TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Na Radio-televiziji Srbije od jeseni gledamo kviz za decu! I to ne bilo koji kviz, već "NTC kviz", nastao prema sistemu učenja osnivača Mense Jugoslavije - dr Ranka Rajovića. "Nikola Tesla Centar" (skrećeno NTC) je Odsek Mense za darovitu decu. Začetnik NTC sistema učenja, dr Rajko Rajović, osnivač je Mense Jugoslavije, član Borda direktora svetske Mense i predsednik Komiteta svetske Mense za darovitu decu. "NTC kviz" je jedinstven po tome što ne predstavlja test znanja i informisanosti, već kviz misaonih veština, pa će ispred malih ekrana moći da se ravnopravno nadmeću deca i roditelji. Za dobijanje poena u igrama biće neophodna pažnja, koncentracija, asocijativno mišljenje, povezivanje znanja, ali i - timski rad.

Na Radio-televiziji Srbije od jeseni gledamo kviz za decu! I to ne bilo koji kviz, već "NTC kviz", nastao prema sistemu učenja osnivača Mense Jugoslavije - dr Ranka Rajovića. "Nikola Tesla Centar" (skrećeno NTC) je Odsek Mense za darovitu decu. Začetnik NTC sistema učenja, dr Rajko Rajović, osnivač je Mense Jugoslavije, član Borda direktora svetske Mense i predsednik Komiteta svetske Mense za darovitu decu. "NTC kviz" je jedinstven po tome što ne predstavlja test znanja i informisanosti, već kviz misaonih veština, pa će ispred malih ekrana moći da se ravnopravno nadmeću deca i roditelji. Za dobijanje poena u igrama biće neophodna pažnja, koncentracija, asocijativno mišljenje, povezivanje znanja, ali i - timski rad.

Mnogo se govori o tome kako su današnja deca drugačija, da ne cene prave vrednosti i da ih skoro ništa ne zanima... Da li je baš tako, proverićemo kroz razgovor sa onima koji o tome najviše znaju, a to su upravo - deca! I deca, kao i odrasli, imaju stres kada se nađu pred kamerama i reflektorima. Zato su u "Važnim stvarima" kamere sakrivene, a mlade i pametne mušterije prepuštene su frizeru Borku, koji sa njima razgovara u svom malom frizerskom salonu, dok im pravi frizuru koji su sami poželeli. Borko svojim mušterijama ne postavlja teška pitanja, već ih pušta da sami kažu šta su za njih "važne stvari". Iz brojnih razgovora otkrićete jedan predivni šareni univerzum - u njemu žive deca koja se ozbiljno bave sportom i govore o svojim uspesima i neuspesima; u tom univerzumu živi devojčica koja nema pigment i zato mora da se krije od Sunca, ali je srećna jer ima prijatelje i dve mace koje se stalno svađaju. Upoznaćete devojčicu koja ume da komunicira sa svojim papagajem, dečaka koji piše knjigu kojom želi da spreči ekološku katastrofu, decu koja žive u ne uvek srećnim porodicama, ali i decu koja su poreklom sa dva kontinenta. Otkrićete mnogo veselih i tužnih dečijih priča koje će vas uveriti da današnja deca prolaze kroz neke nove dileme, ali da ih i dalje raduju male stvari... kao što je, recimo - sladoled!

Mnogo se govori o tome kako su današnja deca drugačija, da ne cene prave vrednosti i da ih skoro ništa ne zanima... Da li je baš tako, proverićemo kroz razgovor sa onima koji o tome najviše znaju, a to su upravo - deca! I deca, kao i odrasli, imaju stres kada se nađu pred kamerama i reflektorima. Zato su u "Važnim stvarima" kamere sakrivene, a mlade i pametne mušterije prepuštene su frizeru Borku, koji sa njima razgovara u svom malom frizerskom salonu, dok im pravi frizuru koji su sami poželeli. Borko svojim mušterijama ne postavlja teška pitanja, već ih pušta da sami kažu šta su za njih "važne stvari". Iz brojnih razgovora otkrićete jedan predivni šareni univerzum - u njemu žive deca koja se ozbiljno bave sportom i govore o svojim uspesima i neuspesima; u tom univerzumu živi devojčica koja nema pigment i zato mora da se krije od Sunca, ali je srećna jer ima prijatelje i dve mace koje se stalno svađaju. Upoznaćete devojčicu koja ume da komunicira sa svojim papagajem, dečaka koji piše knjigu kojom želi da spreči ekološku katastrofu, decu koja žive u ne uvek srećnim porodicama, ali i decu koja su poreklom sa dva kontinenta. Otkrićete mnogo veselih i tužnih dečijih priča koje će vas uveriti da današnja deca prolaze kroz neke nove dileme, ali da ih i dalje raduju male stvari... kao što je, recimo - sladoled!

Da li ste znali da je naš najveći organ - koža? Sa površinom od oko 2 kvadratna metra kod odraslih, ovaj izuzetan organ deluje kao naš prvi štit od sveta koji nas okružuje. U novoj epizodi serije "Tajne ljudskog tela", vodimo vas na putovanje kroz svet kože - našeg prirodnog zaštitnika, termoregulatora i senzornog čuda. Koža ne samo da štiti telo od spoljašnjih uticaja, povreda i infekcija, već i reguliše telesnu temperaturu i sadrži brojne receptore koji šalju važne signale našem mozgu. Iako često ne razmišljamo mnogo o njoj, osim u estetskom smislu, koža zaslužuje mnogo više pažnje. Stalno se obnavlja, prilagođavajući se našim potrebama i uslovima u kojima se nalazimo. U ovoj epizodi, otkrivamo kako koža izgleda kada je uveličana i šta sve utiče na raznolikost njene boje. Saznaćete odgovore na pitanja poput: "Da li mi zapravo imamo krzno?", "Zašto se znojimo?", i još mnogo zanimljivih činjenica o ovom našem prirodnom "odelu" koje je otporno na vlagu, vetar i sunce. Kako se iz svoje kože ne može, krenite sa nama u otkrivanje njenih čuda!

Da li ste znali da je naš najveći organ - koža? Sa površinom od oko 2 kvadratna metra kod odraslih, ovaj izuzetan organ deluje kao naš prvi štit od sveta koji nas okružuje. U novoj epizodi serije "Tajne ljudskog tela", vodimo vas na putovanje kroz svet kože - našeg prirodnog zaštitnika, termoregulatora i senzornog čuda. Koža ne samo da štiti telo od spoljašnjih uticaja, povreda i infekcija, već i reguliše telesnu temperaturu i sadrži brojne receptore koji šalju važne signale našem mozgu. Iako često ne razmišljamo mnogo o njoj, osim u estetskom smislu, koža zaslužuje mnogo više pažnje. Stalno se obnavlja, prilagođavajući se našim potrebama i uslovima u kojima se nalazimo. U ovoj epizodi, otkrivamo kako koža izgleda kada je uveličana i šta sve utiče na raznolikost njene boje. Saznaćete odgovore na pitanja poput: "Da li mi zapravo imamo krzno?", "Zašto se znojimo?", i još mnogo zanimljivih činjenica o ovom našem prirodnom "odelu" koje je otporno na vlagu, vetar i sunce. Kako se iz svoje kože ne može, krenite sa nama u otkrivanje njenih čuda!

Sportske igre mladih najveća su manifestacija za decu i omladinu na ovim prostorima, čiji je osnovni cilj promocija zdravog načina života i prijateljstva. Pod sloganom "Živimo život bez droge, jer droga uzima život", osnovcima u Srbiji omogućavamo potpuno besplatno učestvovanje u takmičenjima, u deset sportskih disciplina i najuspešniji pojedinci i ekipe putuju na besplatno mini letovanje kao učesnici VELIKOG MEĐUNARODNOG FINALA Igara u Splitu. Mladima godinama omogućavamo potpuno besplatno učestvovanje u takmičenjima u deset sportskih disciplina, (mali fudbal, odbojka na pesku, ulični basket, rukomet, odbojka, igra između dve vatre, stoni tenis, tenis, atletika i šah).

Sportske igre mladih najveća su manifestacija za decu i omladinu na ovim prostorima, čiji je osnovni cilj promocija zdravog načina života i prijateljstva. Pod sloganom "Živimo život bez droge, jer droga uzima život", osnovcima u Srbiji omogućavamo potpuno besplatno učestvovanje u takmičenjima, u deset sportskih disciplina i najuspešniji pojedinci i ekipe putuju na besplatno mini letovanje kao učesnici VELIKOG MEĐUNARODNOG FINALA Igara u Splitu. Mladima godinama omogućavamo potpuno besplatno učestvovanje u takmičenjima u deset sportskih disciplina, (mali fudbal, odbojka na pesku, ulični basket, rukomet, odbojka, igra između dve vatre, stoni tenis, tenis, atletika i šah).

Zabavno-informativni program posvećen informacionim tehnologijama, koji donosi najnovije vesti sa IT tržišta i prati aktuelne IT događaje.

Radio-televizija Srbije emituje serijal "Građanin", koji je posvećen životu nacionalnih manjina u Srbiji. Emisije su kolažnog tipa i snimane su širom Srbije, svugde gde žive pripadnici manjina. U realizaciji učestvuju ekipe Informativnog programa i dopisništava Radio-televizije Srbije.

Kraj puta, između Bileće i Gacka, nevelika kapela, spomen-ploča i jama, Korićka, govore o stadanju 134-oro Korićana, koje su ustaše, početkom juna 1941. ubile i bacile u jamu. Preživelo ih je, nekim čudom, osmorica, da svedoče o ovom zločinu i prvom stratištu, kakva će , širom Hercegovine nicati u narednim mesecima. U sećanju petogodišnje devojčice, jedne od mnogobrojne dece koja su tada ostala bez roditelja, taj dan je zauvek ostao mera tuge i putokaz na životnom putu. Vratila se, godinama kasnije, kao monahinja i uspela da podigne manastir, za spokoj nevino stradalih duša u Korićkoj jami. Mati Hristina i danas bdi nad svim stradalnicima, okuplja dobre ljude, ne zlopamti, ali i ne zaboravlja.

Religijska emisija "Verski mozaik Srbije" bavi se različitim religijama i njihovim delovanjem na području Srbije. Saznajte više o dešavanjima unutar prisutnih konfesionalnih zajednica i izazovima sa kojima se susreću njihovi vernici.

Religijska emisija "Verski mozaik Srbije" bavi se različitim religijama i njihovim delovanjem na području Srbije. Saznajte više o dešavanjima unutar prisutnih konfesionalnih zajednica i izazovima sa kojima se susreću njihovi vernici.

Emisija prati muzičke događaje i ličnosti koje neguju izvorno muzičko stvaralaštvo. Ona okuplja istraživače, melografe, etnologe, etnomuzikologe i izvođače.

Emisija prati muzičke događaje i ličnosti koje neguju izvorno muzičko stvaralaštvo. Ona okuplja istraživače, melografe, etnologe, etnomuzikologe i izvođače.

Emisija o tradiciji i običajima Roma o njihovim kulturnim dostignućima, književnosti, pozorištu i drugim umetničkim oblastima.

Emisija o tradiciji i običajima Roma o njihovim kulturnim dostignućima, književnosti, pozorištu i drugim umetničkim oblastima.

Nino Ademović, kompozitor, aranžer, instrumentalista, vokal, autor mnogih hitova koje je potpisao, ali i onih koje su drugi potpisivali. Nino u našoj emisiji govori o tome kako je na konkursu prošao njegov predlog himne Novorusije, šta je sve radio i komponovao, s kim je najviše sarađivao od poznatih pevača i muzičara.

Romanipen je romska reč koja se prevodi kao "romstvo", a označava sveobuhvatnu filozofiju života Roma. Narod koji ima svoju indijsku predistoriju, kao i hiljadugodišnju dokumentovanu istoriju obeleženu egzodusom, borbom za opstanak, stradanjima, posebno u kriznim razdobljima svetske istorije, uspeo je ne samo da preživi nego i da ostavi svetu značajnu kulturnu baštinu o kojoj se još uvek malo zna i govori. Rubrika za manjine pokreće ovaj program kao prvi produkcijski poduhvat RTS - a koji govori o životu i kulturi Roma i koji kreiraju novinari koji i sami pripadaju romskom etnosu.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Dokumentarni serijal "Preci i potomci", realizovan u produkciji redakcije Opšteobrazovnog programa, svojevrsni je pogled u prošlost.

Dokumentarni serijal "Preci i potomci", realizovan u produkciji redakcije Opšteobrazovnog programa, svojevrsni je pogled u prošlost.

