Mračne stranice kulturne istorije Srbije vide mnoge neobične figure, ali malo koja je toliko obeležena, gotovo bi se reklo razapeta, i velikim i pogrešnim delima, kao ona Stanislava Krakova. Nećemo stoga preterati ako kažemo da je ovo priča o čoveku koji je pojeo svoju prošlost.

Osmišljen kao prva faza šireg uvida u fotografsku scenu Srbije, serijal predstavlja autorske pristupe, poetike, tematsko-problemske fokuse istraživanja, kao i široku oblast interpretacije fotografije, od funkcije dokumenta do umetničkog izraza Goranke Matić, Branimira Karanovića, Ivana Petrovića, Aleksandra Kelića, Aleksandrije Ajduković i Stefane Savić.

Petar Karađorđević je rođen u Beogradu, 29. juna po starom, odnosno 12. jula po novom kalendaru 1844. godine, na Petrovdan, kao četvrto od petoro dece, kneza Aleksandra i kneginje Perside, ćerke ustaničkog vojvode Jevrema Nenadovića. Istorija ga pamti kao dobrog vojnika i razumnog političara, kao čoveka koga su krasile dobrota i rodoljublje. Za njegovu vladavinu vezuje se osnivanje prvih demokratskih institucija u Srbiji. Petar I je bio unuk velikog vožda Đorđa Petrovića Karađorđa, rodonačelnik dinastije Karađorđević i jedini ustavotvorni i parlamentarni monarh u pravom smislu te reči, u istoriji Srbije. Bio je jedan od najvoljenijih srpskih vladara, kralj Oslobodilac, Stari kralj i Čika Pera.

Radio-televizija Srbije, povodom 80 godina od protesta 27. marta 1941. godine, emitovala je dokumentarni film ,,Čovek koji je Hitleru rekao NE - priča o Svetoliku Dragačevcu i 27. martu" autorke Slađane Zarić.

Serija od deset priča i minijaturnih eseja na temu Kreativnih industrija, kroz koju će nas provesti Boris Miljković.

Ovom emisijom RTS odaje počast Miri Furlan, jednoj od najuspešnijih jugoslovenskih pozorišnih i filmskih glumica. Igrala je sa velikim uspehom u mnogim predstavama, filmovima i televizijskim serijama. U vreme raspada Jugoslavije sa suprugom, rediteljem Goranom Gajićem, odlazi u Ameriku. U ovoj emisiji Mira Furlan u Beogradu, gde je prisustvovala praizvedbi njenog komada: "Dok nas smrt ne razdvoji" razgovara sa Oliverom Milošević. Seća se kako je otišla iz zemlje i odgovara na brojna pitanja: kako nakon svega, sa životnim i profesionalnim iskustvom gleda na ovu sredinu i vreme od pre? Šta pamti iz bivše domovine? Šta znači živeti u egzilu? Kako živi u Americi? Šta tamo radi? Kako razmišlja o razlici između pozorišne i filmske glume, ali i o tome kako da umetnost, pozorište i glumci opstanu u svetu u kojem je novac sve i gde više nema ideala? U emisiji su brojni inserti iz filmova i pozorišnih predstava koje su obeležile karijeru Mire Furlan.

Gost emisije je Leon Kojen, doktor filozofije, estetičar i prevodilac. Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu a doktorirao na Univerzitetu Oksford. Predavao je estetiku i teoriju književnisti na Filološkom, a istoriju folozofije na Filozofskom fakultetu. Bio je gostujući profesor na Vilijams koledžu u SAD.

Pratite program za dijasporu i budite deo naših prelepih susreta.

Uživajte u koncertu Dečje filharmonije koji je pod nazivom "Srce čuje radost" održan u Beogradu 2. februara 2024. godine. Ovaj orkestar je počeo sa radom 2007. godine i od tada okuplja talentovanu decu uzrasta od 5 do 20 godina.

Šest scena i tri čina baleta Don Kihot predstavljaju samo srce zlatnog doba klasičnog baleta. Uprkos nazivu, ovo ostvarenje nije puka adaptacija romana Migela de Servantesa. Originalna ideja preuzima samo jednu avanturu iz čudesne priče o čuvenom vitezu i nju je osmislio veliki koreograf Marijus Petipa. Ta epizoda je povod da se u baletskoj umetnosti predstavi portret Španije vrtoglavim igrama ansambala, kastanjetama, lepezama, ružama i dekoracijama karakterističnim za njeno podneblje.

Trezor pažljivo okuplja arhivske emisije oko tematskih celina, a posebnom opremom predstavlja nov autorski, kritički pristup odabranoj temi, žanru ili samom mediju. Nova oprema podrazumeva potpunu informaciju o emisiji i autorima, komentare i svedočenje učesnika, ocene i analize eksperata iz oblasti medija, delimičnu rekonstrukciju nesačuvanih emisija ili serija. Specijali Trezora pokazuju kako se pravi televizijski program, koji tehnički i programski sektori učestvuju u pripremi i realizaciji emisije, koliko rezultat emisije zavisi od dobro usaglašenog timskog rada. Trezor jedna od delatnosti Redakcije za istoriografiju Televizije Beograd koja radi na prikupljanju, sistematizaciji, arhiviranju i plasiranju građe za istoriju Televizije Beograd-RTS i pripremi Muzeja televizije.

Pevačica Alma Mićić, koja je tokom devedesetih imala status jedne od najvećih nada srpske i balkanske džez scene, a danas je značajno ime na američkoj džez sceni (pa samim tim i u svetskim razmerama) - nastupila je na prošlogodišnjem Nišvilu sa svojim kvartetom.

Naše suštinsko biće konstantno i neumoljivo teži ka ispoljavanju svoje istine, slobode, ljubavi. Sloboda u delovanju kreativnog duha je neograničena i neiscrpna, univerzalna kreativna sila. Takvom energijom zrači junak emisije De fakto ART, Dragan Radenović, vajar i filozof, koji svojim delima postavlja pitanja, traga za novim rešenjima, otvara nove pravce i širi vidike.

Povod za razgovor sa umetnikom Vladimirom Milanovićem je njegova aktuelna izložba (OUT)LINES u Galeriji B2. Milanović je završio Grafički odsek Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu na kom je i magistrirao i doktorirao, a sada radi kao vanredni profesor. Izlagao na devetnaest samostalnih i više od stotinu grupnih izložbi u zamlji i inostranstvu. Dobitnik je nagrada Veliki pečat Grafičkog kolektiva, Zlatna igla Udruženja likovnih umetnika Srbije, kao i više priznanja na međunarodnim izložbama savremene grafičke umetnosti. U emisiji Vladimir Milanović govori o tome šta se krije iza linija, zašto je inspirativna Rafaelova Atinska škola, šta sve može postati i alat i materijal za likovno delo. U razgovoru o Milanovićevoj izložbi govori i kritičarka Mirjana Boba Stojadinović.

Provinciju Umpeng čini izolovana oblast na severoistoku Tajlanda, u blizini Mjanmara. To planinsko područje je prekriveno najvećom šumom u zemlji. Izuzetno bujna, ova prašuma je poput otvorene knjige koja raspiruje maštu i poziva na sanjarenje.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Remek-delo doba prosvetiteljstva, Galantne Indije, blistavi je predstavnik zabavnog programa tog vremena. Ipak, prva Ramoova opera-balet svedoči o dvosmislenim pogledima tadašnjih Evropljana na druge narode - Turke, Inke, Persijance ili kako su ih u to doba doživljavali - divlje narode.

Legendarni reditelj Andrej Tarkovski, između ostalog, bio je poznat i po tome što je retko davao intervjue. Jedan od poslednjih je dao upravo Televiziji Beograd 1986, one godine kada je preminuo.

,,Koža" je priča o muzičaru, bivšem narkomanu i dileru droge kome je ime Slobodan Milošević i koji, nakon višegodišnjeg izdržavanja zatvorske kazne zbog šverca dvadeset kilograma kokaina u Holandiju, biva pušten na slobodu iz zatvora u Hagu. U povratku preko Beograda u njegov rodni grad Banja Luku, u Slobodanu oživljavaju reminiscencije na njegov pređašnji život: vreme studiranja na Muzičkoj akademiji u Hagu, rat u bivšoj Jugoslaviji, u kojem mu ginu roditelji, period života u Beogradu devedesetih godina prošlog veka obeležen likovima iz kriminalnog i narkomanskog miljea.

Srpska akademija nauka i umetnosti je institucija koja postoji 181 godinu. Tokom istorije, SANU je imala skoro 1500 članova. Ko su srpski akademici danas? U novom serijalu dvadeset srpskih akademika govori o izazovima profesija kojima se bave. Odgovaraju nam kako je izgledalo njihovo profesionalno uzrastanje i kada je donošenje odluka suštinska tegoba.

Trezor pažljivo okuplja arhivske emisije oko tematskih celina, a posebnom opremom predstavlja nov autorski, kritički pristup odabranoj temi, žanru ili samom mediju. Nova oprema podrazumeva potpunu informaciju o emisiji i autorima, komentare i svedočenje učesnika, ocene i analize eksperata iz oblasti medija, delimičnu rekonstrukciju nesačuvanih emisija ili serija. Specijali Trezora pokazuju kako se pravi televizijski program, koji tehnički i programski sektori učestvuju u pripremi i realizaciji emisije, koliko rezultat emisije zavisi od dobro usaglašenog timskog rada. Trezor jedna od delatnosti Redakcije za istoriografiju Televizije Beograd koja radi na prikupljanju, sistematizaciji, arhiviranju i plasiranju građe za istoriju Televizije Beograd-RTS i pripremi Muzeja televizije.

Pevačica Alma Mićić, koja je tokom devedesetih imala status jedne od najvećih nada srpske i balkanske džez scene, a danas je značajno ime na američkoj džez sceni (pa samim tim i u svetskim razmerama) - nastupila je na prošlogodišnjem Nišvilu sa svojim kvartetom.

Naše suštinsko biće konstantno i neumoljivo teži ka ispoljavanju svoje istine, slobode, ljubavi. Sloboda u delovanju kreativnog duha je neograničena i neiscrpna, univerzalna kreativna sila. Takvom energijom zrači junak emisije De fakto ART, Dragan Radenović, vajar i filozof, koji svojim delima postavlja pitanja, traga za novim rešenjima, otvara nove pravce i širi vidike.

Povod za razgovor sa umetnikom Vladimirom Milanovićem je njegova aktuelna izložba (OUT)LINES u Galeriji B2. Milanović je završio Grafički odsek Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu na kom je i magistrirao i doktorirao, a sada radi kao vanredni profesor. Izlagao na devetnaest samostalnih i više od stotinu grupnih izložbi u zamlji i inostranstvu. Dobitnik je nagrada Veliki pečat Grafičkog kolektiva, Zlatna igla Udruženja likovnih umetnika Srbije, kao i više priznanja na međunarodnim izložbama savremene grafičke umetnosti. U emisiji Vladimir Milanović govori o tome šta se krije iza linija, zašto je inspirativna Rafaelova Atinska škola, šta sve može postati i alat i materijal za likovno delo. U razgovoru o Milanovićevoj izložbi govori i kritičarka Mirjana Boba Stojadinović.

