalnu umetnost u ovoj emisiju predstavljaju dve dame: Željka Zdjelar – mecosopran, ona je solistkinja opere Narodnog pozorišta u Beogradu i doktor stomatologije, a u emisiji izvodi "Il Vito" Obradorsa i Danijela Jovanović – sopran, prvakinja Opere Srpskog Narodnog pozorišta i ona donosi interpretaciju arije Silve iz Kalmanove operete "Kneginja Čardaša", uz klavirsku saradnju pevača i pijaniste Strahinje Đokića. U prilozima će biti reči o koncertu Simfonijskog orkestra RTS pod dirigentskom palicom maestra Srboljuba Dinića, sa solistkinjom flautistkinjom Silvijom Karedu, o Antologiji srpske horske muzike, o ovogodišnjoj Mokranjčevoj nagradi, a biće prikazan i mali portret mladog violiniste Luke Fausija.

13 razloga je američka hit serija zasnovana na istoimenom romanu Trinaest razloga Džeja Ašera iz 2007, koju je za Netfliks adaptirao Brajan Jokri. Radnja prati život učenika srednje škole, Kleja Džensena, njegovu drugaricu Hanu Bejker, devojku koja oduzima sopstveni život nakon što je doživela niz demoralizovanih poduhvata od strane svojih vršnjaka, kao i njihove drugove i drugarice. Kutija kaseta koja je snimila Hana pre nego što se ubila, daje trinaest razloga zašto je ona to učinila i namenjene su osobama koje su, svaka na svoj način, doprinele tome da odluči da okonča svoj život. Klej je jedna od osoba na kaseti, i kada presluša, sve što treba da uradi jeste da ih pošalje sledećem na listi. Serija je dobila brojne pozitivne kritike kritičara i publike, koji su pohvalili radnju ali i glumačku postavu, naročito dve glavne uloge - Dilana Mineta i Ketrin Langford. I knjiga i sama serija bavi se veoma važnim temama depresije, samoubistva, vršnjačkog nasilja, seksualnosti, kao i raznim problemima i pritiscima sa kojima se nose mladi ljudi danas.

Hirajama radi kao čistač toaleta u Tokiju i izgleda kao da je zadovoljan svojim skromnim životom. Svakodnevni život mu je dobro uređen, a slobodno vreme posvećuje svojim strastima, muzici i knjigama. Hirajama takođe voli drveće i fotografiše ih. Više o njegovoj prošlosti postepeno se otkriva nizom neočekivanih susreta.

Nišvil džez festival je britanski časopis Guardian ove godine proglasio jednim od deset najboljih evropskih džez festivala. Koncept festivala je od početka bio zasnovan na kombinaciji tradicionalnih džez formi sa etno tradicijama različitih delova sveta, a naročito Balkana, čime je umnogome doprineo predstavljanju balkanske muzike kao novog svetskog trenda.

Roberto Fonseka odrastao je u San Migel del Padronu, jugoistočnom predgrađu Havane. Otac je bio bubnjar, a majka čuvena pevačica Bolera. Počeo je da svira bubnjeve sa četiri godine i kao dečak nastupao u bendu koji je izvodio pesme Bitlsa. Sa osam prelazi na klavir, a prvi ozbiljniji nastup imao je kao petnaestogodišnjak u Havani. Diplomirao je kompoziciju na prestižnom Institutu Superior del Arte, a njegov klavirski stil karakteriše izuzetan i snažan temperament, ali i prefinjenost koja ide do lirizma.

Pop Ćira i pop Spira je jugoslovenski film, snimljen 1957. godine u režiji Sofije Soje Jovanović. To je prvi jugoslovenski igrani film u boji. Film je snimljen po motivima istoimenog humorističkog romana Stevana Sremca. Radnja filma je smeštena u živopisno, idilično selo, gde, život seoske elite, dve popovske porodice, teče mirno u međusobnom razumevanju i prijateljstvu. Razdor u ove dve porodice unosi dolazak Petra Petrovića, mladog učitelja koji može da se oženi kćerkom samo jednog popa.