Novu sezonu emisije Savremeni profil mladih otvaramo temom EMPATIJA I MORAL. Kada se društvo suoči sa nesrećnim događajima i velikim izazovima, uvek u fokusu budu mladi. Jer oni su ti od kojih sve počinje i koji mogu da utiču na promene u društvu. Od toga kako se misli, kako se pomaže, oseća i poštuju drugi, pa sve do toga kako se omladina ponaša u kriznim situacijama i kako uči na tuđem iskustvu govorimo u prvoj epizodi emisije Savremeni profil mladih. S obzirom na to da današnja omladina živi u sistemu u kojem se čovek posmatra kao sredstvo za postizanje ciljeva kao što su karijera, bogatstvo i reputacija, po mladima, sreća je u direktnoj vezi sa postizanjem tih ciljeva. Sve je više primera u društvu koji su spremni na sve ne bi li postigli zacrtane želje. Efektom ugledanja ili na osnovu prethodnih iskustava iz njihovog okruženja, na moralne vrednosti i empatiju mladih može da utiče sredina u kojoj žive i u kojoj odrastaju. Da li se danas vrlinom smatra dobrota i kako se neguje i razvija lepota dobrih stvari, u prvoj epizodi govoriće stručnjaci iz različitih naučnih sfera, sveštenik, javne ličnosti i naravno omladina.

Zamislite zbirku od 2600 predmeta, 1500 fotografija i 22000 strana rukopisne građe koju je sakupio samo jedan čovek! U Manakovoj kući u Beogradu čuva se sve to blago koje nam je ostavio - Hristifor Crnilović. Četvrta priča serijala "Glasovi iz prošlosti – priče o legatima" upoznaje nas sa životom i radom jednog od naših najznačajnijih kolekcionara. "Jedan narod ne pripada samo jednoj generaciji, svaka generacija može da doprinese nešto, bilo dobro, pa čak bude i loše, ali doprinosi", govorio je ovaj znameniti Vlasotinčanin čiji su život, rad i zaveštanje svakako doprineli srpskoj kulturi. Crnilovićeva etnografska zbirka važan je izvor za proučavanje centralnog Balkana sa kraja 19 i početka 20 veka. Ali je još važniji napor koji je ovaj školovani slikar, profesor i kolekcionar uložio kako bi sačuvao najrazličitije predmete narodnog života. Njegova znatiželja, sistematičnost i potreba da se čovek tog podneblja i vremena otrgnu od zaborava zadivljuju nas i danas. "Zbirku je donosio iz paranih jastuka, iz seoskih kuća sa tavana, odasvuda preko leta, kada je konjem obilazio sve što je smatrao bitnim da se sačuva, sve predele, prostore, sela i varošice. Reka Vlasina je proticala jako blizu naše kuće; onda bi se uzele žene pralje i zbirka je prana na reci ali nikada, nikakvim sapunom. Za mene kao devojčicu, to je bilo veličanstveno", svedoči u emisiji Marina Marković, rođaka Hristifora Crnilovića.

Zamislite zbirku od 2600 predmeta, 1500 fotografija i 22000 strana rukopisne građe koju je sakupio samo jedan čovek! U Manakovoj kući u Beogradu čuva se sve to blago koje nam je ostavio - Hristifor Crnilović. Četvrta priča serijala "Glasovi iz prošlosti – priče o legatima" upoznaje nas sa životom i radom jednog od naših najznačajnijih kolekcionara. "Jedan narod ne pripada samo jednoj generaciji, svaka generacija može da doprinese nešto, bilo dobro, pa čak bude i loše, ali doprinosi", govorio je ovaj znameniti Vlasotinčanin čiji su život, rad i zaveštanje svakako doprineli srpskoj kulturi. Crnilovićeva etnografska zbirka važan je izvor za proučavanje centralnog Balkana sa kraja 19 i početka 20 veka. Ali je još važniji napor koji je ovaj školovani slikar, profesor i kolekcionar uložio kako bi sačuvao najrazličitije predmete narodnog života. Njegova znatiželja, sistematičnost i potreba da se čovek tog podneblja i vremena otrgnu od zaborava zadivljuju nas i danas. "Zbirku je donosio iz paranih jastuka, iz seoskih kuća sa tavana, odasvuda preko leta, kada je konjem obilazio sve što je smatrao bitnim da se sačuva, sve predele, prostore, sela i varošice. Reka Vlasina je proticala jako blizu naše kuće; onda bi se uzele žene pralje i zbirka je prana na reci ali nikada, nikakvim sapunom. Za mene kao devojčicu, to je bilo veličanstveno", svedoči u emisiji Marina Marković, rođaka Hristifora Crnilovića.

Kratke TV priče koje treba da nas podsete na sve one "sitnice" koje to možda i nisu jer nam mogu ili zagorčati ili ulepšati život što često zavisi od nas samih.

Kratke TV priče koje treba da nas podsete na sve one "sitnice" koje to možda i nisu jer nam mogu ili zagorčati ili ulepšati život što često zavisi od nas samih.

Drveće i krošnje nisu samo deo pejzaža, već i svedoci burnih istorijskih dešavanja i čuvari kulturnog nasleđa. U seriji predstavljamo jedinstvena, uglavnom i najstarija stabla u Srbiji. Kakve su se tajne uplele u drevne krošnje, kako su stabla uspela da opstanu u najtežim vremenima, ko je uživao u hladu legendarnog drveća, čemu su svedočile krošnje ispod kojih se dešavala istorija, pod kojima su nastajali stihovi, sastajalo se i rastajalo, to su samo neka od pitanja na koja smo pokušali da odgovorimo….

Drveće i krošnje nisu samo deo pejzaža, već i svedoci burnih istorijskih dešavanja i čuvari kulturnog nasleđa. U seriji predstavljamo jedinstvena, uglavnom i najstarija stabla u Srbiji. Kakve su se tajne uplele u drevne krošnje, kako su stabla uspela da opstanu u najtežim vremenima, ko je uživao u hladu legendarnog drveća, čemu su svedočile krošnje ispod kojih se dešavala istorija, pod kojima su nastajali stihovi, sastajalo se i rastajalo, to su samo neka od pitanja na koja smo pokušali da odgovorimo….

U nedeljnom magazinu Redakcije ekološkog programa čućete šta su mogućnosti najsavremenije mobilne mreže. Videćete prvu eksperimentalnu baznu stanicu koja je postavljena u Naučnom parku u Beogradu. O drugoj strani medalje 5G mreže govoriće naučnici iz Evropskog centra za vremensku prognozu u Engleskoj. Oni tvrde da ta mreža ometa njihov rad što može da izazove katastrofalne posledice naročito kada znamo koliko je važna blagovremena najava velkih nepogoda. Biće reči i o novom satelitu koji Švedska šalje u orbitu nakon osamnaest godina od lansiranja prvog satelita ove države. Saznaćete i kako se sa posledicama klimatskih promena bore stanovnici Fidžija koji su konstantno izloženi velikim opasnostima. Objavićemo i veliko sitraživanje Svetske zdravstvene organizacije koje dovodi u direktnu vezu težinu bebe na rođenju sa njenim kompletnim zdravstvenim stanjem, predisponiranim bolestima i potencijalnim problemima. Biće predstavljeni i konkretni rezultati višegodišnje studije Američke asocijacije onkologa koja se odnosi na uticaj ishrane na zdravstveno stanje obolelih od kancera dojke...

Tokom snimanja Titovog Plavog voza u Topčideru, ugledala sam jedan napušten vagon, potpuno skrajnut. Ne znam šta je i čemu pripada. Zarastao je u travu, izmaknut od hangara gde se kočoperi Plavi voz. Ljubaznošću Milana Budimira, čuvara Plavog voza, saznajem više o izmeštenom vagonu jedne stare kompozicije. Ulazeći prvi put u taj napušteni vagon, nailazim na prašnjavi ambijent jednog starog vremena, gde se krije mesto i važan datum srpske istorije. Milan Budimir pokazuje sve ono što je nekada bilo i što može da svedoči o istoriji jedne zemlje. Ovaj izdvojeni vagon upozorava na naše zaborave, nemar, i poziva na naknadna sećanja. Da smo negde drugde, sigurna sam da bi ovaj vagon postao mesto gde bi dolazili posetioci da vide istorijsko mesto. U jednom od kupea kraljevog voza nalazi se veliki dugački sto. Na njemu je bio položen kovčeg sa mrtvim kraljem Aleksandrom Karađorđevićem, koji je tako putovao od Splita do Beograda nakon atentata u Marselju 1934. Tu je ležao mrtav kralj, koga su na železničkoj stanici dočekali knez Pavle i članovi vlade. Tek sada, radeći ovu emisju, razumela sam bolje značaj male kutije u kojoj mi Jelisaveta Karađorđević, ćerka kneza Pavla, pokazuje jedan mali metalni zavrtanj i značajno mi kaže "To je taj voz kojim smo moja porodica i ja morali da odemo iz zemlje".

Druga epizoda dokumentarne serije Oslobođenje Beograda 80 godina posle bavi se prvim danima svakodnevnog, političkog i društvenog života po oslobođenju, svakodnevnim nedaćama Beograđana kao i suočavanjem sa strašnim posledicama četvorogodišnje okupacije: nestašicama osnovnih životnih namirnica, komunalnim problemima, nedostatkom prostora za stanovanje, kako starosedelaca tako i novih stanovnika grada. Najviše prostora u drugoj epizodi posvećeno je deci koja su se sticajem ratnih prilika obrela u Beogradu kao ratna siročad a koju je trebalo zbrinuti i uključiti u novi život novog društva. Osećanja radosti i neizvesnosti u ratom obogaljenom gradu u čijoj se relativnoj blizini još uvek odvijaju ratne operacije, smenjuju se u gotovo svakom stanovniku glavnog grada, i u onima koji se osećaju kao pobednici i u onima koji sebe doživljavaju kao poražene. Pobeda nad neprijateljem nedavno je izvojevana, ali pobeda nad zimom, glađu, nedostakom životnog prostora i medicinske nege potrajaće i posle okončanja ratnih operacija. U drugoj epizodi govore istoričari: dr Srđan Cvetković, dr Rade Ristanović, dr Radmila Radić, dr Sanja Petrović Todosijević, dr Slobodan Selinić, dr Nataša Milićević, dr Bojan Dimitrijević, dr Aleksandar Životić, kao i svedoci Marina Kašanin Bojić (kćerka Milana Kašanina) i Dragoslav Dimitrijević Beli.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Nakon veoma uspešnog bioskopskog život sa više od 100.000 gledalaca, prikazivanja na čak 67 međunarodnih festivala i osvojene 32 nagrade, filmsko ostvarenje "Sveta Petka - Krst u pustinji" konačno stiže na TV ekrane. Ostvarenje reditelja Hadži-Aleksandra Đurovića imaće svoju televizijsku premijeru uoči praznika Svete Petke, na prvom programu RTS, u subotu 26. oktobra od 21 čas. Publika će uživati u posebnom kinematografskom doživljaju slike i zvuka, nastalo po istinitoj priči i bestseleru "Petkana" Ljiljane Habjanović Đurović. Film prati život pobožne mlade Paraskeve, gde upoznajemo njen put od obične devojke do najvoljenije i najpoštovanije Svetiteljke Pravoslavlja. Sniman na autentičnim lokacijama u Jordanu, Srbiji i Jašiju, moderan u izrazu i ritmici kadrova, ovaj film nam donosi priču staru vekovima, koja i danas snažno živi u vernicima i poštovaocima Svete Petke.

Posle svetskog prvenstva, ovaj sport je dobio mnogo novih pristalica na ovim prostorima. Ne zaboravite da je 2021. u Tokiju postao i olimpijski sport.

Posle svetskog prvenstva, ovaj sport je dobio mnogo novih pristalica na ovim prostorima. Ne zaboravite da je 2021. u Tokiju postao i olimpijski sport.

U novom izdanju emisije "Volim klasiku" širinu umetničke muzike u spoju klasike i džeza prikazaće ansambl "Muzikon" u saradnji sa kvintetom vokalnog soliste Viktora Tumbasa i sa kvartetom "Schime" saksofoniste Luke Ignjatovića. O ovim projektima govore Miloš Jovanović – umetnički rukovodilac ansambla "Muzikon" i Vladimir Nikolov –aranžer, kompozitor, dirigent. Mladi pijanista Bogdan Dugalić gostuje povodom nedavnog učešća na Evrovizijskom takmičenju mladih muzičara u Norveškoj i sa bratom Kalinom izvodi pravi hit klasične muzike, Bramsovu Madjarsku igru broj5. U emisiji će biti prikazan intervju sa svetski poznatim tenorom – Jonasom Kaufmanom i prilog o Medjunarodnoj tribini kompozitora.

U novom izdanju emisije "Volim klasiku" širinu umetničke muzike u spoju klasike i džeza prikazaće ansambl "Muzikon" u saradnji sa kvintetom vokalnog soliste Viktora Tumbasa i sa kvartetom "Schime" saksofoniste Luke Ignjatovića. O ovim projektima govore Miloš Jovanović – umetnički rukovodilac ansambla "Muzikon" i Vladimir Nikolov –aranžer, kompozitor, dirigent. Mladi pijanista Bogdan Dugalić gostuje povodom nedavnog učešća na Evrovizijskom takmičenju mladih muzičara u Norveškoj i sa bratom Kalinom izvodi pravi hit klasične muzike, Bramsovu Madjarsku igru broj5. U emisiji će biti prikazan intervju sa svetski poznatim tenorom – Jonasom Kaufmanom i prilog o Medjunarodnoj tribini kompozitora.