U serijalu "Srbi sa petog kontinenta" donosimo zanimljive priče iz svakodnevnice Srba u Australiji.

Legendarni reditelj Andrej Tarkovski, između ostalog, bio je poznat i po tome što je retko davao intervjue. Jedan od poslednjih je dao upravo Televiziji Beograd 1986, one godine kada je preminuo.

,,Koža" je priča o muzičaru, bivšem narkomanu i dileru droge kome je ime Slobodan Milošević i koji, nakon višegodišnjeg izdržavanja zatvorske kazne zbog šverca dvadeset kilograma kokaina u Holandiju, biva pušten na slobodu iz zatvora u Hagu. U povratku preko Beograda u njegov rodni grad Banja Luku, u Slobodanu oživljavaju reminiscencije na njegov pređašnji život: vreme studiranja na Muzičkoj akademiji u Hagu, rat u bivšoj Jugoslaviji, u kojem mu ginu roditelji, period života u Beogradu devedesetih godina prošlog veka obeležen likovima iz kriminalnog i narkomanskog miljea.

Srpska akademija nauka i umetnosti je institucija koja postoji 181 godinu. Tokom istorije, SANU je imala skoro 1500 članova. Ko su srpski akademici danas? U novom serijalu dvadeset srpskih akademika govori o izazovima profesija kojima se bave. Odgovaraju nam kako je izgledalo njihovo profesionalno uzrastanje i kada je donošenje odluka suštinska tegoba.

Remek-delo doba prosvetiteljstva, Galantne Indije, blistavi je predstavnik zabavnog programa tog vremena. Ipak, prva Ramoova opera-balet svedoči o dvosmislenim pogledima tadašnjih Evropljana na druge narode - Turke, Inke, Persijance ili kako su ih u to doba doživljavali - divlje narode.

Provinciju Umpeng čini izolovana oblast na severoistoku Tajlanda, u blizini Mjanmara. To planinsko područje je prekriveno najvećom šumom u zemlji. Izuzetno bujna, ova prašuma je poput otvorene knjige koja raspiruje maštu i poziva na sanjarenje.

Trezor pažljivo okuplja arhivske emisije oko tematskih celina, a posebnom opremom predstavlja nov autorski, kritički pristup odabranoj temi, žanru ili samom mediju. Nova oprema podrazumeva potpunu informaciju o emisiji i autorima, komentare i svedočenje učesnika, ocene i analize eksperata iz oblasti medija, delimičnu rekonstrukciju nesačuvanih emisija ili serija. Specijali Trezora pokazuju kako se pravi televizijski program, koji tehnički i programski sektori učestvuju u pripremi i realizaciji emisije, koliko rezultat emisije zavisi od dobro usaglašenog timskog rada. Trezor jedna od delatnosti Redakcije za istoriografiju Televizije Beograd koja radi na prikupljanju, sistematizaciji, arhiviranju i plasiranju građe za istoriju Televizije Beograd-RTS i pripremi Muzeja televizije.

Pevačica Alma Mićić, koja je tokom devedesetih imala status jedne od najvećih nada srpske i balkanske džez scene, a danas je značajno ime na američkoj džez sceni (pa samim tim i u svetskim razmerama) - nastupila je na prošlogodišnjem Nišvilu sa svojim kvartetom.

Naše suštinsko biće konstantno i neumoljivo teži ka ispoljavanju svoje istine, slobode, ljubavi. Sloboda u delovanju kreativnog duha je neograničena i neiscrpna, univerzalna kreativna sila. Takvom energijom zrači junak emisije De fakto ART, Dragan Radenović, vajar i filozof, koji svojim delima postavlja pitanja, traga za novim rešenjima, otvara nove pravce i širi vidike.

Povod za razgovor sa umetnikom Vladimirom Milanovićem je njegova aktuelna izložba (OUT)LINES u Galeriji B2. Milanović je završio Grafički odsek Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu na kom je i magistrirao i doktorirao, a sada radi kao vanredni profesor. Izlagao na devetnaest samostalnih i više od stotinu grupnih izložbi u zamlji i inostranstvu. Dobitnik je nagrada Veliki pečat Grafičkog kolektiva, Zlatna igla Udruženja likovnih umetnika Srbije, kao i više priznanja na međunarodnim izložbama savremene grafičke umetnosti. U emisiji Vladimir Milanović govori o tome šta se krije iza linija, zašto je inspirativna Rafaelova Atinska škola, šta sve može postati i alat i materijal za likovno delo. U razgovoru o Milanovićevoj izložbi govori i kritičarka Mirjana Boba Stojadinović.

U serijalu "Srbi sa petog kontinenta" donosimo zanimljive priče iz svakodnevnice Srba u Australiji.

Legendarni reditelj Andrej Tarkovski, između ostalog, bio je poznat i po tome što je retko davao intervjue. Jedan od poslednjih je dao upravo Televiziji Beograd 1986, one godine kada je preminuo.

,,Koža" je priča o muzičaru, bivšem narkomanu i dileru droge kome je ime Slobodan Milošević i koji, nakon višegodišnjeg izdržavanja zatvorske kazne zbog šverca dvadeset kilograma kokaina u Holandiju, biva pušten na slobodu iz zatvora u Hagu. U povratku preko Beograda u njegov rodni grad Banja Luku, u Slobodanu oživljavaju reminiscencije na njegov pređašnji život: vreme studiranja na Muzičkoj akademiji u Hagu, rat u bivšoj Jugoslaviji, u kojem mu ginu roditelji, period života u Beogradu devedesetih godina prošlog veka obeležen likovima iz kriminalnog i narkomanskog miljea.

Srpska akademija nauka i umetnosti je institucija koja postoji 181 godinu. Tokom istorije, SANU je imala skoro 1500 članova. Ko su srpski akademici danas? U novom serijalu dvadeset srpskih akademika govori o izazovima profesija kojima se bave. Odgovaraju nam kako je izgledalo njihovo profesionalno uzrastanje i kada je donošenje odluka suštinska tegoba.

Remek-delo doba prosvetiteljstva, Galantne Indije, blistavi je predstavnik zabavnog programa tog vremena. Ipak, prva Ramoova opera-balet svedoči o dvosmislenim pogledima tadašnjih Evropljana na druge narode - Turke, Inke, Persijance ili kako su ih u to doba doživljavali - divlje narode.

Provinciju Umpeng čini izolovana oblast na severoistoku Tajlanda, u blizini Mjanmara. To planinsko područje je prekriveno najvećom šumom u zemlji. Izuzetno bujna, ova prašuma je poput otvorene knjige koja raspiruje maštu i poziva na sanjarenje.

Jedan od naših najeminentnijih i najcenjenijih ansambala - akademski hor Collegium musicum, nastupio je 15. aprila ove godine u Kolarčevoj zadužbini u okviru programa nazvanog Beograd svira.

Na srpskom jeziku je od 1830. do 1918. godine izlazilo više od dvesta periodičnih publikacija pretežno šaljivog i satiričnog sadržaja. To je znatan broj s obzirom na teške i, činilo se tada, beznadežne prilike u kojima je živeo narod koji je govorio tim jezikom.

Rođen je u Prijedoru. Završio je Akademiju za pozorište, film i televiziju u Beogradu. Radio je 40 godina u Televiziji Beograd za koju je snimio više od hiljadu reportaža, drama i dokumentarnih filmova među kojima i film Ovidije iz Graba autora Feliksa Pašića, koji je na festivalu u Monte Karlu 1985. godine dobio nagradu za najbolji dokumentarni film.

Kako se osvajala sloboda govora putem omladinske štampe u bivšoj Jugoslaviji pedesetih godina prošlog veka? Koje nove teme su parirale tekstovima ozbiljnog socijalističkog tona? Kako su studenti postali nosioci kulturne i političke misli i kako se to reflektovalo na društvena dešavanja s kraja šezdesetih godina?

Živimo u kolotečini svoje svakodnevice. Melju nas ordinarne, repetitivne aktivnosti usled kojih susrete ne doživimo onako kako bi bilo korisno, i potrebno - kao mogućnost da nešto spoznamo. Ovakve prilike mašimo čak i u slučaju kada nam budu, nekom prilikom, dostupni neki pametni, životno i profesionalno ostvareni likovi.

Četrnaesta epizoda: Vanja i Mira se upoznaju tokom Vanjinog "kampovanja" u Mirinoj porodici, na obostranu korist.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

U srcu prefakture Šizuoka, poznatoj po uzgajanju najboljeg zelenog čaja u Japanu, nalazi se porodična plantaža Eiči Honde, poznatijeg i kao Mohei. On pripada petoj generaciji koja se time bavi.

Od danas narednih nedelju dana protiče u znaku praznika knjige, pa ćemo u emisiji Tv lica kao sav normalan svet videti pisce čijim knjigama se uvek vraćamo. O tome kako su nastala neka dela, o inspiraciju i pisanju svedoče Momo Kapor, Milovan Vitezović, Raša Popov, Dejan Dukovski, Uroš Petrović, Jasminka Petrović i ilustrator Bob Živković.

Virtuoz na violini Robi Lakatoš nastupio je 13. januara 2014. u dvorani Kolarčeve zadužbine sa kamernim ansamblom Gudači Svetog Đorđa i s grupom romskih muzičara iz Subotice Đas bend.

Druga epizoda emisije "Put u budućnost" istražuje fenomen nostalgije, koji je u tesnoj vezi sa velikim emigracijama umetnika sedamdesetih i osamdesetih godina prošloga veka.

Junake naše nove priče - Jugoviće, svi znaju kao braću koja sa ocem odlaze da brane zemlju od nevernika i u tom boju svi hrabro ginu. Upravo u likovima devet Jugovića i njihovog oca Jug Bogdana duboko je dotaknuta tragična istorija srpskog srednjeg veka. Osim toga, priča o Jug Bogdanu predstavlja najbolji primer onoga što se izrodi kada tradicija nadvlada istoriju u večnom pitanju odnosa istorije i poezije, koje privlači pažnju čoveka još od vremena antičke Grčke.

Jedan od naših najeminentnijih i najcenjenijih ansambala - akademski hor Collegium musicum, nastupio je 15. aprila ove godine u Kolarčevoj zadužbini u okviru programa nazvanog Beograd svira.

Na srpskom jeziku je od 1830. do 1918. godine izlazilo više od dvesta periodičnih publikacija pretežno šaljivog i satiričnog sadržaja. To je znatan broj s obzirom na teške i, činilo se tada, beznadežne prilike u kojima je živeo narod koji je govorio tim jezikom.

Rođen je u Prijedoru. Završio je Akademiju za pozorište, film i televiziju u Beogradu. Radio je 40 godina u Televiziji Beograd za koju je snimio više od hiljadu reportaža, drama i dokumentarnih filmova među kojima i film Ovidije iz Graba autora Feliksa Pašića, koji je na festivalu u Monte Karlu 1985. godine dobio nagradu za najbolji dokumentarni film.