"Nije nego" je domaći film snimljen 1978. godine, u režiji i po scenariju Miće Miloševića. Fenomenalna komedija u kojoj je korišćena muzika grupe Bijelo dugme. Radnja filma smeštena je u jednu srednju školu u kojoj se profesor Herceg bori sa raznim poteškoćama. Učenicima u pubertetu nije baš lako biti profesor koji želi da im prenese znanje, jer deca jednostavno ne podnose školu pa samim tim ni profesore. Profesor Herceg ima problem jer gaji mržnju prema učenicima, ali gaji i velike simpatije prema učenicama. U školu jednog dana dolazi televizijska ekipa da bi napravila anketu o novoj školi i o tome kako su učenici zadovoljni u njoj. Na jednom času biologije jedan kostur biće kriv za to što su svi pomislili da je reč o času seksualnog vaspitanja. U celu priču upliće se i direktor.

Hirajama radi kao čistač toaleta u Tokiju i izgleda kao da je zadovoljan svojim skromnim životom. Svakodnevni život mu je dobro uređen, a slobodno vreme posvećuje svojim strastima, muzici i knjigama. Hirajama takođe voli drveće i fotografiše ih. Više o njegovoj prošlosti postepeno se otkriva nizom neočekivanih susreta.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Serija prati zanimljive događaje i pustolovine koje nosi svakodnevica u životu deteta. Junaci "Zokija Pokija" su oličenje negovanja univerzalnih, ali i zaboravljnih vrednosti... Serija zrači toplinom, odaje sliku sveta koji je za dete sigurno mesto kome se razvija i živi.

Šta znamo o ovom jedinstvenom i enigmatičnom usamljeniku koji je prešao put od Smirne do Londona? Čime je njegov roman Život i priključenija doneo preokret našoj kulturi? Zašto je poneo ime srpskog Sokrata? Kako je kao siroče uspeo da se uzdigne i postane jedan od najobrazovanijih ličnosti svoga doba? Kako je uspeo da spoji antiku i pravoslavlje, Istok i Zapad, veru i nauku, da uskladi srce i razum? Kako je uspeo da pronikne u tajnu oslobođenja društva novog doba? Zašto u sedmoj deceniji napušta teško stečenu finansijsku sigurnost i pola svog imetka šalje srpskim ustanicima? Koje poruke nam ostavlja kao amanet? Prvi put sveobuhvatna dokumentarna serija o našem praučitelju i prvom ministru prosvete u osam epizoda.

U drugoj emisiji "Lični kosmos", posvećenoj Ivi Andriću, dr Žaneta Đukić Perišić, književnica i književna istoričarka, autorka knjige "Nebo nad Beogradom: Andrić i prestonica", vodi gledaoca kroz Beorad pod nemačkom okupacijom i zatim, posleratni Beograd.

Serija emisija "Život sa muzikom" Kulturno-obrazovnog programa RTS-a već nekoliko godina emituje se na programima RTS-a. Do sada je prikazana čitava plejada muzičara koji su obeležili drugu polovinu dvadesetog veka i koji su svetu približili našu muziku, a među njima su Radmila Bakočević, Biserka Cvejić, Olivera Miljaković, Duško Gojković i mnogi drugi svetski poznati muzičari.

Zabavno-informativni program posvećen informacionim tehnologijama, koji donosi najnovije vesti sa IT tržišta i prati aktuelne IT događaje.

Upoznaćemo dvadeset porodica koje su se osmelile da započnu novu i bolju životnu etapu , u novoj sredini, novoj kući i na novim poslovima. Kroz ove priče vodiće nas Marija Veljković. Svaka porodica raspolagaće budžetom od 1.200.000 dinara za kupovinu kuće, a postoji i dodatni budžet (do 500.000 dinara) sa kojim mogu započeti posao u sopstvenom dvorištu. Učesnici imaju samo jedan dan da izaberu kuću i rok od 30 dana da se u izabrani dom presele. Nakon toga, započinju svoj novi posao uz nesebičnu pomoć tima produkcije serijala "Novi početak" i to u vidu asistencije stručnjaka iz različitih oblasti. Kroz stručnu edukuaciju i uz dodatnu investiciju u sopstveni biznis, namera je da porodice postanu ekonomski nezavisne u novom okruženju.