Adaptacija popularnog romana Kejlaba Kara "Alijenista", bavi se najmračnijom stranom 19. veka u Njujorku - od zlostavljača, serijskih ubica dece, siromaštvom i posrnulim moralom. Ova uzbudljiva priča iako je fikcija inspirisana je civilizacijskim preokretom sa razvojem tehnologije i industrijske revolucije, kada veliki gradovi u Evropi i Americi bivaju pretvoreni u mračna i maglovita mesta. Njujork se ništa nije razlikovao od ostatka sveta. Serija počinje ubistvom dečaka čije je beživotno iskasapljeno telo pronađeno na njujorškom mostu. Doktor Krajsler dobija poziv od Teodora Ruzvelta, budućeg američkog predsednika, da reši jezivo ubistvo. Krajsler uz pomoć prijatelja Džona Mura i prve i jedine žene koja je zaposlena u policiji Sare Hauard, pokušava da shvati um osobe koja je sposobna da ubija dečake. Policija je ubeđena da je ovo ubistvo samo jezivi čin bolesnog pojedinca, ali ispostaviće se da se slična situacija dogodila sa blizancima Zvig nekoliko godina ranije i da postoji čovek sa srebrnim osmehom koji decu odvodi u mrak. Pored detektivske priče, radnja se fokusira i na trio Krajsler, Mur i Hauard kao i na njihov međusobni odnos i njihove sudbine.

Najbolji umetnički klizači iz celoga sveta takmičiće se na međunarodnom takmičenju u Kanadi koje se održava od 1973. godine. Takmičenje je podeljeno u četiri kategorije - pojedinačno (muška i ženska konkurencija) te sportski i plesni parovi.

Pred iskrcavanje na Normandiju, grupa američkih padobranaca spustila se iza neprijateljskih linija da bi uništila jedan radijski toranj. Ono što zatiču jeste užas koji prevazilazi ratne. Avioni kojima su leteli oborila je nemačka protivvazdušna odbrana, ali je nekoliko preživelih padobranaca uspelo da se okupi, te su odlučili da nastave misiju. Radijski toranj smešten je pored starog francuskog dvorca. Ulaskom unutra, padobranci otkrivaju tajnu laboratoriju u kojoj se vrše jezivi eksperimenti čiji je cilj nemačka pobeda u ratu. Vojnici su suočeni kako sa zatečenim strahotama, tako i sa prvobitnim zadatkom - prekidom nemačkih komunikacija.

Posle svetskog prvenstva, ovaj sport je dobio mnogo novih pristalica na ovim prostorima. Ne zaboravite da je 2021. u Tokiju postao i olimpijski sport.

Posle svetskog prvenstva, ovaj sport je dobio mnogo novih pristalica na ovim prostorima. Ne zaboravite da je 2021. u Tokiju postao i olimpijski sport.

Najbolji umetnički klizači iz celoga sveta takmičiće se na međunarodnom takmičenju u Kanadi koje se održava od 1973. godine. Takmičenje je podeljeno u četiri kategorije - pojedinačno (muška i ženska konkurencija) te sportski i plesni parovi.

Nakon serije Život u okupiranom Beogradu1941 - 1944. iz 2022. godine Redakcija dokumentarnog programa realizovala je seriju Oslobođenje Beograda 80 godina posle. U četiri epizode rasvetljava se ono što se dogodilo u danima borbe za oslobođenje glavnog grada, kao i promene koje su usledile nakon zauzimanja Beograda, do početka 1946. godine. U seriji učestvuju istoričari i dva svedoka, jedan iz samog grada a drugi iz redova partizanskih jedinica koje su se borile za oslobođenje.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

"Avanture Heti Feder" adaptacija je istoimenog romana poznate spisateljice za decu, Džeklin Vilson. Smeštena u viktorijansko doba, u centru zbivanja se nalazi devojčica Heti koja je ostavljena kao beba u domu za nezbrinutu decu. Nakon kratkotrajnog perioda provedenog u hraniteljskoj porodici, Heti je primorana da se vrati u bolnicu kako bi nastavila školovanje i pripremila se za budući posao služavke, kao i sve ostale devojčice u domu. Međutim, Heti je posebna - ona uprkos brojnim preprekama, ne odustaje od pronalaska svoje majke i borbe za sopstvenu slobodu. Uz svoje prijatelje, ona se suočava sa nedaćama života, iz epizode u epizodu pokazujući svoju hrabrost i domišljatost. Očekujte bezvremenu i neodoljivu priču koja uspešno oživljava epohu i uvlači nas u viktorijansku englesku i sve njene raznolikosti. Iskrena dečja prijateljstva, težak život siročića, smešne i tragične trenutke gledamo kroz oči dečaka i devojčica koji u svemu što im se suprotstavlja ipak uspevaju da pronađu razlog za igru i zabavu!

Da li ste se ikada zapitali šta se događa sa svakim zalogajem hrane koji pojedemo? Kako se taj zalogaj pretvara u energiju koja nam daje snagu? I šta se sve dešava na tom epskom putovanju kroz naš crevni sistem? Od trenutka kada hrana uđe u usta, kreće u avanturu kroz naše telo - zubi je usitnjavaju i drobe, zatim tako usitnjena i razmekšana prolazi kroz jednjak, želudac, tanko i debelo crevo, podvrgavajući se različitim promenama i ekstremnim uslovima. Na ovom putu učestvuju i mnogi "tihi heroji" - pljuvačne žlezde, pankreas, žučna kesa, jetra i, naravno, dobre bakterije. Svi oni zajedno pomažu našem telu da iskoristi ono što je dobro i izbaci ono što nije potrebno. U ovoj epizodi serije "Tajne ljudskog tela" saznajte kako svaki organ i svaka žlezda igraju vitalnu ulogu u ovom neverovatnom procesu koji traje oko 24 sata. Upoznajte kako hrana, koju svakodnevno konzumiramo, prolazi kroz različite faze i kakve sve sile i pomoćnici učestvuju na tom putu.

U jednoj pomalo netipičnoj porodici, koju čine baka, unuci Nađa i Vuk i Nađin stalno prisutni drug Miloš, pokazaće se da književni pojmovi nisu vezani samo za školu i časove. Na duhovit, zanimljiv način, kroz razne situacije i odnose članova porodice, biće objašnjeni termini poput epiteta, fantastike, ironije, groteske... Nesvesna koliko su ti pojmovi prisutni u njenom svakodnevnom životu, porodica ima jednu prednost - najmlađeg člana, Vuka, koji sa lakoćom uočava da su svakodnevna komunikacija i razne situacije "preplavljeni" metaforama, anegdotama, metonimijom, tokom svesti i raznim drugim pojmovima iz književne terminologije.

Lav se sprema da odgleda film "300" i taman kada se udobno smestio, prekida ga zvuk kijanja koji dolazi iz njegovog laptopa. Vuka i Labud su bolesni, a Lav se, umesto da gleda film, odjednom "seli" u Vukinu sobu. Tamo dobija neobičnu lekciju iz istorije o pobedi taktike i mudrosti slabijih nad moćnim vojnim silama. Polazeći od primera Termopilske bitke, Labud i Vuka uvode Lava u jednu neobičnu ali sličnu priču iz srpske istorije. U novoj epizodi serije "Muke jednog Lava" saznaćete kako je tristotine Karađorđevih ustanika držalo pod opsadom grad Šabac i zavarao svojim otporom mnogobrojnije i nadmoćnije turske vojnike.

Dokumentarni serijal "Preci i potomci", realizovan u produkciji redakcije Opšteobrazovnog programa, svojevrsni je pogled u prošlost.

Vojni muzej je osnovao kralj Milan Obrenović u avgustu 1878. godine, a u današnjoj zgradi se nalazi od 1956. godine. U njemu se nalazi nekoliko desetina hiljada predmeta posvećenih ratovanju i naoružanju.

Zabavno-informativni program posvećen informacionim tehnologijama, koji donosi najnovije vesti sa IT tržišta i prati aktuelne IT događaje.

Pred vama će od zapuštenih i uparloženih seoskih domaćinstava nastajati dedovine sa novim sjajem. Pred kamerama će "od babe nastajati devojka" - gledaćete kako se za 4 dana sa samo 6 prosečnih plata (koje domaćinu donosi ekipa serijala) obnavljaju dedovine širom Srbije. TV autor Milan Popović (ranije ''Zadnja kuća, Srbija'') sa svojim timom pokušavaće nemoguće snalazeći se "slobodnim balkanskim stilom". On domaćinu donosi budžet od 6 prosečnih plata kao pomoć za njegovu želju da promeni stanje svoje dedovine, ali je dužnost domaćina da obezbedi "mobu". Pomoć prijatelja, kumova, rođaka, komšija. Plan raspodele budžeta (materijal, nameštaj, popravke, dnevnice specifičnih majstora i sl.) često se otme kontroli, pa je svaka epizoda borba za sebe i borba koja traje do poslednjeg momenta. Serijal ima za cilj da ljude motiviše da posle pandemije obnove svoje dedovine na selu, jer je proteklih godinu i po svako ko je imao selo i sačuvao dedovinu imao gde da se skloni i sa porodicom provede mirnije dane. Promocija rada i sloge je još jedan od zadataka ovog projekta Javnog servisa. Iza svakog kandidata trebalo bi da stoji jaka porodična priča i priča o dedovini, a ova jesen će imati poruku da dedovine moramo sačuvati i ispred svake dedine i bakine kuće stajaće tabla - Nije kuća na prodaju.

U okviru "Koncerta u podne" emitovaće se opera u tri slike "Lazarevo obretenije", kompozitora Miroljuba Aranđelovića Rasinskog. U izvođenju ovog kapitalnog dela vodeću ulogu imao je svetski priznati bariton Željko Lučić u ulozi Kneza Lazara. U razvoju muzičkog narativa podjednako su doprineli i sopran Snežana Sekulić Savičić (Kneginja Milica), bas Goran Krneta (Sveti Amos), Milan Obradović, bariton (Miloš Obilić), Darko Manić, bas (Murat), Mladen Prodan, tenor (Bajazit), Vesna Đurković, sopran (Vila i ćerka Mara), Nevena Đoković, sopran (ćerka Teodora) i Filip Veljković, alt (sin Stefan). U Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine Simfonijskim orkestrom i Horom RTS dirigovao je Aleksandar Kojić. Opera u tri slike "Lazarevo obretenije" komponovana je u tri čina, prema libretu Nebojše Lapčevića, i obrađuje slavnu istoriju grada Kruševca. U prvoj slici Knez Lazar u molitvenom razgovoru sa Svetim Amosom prima blagoslov i slavi sa Knjeginjom Milicom, porodicom i narodom, izgradnju prestonog srpskog grada. Graditelji zidaju prvi bedem Kruševca, a potom Crkvu Lazaricu, žitelji donose kamen krušac iz Morave. Druga slika tematizuje Kosovski boj, ubistvo Murata i Lazarevo opredeljenje za carstvo nebesko. Sveti Amos se ponovo pojavljuje u trećoj sceni i razgovara sa Lazarom. Lazara anđeo uzvodi na nebo i dok svi prenose njegove mošti, pojavljuje se Nebeski Lazar.

Da li ste se ikada zapitali šta se događa sa svakim zalogajem hrane koji pojedemo? Kako se taj zalogaj pretvara u energiju koja nam daje snagu? I šta se sve dešava na tom epskom putovanju kroz naš crevni sistem? Od trenutka kada hrana uđe u usta, kreće u avanturu kroz naše telo - zubi je usitnjavaju i drobe, zatim tako usitnjena i razmekšana prolazi kroz jednjak, želudac, tanko i debelo crevo, podvrgavajući se različitim promenama i ekstremnim uslovima. Na ovom putu učestvuju i mnogi "tihi heroji" - pljuvačne žlezde, pankreas, žučna kesa, jetra i, naravno, dobre bakterije. Svi oni zajedno pomažu našem telu da iskoristi ono što je dobro i izbaci ono što nije potrebno. U ovoj epizodi serije "Tajne ljudskog tela" saznajte kako svaki organ i svaka žlezda igraju vitalnu ulogu u ovom neverovatnom procesu koji traje oko 24 sata. Upoznajte kako hrana, koju svakodnevno konzumiramo, prolazi kroz različite faze i kakve sve sile i pomoćnici učestvuju na tom putu.

U jednoj pomalo netipičnoj porodici, koju čine baka, unuci Nađa i Vuk i Nađin stalno prisutni drug Miloš, pokazaće se da književni pojmovi nisu vezani samo za školu i časove. Na duhovit, zanimljiv način, kroz razne situacije i odnose članova porodice, biće objašnjeni termini poput epiteta, fantastike, ironije, groteske... Nesvesna koliko su ti pojmovi prisutni u njenom svakodnevnom životu, porodica ima jednu prednost - najmlađeg člana, Vuka, koji sa lakoćom uočava da su svakodnevna komunikacija i razne situacije "preplavljeni" metaforama, anegdotama, metonimijom, tokom svesti i raznim drugim pojmovima iz književne terminologije.