Kako se osvajala sloboda govora putem omladinske štampe u bivšoj Jugoslaviji pedesetih godina prošlog veka? Koje nove teme su parirale tekstovima ozbiljnog socijalističkog tona? Kako su studenti postali nosioci kulturne i političke misli i kako se to reflektovalo na društvena dešavanja s kraja šezdesetih godina?

Živimo u kolotečini svoje svakodnevice. Melju nas ordinarne, repetitivne aktivnosti usled kojih susrete ne doživimo onako kako bi bilo korisno, i potrebno - kao mogućnost da nešto spoznamo. Ovakve prilike mašimo čak i u slučaju kada nam budu, nekom prilikom, dostupni neki pametni, životno i profesionalno ostvareni likovi.

Četrnaesta epizoda: Vanja i Mira se upoznaju tokom Vanjinog "kampovanja" u Mirinoj porodici, na obostranu korist.

"Beograd kao i svi drugi gradovi" emisija je zabavno-edukativnog karaktera koja kroz sliku i priču predstavlja odabrane gradove u Srbiji i kroz mnoge segmente ih upoređuje sa samim Beogradom. Emisija nam donosi sve važne kulturno-istorijske znamenitosti, način života, tradicionalne vrednosti, običaje, folklor, muziku, kuhinju i sve drugo što čini duh jednog grada.

Junake naše nove priče - Jugoviće, svi znaju kao braću koja sa ocem odlaze da brane zemlju od nevernika i u tom boju svi hrabro ginu. Upravo u likovima devet Jugovića i njihovog oca Jug Bogdana duboko je dotaknuta tragična istorija srpskog srednjeg veka. Osim toga, priča o Jug Bogdanu predstavlja najbolji primer onoga što se izrodi kada tradicija nadvlada istoriju u večnom pitanju odnosa istorije i poezije, koje privlači pažnju čoveka još od vremena antičke Grčke.

Od danas narednih nedelju dana protiče u znaku praznika knjige, pa ćemo u emisiji Tv lica kao sav normalan svet videti pisce čijim knjigama se uvek vraćamo. O tome kako su nastala neka dela, o inspiraciju i pisanju svedoče Momo Kapor, Milovan Vitezović, Raša Popov, Dejan Dukovski, Uroš Petrović, Jasminka Petrović i ilustrator Bob Živković.

Druga epizoda emisije "Put u budućnost" istražuje fenomen nostalgije, koji je u tesnoj vezi sa velikim emigracijama umetnika sedamdesetih i osamdesetih godina prošloga veka.

Virtuoz na violini Robi Lakatoš nastupio je 13. januara 2014. u dvorani Kolarčeve zadužbine sa kamernim ansamblom Gudači Svetog Đorđa i s grupom romskih muzičara iz Subotice Đas bend.

U srcu prefakture Šizuoka, poznatoj po uzgajanju najboljeg zelenog čaja u Japanu, nalazi se porodična plantaža Eiči Honde, poznatijeg i kao Mohei. On pripada petoj generaciji koja se time bavi.

Jedan od naših najeminentnijih i najcenjenijih ansambala - akademski hor Collegium musicum, nastupio je 15. aprila ove godine u Kolarčevoj zadužbini u okviru programa nazvanog Beograd svira.

Na srpskom jeziku je od 1830. do 1918. godine izlazilo više od dvesta periodičnih publikacija pretežno šaljivog i satiričnog sadržaja. To je znatan broj s obzirom na teške i, činilo se tada, beznadežne prilike u kojima je živeo narod koji je govorio tim jezikom.

Rođen je u Prijedoru. Završio je Akademiju za pozorište, film i televiziju u Beogradu. Radio je 40 godina u Televiziji Beograd za koju je snimio više od hiljadu reportaža, drama i dokumentarnih filmova među kojima i film Ovidije iz Graba autora Feliksa Pašića, koji je na festivalu u Monte Karlu 1985. godine dobio nagradu za najbolji dokumentarni film.

Kako se osvajala sloboda govora putem omladinske štampe u bivšoj Jugoslaviji pedesetih godina prošlog veka? Koje nove teme su parirale tekstovima ozbiljnog socijalističkog tona? Kako su studenti postali nosioci kulturne i političke misli i kako se to reflektovalo na društvena dešavanja s kraja šezdesetih godina?

Živimo u kolotečini svoje svakodnevice. Melju nas ordinarne, repetitivne aktivnosti usled kojih susrete ne doživimo onako kako bi bilo korisno, i potrebno - kao mogućnost da nešto spoznamo. Ovakve prilike mašimo čak i u slučaju kada nam budu, nekom prilikom, dostupni neki pametni, životno i profesionalno ostvareni likovi.

Četrnaesta epizoda: Vanja i Mira se upoznaju tokom Vanjinog "kampovanja" u Mirinoj porodici, na obostranu korist.

"Beograd kao i svi drugi gradovi" emisija je zabavno-edukativnog karaktera koja kroz sliku i priču predstavlja odabrane gradove u Srbiji i kroz mnoge segmente ih upoređuje sa samim Beogradom. Emisija nam donosi sve važne kulturno-istorijske znamenitosti, način života, tradicionalne vrednosti, običaje, folklor, muziku, kuhinju i sve drugo što čini duh jednog grada.

Junake naše nove priče - Jugoviće, svi znaju kao braću koja sa ocem odlaze da brane zemlju od nevernika i u tom boju svi hrabro ginu. Upravo u likovima devet Jugovića i njihovog oca Jug Bogdana duboko je dotaknuta tragična istorija srpskog srednjeg veka. Osim toga, priča o Jug Bogdanu predstavlja najbolji primer onoga što se izrodi kada tradicija nadvlada istoriju u večnom pitanju odnosa istorije i poezije, koje privlači pažnju čoveka još od vremena antičke Grčke.

Od danas narednih nedelju dana protiče u znaku praznika knjige, pa ćemo u emisiji Tv lica kao sav normalan svet videti pisce čijim knjigama se uvek vraćamo. O tome kako su nastala neka dela, o inspiraciju i pisanju svedoče Momo Kapor, Milovan Vitezović, Raša Popov, Dejan Dukovski, Uroš Petrović, Jasminka Petrović i ilustrator Bob Živković.

Druga epizoda emisije "Put u budućnost" istražuje fenomen nostalgije, koji je u tesnoj vezi sa velikim emigracijama umetnika sedamdesetih i osamdesetih godina prošloga veka.

Virtuoz na violini Robi Lakatoš nastupio je 13. januara 2014. u dvorani Kolarčeve zadužbine sa kamernim ansamblom Gudači Svetog Đorđa i s grupom romskih muzičara iz Subotice Đas bend.

U srcu prefakture Šizuoka, poznatoj po uzgajanju najboljeg zelenog čaja u Japanu, nalazi se porodična plantaža Eiči Honde, poznatijeg i kao Mohei. On pripada petoj generaciji koja se time bavi.

Od grada kao utvrđenja do grada kao spektakla - istorija grada i istorija arhitekture isprepletani su sa promenama načina života ljudi tokom vremena. Građanska kultura uči nas da živeti u gradu znači videti sve vrednosti urbanosti i na osnovu njih stvarati specifične vidove zajedništva. Da li su urbofilija i čovekoljublje sinonimi ili šta učiniti da to bude tako?

Vavilon je elitna mesečna emisija o savremenoj književnosti koju je 2001 godine osmislila Jasmina Vrbavac i uređuje je u okviru Redakcije za kulturu. Pored informacija o tekućem trenutku u savremenoj domaćoj i stranoj književnosti, Vavilon kroz brojne kritičke priloge, intervjue, analize, razgovore i tv eseje prati pre svega vodeću književnost i skenira sve ono što je u literaturi važno pročitati, a na književnoj sceni neophodno saznati. Vavilon je zamišljen kao emisija koja će i ljubiteljima i poznavaocima knjige i književnih prilika biti podjednako zanimljiva i važna.

Druga epizoda dokumentarnog serijala Kamera je prisutna, donosi priču o festivalu skejtbord kulture Samit nesvrstanih. Provokativno ime za one koji se sećaju Josipa Broza Tita svakako asocira na ujedinjenje i snagu alternativnih ideja, što na savremen i apolitičan način korespondira sa aktuelnom skejterskom verzijom Samita nesvrstanih, festivala koji je osnovan sa idejom da ujedini skejt scenu u Srbiji, citiramo jednog od osnivača festivala i glavnog junaka u filmu - Davida Milosavljevića.

Radnja serije odvija se u Majamiju i prati Dekstera Morgana, serijskog ubicu koji radi u policiji kao forenzičar za krv.

Nakon što su pristali da izvedu Milicu na koncert, Vanja i Tadija imaju pune ruke posla oko neukrotive bokserke. Ipak, ovaj izlazak doneće neke novine u Vanjin život koji se uglavnom bazirao na brizi za oca, brata i porodični posao. Taman kada se opusti, u život joj se vraća brat Filip sa novim poslovnim idejama.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Ovaj kvintet udaraljki povešće publiku na magično muzičko putovanje oko sveta. Od muzike Kita Džereta, preko bugarskih narodnih melodija, sve do baleta za šest ruku.

Šta je bilo samoupravljanje u nekadašnjoj Jugoslaviji? Kako je bilo raditi u sistemu koji nije imao ni Istok ni Zapad? Kako se odlučivalo, a kako radilo? Kakvi su bili uslovi rada? Kako su se gradile fabrike? Ko je koga slušao i čije su bile fabrike? Kakav je bio odnos preduzeća prema zajednicama u kojima su radila? Šta je ko kome davao i na koji način? Kakve su bile mane i kakav svetski kontekst u kome je samoupravljenje nestalo?

Još od kraja 80-ih godina, Miroslav Lekić se plasirao kao reditelj značajnih i izuzetno gledanih filmova poput ostvarenja: Dogodilo se na današnji dan, Bolje od bekstva, Nož i Lavirint.

Stray dogg je beogradski bend koji je nastao 2011. godine i koji svoj zvuk bazira na melanholičnom indie rocku. Sam početak rada benda vezuje se za nekoliko samostalnih nastupa kantautora Dušana Strajnića, posle čega mu se pridružuju Ana Janković (violina i prateći vokali) i Jelena Damjanović (klavir), a potom i Marko Ignjatović (gitara). U takvom sastavu je snimljen prvi studijski album Almost iz 2011. godine, a za potrebe nastupa i snimanja drugog studijskog albuma Fire's never wrong iz 2012. bendu se pridružuju Vladimir Milićević (bas gitara) i Relja Ilić (bubnjevi). Na pomenutnom drugom albumu bend je sarađivao sa američkim kantautorom Devendrom Banhartom na pesmi Time, koja je ujedno i poslednji singl za koji je urađen i video-spot. Učestvovali su na brojnim lokalnim i regionalnim kompilacijama i poklonili svoju novu pesmu What Could Have Been za kampanju 65+: Stari nisu stvari.