Koncert Simfonijskog orkestra RTS i Rite Kinke, pijanistkinje međunarodne reputacije, publici je ponudio visoko profesoionalno predstavljanje umetnice koja je decenijama deo muzičkog života Srbije. "Koncert za klavir u a-molu iz opusa 54" kompozitora Roberta Šumana izveden je uz dirigentsko vođstvo Štefana Gajgera. Bogata pijanistička karijera Rite Kinke obuhvata preko 800 resitala i nastupa s mnogobrojnim uglednim orkestrima u skoro svim evropskim zemljama, kao i van evropskog kontinenta (SAD, Tajvan, Japan, Izrael, Kanada, Australija). Redovni je profesor za glavni predmet klavir na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Dobitnica je niza jugoslovenskih i međunarodnih nagrada na takmičenjima: Senigalija (1979), Verčeli ("Viotti", 1981), Beograda (Međunarodno takmičenje Muzičke omladine, 1983), Cvikau ("Schumann", 1985), Sidnej (1985), Minhen ("ARD", 1987), Bordo (1988, zlatna medalja), Vašington (1990), Brisel ("Kraljica Elizabeta", 1991), Orlean ("Klavirska muzika 20. veka", 1996). Prva je dobitnica godišnje nagrade Evropskog parlamenta "Za ženu Evrope", nagrade za najboljeg evropskog izvođača ozbiljne muzike, uručene su joj u Briselu juna 1991. godine, te "Februarske nagrade" Grada Novog Sada za 2002. godinu. Snimala je za radio i TV centre u više zemalja: Srbija, Makedonija, Slovenija, Hrvatska, Italija, Austrija, Nemačka, Belgija, Francuska, Rusija, Estonija, Češka, Slovačka, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Engleska, Grčka, Španija, Izrael, Kanada, SAD, Australija, Tajvan. Studirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasama profesora E. Timakina i A. Valdme, a postdiplomske studije završila je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi prof. D. Trbojevića, i na Akademiji umetnosti u klasi prof. A. Valdme. Usavršavala se na "Džulijardu" u Njujorku u klasi prof. Đerđa Šandora. Fondacija "Đina Bahauer" dodelila joj je stipendiju na Međunarodnom takmičenju "Kraljica Elizabeta" u Briselu (1987) kao "najperspektivnijem mladom umetniku". Godine 2016. godine bila je na funkciji predsednice Umetničkog saveta "Novi Sad 2021" za Evropsku prestonicu kulture.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Šta znamo o ovom jedinstvenom i enigmatičnom usamljeniku koji je prešao put od Smirne do Londona? Čime je njegov roman Život i priključenija doneo preokret našoj kulturi? Zašto je poneo ime srpskog Sokrata? Kako je kao siroče uspeo da se uzdigne i postane jedan od najobrazovanijih ličnosti svoga doba? Kako je uspeo da spoji antiku i pravoslavlje, Istok i Zapad, veru i nauku, da uskladi srce i razum? Kako je uspeo da pronikne u tajnu oslobođenja društva novog doba? Zašto u sedmoj deceniji napušta teško stečenu finansijsku sigurnost i pola svog imetka šalje srpskim ustanicima? Koje poruke nam ostavlja kao amanet? Prvi put sveobuhvatna dokumentarna serija o našem praučitelju i prvom ministru prosvete u osam epizoda.

U novoj seriji Redakcije naučnog programa startuje serija "Život i nauka" koja istražuje koliko su nauka i tehnologija promenile svakodnevni život ljudi. Počinjemo sa onim najosetljivijim članovima društva, decom i mladima kojima su digitalne tehnologije dale glas, a njihovim porodicama probudile nadu da je moguće prevazići teškoće u komunikaciji. U emisiji učestvuju deca i mladi koji koriste asistivne tehnologije, njihovi roditelji, terapeuti, natavnici i lekari.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...