Lav se sprema da odgleda film "300" i taman kada se udobno smestio, prekida ga zvuk kijanja koji dolazi iz njegovog laptopa. Vuka i Labud su bolesni, a Lav se, umesto da gleda film, odjednom "seli" u Vukinu sobu. Tamo dobija neobičnu lekciju iz istorije o pobedi taktike i mudrosti slabijih nad moćnim vojnim silama. Polazeći od primera Termopilske bitke, Labud i Vuka uvode Lava u jednu neobičnu ali sličnu priču iz srpske istorije. U novoj epizodi serije "Muke jednog Lava" saznaćete kako je tristotine Karađorđevih ustanika držalo pod opsadom grad Šabac i zavarao svojim otporom mnogobrojnije i nadmoćnije turske vojnike.

Možemo li da očekujemo da će za našeg života, ili života naše dece, da se pronađu definitivni odgovori kako do večnog života na zemlji? Istina, za postizanje besmrtnosti, morali bismo da zaustavimo starenje tela, a inspiraciju za to bismo mogli da potražimo u prirodi. Istraživanja starenja imaju svog minijaturnog superheroja - bubicu poznatu kao "pasuljev žižak", koji već decenijama služi kao model za proučavanje "oksidativnog stresa" i starenja na Institutu za biološka istraživanja "Dr Siniša Stanković". U novoj epizodi serijala Fontana mladosti saznaćete kakva znanja su proizašla iz ovih istraživanja. Nasuprot našem superheroju, pasuljevom žižku kome oksidativni stres skraćuje ionako kratak život, imamo hidru (ili meduzu) besmrtnicu, pravog šampiona u preživljavanju. Umesto da se muči sa slobodnim radikalima, kad god se suoči sa stresom ili povredom, ona jednostavno resetuje svoj životni ciklus. Umre i ponovo se rodi. I mnoge druge životinje sa morskog dna ili kopna, dugoveke, sposobne da požive i više stotina godina, podsećaju nas na čuda prirode i mogućnost da i mi jednom prevaziđemo ograničenja koja su nam pripala sa ljudskom prirodom.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Radnja serije odvija se u Majamiju i prati Dekstera Morgana, serijskog ubicu koji radi u policiji kao forenzičar za krv.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Sestre Gobović - interpretatorke koje već dve decenije istrajno neguju srpsku kulturnu baštinu, svoje dosadašnje uspehe i trajanje krunisale su veličanstvenim beogradskim koncertom "Lepota je u tradiciji".

Emigracija je faktor koji na našim prostorima najznačajnije utiče na smanjenje populacije. Dvojno državljanstvo je mnogim pripadnicima manjinskih zajednica olakšalo odlazak u inostranstvo i zapošljavanje u Evropskoj uniji. Postavlja se pitanje da li ima mladih ljudi koji su, bez obzira na ove mogućnosti, odlučili da ostanu i ne žele da napuste svoje najbliže. Ima li među njima onih koji su se odlučili za povratak u svoje rodno mesto? Postoje li alternative za život u ruralnim sredinama ako se ne bavimo poljoprivredom? Ima li mladih koji svesno biraju život na selu, naspram života u velikim gradovima? Emisija Panonikum bavi se ovim pitanjima u mađarskoj nacionalnoj zajednici, ali i drugim kulturama i različitostima u Panonskoj niziji.

"Barkod" je emisija o potrošačima, o problemima sa kojima se potrošač u Srbiji suočava, o tome kako prodavac reaguje na njihove pritužbe, i šta kaže zakonodavac.

Uživajte u emisiji u kojoj se promoviše klasična muzika i mladi ljudi koji su se ostvarili u ovoj oblasti. Nastupaju poznati solisti, ansambli i orkestri. Voditelji emisije su Silvana Grujić i Aleksandar Peković.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Dokumentarni serijal koji donosi priče o najvećim svetskim misterijama. Autori emisije pokušavaju da otkriju ima li šansi da neke od najvećih misterija čovečanstva konačno dobiju svoj epilog.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Emisiju sa Dejanom Suđićem, britanskim stručnjakom za arhitekturu i dizajn snimili smo u Muzeju dizajna u Londonu gde je direktor emeritus. Dejan je vodeće ime u svetu u ovoj oblasti. Svojim knjigama, publicističkim i profesionalnim radom ostavio neizbrisiv trag u britanskoj kulturi i stekao veliki ugled u svetu. Rođen je u Londonu, ali je često boravio u domovini svojih roditelja, doseljenika iz Jugoslavije . Majka je radila kao predavač i prevodilac na srpsko - hrvatski jezik. Otac je bio Tanjugov dopisnik iz Londona , zatim pisac biltena za BBC Vorld Service. Kod kuće su govorili maternjim jezikom koji Dejan danas voli, odlično razume, ali se ne usuđuje da javno govori. Dejan je završio gimnaziju u Hamersmitu, u zapadnom Londonu, a zatim arhitekturu na Univerzitetu u Edinburgu. Njegova biografija je Impresivna: bio je dekan Fakulteta umetnosti, dizajna i arhitekture na Kingston univerzitetu, vanredni profesor na Kraljevskom koledžu umetnosti, umetnički direktor Venecijanskog bijenala arhitekture 2002. godine, stručni konsultant brojnih projekata na temu urbanog planiranja, dobitnik kraljevskih ordena i priznanja. Suđić je svoju životnu strast prema dizajnu i arhitekturi mudro iskoristio filozofski promišljajući te oblasti i tako postao jedan od njihovih najuglednijih teoretičara u svetu. Od 2006. je direktor Muzeja dizajna u Londonu. Tokom svog mandata radikalno je primenio novu strategiju, uređivao izložbeni program koji je privukao više od tri miliona posetilaca, pokrivajući svaki aspekt dizajna, od mode do tehnologije. Lično je bio kustos prve retrospektive Zahe Hadid u Velikoj Britaniji 2007. godine, kao i izložbe o delu Stenlija Kjubrika. U isto vreme je nadgledao preseljenje Muzeja dizajna dizajna u novi prostor u londonskom kvartu Kensington. Sada je direktor emeritus ove ugledne institucije. Dejan Suđić je 2002. prvi britanski direktor i kustos Venecijanskog bijenala arhitekture. Na izložbi objedinjenoj naslovom NEXT nastoji da nasluti arhitekturu 21.veka i predstavi istraživanja novih ideja iz celog sveta. Pisao je za Gardian , London Reviev of Books , objavio brojne knjige iz oblasti arhitekture i dizajna koje obuhvataju raspon njegovih interesovanja. Prevedene su na brojne jezike i objavljene na svim kontinentima. Na pitanje kako bi arhitektura budućnosti mogla da reši problem dobrog stanovanja odgovara da bi početna tačka za arhitekte mogla da bude: ne misija dizajniranja sveta i pravljenja velikih karijera već jednostavnost, poniznost i skromnost. Objašnjava kako je arhitektura u 21.veku postala kult slavnih, kako je ona danas ikona, trofej, brend... definiše termin – trofejna arhitektura, a da je, u stvari, za arhitekturu važnija veza sa kulturom i korenima lokalne sredine. Bio je pre par godina u Beogradu. Bio je radoznao- zanimalo ga je kako sada izgleda grad koji zna iz detinjstva. Dopao mu se, kaže da je iznenađujuće je lep grad i prijatnije je mesto nego što je očekivao. Primećuje i da je Beograd grad sa mnogo pametnih, bistrih i kreativnih ljudi koji čekaju svoju šansu.

Donosimo vam pregled dešavanja sa nedavno završenog Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, koji se u glavnom gradu Srbije održava od 1957. godine. Saznajte kako su protekli sajamski dani i koji izdavači i autori su privukli najviše pažnje čitalačke publike.

Film Patriotske igre snimljen je 1992. godine po istoimenom romanu Toma Klensija i drugi je u serijalu filmova o Džeku Rajanu. Džek Rajan je bivši agent Cije. Sa ženom i sa ćerkom putuje u London na odmor. Tokom njihovog razgledanja Bakingemske palate, IRA izvršava teroristički napad da bi likvidirala člana kraljevske porodice. Međutim, Rajan to sprečava. Ranjen je, ali pritom ubija jednog od terorista. Brat ubijenog želi da se osveti Rajanu i njegovoj porodici.

Američka drama-triler "Na nišanu" ("Shooter", 2016), nastala po motivima iz prve tri novele o Bobiju Liju Svageru, autora Stivena Hantira, po kojima je 2007. godine snimljen istoimeni film sa Markom Volbergom u glavnoj ulozi. Ova uzbudljiva serija sa Rajanom Filipom u glavnoj ulozi, prati priču Boba Lija Svagera, visoko odlikovanog veterana koji se ponovo vraća u akciju kako bi sprečio planirano ubistvo predsednika. Kada Svagerov bivši komandant Isak Džonson zatraži njegovu stručnost u tajnoj operaciji, Svager otkriva da je u pitanju neka nameštaljka, i mora učiniti sve što je u njegovoj moći da zaštiti svoju porodicu, ali i svoj obraz.

Koncert Big Benda i pijaniste Klausa Rajblea.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Pred vama će od zapuštenih i uparloženih seoskih domaćinstava nastajati dedovine sa novim sjajem. Pred kamerama će "od babe nastajati devojka" - gledaćete kako se za 4 dana sa samo 6 prosečnih plata (koje domaćinu donosi ekipa serijala) obnavljaju dedovine širom Srbije. TV autor Milan Popović (ranije ''Zadnja kuća, Srbija'') sa svojim timom pokušavaće nemoguće snalazeći se "slobodnim balkanskim stilom". On domaćinu donosi budžet od 6 prosečnih plata kao pomoć za njegovu želju da promeni stanje svoje dedovine, ali je dužnost domaćina da obezbedi "mobu". Pomoć prijatelja, kumova, rođaka, komšija. Plan raspodele budžeta (materijal, nameštaj, popravke, dnevnice specifičnih majstora i sl.) često se otme kontroli, pa je svaka epizoda borba za sebe i borba koja traje do poslednjeg momenta. Serijal ima za cilj da ljude motiviše da posle pandemije obnove svoje dedovine na selu, jer je proteklih godinu i po svako ko je imao selo i sačuvao dedovinu imao gde da se skloni i sa porodicom provede mirnije dane. Promocija rada i sloge je još jedan od zadataka ovog projekta Javnog servisa. Iza svakog kandidata trebalo bi da stoji jaka porodična priča i priča o dedovini, a ova jesen će imati poruku da dedovine moramo sačuvati i ispred svake dedine i bakine kuće stajaće tabla - Nije kuća na prodaju.

Možemo li da očekujemo da će za našeg života, ili života naše dece, da se pronađu definitivni odgovori kako do večnog života na zemlji? Istina, za postizanje besmrtnosti, morali bismo da zaustavimo starenje tela, a inspiraciju za to bismo mogli da potražimo u prirodi. Istraživanja starenja imaju svog minijaturnog superheroja - bubicu poznatu kao "pasuljev žižak", koji već decenijama služi kao model za proučavanje "oksidativnog stresa" i starenja na Institutu za biološka istraživanja "Dr Siniša Stanković". U novoj epizodi serijala Fontana mladosti saznaćete kakva znanja su proizašla iz ovih istraživanja. Nasuprot našem superheroju, pasuljevom žižku kome oksidativni stres skraćuje ionako kratak život, imamo hidru (ili meduzu) besmrtnicu, pravog šampiona u preživljavanju. Umesto da se muči sa slobodnim radikalima, kad god se suoči sa stresom ili povredom, ona jednostavno resetuje svoj životni ciklus. Umre i ponovo se rodi. I mnoge druge životinje sa morskog dna ili kopna, dugoveke, sposobne da požive i više stotina godina, podsećaju nas na čuda prirode i mogućnost da i mi jednom prevaziđemo ograničenja koja su nam pripala sa ljudskom prirodom.