Scenografski rad Geroslava Zarića karakteriše temeljno proučavanje dramskog dela, dubok analitički pristup i smela rešenja koja proizilaze iz same suštine komada.

Znate li šta povezuje Navaho Indijance, Vlada Divca, lik stradalog srpskog vojnika sa ostrva Vido iz Velikog rata i skulpturu Svetog Franje Asiškog? Na prvi pogled, čini se da nemaju ništa zajedničko, ali večerašnja emisija "Kod dva bela goluba" otkriće vam šta ih spaja.

Oni koji je pamte, pamte je po šeširima, violini i osmehu. Šešire je menjala i skidala, violinu je ostavljala ali osmeh, osmeh je uvek išao uz nju. Priča o prvoj ženi muzičaru u Niškom simfonijskom orkestru, ženi koja je direktno učestvovala u stvaranju niške muzičke scene.

Nakon što su pristali da izvedu Milicu na koncert, Vanja i Tadija imaju pune ruke posla oko neukrotive bokserke. Ipak, ovaj izlazak doneće neke novine u Vanjin život koji se uglavnom bazirao na brizi za oca, brata i porodični posao. Taman kada se opusti, u život joj se vraća brat Filip sa novim poslovnim idejama.

Scenografski rad Geroslava Zarića karakteriše temeljno proučavanje dramskog dela, dubok analitički pristup i smela rešenja koja proizilaze iz same suštine komada.

Stray dogg je beogradski bend koji je nastao 2011. godine i koji svoj zvuk bazira na melanholičnom indie rocku. Sam početak rada benda vezuje se za nekoliko samostalnih nastupa kantautora Dušana Strajnića, posle čega mu se pridružuju Ana Janković (violina i prateći vokali) i Jelena Damjanović (klavir), a potom i Marko Ignjatović (gitara). U takvom sastavu je snimljen prvi studijski album Almost iz 2011. godine, a za potrebe nastupa i snimanja drugog studijskog albuma Fire's never wrong iz 2012. bendu se pridružuju Vladimir Milićević (bas gitara) i Relja Ilić (bubnjevi). Na pomenutnom drugom albumu bend je sarađivao sa američkim kantautorom Devendrom Banhartom na pesmi Time, koja je ujedno i poslednji singl za koji je urađen i video-spot. Učestvovali su na brojnim lokalnim i regionalnim kompilacijama i poklonili svoju novu pesmu What Could Have Been za kampanju 65+: Stari nisu stvari.

Vavilon je elitna mesečna emisija o savremenoj književnosti koju je 2001 godine osmislila Jasmina Vrbavac i uređuje je u okviru Redakcije za kulturu. Pored informacija o tekućem trenutku u savremenoj domaćoj i stranoj književnosti, Vavilon kroz brojne kritičke priloge, intervjue, analize, razgovore i tv eseje prati pre svega vodeću književnost i skenira sve ono što je u literaturi važno pročitati, a na književnoj sceni neophodno saznati. Vavilon je zamišljen kao emisija koja će i ljubiteljima i poznavaocima knjige i književnih prilika biti podjednako zanimljiva i važna.

Od grada kao utvrđenja do grada kao spektakla - istorija grada i istorija arhitekture isprepletani su sa promenama načina života ljudi tokom vremena. Građanska kultura uči nas da živeti u gradu znači videti sve vrednosti urbanosti i na osnovu njih stvarati specifične vidove zajedništva. Da li su urbofilija i čovekoljublje sinonimi ili šta učiniti da to bude tako?

Sa mnogo emocija, književnik Milovan Danojlić govori o svom detinjstvu - o tome da su, neznano kako, knjige i iscepani listovi išli njemu u susret. Kako je namerno bio nemiran u školi jer je u zatvoru mogao da čita nedodirljivu knjigu Sveznanje. Milovan Danojlić s ljubavlju i setom govori o vezanosti za svoj rodni kraj - selo Ivanovce kod Ljiga, kao i o većem delu života koji je proveo u Francuskoj. Danojlić priča o tome zašto nije disciplinovan pri pisanju, u poštovanju književnih formi, zašto meša žanrove, da li je i na koji način protivrečnost njegov stvaralački motor, kao i o kritičkim osećanjima koje gaji i prema zavičaju i prema sebi. Sagovornici su mu: doc. dr Valentina Hamović na Učiteljskom fakultetu, supruga i šef Katedre za slavistiku na Univerzitetu u Poatjeu Sanja Bošković Danojlić, scenarista i dramski pisac Gordan Mihić, prof. dr na Filološkom fakultetu u Beogradu Jovan Delić, književni kritičar i pisac Mileta Aćimović Ivkov, advokat i prevodilac Viktor Lazić, izdavač i publicista Jagoš Đuretić i profesor književnosti Vladimir Dimitrijević.

Ovaj kvintet udaraljki povešće publiku na magično muzičko putovanje oko sveta. Od muzike Kita Džereta, preko bugarskih narodnih melodija, sve do baleta za šest ruku.

Druga epizoda dokumentarnog serijala Kamera je prisutna, donosi priču o festivalu skejtbord kulture Samit nesvrstanih. Provokativno ime za one koji se sećaju Josipa Broza Tita svakako asocira na ujedinjenje i snagu alternativnih ideja, što na savremen i apolitičan način korespondira sa aktuelnom skejterskom verzijom Samita nesvrstanih, festivala koji je osnovan sa idejom da ujedini skejt scenu u Srbiji, citiramo jednog od osnivača festivala i glavnog junaka u filmu - Davida Milosavljevića.

Znate li šta povezuje Navaho Indijance, Vlada Divca, lik stradalog srpskog vojnika sa ostrva Vido iz Velikog rata i skulpturu Svetog Franje Asiškog? Na prvi pogled, čini se da nemaju ništa zajedničko, ali večerašnja emisija "Kod dva bela goluba" otkriće vam šta ih spaja.

Šta je bilo samoupravljanje u nekadašnjoj Jugoslaviji? Kako je bilo raditi u sistemu koji nije imao ni Istok ni Zapad? Kako se odlučivalo, a kako radilo? Kakvi su bili uslovi rada? Kako su se gradile fabrike? Ko je koga slušao i čije su bile fabrike? Kakav je bio odnos preduzeća prema zajednicama u kojima su radila? Šta je ko kome davao i na koji način? Kakve su bile mane i kakav svetski kontekst u kome je samoupravljenje nestalo?

Još od kraja 80-ih godina, Miroslav Lekić se plasirao kao reditelj značajnih i izuzetno gledanih filmova poput ostvarenja: Dogodilo se na današnji dan, Bolje od bekstva, Nož i Lavirint.

Oni koji je pamte, pamte je po šeširima, violini i osmehu. Šešire je menjala i skidala, violinu je ostavljala ali osmeh, osmeh je uvek išao uz nju. Priča o prvoj ženi muzičaru u Niškom simfonijskom orkestru, ženi koja je direktno učestvovala u stvaranju niške muzičke scene.

Nakon što su pristali da izvedu Milicu na koncert, Vanja i Tadija imaju pune ruke posla oko neukrotive bokserke. Ipak, ovaj izlazak doneće neke novine u Vanjin život koji se uglavnom bazirao na brizi za oca, brata i porodični posao. Taman kada se opusti, u život joj se vraća brat Filip sa novim poslovnim idejama.

Scenografski rad Geroslava Zarića karakteriše temeljno proučavanje dramskog dela, dubok analitički pristup i smela rešenja koja proizilaze iz same suštine komada.

Stray dogg je beogradski bend koji je nastao 2011. godine i koji svoj zvuk bazira na melanholičnom indie rocku. Sam početak rada benda vezuje se za nekoliko samostalnih nastupa kantautora Dušana Strajnića, posle čega mu se pridružuju Ana Janković (violina i prateći vokali) i Jelena Damjanović (klavir), a potom i Marko Ignjatović (gitara). U takvom sastavu je snimljen prvi studijski album Almost iz 2011. godine, a za potrebe nastupa i snimanja drugog studijskog albuma Fire's never wrong iz 2012. bendu se pridružuju Vladimir Milićević (bas gitara) i Relja Ilić (bubnjevi). Na pomenutnom drugom albumu bend je sarađivao sa američkim kantautorom Devendrom Banhartom na pesmi Time, koja je ujedno i poslednji singl za koji je urađen i video-spot. Učestvovali su na brojnim lokalnim i regionalnim kompilacijama i poklonili svoju novu pesmu What Could Have Been za kampanju 65+: Stari nisu stvari.

Vavilon je elitna mesečna emisija o savremenoj književnosti koju je 2001 godine osmislila Jasmina Vrbavac i uređuje je u okviru Redakcije za kulturu. Pored informacija o tekućem trenutku u savremenoj domaćoj i stranoj književnosti, Vavilon kroz brojne kritičke priloge, intervjue, analize, razgovore i tv eseje prati pre svega vodeću književnost i skenira sve ono što je u literaturi važno pročitati, a na književnoj sceni neophodno saznati. Vavilon je zamišljen kao emisija koja će i ljubiteljima i poznavaocima knjige i književnih prilika biti podjednako zanimljiva i važna.

Od grada kao utvrđenja do grada kao spektakla - istorija grada i istorija arhitekture isprepletani su sa promenama načina života ljudi tokom vremena. Građanska kultura uči nas da živeti u gradu znači videti sve vrednosti urbanosti i na osnovu njih stvarati specifične vidove zajedništva. Da li su urbofilija i čovekoljublje sinonimi ili šta učiniti da to bude tako?

Sa mnogo emocija, književnik Milovan Danojlić govori o svom detinjstvu - o tome da su, neznano kako, knjige i iscepani listovi išli njemu u susret. Kako je namerno bio nemiran u školi jer je u zatvoru mogao da čita nedodirljivu knjigu Sveznanje. Milovan Danojlić s ljubavlju i setom govori o vezanosti za svoj rodni kraj - selo Ivanovce kod Ljiga, kao i o većem delu života koji je proveo u Francuskoj. Danojlić priča o tome zašto nije disciplinovan pri pisanju, u poštovanju književnih formi, zašto meša žanrove, da li je i na koji način protivrečnost njegov stvaralački motor, kao i o kritičkim osećanjima koje gaji i prema zavičaju i prema sebi. Sagovornici su mu: doc. dr Valentina Hamović na Učiteljskom fakultetu, supruga i šef Katedre za slavistiku na Univerzitetu u Poatjeu Sanja Bošković Danojlić, scenarista i dramski pisac Gordan Mihić, prof. dr na Filološkom fakultetu u Beogradu Jovan Delić, književni kritičar i pisac Mileta Aćimović Ivkov, advokat i prevodilac Viktor Lazić, izdavač i publicista Jagoš Đuretić i profesor književnosti Vladimir Dimitrijević.

Ovaj kvintet udaraljki povešće publiku na magično muzičko putovanje oko sveta. Od muzike Kita Džereta, preko bugarskih narodnih melodija, sve do baleta za šest ruku.

Druga epizoda dokumentarnog serijala Kamera je prisutna, donosi priču o festivalu skejtbord kulture Samit nesvrstanih. Provokativno ime za one koji se sećaju Josipa Broza Tita svakako asocira na ujedinjenje i snagu alternativnih ideja, što na savremen i apolitičan način korespondira sa aktuelnom skejterskom verzijom Samita nesvrstanih, festivala koji je osnovan sa idejom da ujedini skejt scenu u Srbiji, citiramo jednog od osnivača festivala i glavnog junaka u filmu - Davida Milosavljevića.

Znate li šta povezuje Navaho Indijance, Vlada Divca, lik stradalog srpskog vojnika sa ostrva Vido iz Velikog rata i skulpturu Svetog Franje Asiškog? Na prvi pogled, čini se da nemaju ništa zajedničko, ali večerašnja emisija "Kod dva bela goluba" otkriće vam šta ih spaja.

Šta je bilo samoupravljanje u nekadašnjoj Jugoslaviji? Kako je bilo raditi u sistemu koji nije imao ni Istok ni Zapad? Kako se odlučivalo, a kako radilo? Kakvi su bili uslovi rada? Kako su se gradile fabrike? Ko je koga slušao i čije su bile fabrike? Kakav je bio odnos preduzeća prema zajednicama u kojima su radila? Šta je ko kome davao i na koji način? Kakve su bile mane i kakav svetski kontekst u kome je samoupravljenje nestalo?

Još od kraja 80-ih godina, Miroslav Lekić se plasirao kao reditelj značajnih i izuzetno gledanih filmova poput ostvarenja: Dogodilo se na današnji dan, Bolje od bekstva, Nož i Lavirint.

Ima pisaca koji pišu i književnu kritiku i pisaca koji nikada nisu napisali niti jedan redak književnog prikaza. Novo izdanje emisije Čas anatomije u nedelji trajanja 67. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu posvećeno je dvema važnim, moguće i temeljnim tačkama književne sfere. Piscu i kritičaru. Knjige nema bez pisca, vrednovanja nema bez književnog kritičara. Odnos između pisca i kritičara nije jednostavan, nekada je komplementaran, u balansu, često je turbulentan. U svakom slučaju to je odnos koji gradi istoriju književnosti. Menjaju se umetničke, književne poetike ali se menja i metodologija vrednovanja napisanog. Razgovaramo o odnosu pisac/kritičar u istorijskom kontekstu ali i u aktuelnom vremenu koje destabilizuje neke konstante i menja poziciju pisca ali i poziciju kritičara. Kada su pisac i kritičar saradnici a kada oponenti, postoji li književnost bez književne kritike i kada književna kritika utiče na literarne tokove.

Pišući o urbanističkim promenama na početku dvadesetog veka u Berlinu, Zigfrid Kraucer, u tekstu Ulice bez sećanja, govori o skoro pomahnitaloj potrebi za novim, koja polako ali sigurno briše sve tragove prošlog.

Opšteobrazovna redakcija pripremila je deset epizoda posvećenih istorijatu kulture ishrane.

Kraj sedme sezone. Laguerta je sve bliža Deksterovoj tajni, a on se trudi da zaštiti sebe, Debru i život koji je izgradio.

Za Velju i Milicu sledi veliki dan - dan merenja pred veliki meč i konferencija za novinare u klubu Velter. Da li će temperamentna Milica i samo naizgled smireni Velja odoleti provokacijama protivnika? I kako će na približavanje meča reagovati Miličina mama Mira koja već duže vreme ne odobrava Veljine namere da od Milice napravi šampiona? I u Simketovom domu vlada nemir - pošto je saznala da je Simke u vezi sa starijom ženom koja pritom ima i dete, baka Anka daje sve od sebe da upozori nezrelog unuka. Za to vreme, Filipov novi posao sa keteringom se zahuktava. Hoće li mu nepoverljiva Vanja priteći u pomoć?

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Na programu su bile muzičke numere iz svetskih filmskih hitova, kao što su Narnija, Hari Poter, Gospodar prstenova i Pirati sa Kariba, čiji su nastavci punili bioskopske dvorane.

Pod sloganom "Reč je slobodna", od 19. do 27. oktobra, bio je održan 67. Međunarodni beogradski sajam knjiga, najmasovnija manifestacija kulture na jugoistoku Evrope.

Ansambl Renesans je proslavio veliki jubilej - 50 godina postojanja i rada. Tokom tog dugačkog perioda, ansambl je održao više od tri hiljade koncerata širom Evrope, na Bliskom istoku i u severnoj Africi, te učestvovao na brojnim festivalima u bivšoj Jugoslaviji i inostranstvu.

Film Patriotske igre snimljen je 1992. godine po istoimenom romanu Toma Klensija i drugi je u serijalu filmova o Džeku Rajanu.

Ima pisaca koji pišu i književnu kritiku i pisaca koji nikada nisu napisali niti jedan redak književnog prikaza. Novo izdanje emisije Čas anatomije u nedelji trajanja 67. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu posvećeno je dvema važnim, moguće i temeljnim tačkama književne sfere. Piscu i kritičaru. Knjige nema bez pisca, vrednovanja nema bez književnog kritičara. Odnos između pisca i kritičara nije jednostavan, nekada je komplementaran, u balansu, često je turbulentan. U svakom slučaju to je odnos koji gradi istoriju književnosti. Menjaju se umetničke, književne poetike ali se menja i metodologija vrednovanja napisanog. Razgovaramo o odnosu pisac/kritičar u istorijskom kontekstu ali i u aktuelnom vremenu koje destabilizuje neke konstante i menja poziciju pisca ali i poziciju kritičara. Kada su pisac i kritičar saradnici a kada oponenti, postoji li književnost bez književne kritike i kada književna kritika utiče na literarne tokove.

Pišući o urbanističkim promenama na početku dvadesetog veka u Berlinu, Zigfrid Kraucer, u tekstu Ulice bez sećanja, govori o skoro pomahnitaloj potrebi za novim, koja polako ali sigurno briše sve tragove prošlog.

Pod sloganom "Reč je slobodna", od 19. do 27. oktobra, bio je održan 67. Međunarodni beogradski sajam knjiga, najmasovnija manifestacija kulture na jugoistoku Evrope.

Opšteobrazovna redakcija pripremila je deset epizoda posvećenih istorijatu kulture ishrane.

Za Velju i Milicu sledi veliki dan - dan merenja pred veliki meč i konferencija za novinare u klubu Velter. Da li će temperamentna Milica i samo naizgled smireni Velja odoleti provokacijama protivnika? I kako će na približavanje meča reagovati Miličina mama Mira koja već duže vreme ne odobrava Veljine namere da od Milice napravi šampiona? I u Simketovom domu vlada nemir - pošto je saznala da je Simke u vezi sa starijom ženom koja pritom ima i dete, baka Anka daje sve od sebe da upozori nezrelog unuka. Za to vreme, Filipov novi posao sa keteringom se zahuktava. Hoće li mu nepoverljiva Vanja priteći u pomoć?

Ansambl Renesans je proslavio veliki jubilej - 50 godina postojanja i rada. Tokom tog dugačkog perioda, ansambl je održao više od tri hiljade koncerata širom Evrope, na Bliskom istoku i u severnoj Africi, te učestvovao na brojnim festivalima u bivšoj Jugoslaviji i inostranstvu.

Redakcija za kulturu i umetnost premijerno emituje dokumentarnu emisiju "Tvrđave na Dunavu". Nakon prikazivanja dokumentarne serije "Tvrđave na Dunavu", koja je sadržala sedam epizoda posvećenih srednjovekovnim tvrđavama koje vekovima bitišu na dunavskim obalama, specijalno izdanje emisije je zanimljiva priča o Dunavu, od Bezdana do Trajanovog mosta. Narator iz off-a, u ulozi kapetana, je dramski glumac Miodrag Miki Krstović, a lik kapetana koji pravi maketu dunavske lađe tumači kapetan u penziji, Bogdan Ljubinković sa Srebrnog jezera. Priču o Dunavu i njegovim tvrđavama upotpuniće istoričari, arheolozi, arhitekte, istoričari umetnosti, pisci, turistički vodiči, hroničari, ribari i mnogi drugi. Emisija "Tvrđave na Dunavu" je svojevrsni vodič rekom u dužini oko 550 km, od mesta gde ona ulazi u Srbiju, pa sve do Kladova i Trajanovog mosta. Ispod mesta Prahovo, Dunav izlazi iz naše zemlje i ulazi u Bugarsku . Na tom putovanju posetili smo tvrđave u Baču, Petrovaradinu, Beogradu, Smederevu, Ramu, Golupcu i tvrđavu Fetislam u Kladovu. Serija "Tvrđave na Dunava" je snimana sa vode, kopna i iz vazduha. Takođe, u seriji je korišćen arhivski materijal RTS iz šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, kao i fotografije i stare mape.

Kada bi kojim slučajem u Župi sve bačve popucale, vino bi, kažu, teklo niz brda i ceo Aleksandrovac bio bi pod vinom. Iako su procene da u svakoj kući ima barem hiljadu litara vina, zaparložena zemlja, koje ima više nego vinograda, govori nam da prokupca i tamjanike može biti mnogo više. Prema podacima iz 1955. godine u Srbiji je pod vinovom lozom bilo 135 000, a 2018. svega 22 150 hektara. Ako uzmemo ukupno poljoprivredno zemljište, dolazimo do podatka da se grožđe gaji na manje od jednog procenta, preciznije na 0,64 odsto. Zato odlazimo u Župsku regiju, da obiđemo vinare i da vidimo da li za tri godine mogu da povećaju proizvodnju vina deset puta, pa da sve bude kao nekad.

U serijalu od tri epizode gledaoci programa RTS Nauka upoznaće predele i bogatstva ovog područja koje se prostire na čak 3.447.000.kvadratnih kilometara.

Na programu su bile muzičke numere iz svetskih filmskih hitova, kao što su Narnija, Hari Poter, Gospodar prstenova i Pirati sa Kariba, čiji su nastavci punili bioskopske dvorane.

Ima pisaca koji pišu i književnu kritiku i pisaca koji nikada nisu napisali niti jedan redak književnog prikaza. Novo izdanje emisije Čas anatomije u nedelji trajanja 67. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu posvećeno je dvema važnim, moguće i temeljnim tačkama književne sfere. Piscu i kritičaru. Knjige nema bez pisca, vrednovanja nema bez književnog kritičara. Odnos između pisca i kritičara nije jednostavan, nekada je komplementaran, u balansu, često je turbulentan. U svakom slučaju to je odnos koji gradi istoriju književnosti. Menjaju se umetničke, književne poetike ali se menja i metodologija vrednovanja napisanog. Razgovaramo o odnosu pisac/kritičar u istorijskom kontekstu ali i u aktuelnom vremenu koje destabilizuje neke konstante i menja poziciju pisca ali i poziciju kritičara. Kada su pisac i kritičar saradnici a kada oponenti, postoji li književnost bez književne kritike i kada književna kritika utiče na literarne tokove.