Emisiju sa Dejanom Suđićem, britanskim stručnjakom za arhitekturu i dizajn snimili smo u Muzeju dizajna u Londonu gde je direktor emeritus. Dejan je vodeće ime u svetu u ovoj oblasti. Svojim knjigama, publicističkim i profesionalnim radom ostavio neizbrisiv trag u britanskoj kulturi i stekao veliki ugled u svetu. Rođen je u Londonu, ali je često boravio u domovini svojih roditelja, doseljenika iz Jugoslavije . Majka je radila kao predavač i prevodilac na srpsko - hrvatski jezik. Otac je bio Tanjugov dopisnik iz Londona , zatim pisac biltena za BBC Vorld Service. Kod kuće su govorili maternjim jezikom koji Dejan danas voli, odlično razume, ali se ne usuđuje da javno govori. Dejan je završio gimnaziju u Hamersmitu, u zapadnom Londonu, a zatim arhitekturu na Univerzitetu u Edinburgu. Njegova biografija je Impresivna: bio je dekan Fakulteta umetnosti, dizajna i arhitekture na Kingston univerzitetu, vanredni profesor na Kraljevskom koledžu umetnosti, umetnički direktor Venecijanskog bijenala arhitekture 2002. godine, stručni konsultant brojnih projekata na temu urbanog planiranja, dobitnik kraljevskih ordena i priznanja. Suđić je svoju životnu strast prema dizajnu i arhitekturi mudro iskoristio filozofski promišljajući te oblasti i tako postao jedan od njihovih najuglednijih teoretičara u svetu. Od 2006. je direktor Muzeja dizajna u Londonu. Tokom svog mandata radikalno je primenio novu strategiju, uređivao izložbeni program koji je privukao više od tri miliona posetilaca, pokrivajući svaki aspekt dizajna, od mode do tehnologije. Lično je bio kustos prve retrospektive Zahe Hadid u Velikoj Britaniji 2007. godine, kao i izložbe o delu Stenlija Kjubrika. U isto vreme je nadgledao preseljenje Muzeja dizajna dizajna u novi prostor u londonskom kvartu Kensington. Sada je direktor emeritus ove ugledne institucije. Dejan Suđić je 2002. prvi britanski direktor i kustos Venecijanskog bijenala arhitekture. Na izložbi objedinjenoj naslovom NEXT nastoji da nasluti arhitekturu 21.veka i predstavi istraživanja novih ideja iz celog sveta. Pisao je za Gardian , London Reviev of Books , objavio brojne knjige iz oblasti arhitekture i dizajna koje obuhvataju raspon njegovih interesovanja. Prevedene su na brojne jezike i objavljene na svim kontinentima. Na pitanje kako bi arhitektura budućnosti mogla da reši problem dobrog stanovanja odgovara da bi početna tačka za arhitekte mogla da bude: ne misija dizajniranja sveta i pravljenja velikih karijera već jednostavnost, poniznost i skromnost. Objašnjava kako je arhitektura u 21.veku postala kult slavnih, kako je ona danas ikona, trofej, brend... definiše termin – trofejna arhitektura, a da je, u stvari, za arhitekturu važnija veza sa kulturom i korenima lokalne sredine. Bio je pre par godina u Beogradu. Bio je radoznao- zanimalo ga je kako sada izgleda grad koji zna iz detinjstva. Dopao mu se, kaže da je iznenađujuće je lep grad i prijatnije je mesto nego što je očekivao. Primećuje i da je Beograd grad sa mnogo pametnih, bistrih i kreativnih ljudi koji čekaju svoju šansu.

Film Patriotske igre snimljen je 1992. godine po istoimenom romanu Toma Klensija i drugi je u serijalu filmova o Džeku Rajanu. Džek Rajan je bivši agent Cije. Sa ženom i sa ćerkom putuje u London na odmor. Tokom njihovog razgledanja Bakingemske palate, IRA izvršava teroristički napad da bi likvidirala člana kraljevske porodice. Međutim, Rajan to sprečava. Ranjen je, ali pritom ubija jednog od terorista. Brat ubijenog želi da se osveti Rajanu i njegovoj porodici.

Koncert Big Benda i pijaniste Klausa Rajblea.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Ovu veliku, karakterno različito obojenu porodicu predvodi Veliki Štrumpf koji zna da napravi razne čarobne napitke i baca čini. Društvo mu prave Štrumpfeta i svima poznati i omiljeni Mrgud, Kefalo, Gruber, Luftika i ostali. Štrumpfovi žive uglavnom mirnim, idiličnim životom. Ovu sreću kvari jedino zli čarobnjak Gargamel sa svojim pomoćnikom, mačkom Azraelom.

Da li ste se ikada zapitali šta se događa sa svakim zalogajem hrane koji pojedemo? Kako se taj zalogaj pretvara u energiju koja nam daje snagu? I šta se sve dešava na tom epskom putovanju kroz naš crevni sistem? Od trenutka kada hrana uđe u usta, kreće u avanturu kroz naše telo - zubi je usitnjavaju i drobe, zatim tako usitnjena i razmekšana prolazi kroz jednjak, želudac, tanko i debelo crevo, podvrgavajući se različitim promenama i ekstremnim uslovima. Na ovom putu učestvuju i mnogi "tihi heroji" - pljuvačne žlezde, pankreas, žučna kesa, jetra i, naravno, dobre bakterije. Svi oni zajedno pomažu našem telu da iskoristi ono što je dobro i izbaci ono što nije potrebno. U ovoj epizodi serije "Tajne ljudskog tela" saznajte kako svaki organ i svaka žlezda igraju vitalnu ulogu u ovom neverovatnom procesu koji traje oko 24 sata. Upoznajte kako hrana, koju svakodnevno konzumiramo, prolazi kroz različite faze i kakve sve sile i pomoćnici učestvuju na tom putu.

Da li ste se ikada zapitali šta se događa sa svakim zalogajem hrane koji pojedemo? Kako se taj zalogaj pretvara u energiju koja nam daje snagu? I šta se sve dešava na tom epskom putovanju kroz naš crevni sistem? Od trenutka kada hrana uđe u usta, kreće u avanturu kroz naše telo - zubi je usitnjavaju i drobe, zatim tako usitnjena i razmekšana prolazi kroz jednjak, želudac, tanko i debelo crevo, podvrgavajući se različitim promenama i ekstremnim uslovima. Na ovom putu učestvuju i mnogi "tihi heroji" - pljuvačne žlezde, pankreas, žučna kesa, jetra i, naravno, dobre bakterije. Svi oni zajedno pomažu našem telu da iskoristi ono što je dobro i izbaci ono što nije potrebno. U ovoj epizodi serije "Tajne ljudskog tela" saznajte kako svaki organ i svaka žlezda igraju vitalnu ulogu u ovom neverovatnom procesu koji traje oko 24 sata. Upoznajte kako hrana, koju svakodnevno konzumiramo, prolazi kroz različite faze i kakve sve sile i pomoćnici učestvuju na tom putu.

U jednoj pomalo netipičnoj porodici, koju čine baka, unuci Nađa i Vuk i Nađin stalno prisutni drug Miloš, pokazaće se da književni pojmovi nisu vezani samo za školu i časove. Na duhovit, zanimljiv način, kroz razne situacije i odnose članova porodice, biće objašnjeni termini poput epiteta, fantastike, ironije, groteske... Nesvesna koliko su ti pojmovi prisutni u njenom svakodnevnom životu, porodica ima jednu prednost - najmlađeg člana, Vuka, koji sa lakoćom uočava da su svakodnevna komunikacija i razne situacije "preplavljeni" metaforama, anegdotama, metonimijom, tokom svesti i raznim drugim pojmovima iz književne terminologije.

U jednoj pomalo netipičnoj porodici, koju čine baka, unuci Nađa i Vuk i Nađin stalno prisutni drug Miloš, pokazaće se da književni pojmovi nisu vezani samo za školu i časove. Na duhovit, zanimljiv način, kroz razne situacije i odnose članova porodice, biće objašnjeni termini poput epiteta, fantastike, ironije, groteske... Nesvesna koliko su ti pojmovi prisutni u njenom svakodnevnom životu, porodica ima jednu prednost – najmlađeg člana, Vuka, koji sa lakoćom uočava da su svakodnevna komunikacija i razne situacije "preplavljeni" metaforama, anegdotama, metonimijom, tokom svesti i raznim drugim pojmovima iz književne terminologije.

Lav sluša švedsku hevi metal grupu "Sabaton" i njihovu pesmu "Last Dying Breath", pesmu koja govori o braniocima Beograda u Prvom svetskom ratu. Kako se lako uči istorija kroz muziku! Ali kao i uvek kada u nečemu uživa, u tome ga ometaju Vuka i ujka Labud. Ujka Labud je odlučio da nauči da svira gusle i objasni Lavu u čemu je sličnost između "Sabatona" i Filipa Višnjića, kako su guslari bili narodni pripovedači istorije i na koji je način Vuk Karadžić doprineo da se pevana, usmena istorija pismeno zabeleži.

Lav sluša švedsku hevi metal grupu "Sabaton" i njihovu pesmu "Last Dying Breath", pesmu koja govori o braniocima Beograda u Prvom svetskom ratu. Kako se lako uči istorija kroz muziku! Ali kao i uvek kada u nečemu uživa, u tome ga ometaju Vuka i ujka Labud. Ujka Labud je odlučio da nauči da svira gusle i objasni Lavu u čemu je sličnost između "Sabatona" i Filipa Višnjića, kako su guslari bili narodni pripovedači istorije i na koji je način Vuk Karadžić doprineo da se pevana, usmena istorija pismeno zabeleži.

Retki su mladi ljudi koji napuste grad i odluče da žive na selu. Još su ređi oni koji se iz inostranstva vrate da svoj san ostvare daleko od urbane sredine. Gledaoci emisije "Ekologeri" imaće priliku da upoznaju mladi par koji se vratio iz Kine u selo nadomak Boljevca. Žive bez struje i vode, u kamp prikolici dok grade samoodrživu kuću od ekoloških materijala i gaje organsku hranu. Uverili su nas da su zaista pronašli svoje parče raja na zemlji.

Retki su mladi ljudi koji napuste grad i odluče da žive na selu. Još su ređi oni koji se iz inostranstva vrate da svoj san ostvare daleko od urbane sredine. Gledaoci emisije "Ekologeri" imaće priliku da upoznaju mladi par koji se vratio iz Kine u selo nadomak Boljevca. Žive bez struje i vode, u kamp prikolici dok grade samoodrživu kuću od ekoloških materijala i gaje organsku hranu. Uverili su nas da su zaista pronašli svoje parče raja na zemlji.

U današnjoj emisiji biće reči o PM česticama.

U današnjoj emisiji biće reči o PM česticama.

Emigracija je faktor koji na našim prostorima najznačajnije utiče na smanjenje populacije. Dvojno državljanstvo je mnogim pripadnicima manjinskih zajednica olakšalo odlazak u inostranstvo i zapošljavanje u Evropskoj uniji. Postavlja se pitanje da li ima mladih ljudi koji su, bez obzira na ove mogućnosti, odlučili da ostanu i ne žele da napuste svoje najbliže. Ima li među njima onih koji su se odlučili za povratak u svoje rodno mesto? Postoje li alternative za život u ruralnim sredinama ako se ne bavimo poljoprivredom? Ima li mladih koji svesno biraju život na selu, naspram života u velikim gradovima? Emisija Panonikum bavi se ovim pitanjima u mađarskoj nacionalnoj zajednici, ali i drugim kulturama i različitostima u Panonskoj niziji.

"Barkod" je emisija o potrošačima, o problemima sa kojima se potrošač u Srbiji suočava, o tome kako prodavac reaguje na njihove pritužbe, i šta kaže zakonodavac.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Luka Faulisi je nastupio kao solista u "Koncertu za violinu i orkestar u de-molu" Arama Hačaturjana, delu koje karakteriše snažni folklorni ritam i prizvuk tradicionalnih jermenskih igara. Na koncertu koji nosi naziv "Priče s Orijenta" bila je izvedena i uvertira za čuvenu operu "Knez Igor" Aleksandra Borodina, simfonijska svita "Antar" Nikolaja Rimskog-Korsakova i temperamentni i zvučno snažni "Pakleni ples" iz baleta "Žar ptica" Igora Stravinskog.

Luka Faulisi je nastupio kao solista u "Koncertu za violinu i orkestar u de-molu" Arama Hačaturjana, delu koje karakteriše snažni folklorni ritam i prizvuk tradicionalnih jermenskih igara. Na koncertu koji nosi naziv "Priče s Orijenta" bila je izvedena i uvertira za čuvenu operu "Knez Igor" Aleksandra Borodina, simfonijska svita "Antar" Nikolaja Rimskog-Korsakova i temperamentni i zvučno snažni "Pakleni ples" iz baleta "Žar ptica" Igora Stravinskog.

Da li ste se ikada zapitali šta se događa sa svakim zalogajem hrane koji pojedemo? Kako se taj zalogaj pretvara u energiju koja nam daje snagu? I šta se sve dešava na tom epskom putovanju kroz naš crevni sistem? Od trenutka kada hrana uđe u usta, kreće u avanturu kroz naše telo - zubi je usitnjavaju i drobe, zatim tako usitnjena i razmekšana prolazi kroz jednjak, želudac, tanko i debelo crevo, podvrgavajući se različitim promenama i ekstremnim uslovima. Na ovom putu učestvuju i mnogi "tihi heroji" - pljuvačne žlezde, pankreas, žučna kesa, jetra i, naravno, dobre bakterije. Svi oni zajedno pomažu našem telu da iskoristi ono što je dobro i izbaci ono što nije potrebno. U ovoj epizodi serije "Tajne ljudskog tela" saznajte kako svaki organ i svaka žlezda igraju vitalnu ulogu u ovom neverovatnom procesu koji traje oko 24 sata. Upoznajte kako hrana, koju svakodnevno konzumiramo, prolazi kroz različite faze i kakve sve sile i pomoćnici učestvuju na tom putu.

Dokumentarno-edukativni program u kome ćete imati priliku da ispratite književno veče i uživate u večeri posvećenoj književnosti.

U jednoj pomalo netipičnoj porodici, koju čine baka, unuci Nađa i Vuk i Nađin stalno prisutni drug Miloš, pokazaće se da književni pojmovi nisu vezani samo za školu i časove. Na duhovit, zanimljiv način, kroz razne situacije i odnose članova porodice, biće objašnjeni termini poput epiteta, fantastike, ironije, groteske... Nesvesna koliko su ti pojmovi prisutni u njenom svakodnevnom životu, porodica ima jednu prednost - najmlađeg člana, Vuka, koji sa lakoćom uočava da su svakodnevna komunikacija i razne situacije "preplavljeni" metaforama, anegdotama, metonimijom, tokom svesti i raznim drugim pojmovima iz književne terminologije.