Pišući o urbanističkim promenama na početku dvadesetog veka u Berlinu, Zigfrid Kraucer, u tekstu Ulice bez sećanja, govori o skoro pomahnitaloj potrebi za novim, koja polako ali sigurno briše sve tragove prošlog.

Pod sloganom "Reč je slobodna", od 19. do 27. oktobra, bio je održan 67. Međunarodni beogradski sajam knjiga, najmasovnija manifestacija kulture na jugoistoku Evrope.

Opšteobrazovna redakcija pripremila je deset epizoda posvećenih istorijatu kulture ishrane.

Za Velju i Milicu sledi veliki dan - dan merenja pred veliki meč i konferencija za novinare u klubu Velter. Da li će temperamentna Milica i samo naizgled smireni Velja odoleti provokacijama protivnika? I kako će na približavanje meča reagovati Miličina mama Mira koja već duže vreme ne odobrava Veljine namere da od Milice napravi šampiona? I u Simketovom domu vlada nemir - pošto je saznala da je Simke u vezi sa starijom ženom koja pritom ima i dete, baka Anka daje sve od sebe da upozori nezrelog unuka. Za to vreme, Filipov novi posao sa keteringom se zahuktava. Hoće li mu nepoverljiva Vanja priteći u pomoć?

Ansambl Renesans je proslavio veliki jubilej - 50 godina postojanja i rada. Tokom tog dugačkog perioda, ansambl je održao više od tri hiljade koncerata širom Evrope, na Bliskom istoku i u severnoj Africi, te učestvovao na brojnim festivalima u bivšoj Jugoslaviji i inostranstvu.

Redakcija za kulturu i umetnost premijerno emituje dokumentarnu emisiju "Tvrđave na Dunavu". Nakon prikazivanja dokumentarne serije "Tvrđave na Dunavu", koja je sadržala sedam epizoda posvećenih srednjovekovnim tvrđavama koje vekovima bitišu na dunavskim obalama, specijalno izdanje emisije je zanimljiva priča o Dunavu, od Bezdana do Trajanovog mosta. Narator iz off-a, u ulozi kapetana, je dramski glumac Miodrag Miki Krstović, a lik kapetana koji pravi maketu dunavske lađe tumači kapetan u penziji, Bogdan Ljubinković sa Srebrnog jezera. Priču o Dunavu i njegovim tvrđavama upotpuniće istoričari, arheolozi, arhitekte, istoričari umetnosti, pisci, turistički vodiči, hroničari, ribari i mnogi drugi. Emisija "Tvrđave na Dunavu" je svojevrsni vodič rekom u dužini oko 550 km, od mesta gde ona ulazi u Srbiju, pa sve do Kladova i Trajanovog mosta. Ispod mesta Prahovo, Dunav izlazi iz naše zemlje i ulazi u Bugarsku . Na tom putovanju posetili smo tvrđave u Baču, Petrovaradinu, Beogradu, Smederevu, Ramu, Golupcu i tvrđavu Fetislam u Kladovu. Serija "Tvrđave na Dunava" je snimana sa vode, kopna i iz vazduha. Takođe, u seriji je korišćen arhivski materijal RTS iz šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, kao i fotografije i stare mape.

Kada bi kojim slučajem u Župi sve bačve popucale, vino bi, kažu, teklo niz brda i ceo Aleksandrovac bio bi pod vinom. Iako su procene da u svakoj kući ima barem hiljadu litara vina, zaparložena zemlja, koje ima više nego vinograda, govori nam da prokupca i tamjanike može biti mnogo više. Prema podacima iz 1955. godine u Srbiji je pod vinovom lozom bilo 135 000, a 2018. svega 22 150 hektara. Ako uzmemo ukupno poljoprivredno zemljište, dolazimo do podatka da se grožđe gaji na manje od jednog procenta, preciznije na 0,64 odsto. Zato odlazimo u Župsku regiju, da obiđemo vinare i da vidimo da li za tri godine mogu da povećaju proizvodnju vina deset puta, pa da sve bude kao nekad.

U serijalu od tri epizode gledaoci programa RTS Nauka upoznaće predele i bogatstva ovog područja koje se prostire na čak 3.447.000.kvadratnih kilometara.

Na programu su bile muzičke numere iz svetskih filmskih hitova, kao što su Narnija, Hari Poter, Gospodar prstenova i Pirati sa Kariba, čiji su nastavci punili bioskopske dvorane.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala.

Na koji način život potkazuje književnost, zašto se Istok i Zapad neprestano prepliću u njenoj prozi, kako su nastali stereotipi vezani za ove naše prostore i kako prevazići društvene predrasude, samo su neke od tema o kojima govori renomirana srpsko-engleska književnica Vesna Goldsvorti.

Premijera osme sezone. Šest meseci posle Laguertine smrti, Dekster Morgan i dalje pokušava da uskladi život oca, brata i serijskog ubice. Policija Majamija istražuje ubistvo čoveka kome su uklonjeni delići mozga.

Sedamnaesta epizoda: Pred Miličin meč i nakon incidenta sa Mungosom, tenzija raste i u klubu Velter i u kući Kovač, a Velja sve teže podnosi kontradiktorne uloge oca i trenera. Hoće li Aljoša preći preko svog ponosa i priteći porodici u pomoć i to baš u vreme kada je toliko fokusiran na svoju muziku i odnos sa Iskrom? Nakon što je odlučila da se vrati kući, Vanju čekaju nove vratolomije sa Filipovim poslovnim idejama u koje se uključuju i baka Anka i ujka Toma. Naizgled sve deluje savršeno, ali hoće li Filip uspeti da pobedi svoju prirodu i ovoga puta zaista da sve od sebe?

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Adaptacija popularnog romana Kejlaba Kara "Alijenista", bavi se najmračnijom stranom 19. veka u Njujorku - od zlostavljača, serijskih ubica dece, siromaštvom i posrnulim moralom. Ova uzbudljiva priča iako je fikcija inspirisana je civilizicijskim preokretom sa razvojem tehnologije i industrijske revolucije, kada veliki gradovi u Evropi i Americi bivaju pretvoreni u mračna i maglovita mesta. Njujork se ništa nije razlikovao od ostatka sveta.

Anželen Prelžokaž je 1994. godine za Balet Pariske opere kreirao balet Park, na muziku Volfganga Amadeusa Mocarta. U ovom delu koreograf dočarava razvoj pojmova ljubavi i strasti, dok u isto vreme pokazuje zavodljivost ženskog i muškog pola. Balet Park vodi nas kroz imaginarnu "Mapu Tendre", vid kartografskog prikaza pojma ljubavi zastupljenog u vreme francuskog literarnog pravca precioznosti. Ova imaginarna mapa ljubavi proslavila se kao gravura u romanu Klelija koji je napisala Madlen de Skuderi polovinom 17. veka.

Serijal predstavlja nesvakidašnje putovanje kroz prošlost i sadašnjost jednog naroda, od iskrcavanja prvog Srbina na američko tlo pre više od 200 godina do današnjih dana.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala.

Sedamnaesta epizoda: Pred Miličin meč i nakon incidenta sa Mungosom, tenzija raste i u klubu Velter i u kući Kovač, a Velja sve teže podnosi kontradiktorne uloge oca i trenera. Hoće li Aljoša preći preko svog ponosa i priteći porodici u pomoć i to baš u vreme kada je toliko fokusiran na svoju muziku i odnos sa Iskrom? Nakon što je odlučila da se vrati kući, Vanju čekaju nove vratolomije sa Filipovim poslovnim idejama u koje se uključuju i baka Anka i ujka Toma. Naizgled sve deluje savršeno, ali hoće li Filip uspeti da pobedi svoju prirodu i ovoga puta zaista da sve od sebe?

Serijal predstavlja nesvakidašnje putovanje kroz prošlost i sadašnjost jednog naroda, od iskrcavanja prvog Srbina na američko tlo pre više od 200 godina do današnjih dana.

Na koji način život potkazuje književnost, zašto se Istok i Zapad neprestano prepliću u njenoj prozi, kako su nastali stereotipi vezani za ove naše prostore i kako prevazići društvene predrasude, samo su neke od tema o kojima govori renomirana srpsko-engleska književnica Vesna Goldsvorti.

Radio-televizija Srbije premijerno je emitovala dokumentarno-igrani film Milunka Savić - heroina Velikog rata. Autor filma je Slađana Zarić. Film je biografska priča o dobitnici najviše odlikovanja među ženama učesnicama Prvog svetskog rata, o ženi koja se na frontu borila rame uz rame sa srpskim vojnicima. Ekranizaciji priče prethodilo je višemesečno istraživanje i snimanje u Srbiji i Francuskoj, s obzirom na to da je Milunka Savić bila nosilac najviših odlikovanja obe armije: Zlatne Karađorđeve zvezde sa mačevima, Legije časti petog stepena i Oficirske legije časti, francuskog Ratnog krsta, medalje za hrabrost Miloš Obilić. Ovih dana navršava se četrdeset godina od njene smrti, što je bio jedan od povoda da RTS snimi i gledaocima prikaže dokumentarni film o zaboravljenoj heroini baziran na istorijskim činjenicama i verodostojnim podacima pronađenim u srpskim i francuskim arhivima. Korišćeni su citati Milunke Savić, fotografije iz porodičnog albuma kao i jedini sačuvani video-zapisi. Dokumentarna forma upotpunjena je rekonstrukcijama i igranim scenama iz Milunkinog života. Lik Milunke Savić ponela je kadetkinja Vojne akademije Tanja Tačić, kralja Aleksandra - Branislav Trifunović, a vojvode Putnika Aljoša Vučković. To nije samo svedočanstvo o ženi-borcu vrednoj divljenja, nego i priča o ženi koja je uz svoju ćerku odgajila još tri usvojene devojčice i odškolovala još tridesetoro dece. Govori se i o ulozi žena u ratu, o nepravedno zaboravljenim ženama koje su se tada borile u srpskoj vojsci, o Engleskinji Flori Sends, koja je zajedno sa Milunkom Savić bila u redovima elitnog Drugog puka, poznatijeg kao Gvozdeni puk. Snimanje filma pomoglo je Ministarstvo kulture, tehničku podršku pružilo je Ministarstvo odbrane i Ministarstvo spoljnih poslova.

Anželen Prelžokaž je 1994. godine za Balet Pariske opere kreirao balet Park, na muziku Volfganga Amadeusa Mocarta. U ovom delu koreograf dočarava razvoj pojmova ljubavi i strasti, dok u isto vreme pokazuje zavodljivost ženskog i muškog pola. Balet Park vodi nas kroz imaginarnu "Mapu Tendre", vid kartografskog prikaza pojma ljubavi zastupljenog u vreme francuskog literarnog pravca precioznosti. Ova imaginarna mapa ljubavi proslavila se kao gravura u romanu Klelija koji je napisala Madlen de Skuderi polovinom 17. veka.

Četvrto izdanje Artlink festivala mladih talenata otvorio je 25. septembra, koncertom na Kolarcu, slavni violinista Stefan Milenković. U Kolarčevoj zadužbini, nastupio je sa orkestrom Artlink mladi virtuozi. Stefanu Milenkoviću za posvećenost humanitarnim akcijama dodeljena su brojna priznanja, između ostalog i odličje Najhumanija ličnost 2003. godine. Učestvovao je na mnogim gala koncertima pod pokroviteljstvom Uneska u Parizu, s Plasidom Domingom, Lorinom Mazelom, Aleksisom Vajsenbergom i Jehudijem Menjuhinom. Kritičari primećuju da Milenković ima lepotu zvuka Davida Ojstraha, čistotu i logiku fraze Henrika Šeringa, virtuozitet Jaše Hajfeca, ljubav prema muzici Jehudija Menjuhina i temperament i radost Jicaka Perlmana.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

Bunt je jedna od retkih rok emisija u istoriji RTS-a koja nije izgubila kontinuitet više od decenije. Uticaj ove emisije je veliki, kako na formiranje muzičke scene tako i na edukaciju, informisanje i interesovanje publike. Pored nastupa muzičara uživo, u Buntu se prati razvoj muzičkih scena u regionu, kao i dešavanja u okviru manje ili više poznatih muzičkih festivala.

Sedamnaesta epizoda: Pred Miličin meč i nakon incidenta sa Mungosom, tenzija raste i u klubu Velter i u kući Kovač, a Velja sve teže podnosi kontradiktorne uloge oca i trenera. Hoće li Aljoša preći preko svog ponosa i priteći porodici u pomoć i to baš u vreme kada je toliko fokusiran na svoju muziku i odnos sa Iskrom? Nakon što je odlučila da se vrati kući, Vanju čekaju nove vratolomije sa Filipovim poslovnim idejama u koje se uključuju i baka Anka i ujka Toma. Naizgled sve deluje savršeno, ali hoće li Filip uspeti da pobedi svoju prirodu i ovoga puta zaista da sve od sebe?

Serijal predstavlja nesvakidašnje putovanje kroz prošlost i sadašnjost jednog naroda, od iskrcavanja prvog Srbina na američko tlo pre više od 200 godina do današnjih dana.

Na koji način život potkazuje književnost, zašto se Istok i Zapad neprestano prepliću u njenoj prozi, kako su nastali stereotipi vezani za ove naše prostore i kako prevazići društvene predrasude, samo su neke od tema o kojima govori renomirana srpsko-engleska književnica Vesna Goldsvorti.

Radio-televizija Srbije premijerno je emitovala dokumentarno-igrani film Milunka Savić - heroina Velikog rata. Autor filma je Slađana Zarić. Film je biografska priča o dobitnici najviše odlikovanja među ženama učesnicama Prvog svetskog rata, o ženi koja se na frontu borila rame uz rame sa srpskim vojnicima. Ekranizaciji priče prethodilo je višemesečno istraživanje i snimanje u Srbiji i Francuskoj, s obzirom na to da je Milunka Savić bila nosilac najviših odlikovanja obe armije: Zlatne Karađorđeve zvezde sa mačevima, Legije časti petog stepena i Oficirske legije časti, francuskog Ratnog krsta, medalje za hrabrost Miloš Obilić. Ovih dana navršava se četrdeset godina od njene smrti, što je bio jedan od povoda da RTS snimi i gledaocima prikaže dokumentarni film o zaboravljenoj heroini baziran na istorijskim činjenicama i verodostojnim podacima pronađenim u srpskim i francuskim arhivima. Korišćeni su citati Milunke Savić, fotografije iz porodičnog albuma kao i jedini sačuvani video-zapisi. Dokumentarna forma upotpunjena je rekonstrukcijama i igranim scenama iz Milunkinog života. Lik Milunke Savić ponela je kadetkinja Vojne akademije Tanja Tačić, kralja Aleksandra - Branislav Trifunović, a vojvode Putnika Aljoša Vučković. To nije samo svedočanstvo o ženi-borcu vrednoj divljenja, nego i priča o ženi koja je uz svoju ćerku odgajila još tri usvojene devojčice i odškolovala još tridesetoro dece. Govori se i o ulozi žena u ratu, o nepravedno zaboravljenim ženama koje su se tada borile u srpskoj vojsci, o Engleskinji Flori Sends, koja je zajedno sa Milunkom Savić bila u redovima elitnog Drugog puka, poznatijeg kao Gvozdeni puk. Snimanje filma pomoglo je Ministarstvo kulture, tehničku podršku pružilo je Ministarstvo odbrane i Ministarstvo spoljnih poslova.

Anželen Prelžokaž je 1994. godine za Balet Pariske opere kreirao balet Park, na muziku Volfganga Amadeusa Mocarta. U ovom delu koreograf dočarava razvoj pojmova ljubavi i strasti, dok u isto vreme pokazuje zavodljivost ženskog i muškog pola. Balet Park vodi nas kroz imaginarnu "Mapu Tendre", vid kartografskog prikaza pojma ljubavi zastupljenog u vreme francuskog literarnog pravca precioznosti. Ova imaginarna mapa ljubavi proslavila se kao gravura u romanu Klelija koji je napisala Madlen de Skuderi polovinom 17. veka.

Četvrto izdanje Artlink festivala mladih talenata otvorio je 25. septembra, koncertom na Kolarcu, slavni violinista Stefan Milenković. U Kolarčevoj zadužbini, nastupio je sa orkestrom Artlink mladi virtuozi. Stefanu Milenkoviću za posvećenost humanitarnim akcijama dodeljena su brojna priznanja, između ostalog i odličje Najhumanija ličnost 2003. godine. Učestvovao je na mnogim gala koncertima pod pokroviteljstvom Uneska u Parizu, s Plasidom Domingom, Lorinom Mazelom, Aleksisom Vajsenbergom i Jehudijem Menjuhinom. Kritičari primećuju da Milenković ima lepotu zvuka Davida Ojstraha, čistotu i logiku fraze Henrika Šeringa, virtuozitet Jaše Hajfeca, ljubav prema muzici Jehudija Menjuhina i temperament i radost Jicaka Perlmana.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Jedna od legendi balkanske rok scene, Dado Topić, održao je 2013. godine koncert u Sava centru.

Policija Majamija nastavlja lov na Neurohirurga, a dr Vogel se obraća Deksteru za pomoć. Dok radi na slučaju, Debra mora da uzme stvar u svoje ruke.

Dan je Miličinog meča i svi Aljošini prijatelji se spremaju da prisustvuju gotovo epskoj borbi u klubu Velter. Kako im se putanje u Velteru ukrštaju, za mnoge od naših junaka ovo će biti prilika i za suočavanje sa istinama koje su hteli da sakriju. Hoće li Simke uspeti da zrelo zastupa svoju vezu sa Aleksandrom pred društvom, kako će proći unakrsni susret Filipa i Aljoše sa Iskrom, a kako prvi Aljošin susret sa Veljom nakon što je napustio dom, ili sa Vanjom koju nije video od nespretnog poljupca? Prava drama odvijaće se kako u bokserskom ringu tako i oko njega.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.

Adaptacija popularnog romana Kejlaba Kara "Alijenista", bavi se najmračnijom stranom 19. veka u Njujorku - od zlostavljača, serijskih ubica dece, siromaštvom i posrnulim moralom. Ova uzbudljiva priča iako je fikcija inspirisana je civilizacijskim preokretom sa razvojem tehnologije i industrijske revolucije, kada veliki gradovi u Evropi i Americi bivaju pretvoreni u mračna i maglovita mesta. Njujork se ništa nije razlikovao od ostatka sveta. Serija počinje ubistvom dečaka čije je beživotno iskasapljeno telo pronađeno na njujorškom mostu. Doktor Krajsler dobija poziv od Teodora Ruzvelta, budućeg američkog predsednika, da reši jezivo ubistvo. Krajsler uz pomoć prijatelja Džona Mura i prve i jedine žene koja je zaposlena u policiji Sare Hauard, pokušava da shvati um osobe koja je sposobna da ubija dečake. Policija je ubeđena da je ovo ubistvo samo jezivi čin bolesnog pojedinca, ali ispostaviće se da se slična situacija dogodila sa blizancima Zvig nekoliko godina ranije i da postoji čovek sa srebrnim osmehom koji decu odvodi u mrak. Pored detektivske priče, radnja se fokusira i na trio Krajsler, Mur i Hauard kao i na njihov međusobni odnos i njihove sudbine.

Tokom jedanaest dana u avgustu 2020. godine, u francuskom gradu Rokamaduru, održano je petnaesto izdanje čuvenog muzičkog festivala posvećenog sakralnoj muzici klasičnog, baroknog i romantičarskog perioda.

Kada su se sreli Seka Nikolić i Don Mekalok, nisu verovali da će im se dogoditi ljubav na prvi pogled i da će tu svoju ljubav potvrditi kuckanjem čaše o čašu u Irigu. Seka Nikolić je već dugo radila kao bioenergetičar u Londonu, a Don u Britanskim jedinicama za antiterorizam i u obezbeđenju kraljevske porodice. Njeni pacijenti su mnoge poznate ličnosti iz sveta politike, biznisa i umetnosti. Podržala je ideju svog supruga da ostvari svoju večitu želju i proizvodi vina bez ikakvih veštačkih dodataka, pa su kupili vinograde u Irigu. Oduvek je Don Mekalok verovao da može da proizvede pravo prirodno vino i da kontroliše njegovu proizvodnju. Pre svoje odluke da kupi vinograd u Srbiji, učio je dve godine o prirodnim vinima na Novom Zelandu.

Još jedno filmsko remek-delo o porodici Korleone, Kum 2, paralelno prati dve priče. Prva se tiče Majkla Korleonea, koji se trudi da učvrsti svoju porodicu odmah posle događaja u prvom filmu. Druga priča govori o njegovom ocu, Viti Korleoneu, od njegovog detinjstva na Siciliji, pa do vremena kada je počeo da stvara porodicu u Njujorku dok je u Evropi besneo Prvi svetski rat.

Jedna od legendi balkanske rok scene, Dado Topić, održao je 2013. godine koncert u Sava centru.

Dan je Miličinog meča i svi Aljošini prijatelji se spremaju da prisustvuju gotovo epskoj borbi u klubu Velter. Kako im se putanje u Velteru ukrštaju, za mnoge od naših junaka ovo će biti prilika i za suočavanje sa istinama koje su hteli da sakriju. Hoće li Simke uspeti da zrelo zastupa svoju vezu sa Aleksandrom pred društvom, kako će proći unakrsni susret Filipa i Aljoše sa Iskrom, a kako prvi Aljošin susret sa Veljom nakon što je napustio dom, ili sa Vanjom koju nije video od nespretnog poljupca? Prava drama odvijaće se kako u bokserskom ringu tako i oko njega.