Nova igrana serija Redakcije školskog programa "Muke jednog Lava" namenjena je osnovnoškolskom uzrastu. Glavni likovi su dečak Lav i njegova "vanvremenska", "ničim izabrana" i "ničim izazvana" drugarica Vuka koja se uselila u njegov kompjuter. Polazeći od svakodnevnih problema koji muče jednog tinejdžera, i koji u tom trenutku za njega predstavljaju nepremostivu prepreku, u svakoj epizodi, kroz tri neobična primera iz istorije, Lav saznaje kako su nekada ljudi živeli. Kroz niz zavrzlama, Vuka "uvlači" Lava u svoj svet i vodi ga u avanturu saznavanja. U tom svetu, Vuka ima na raspolaganju sveznajuću knjigu-bioskop, portal kroz koji ulaze u drugo vreme i goste iz prošlosti koji se šetaju kroz Vukinu sobu i ilustruju njenu priču.

Građevinski otpad uključuje otpad koji nastaje prilikom gradnje objekata ili javne infrastrukture, rekonstrukcije, održavanja ili rušenja postojećih građevina, kao i otpad nastao od iskopa. On se ne može bez prethodne obrade koristiti. Reciklaža otpada od građenja i rušenja zavisi od razdvajanja na izvoru. Svako mešano prikupljanje povećava stepen zagađenja i smanjuje mogućnost recikliranja. U toku gradnje na teritoriji grada Beograda izvođač radova je dužan da postupa sa otpadom od građenja i rušenja u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, da poseduje odgovarajuću dokumentaciju i da na gradilištu opasan otpad odvaja od neopasnog otpada. Cilj Programa upravljanja otpadom od građenja i rušenja grada Beograda za period 2021 - 2030. je povećanje reciklaže na 40% do kraja 2029. godine, kao i bolji kvalitet recikliranih materijala iz građevinskog otpada i otpada od rušenja.

Pogledajte kako su začini oblikovali svet i zašto su i danas glavni sastojak u pripremi jela, koji im daje aromu i ukus.

Pogledajte kako su začini oblikovali svet i zašto su i danas glavni sastojak u pripremi jela, koji im daje aromu i ukus.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Ova kontroverzna, američka serija prati Dekstera Morgana, stručnjaka iz oblasti sudske medicine koji pored svog zvaničnog posla ima i strašnu, tajnu aktivnost. Naime, on je serijski ubica koji za žrtve bira one zločince koji su izbegli da odgovaraju za svoja zlodela.

Ova kontroverzna, američka serija prati Dekstera Morgana, stručnjaka iz oblasti sudske medicine koji pored svog zvaničnog posla ima i strašnu, tajnu aktivnost. Naime, on je serijski ubica koji za žrtve bira one zločince koji su izbegli da odgovaraju za svoja zlodela.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Poznati pevači narodne, ali i pevači zabavne muzike, operski pevači, glumci i druge talentovane javne ličnosti, uživo su u TV studiju RTS - a izvodili odabrane nezaboravne pesme, uz pratnju Narodnog orkestra RTS - a i Narodnog ansambla RTS - a ali i gostujućih orkestara poput Velikog tamburaškog orkestra Radio - televizije Vojvodine, trubačkih orkestara i drugih manjih sastava, uz plesne grupe i parove, izvorne pevačke grupe, kulturno - umetnička društva... Predlagali ste najlepše narodne pesme koje su po vašem mišljenju zasluživale da se nađu u izboru od najlepših 60, svih vremena. Stručni savet projekta "60 najlepših narodnih pesama" priredio je izbor od 500 pesama, uvažavajući sve pristigle predloge gledalaca. Svih 500 pesama na konačnoj listi su bile žanrovski raznovrsne: od narodnih romansi, izvornih pesama iz cele Srbije (i iz okruženja), preko tamburaških pesama iz Vojvodine, trubačkih, sevdalinki, kafanskih, skadarlijskih, vlaških, romskih i pesama ostalih nacionalnih manjina a tu su i stariji i noviji veliki folk hitovi...

Poznati pevači narodne, ali i pevači zabavne muzike, operski pevači, glumci i druge talentovane javne ličnosti, uživo su u TV studiju RTS - a izvodili odabrane nezaboravne pesme, uz pratnju Narodnog orkestra RTS - a i Narodnog ansambla RTS - a ali i gostujućih orkestara poput Velikog tamburaškog orkestra Radio - televizije Vojvodine, trubačkih orkestara i drugih manjih sastava, uz plesne grupe i parove, izvorne pevačke grupe, kulturno - umetnička društva... Predlagali ste najlepše narodne pesme koje su po vašem mišljenju zasluživale da se nađu u izboru od najlepših 60, svih vremena. Stručni savet projekta "60 najlepših narodnih pesama" priredio je izbor od 500 pesama, uvažavajući sve pristigle predloge gledalaca. Svih 500 pesama na konačnoj listi su bile žanrovski raznovrsne: od narodnih romansi, izvornih pesama iz cele Srbije (i iz okruženja), preko tamburaških pesama iz Vojvodine, trubačkih, sevdalinki, kafanskih, skadarlijskih, vlaških, romskih i pesama ostalih nacionalnih manjina a tu su i stariji i noviji veliki folk hitovi...

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Među vrednim svedočanstvima naše istorije su i fotografije Miloja Igrutinovića iz sela Šilopaj kod Gornjeg Milanovca. O njemu se malo zna. Bio je ratni fotograf-amater i ostavio bogatu dokumentaciju iz balkanskih i Prvog svetskog rata. Nosilac Albanske spomenice, sanitetlija, uz medicinski materijal nosio je foto - aparat i išao u korak sa srpskom vojskom. Dva puta je sa Šumadijskom divizijom prešao Albaniju, a na njegovim fotografijama hronološki se može ispratiti čitav put srpske vojske, upečetljive scene svakodnevnog života vojnika, portreti vojskovođa.

U lepršavoj i prijemčivoj, putopisno - reporterskoj formi, traga se za lepim i zanimljivim predelima, značajnim a nerazjašnjenim pojavama i za stamenim stavom i duhom lepim ljudima. Autori Traga, za koji scenario piše sam život, jesu najdarovitiji reporteri RTS - a.

Vest da je nas je napustio jedan od naših najznačajnijih pisaca druge polovine 20. i 21.veka, Radoslav Petković, zateklo je sve poštovaoce i čitaoce njegovog dela. Repriziramo umesto In memoriama specijalno izdanje emisije Vavilon posvećena njemu. Radoslav Petković, rođen 1953. godine u Beogradu, još je 1979. godine bio zapažen sa svojim prvim romanom, Put u Dvigrad, kada dobija nagradu Miloš Crnjanski. Slede romani Zapisi iz godine jagoda , Senke na zidu, Sudbina i komentari (za koji 1993. dobija Ninovu nagradu, kao i nagradu Meša Selimović). 2008. za roman Savršeno sećanje na smrt, dobija nagradu Bora Stanković, dok mu druga Ninova nagrada izmiče za jedan glas. Objavljuje i tri zbirke priča: Ogled o mački, Izveštaj o kugi za koju dobija Andrićevu nagradu i Vitalovu za knjigu Čovek koji je živeo u snovima. Kao velikog eruditu proslavile su ga i knjige eseja O Mikelanđelu govoreći, Vizantijski internet, Kolumbovo jaje, Upotreba vilenjaka i Događaj godine. Do sada je preveo Čestertona, Defoa, Stivensona i Tolkina, a njegove knjige su prevođene na brojne evropske jezike. Dobitnik je i nagrade Stefan Mitrov Ljubiša za celokupno delo. Razgovor započinjemo o povodu izlaska dopunjenog izdanja romana Sudbina i komentari, paralelne priče iz vremena Bonaparte, o Pavelu Volkovu potomku ruskih Srba poznatih iz Crnjanskovih Seoba i o Pavlu Vukoviću, istoričaru iz vremena ulaska Sovjetskog saveza u Mađarsku. Romanom prohode i junaci poput Dositeja Obradovića, lažnog grofa Đorđa Brankovića, strip junaka Korta Maltezea.

U romanu "Salaminski vojnici" španskog autora Havijera Serkasa, jedan od junaka je i piščev književni dvojnik Havijer, novinar koji pokušava da napiše priču o malo poznatoj epizodi iz Španskog građanskog rata. Dok je u literarnoj igri neizvesno da li će junak knjige u tome uspeti, piscu Serkasu to polazi za rukom. Tako će mu naslov "Salaminski vojnici", objavljen 2001, doneti slavu najpre u Španiji, a zatim i širom sveta. U stalnom preispitivanju granica fikcije, autofikcije i realnih događaja, Serkas se opredeljuje za stvarne priče i istinite ličnosti. U tom maniru piše naslove "Anatomija jednog trenutka", "Hohštapler", Kralj senki", u kojima se vraća tamnim stranama Španskog građanskog rata. Žanrovski preokret dolazi pre nekoliko godina, kad objavljuje seriju policijskih romana, ali uvek sa prepoznatljivim pečatom pisca koji sagledava naličja istorije.

Predstavljamo fragmente jedne urbane katedrale, značajne artefakte savremene kulture, ali i najživopisnije dokumente naših života.

Predstavljamo fragmente jedne urbane katedrale, značajne artefakte savremene kulture, ali i najživopisnije dokumente naših života.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Pozorišni programi letnjih festivala u našem regionu potvrđuju višegodišnju praksu negovanja vrhunske umetnosti u letnjem periodu, uprkos mišljenju dela javnosti da je ovo doba zgodnije za zabavu i laganije teme. Predstave odigrane na festivalima, koji su predmet naše emisije, uspostavljaju angažovan odnos prema stvarnosti, koja je na granici sa sopstvenim krajem, zbog čega vrišti za promenama, za uspostavljanjem odgovornijeg odnosa prema svakodnevnici.

Ako želite da čujete novosti iz sveta nauke, razotkrijete mitove ili istražite naučnu stranu svakodnevnih pojava, onda je vreme da zajedno krenemo u "Naučni portalˮ. Pažljivo ćemo pratiti dešavanja u svetu nauke a aktuelne teme posmatrati iz naučnog ugla.

Ako želite da čujete novosti iz sveta nauke, razotkrijete mitove ili istražite naučnu stranu svakodnevnih pojava, onda je vreme da zajedno krenemo u "Naučni portalˮ. Pažljivo ćemo pratiti dešavanja u svetu nauke a aktuelne teme posmatrati iz naučnog ugla.

Emisija "Naučni kompas" gledaocima približava nove pojave i poduhvate u svetu nauke kroz zanimljive priloge i razgovore sa stručnjacima iz različitih naučnih oblasti.

Kroz 12 polusatnih emisija serijal istražuje važnu oblast naše kulture - legatorstvo. Inspirisani čuvenom Andrićevom misli da svi mi umiremo samo jednom, a veliki ljudi po dva puta, jednom kad ih nestane sa zemlje, a drugi put kad propadne njihova zadužbina - autori su fenomenološkim pristupom nastojali da pronađu odgovore na sledeća pitanja: šta su legati i koliko su nam važni, ko su naši najveći darodavci i zadužbinari i šta ih je pokretalo da ostavljaju svoju imovinu društvu, koji su najveći problemi sa kojima se stručnjaci u muzejima danas suočavaju, kakav je naš odnos prema kulturnom nasleđu a kako se evropske zemlje odnose prema legatima. Konačno, da li je moguće sagledati budućnost u kojoj bi naši važni pokloni mogli da budu čuvani i sačuvani na najbolji način i da li smo u stanju da, prateći najbolja evropska rešenja, legate učinimo živim delom kulturne i obrazovne scene. Brojne kulturne institucije podržale su istraživački rad Redakcije opšteobrazovnog programa i odazvale se pozivu za učešće u serijalu "Glasovi iz prošlosti".

Emisija "Naučni kompas" gledaocima približava nove pojave i poduhvate u svetu nauke kroz zanimljive priloge i razgovore sa stručnjacima iz različitih naučnih oblasti.

Kroz 12 polusatnih emisija serijal istražuje važnu oblast naše kulture - legatorstvo. Inspirisani čuvenom Andrićevom misli da svi mi umiremo samo jednom, a veliki ljudi po dva puta, jednom kad ih nestane sa zemlje, a drugi put kad propadne njihova zadužbina - autori su fenomenološkim pristupom nastojali da pronađu odgovore na sledeća pitanja: šta su legati i koliko su nam važni, ko su naši najveći darodavci i zadužbinari i šta ih je pokretalo da ostavljaju svoju imovinu društvu, koji su najveći problemi sa kojima se stručnjaci u muzejima danas suočavaju, kakav je naš odnos prema kulturnom nasleđu a kako se evropske zemlje odnose prema legatima. Konačno, da li je moguće sagledati budućnost u kojoj bi naši važni pokloni mogli da budu čuvani i sačuvani na najbolji način i da li smo u stanju da, prateći najbolja evropska rešenja, legate učinimo živim delom kulturne i obrazovne scene. Brojne kulturne institucije podržale su istraživački rad Redakcije opšteobrazovnog programa i odazvale se pozivu za učešće u serijalu "Glasovi iz prošlosti".