Kada su se sreli Seka Nikolić i Don Mekalok, nisu verovali da će im se dogoditi ljubav na prvi pogled i da će tu svoju ljubav potvrditi kuckanjem čaše o čašu u Irigu. Seka Nikolić je već dugo radila kao bioenergetičar u Londonu, a Don u Britanskim jedinicama za antiterorizam i u obezbeđenju kraljevske porodice. Njeni pacijenti su mnoge poznate ličnosti iz sveta politike, biznisa i umetnosti. Podržala je ideju svog supruga da ostvari svoju večitu želju i proizvodi vina bez ikakvih veštačkih dodataka, pa su kupili vinograde u Irigu. Oduvek je Don Mekalok verovao da može da proizvede pravo prirodno vino i da kontroliše njegovu proizvodnju. Pre svoje odluke da kupi vinograd u Srbiji, učio je dve godine o prirodnim vinima na Novom Zelandu.

Tokom jedanaest dana u avgustu 2020. godine, u francuskom gradu Rokamaduru, održano je petnaesto izdanje čuvenog muzičkog festivala posvećenog sakralnoj muzici klasičnog, baroknog i romantičarskog perioda.

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Snimak koncerta posvećenog stvaralačkom opusu jednog od najznačajnijih srpskih kompozitora 20 veka, a održanog 10. marta 2005. godine. Pored brojnih filmskih partitura koje je komponovao, pre svega, za holivudske produkcije, Radić je autor svestranog opusa koji obuhvata više od 200 opera, baleta, dela kamerne i orkestarske muzike. Pomenućemo samo neke od njegovih ostvarenja: partiture za filmove Džingis kan, Dugi brodovi Džeka Kardifa, Sibirska ledi Magbet, Andžeja Vajde, horsko delo Gungulice, Spisak, trinaest krokija za trinaest izvođača, na sažete stihove Vaska Pope... Dušan Radić je 25 godina stvarao kao slobodan umetnik, a zatim je do penzionisanja predavao kompoziciju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Član Udruženja kompozitora Srbije bio je od 1949. godine. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja.

Snimak koncerta posvećenog stvaralačkom opusu jednog od najznačajnijih srpskih kompozitora 20 veka, a održanog 10. marta 2005. godine. Pored brojnih filmskih partitura koje je komponovao, pre svega, za holivudske produkcije, Radić je autor svestranog opusa koji obuhvata više od 200 opera, baleta, dela kamerne i orkestarske muzike. Pomenućemo samo neke od njegovih ostvarenja: partiture za filmove Džingis kan, Dugi brodovi Džeka Kardifa, Sibirska ledi Magbet, Andžeja Vajde, horsko delo Gungulice, Spisak, trinaest krokija za trinaest izvođača, na sažete stihove Vaska Pope... Dušan Radić je 25 godina stvarao kao slobodan umetnik, a zatim je do penzionisanja predavao kompoziciju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Član Udruženja kompozitora Srbije bio je od 1949. godine. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja.

Na koncertu održanom aprila 2008. godine, kamerni ansambl Kamerata Serbika predvodio je dirigent Zvonimir Hačko. Na programu su te večeri bila dela M. Mihajlovića, A. Grgina i Mocarta.

Na koncertu održanom aprila 2008. godine, kamerni ansambl Kamerata Serbika predvodio je dirigent Zvonimir Hačko. Na programu su te večeri bila dela M. Mihajlovića, A. Grgina i Mocarta.

Četvrto izdanje Artlink festivala mladih talenata otvorio je 25. septembra, koncertom na Kolarcu, slavni violinista Stefan Milenković. U Kolarčevoj zadužbini, nastupio je sa orkestrom Artlink mladi virtuozi. Stefanu Milenkoviću za posvećenost humanitarnim akcijama dodeljena su brojna priznanja, između ostalog i odličje Najhumanija ličnost 2003. godine. Učestvovao je na mnogim gala koncertima pod pokroviteljstvom Uneska u Parizu, s Plasidom Domingom, Lorinom Mazelom, Aleksisom Vajsenbergom i Jehudijem Menjuhinom. Kritičari primećuju da Milenković ima lepotu zvuka Davida Ojstraha, čistotu i logiku fraze Henrika Šeringa, virtuozitet Jaše Hajfeca, ljubav prema muzici Jehudija Menjuhina i temperament i radost Jicaka Perlmana.

Jedna od legendi balkanske rok scene, Dado Topić, održao je 2013. godine koncert u Sava centru.

Dan je Miličinog meča i svi Aljošini prijatelji se spremaju da prisustvuju gotovo epskoj borbi u klubu Velter. Kako im se putanje u Velteru ukrštaju, za mnoge od naših junaka ovo će biti prilika i za suočavanje sa istinama koje su hteli da sakriju. Hoće li Simke uspeti da zrelo zastupa svoju vezu sa Aleksandrom pred društvom, kako će proći unakrsni susret Filipa i Aljoše sa Iskrom, a kako prvi Aljošin susret sa Veljom nakon što je napustio dom, ili sa Vanjom koju nije video od nespretnog poljupca? Prava drama odvijaće se kako u bokserskom ringu tako i oko njega.

Kada su se sreli Seka Nikolić i Don Mekalok, nisu verovali da će im se dogoditi ljubav na prvi pogled i da će tu svoju ljubav potvrditi kuckanjem čaše o čašu u Irigu. Seka Nikolić je već dugo radila kao bioenergetičar u Londonu, a Don u Britanskim jedinicama za antiterorizam i u obezbeđenju kraljevske porodice. Njeni pacijenti su mnoge poznate ličnosti iz sveta politike, biznisa i umetnosti. Podržala je ideju svog supruga da ostvari svoju večitu želju i proizvodi vina bez ikakvih veštačkih dodataka, pa su kupili vinograde u Irigu. Oduvek je Don Mekalok verovao da može da proizvede pravo prirodno vino i da kontroliše njegovu proizvodnju. Pre svoje odluke da kupi vinograd u Srbiji, učio je dve godine o prirodnim vinima na Novom Zelandu.

Tokom jedanaest dana u avgustu 2020. godine, u francuskom gradu Rokamaduru, održano je petnaesto izdanje čuvenog muzičkog festivala posvećenog sakralnoj muzici klasičnog, baroknog i romantičarskog perioda.

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Snimak koncerta posvećenog stvaralačkom opusu jednog od najznačajnijih srpskih kompozitora 20 veka, a održanog 10. marta 2005. godine. Pored brojnih filmskih partitura koje je komponovao, pre svega, za holivudske produkcije, Radić je autor svestranog opusa koji obuhvata više od 200 opera, baleta, dela kamerne i orkestarske muzike. Pomenućemo samo neke od njegovih ostvarenja: partiture za filmove Džingis kan, Dugi brodovi Džeka Kardifa, Sibirska ledi Magbet, Andžeja Vajde, horsko delo Gungulice, Spisak, trinaest krokija za trinaest izvođača, na sažete stihove Vaska Pope... Dušan Radić je 25 godina stvarao kao slobodan umetnik, a zatim je do penzionisanja predavao kompoziciju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Član Udruženja kompozitora Srbije bio je od 1949. godine. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja.

Snimak koncerta posvećenog stvaralačkom opusu jednog od najznačajnijih srpskih kompozitora 20 veka, a održanog 10. marta 2005. godine. Pored brojnih filmskih partitura koje je komponovao, pre svega, za holivudske produkcije, Radić je autor svestranog opusa koji obuhvata više od 200 opera, baleta, dela kamerne i orkestarske muzike. Pomenućemo samo neke od njegovih ostvarenja: partiture za filmove Džingis kan, Dugi brodovi Džeka Kardifa, Sibirska ledi Magbet, Andžeja Vajde, horsko delo Gungulice, Spisak, trinaest krokija za trinaest izvođača, na sažete stihove Vaska Pope... Dušan Radić je 25 godina stvarao kao slobodan umetnik, a zatim je do penzionisanja predavao kompoziciju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Član Udruženja kompozitora Srbije bio je od 1949. godine. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja.

Na koncertu održanom aprila 2008. godine, kamerni ansambl Kamerata Serbika predvodio je dirigent Zvonimir Hačko. Na programu su te večeri bila dela M. Mihajlovića, A. Grgina i Mocarta.

Na koncertu održanom aprila 2008. godine, kamerni ansambl Kamerata Serbika predvodio je dirigent Zvonimir Hačko. Na programu su te večeri bila dela M. Mihajlovića, A. Grgina i Mocarta.

Četvrto izdanje Artlink festivala mladih talenata otvorio je 25. septembra, koncertom na Kolarcu, slavni violinista Stefan Milenković. U Kolarčevoj zadužbini, nastupio je sa orkestrom Artlink mladi virtuozi. Stefanu Milenkoviću za posvećenost humanitarnim akcijama dodeljena su brojna priznanja, između ostalog i odličje Najhumanija ličnost 2003. godine. Učestvovao je na mnogim gala koncertima pod pokroviteljstvom Uneska u Parizu, s Plasidom Domingom, Lorinom Mazelom, Aleksisom Vajsenbergom i Jehudijem Menjuhinom. Kritičari primećuju da Milenković ima lepotu zvuka Davida Ojstraha, čistotu i logiku fraze Henrika Šeringa, virtuozitet Jaše Hajfeca, ljubav prema muzici Jehudija Menjuhina i temperament i radost Jicaka Perlmana.

Ulazeći u svet bajke Zlatna jabuka i devet paunica, uz snoviđajne animacije uvodimo vas u novu seriju pod nazivom Nekada davno - Srpske narodne bajke. Ovo je prvi put da se radi serija o našim bajkama ovakvim postupkom. Uz naratorska vođenja iz čarobne sobe, u kojoj se uz sveće čitaju bajke, i tumačenje akademskih profesora, serija uključuje i doigravane scene, ilustracije i animirane crtane scene.

Osmišljen kao prva faza šireg uvida u fotografsku scenu Srbije, serijal predstavlja autorske pristupe, poetike, tematsko-problemske fokuse istraživanja, kao i široku oblast interpretacije fotografije, od funkcije dokumenta do umetničkog izraza Goranke Matić, Branimira Karanovića, Ivana Petrovića, Aleksandra Kelića, Aleksandrije Ajduković i Stefane Savić.

Redakcija za kulturu i umetnost Kulturno-umetničkog programa, u okviru serijala Vremenska kapsula premijerno prikazuje serijal od četiri emisije posvećene jednom od najvećih srpskih vladara Petru I Karađorđeviću. Povod je 180 godina od njegovog rođenja i 120 godina od krunisanja.

Emisija klasične muzike Volim klasiku karakteristična je po tome što u Studiju 8 Radio-televizije Srbije, najveće hitove izvode veliki orkestri, horovi, ansambli, vokalni i instrumentalni solisti.

Dekster nastavlja svoj lov na Neurohirurga. Dr Vogel pokušava da dokaže Deksteru da je on savršen kao psihopata. Debrin PTSP se ponovo vraća i ona ima očajničku molbu.

Pratite najnovije vesti koje mogu da prate i osobe sa oštećenjem sluha, sledi Dnevnik 2 na srpskom znakovnom jeziku.