Adaptacija popularnog romana Kejlaba Kara "Alijenista", bavi se najmračnijom stranom 19. veka u Njujorku - od zlostavljača, serijskih ubica dece, siromaštvom i posrnulim moralom. Ova uzbudljiva priča iako je fikcija inspirisana je civilizacijskim preokretom sa razvojem tehnologije i industrijske revolucije, kada veliki gradovi u Evropi i Americi bivaju pretvoreni u mračna i maglovita mesta. Njujork se ništa nije razlikovao od ostatka sveta. Serija počinje ubistvom dečaka čije je beživotno iskasapljeno telo pronađeno na njujorškom mostu. Doktor Krajsler dobija poziv od Teodora Ruzvelta, budućeg američkog predsednika, da reši jezivo ubistvo. Krajsler uz pomoć prijatelja Džona Mura i prve i jedine žene koja je zaposlena u policiji Sare Hauard, pokušava da shvati um osobe koja je sposobna da ubija dečake. Policija je ubeđena da je ovo ubistvo samo jezivi čin bolesnog pojedinca, ali ispostaviće se da se slična situacija dogodila sa blizancima Zvig nekoliko godina ranije i da postoji čovek sa srebrnim osmehom koji decu odvodi u mrak. Pored detektivske priče, radnja se fokusira i na trio Krajsler, Mur i Hauard kao i na njihov međusobni odnos i njihove sudbine.

Adaptacija popularnog romana Kejlaba Kara "Alijenista", bavi se najmračnijom stranom 19. veka u Njujorku - od zlostavljača, serijskih ubica dece, siromaštvom i posrnulim moralom. Ova uzbudljiva priča iako je fikcija inspirisana je civilizacijskim preokretom sa razvojem tehnologije i industrijske revolucije, kada veliki gradovi u Evropi i Americi bivaju pretvoreni u mračna i maglovita mesta. Njujork se ništa nije razlikovao od ostatka sveta. Serija počinje ubistvom dečaka čije je beživotno iskasapljeno telo pronađeno na njujorškom mostu. Doktor Krajsler dobija poziv od Teodora Ruzvelta, budućeg američkog predsednika, da reši jezivo ubistvo. Krajsler uz pomoć prijatelja Džona Mura i prve i jedine žene koja je zaposlena u policiji Sare Hauard, pokušava da shvati um osobe koja je sposobna da ubija dečake. Policija je ubeđena da je ovo ubistvo samo jezivi čin bolesnog pojedinca, ali ispostaviće se da se slična situacija dogodila sa blizancima Zvig nekoliko godina ranije i da postoji čovek sa srebrnim osmehom koji decu odvodi u mrak. Pored detektivske priče, radnja se fokusira i na trio Krajsler, Mur i Hauard kao i na njihov međusobni odnos i njihove sudbine.

Članovi grupe Riblja čorba održali su sa svojim gostima 16. avgusta 2021. godine koncert u čast svog prerano preminulog člana Miše Aleskića. Na ovom posebnom događaju na dan kada je rođen basista Riblje čorbe, kao gosti su nastupili i Momčilo Bajagić Bajaga, Zvonimir Đukić Đule, Nikola Čuturilo Čutura i Žika i Dragi Jelić (Ju grupa).

Članovi grupe Riblja čorba održali su sa svojim gostima 16. avgusta 2021. godine koncert u čast svog prerano preminulog člana Miše Aleskića. Na ovom posebnom događaju na dan kada je rođen basista Riblje čorbe, kao gosti su nastupili i Momčilo Bajagić Bajaga, Zvonimir Đukić Đule, Nikola Čuturilo Čutura i Žika i Dragi Jelić (Ju grupa).

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

U lepršavoj i prijemčivoj, putopisno - reporterskoj formi, traga se za lepim i zanimljivim predelima, značajnim a nerazjašnjenim pojavama i za stamenim stavom i duhom lepim ljudima. Autori Traga, za koji scenario piše sam život, jesu najdarovitiji reporteri RTS - a.

U lepršavoj i prijemčivoj, putopisno - reporterskoj formi, traga se za lepim i zanimljivim predelima, značajnim a nerazjašnjenim pojavama i za stamenim stavom i duhom lepim ljudima. Autori Traga, za koji scenario piše sam život, jesu najdarovitiji reporteri RTS - a.

Luka Faulisi je nastupio kao solista u "Koncertu za violinu i orkestar u de-molu" Arama Hačaturjana, delu koje karakteriše snažni folklorni ritam i prizvuk tradicionalnih jermenskih igara. Na koncertu koji nosi naziv "Priče s Orijenta" bila je izvedena i uvertira za čuvenu operu "Knez Igor" Aleksandra Borodina, simfonijska svita "Antar" Nikolaja Rimskog-Korsakova i temperamentni i zvučno snažni "Pakleni ples" iz baleta "Žar ptica" Igora Stravinskog.

Luka Faulisi je nastupio kao solista u "Koncertu za violinu i orkestar u de-molu" Arama Hačaturjana, delu koje karakteriše snažni folklorni ritam i prizvuk tradicionalnih jermenskih igara. Na koncertu koji nosi naziv "Priče s Orijenta" bila je izvedena i uvertira za čuvenu operu "Knez Igor" Aleksandra Borodina, simfonijska svita "Antar" Nikolaja Rimskog-Korsakova i temperamentni i zvučno snažni "Pakleni ples" iz baleta "Žar ptica" Igora Stravinskog.

Retki su mladi ljudi koji napuste grad i odluče da žive na selu. Još su ređi oni koji se iz inostranstva vrate da svoj san ostvare daleko od urbane sredine. Gledaoci emisije "Ekologeri" imaće priliku da upoznaju mladi par koji se vratio iz Kine u selo nadomak Boljevca. Žive bez struje i vode, u kamp prikolici dok grade samoodrživu kuću od ekoloških materijala i gaje organsku hranu. Uverili su nas da su zaista pronašli svoje parče raja na zemlji.

Retki su mladi ljudi koji napuste grad i odluče da žive na selu. Još su ređi oni koji se iz inostranstva vrate da svoj san ostvare daleko od urbane sredine. Gledaoci emisije "Ekologeri" imaće priliku da upoznaju mladi par koji se vratio iz Kine u selo nadomak Boljevca. Žive bez struje i vode, u kamp prikolici dok grade samoodrživu kuću od ekoloških materijala i gaje organsku hranu. Uverili su nas da su zaista pronašli svoje parče raja na zemlji.

Građevinski otpad uključuje otpad koji nastaje prilikom gradnje objekata ili javne infrastrukture, rekonstrukcije, održavanja ili rušenja postojećih građevina, kao i otpad nastao od iskopa. On se ne može bez prethodne obrade koristiti. Reciklaža otpada od građenja i rušenja zavisi od razdvajanja na izvoru. Svako mešano prikupljanje povećava stepen zagađenja i smanjuje mogućnost recikliranja. U toku gradnje na teritoriji grada Beograda izvođač radova je dužan da postupa sa otpadom od građenja i rušenja u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, da poseduje odgovarajuću dokumentaciju i da na gradilištu opasan otpad odvaja od neopasnog otpada. Cilj Programa upravljanja otpadom od građenja i rušenja grada Beograda za period 2021 - 2030. je povećanje reciklaže na 40% do kraja 2029. godine, kao i bolji kvalitet recikliranih materijala iz građevinskog otpada i otpada od rušenja.

Građevinski otpad uključuje otpad koji nastaje prilikom gradnje objekata ili javne infrastrukture, rekonstrukcije, održavanja ili rušenja postojećih građevina, kao i otpad nastao od iskopa. On se ne može bez prethodne obrade koristiti. Reciklaža otpada od građenja i rušenja zavisi od razdvajanja na izvoru. Svako mešano prikupljanje povećava stepen zagađenja i smanjuje mogućnost recikliranja. U toku gradnje na teritoriji grada Beograda izvođač radova je dužan da postupa sa otpadom od građenja i rušenja u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, da poseduje odgovarajuću dokumentaciju i da na gradilištu opasan otpad odvaja od neopasnog otpada. Cilj Programa upravljanja otpadom od građenja i rušenja grada Beograda za period 2021 - 2030. je povećanje reciklaže na 40% do kraja 2029. godine, kao i bolji kvalitet recikliranih materijala iz građevinskog otpada i otpada od rušenja.

Pozorišni programi letnjih festivala u našem regionu potvrđuju višegodišnju praksu negovanja vrhunske umetnosti u letnjem periodu, uprkos mišljenju dela javnosti da je ovo doba zgodnije za zabavu i laganije teme. Predstave odigrane na festivalima, koji su predmet naše emisije, uspostavljaju angažovan odnos prema stvarnosti, koja je na granici sa sopstvenim krajem, zbog čega vrišti za promenama, za uspostavljanjem odgovornijeg odnosa prema svakodnevnici.

U romanu "Salaminski vojnici" španskog autora Havijera Serkasa, jedan od junaka je i piščev književni dvojnik Havijer, novinar koji pokušava da napiše priču o malo poznatoj epizodi iz Španskog građanskog rata. Dok je u literarnoj igri neizvesno da li će junak knjige u tome uspeti, piscu Serkasu to polazi za rukom. Tako će mu naslov "Salaminski vojnici", objavljen 2001, doneti slavu najpre u Španiji, a zatim i širom sveta. U stalnom preispitivanju granica fikcije, autofikcije i realnih događaja, Serkas se opredeljuje za stvarne priče i istinite ličnosti. U tom maniru piše naslove "Anatomija jednog trenutka", "Hohštapler", Kralj senki", u kojima se vraća tamnim stranama Španskog građanskog rata. Žanrovski preokret dolazi pre nekoliko godina, kad objavljuje seriju policijskih romana, ali uvek sa prepoznatljivim pečatom pisca koji sagledava naličja istorije.

Vest da je nas je napustio jedan od naših najznačajnijih pisaca druge polovine 20. i 21.veka, Radoslav Petković, zateklo je sve poštovaoce i čitaoce njegovog dela. Repriziramo umesto In memoriama specijalno izdanje emisije Vavilon posvećena njemu. Radoslav Petković, rođen 1953. godine u Beogradu, još je 1979. godine bio zapažen sa svojim prvim romanom, Put u Dvigrad, kada dobija nagradu Miloš Crnjanski. Slede romani Zapisi iz godine jagoda , Senke na zidu, Sudbina i komentari (za koji 1993. dobija Ninovu nagradu, kao i nagradu Meša Selimović). 2008. za roman Savršeno sećanje na smrt, dobija nagradu Bora Stanković, dok mu druga Ninova nagrada izmiče za jedan glas. Objavljuje i tri zbirke priča: Ogled o mački, Izveštaj o kugi za koju dobija Andrićevu nagradu i Vitalovu za knjigu Čovek koji je živeo u snovima. Kao velikog eruditu proslavile su ga i knjige eseja O Mikelanđelu govoreći, Vizantijski internet, Kolumbovo jaje, Upotreba vilenjaka i Događaj godine. Do sada je preveo Čestertona, Defoa, Stivensona i Tolkina, a njegove knjige su prevođene na brojne evropske jezike. Dobitnik je i nagrade Stefan Mitrov Ljubiša za celokupno delo. Razgovor započinjemo o povodu izlaska dopunjenog izdanja romana Sudbina i komentari, paralelne priče iz vremena Bonaparte, o Pavelu Volkovu potomku ruskih Srba poznatih iz Crnjanskovih Seoba i o Pavlu Vukoviću, istoričaru iz vremena ulaska Sovjetskog saveza u Mađarsku. Romanom prohode i junaci poput Dositeja Obradovića, lažnog grofa Đorđa Brankovića, strip junaka Korta Maltezea.

Predstavljamo fragmente jedne urbane katedrale, značajne artefakte savremene kulture, ali i najživopisnije dokumente naših života.

Predstavljamo fragmente jedne urbane katedrale, značajne artefakte savremene kulture, ali i najživopisnije dokumente naših života.

Članovi grupe Riblja čorba održali su sa svojim gostima 16. avgusta 2021. godine koncert u čast svog prerano preminulog člana Miše Aleskića. Na ovom posebnom događaju na dan kada je rođen basista Riblje čorbe, kao gosti su nastupili i Momčilo Bajagić Bajaga, Zvonimir Đukić Đule, Nikola Čuturilo Čutura i Žika i Dragi Jelić (Ju grupa).

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Serija prati zanimljive događaje i pustolovine koje nosi svakodnevica u životu deteta. Junaci "Zokija Pokija" su oličenje negovanja univerzalnih, ali i zaboravljnih vrednosti... Serija zrači toplinom, odaje sliku sveta koji je za dete sigurno mesto kome se razvija i živi.

Serija prati zanimljive događaje i pustolovine koje nosi svakodnevica u životu deteta. Junaci "Zokija Pokija" su oličenje negovanja univerzalnih, ali i zaboravljnih vrednosti... Serija zrači toplinom, odaje sliku sveta koji je za dete sigurno mesto kome se razvija i živi.

Interaktivni dečji magazin po zamisli Timotija Džona Bajforda.

Interaktivni dečji magazin po zamisli Timotija Džona Bajforda.

Da li ste se ikada zapitali šta se događa sa svakim zalogajem hrane koji pojedemo? Kako se taj zalogaj pretvara u energiju koja nam daje snagu? I šta se sve dešava na tom epskom putovanju kroz naš crevni sistem? Od trenutka kada hrana uđe u usta, kreće u avanturu kroz naše telo - zubi je usitnjavaju i drobe, zatim tako usitnjena i razmekšana prolazi kroz jednjak, želudac, tanko i debelo crevo, podvrgavajući se različitim promenama i ekstremnim uslovima. Na ovom putu učestvuju i mnogi "tihi heroji" - pljuvačne žlezde, pankreas, žučna kesa, jetra i, naravno, dobre bakterije. Svi oni zajedno pomažu našem telu da iskoristi ono što je dobro i izbaci ono što nije potrebno. U ovoj epizodi serije "Tajne ljudskog tela" saznajte kako svaki organ i svaka žlezda igraju vitalnu ulogu u ovom neverovatnom procesu koji traje oko 24 sata. Upoznajte kako hrana, koju svakodnevno konzumiramo, prolazi kroz različite faze i kakve sve sile i pomoćnici učestvuju na tom putu.

Da li ste se ikada zapitali šta se događa sa svakim zalogajem hrane koji pojedemo? Kako se taj zalogaj pretvara u energiju koja nam daje snagu? I šta se sve dešava na tom epskom putovanju kroz naš crevni sistem? Od trenutka kada hrana uđe u usta, kreće u avanturu kroz naše telo - zubi je usitnjavaju i drobe, zatim tako usitnjena i razmekšana prolazi kroz jednjak, želudac, tanko i debelo crevo, podvrgavajući se različitim promenama i ekstremnim uslovima. Na ovom putu učestvuju i mnogi "tihi heroji" - pljuvačne žlezde, pankreas, žučna kesa, jetra i, naravno, dobre bakterije. Svi oni zajedno pomažu našem telu da iskoristi ono što je dobro i izbaci ono što nije potrebno. U ovoj epizodi serije "Tajne ljudskog tela" saznajte kako svaki organ i svaka žlezda igraju vitalnu ulogu u ovom neverovatnom procesu koji traje oko 24 sata. Upoznajte kako hrana, koju svakodnevno konzumiramo, prolazi kroz različite faze i kakve sve sile i pomoćnici učestvuju na tom putu.

U jednoj pomalo netipičnoj porodici, koju čine baka, unuci Nađa i Vuk i Nađin stalno prisutni drug Miloš, pokazaće se da književni pojmovi nisu vezani samo za školu i časove. Na duhovit, zanimljiv način, kroz razne situacije i odnose članova porodice, biće objašnjeni termini poput epiteta, fantastike, ironije, groteske... Nesvesna koliko su ti pojmovi prisutni u njenom svakodnevnom životu, porodica ima jednu prednost - najmlađeg člana, Vuka, koji sa lakoćom uočava da su svakodnevna komunikacija i razne situacije "preplavljeni" metaforama, anegdotama, metonimijom, tokom svesti i raznim drugim pojmovima iz književne terminologije.

U jednoj pomalo netipičnoj porodici, koju čine baka, unuci Nađa i Vuk i Nađin stalno prisutni drug Miloš, pokazaće se da književni pojmovi nisu vezani samo za školu i časove. Na duhovit, zanimljiv način, kroz razne situacije i odnose članova porodice, biće objašnjeni termini poput epiteta, fantastike, ironije, groteske... Nesvesna koliko su ti pojmovi prisutni u njenom svakodnevnom životu, porodica ima jednu prednost - najmlađeg člana, Vuka, koji sa lakoćom uočava da su svakodnevna komunikacija i razne situacije "preplavljeni" metaforama, anegdotama, metonimijom, tokom svesti i raznim drugim pojmovima iz književne terminologije.

Sve počinje od neuspelog Vukinog pokušaja da otkrije s kim se Lav dogovara da ide u bioskop. Lav je optužuje za prisluškivanje, a Vuka se pravda da proučava špijunažu, dok ujka Labud eksperimentiše i pravi "serum istine". Kroz niz zavrzlama, Vuka i ujka Labud provešće Lava kroz svet špijunaže i upoznati ga sa neobičnom pričom o agentu Dušanu Popovu i njegovoj ulozi u događajima za vreme Drugog svetskog rata, kao i o dilemi da li je Dušan Popov bio inspiracija za Flemingov literarni lik Džejms Bonda.

Sve počinje od neuspelog Vukinog pokušaja da otkrije s kim se Lav dogovara da ide u bioskop. Lav je optužuje za prisluškivanje, a Vuka se pravda da proučava špijunažu, dok ujka Labud eksperimentiše i pravi "serum istine". Kroz niz zavrzlama, Vuka i ujka Labud provešće Lava kroz svet špijunaže i upoznati ga sa neobičnom pričom o agentu Dušanu Popovu i njegovoj ulozi u događajima za vreme Drugog svetskog rata, kao i o dilemi da li je Dušan Popov bio inspiracija za Flemingov literarni lik Džejms Bonda.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez? Šta je to što može da doprinese sprečavanju bolesti ili bržem oporavku? Koja su nova naučna saznanja o biljnim lekovima, tradicionalnoj medicini, aktivnom pristupu zdravlju, samolečenju? Dobro je znati odgovore na ova pitanja i zato se to istražuje u emisiji.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez? Šta je to što može da doprinese sprečavanju bolesti ili bržem oporavku? Koja su nova naučna saznanja o biljnim lekovima, tradicionalnoj medicini, aktivnom pristupu zdravlju, samolečenju? Dobro je znati odgovore na ova pitanja i zato se to istražuje u emisiji.

U lepršavoj i prijemčivoj, putopisno - reporterskoj formi, traga se za lepim i zanimljivim predelima, značajnim a nerazjašnjenim pojavama i za stamenim stavom i duhom lepim ljudima. Autori Traga, za koji scenario piše sam život, jesu najdarovitiji reporteri RTS - a.

Među vrednim svedočanstvima naše istorije su i fotografije Miloja Igrutinovića iz sela Šilopaj kod Gornjeg Milanovca. O njemu se malo zna. Bio je ratni fotograf-amater i ostavio bogatu dokumentaciju iz balkanskih i Prvog svetskog rata. Nosilac Albanske spomenice, sanitetlija, uz medicinski materijal nosio je foto - aparat i išao u korak sa srpskom vojskom. Dva puta je sa Šumadijskom divizijom prešao Albaniju, a na njegovim fotografijama hronološki se može ispratiti čitav put srpske vojske, upečetljive scene svakodnevnog života vojnika, portreti vojskovođa.

Centralne teme u segmentu "Ordinacija" biće one koje zanimaju veliki broj ljudi, kao što su: usporen rad štitaste žlezde, nizak krvni pristisak, kako održati u balansu hormone stresa… Iz rubrike "Apoteka" i dalje ćemo saznavati najpouzdanije informacije o pravilnoj upotrebi farmaceutksih proizvoda, a već u prvoj emisiji nove TV sezone saznaćemo koliko su bezbedna prirodna sredstva za smirenje. Dobro poznati tematski blok emisije "Hrana kao lek" - doneće razjašnjenje dilema u vezi sa hranom: šta nedostaje organizmu kada osećamo jaku potrebu za specifičnim namirnicama, koje vrsta brašna su najkvalitetnije, kako na što zdraviji način ostaviti turšiju i još mnogo toga.

Centralne teme u segmentu "Ordinacija" biće one koje zanimaju veliki broj ljudi, kao što su: usporen rad štitaste žlezde, nizak krvni pristisak, kako održati u balansu hormone stresa… Iz rubrike "Apoteka" i dalje ćemo saznavati najpouzdanije informacije o pravilnoj upotrebi farmaceutksih proizvoda, a već u prvoj emisiji nove TV sezone saznaćemo koliko su bezbedna prirodna sredstva za smirenje. Dobro poznati tematski blok emisije "Hrana kao lek" - doneće razjašnjenje dilema u vezi sa hranom: šta nedostaje organizmu kada osećamo jaku potrebu za specifičnim namirnicama, koje vrsta brašna su najkvalitetnije, kako na što zdraviji način ostaviti turšiju i još mnogo toga.

Virtuozni violinista Najdžel Kenedi zatvorio je 55. BEMUS fantastičnim nastupom u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine. Izvodio je Bahova dela u pratnji ansambla "Virtuozi" koji rade pod umetničkim vođstvom profesora Ljubiše Jovanovića, dok su gostujuće solistkinje koncerta bile Aleksandra Kinđić (oboa) i Una Stanić (violina). U prvom delu koncerta publici su predstavili Koncert za violinu, obou i orkestar u ce-molu; Koncert za violinu i orkestar br. 1 u a-molu; ali i delo koje je komponovao sam Najdžel Kenedi - Melody in the Wind.

Virtuozni violinista Najdžel Kenedi zatvorio je 55. BEMUS fantastičnim nastupom u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine. Izvodio je Bahova dela u pratnji ansambla "Virtuozi" koji rade pod umetničkim vođstvom profesora Ljubiše Jovanovića, dok su gostujuće solistkinje koncerta bile Aleksandra Kinđić (oboa) i Una Stanić (violina). U prvom delu koncerta publici su predstavili Koncert za violinu, obou i orkestar u ce-molu; Koncert za violinu i orkestar br. 1 u a-molu; ali i delo koje je komponovao sam Najdžel Kenedi - Melody in the Wind.

Najlepše kompozicije klasične muzike izvodi gudački kvartet "Tartini". Ovaj sastav je od osnivanja 1983. godine ostvario brojne uspehe u svetu ozbiljne muzike.

Najlepše kompozicije klasične muzike izvodi gudački kvartet "Tartini". Ovaj sastav je od osnivanja 1983. godine ostvario brojne uspehe u svetu ozbiljne muzike.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Da li ste se ikada zapitali šta se događa sa svakim zalogajem hrane koji pojedemo? Kako se taj zalogaj pretvara u energiju koja nam daje snagu? I šta se sve dešava na tom epskom putovanju kroz naš crevni sistem? Od trenutka kada hrana uđe u usta, kreće u avanturu kroz naše telo - zubi je usitnjavaju i drobe, zatim tako usitnjena i razmekšana prolazi kroz jednjak, želudac, tanko i debelo crevo, podvrgavajući se različitim promenama i ekstremnim uslovima. Na ovom putu učestvuju i mnogi "tihi heroji" - pljuvačne žlezde, pankreas, žučna kesa, jetra i, naravno, dobre bakterije. Svi oni zajedno pomažu našem telu da iskoristi ono što je dobro i izbaci ono što nije potrebno. U ovoj epizodi serije "Tajne ljudskog tela" saznajte kako svaki organ i svaka žlezda igraju vitalnu ulogu u ovom neverovatnom procesu koji traje oko 24 sata. Upoznajte kako hrana, koju svakodnevno konzumiramo, prolazi kroz različite faze i kakve sve sile i pomoćnici učestvuju na tom putu.

U jednoj pomalo netipičnoj porodici, koju čine baka, unuci Nađa i Vuk i Nađin stalno prisutni drug Miloš, pokazaće se da književni pojmovi nisu vezani samo za školu i časove. Na duhovit, zanimljiv način, kroz razne situacije i odnose članova porodice, biće objašnjeni termini poput epiteta, fantastike, ironije, groteske... Nesvesna koliko su ti pojmovi prisutni u njenom svakodnevnom životu, porodica ima jednu prednost - najmlađeg člana, Vuka, koji sa lakoćom uočava da su svakodnevna komunikacija i razne situacije "preplavljeni" metaforama, anegdotama, metonimijom, tokom svesti i raznim drugim pojmovima iz književne terminologije.

U jednoj pomalo netipičnoj porodici, koju čine baka, unuci Nađa i Vuk i Nađin stalno prisutni drug Miloš, pokazaće se da književni pojmovi nisu vezani samo za školu i časove. Na duhovit, zanimljiv način, kroz razne situacije i odnose članova porodice, biće objašnjeni termini poput epiteta, fantastike, ironije, groteske... Nesvesna koliko su ti pojmovi prisutni u njenom svakodnevnom životu, porodica ima jednu prednost - najmlađeg člana, Vuka, koji sa lakoćom uočava da su svakodnevna komunikacija i razne situacije "preplavljeni" metaforama, anegdotama, metonimijom, tokom svesti i raznim drugim pojmovima iz književne terminologije.

Nova igrana serija Redakcije školskog programa "Muke jednog Lava" namenjena je osnovnoškolskom uzrastu. Glavni likovi su dečak Lav i njegova "vanvremenska", "ničim izabrana" i "ničim izazvana" drugarica Vuka koja se uselila u njegov kompjuter. Polazeći od svakodnevnih problema koji muče jednog tinejdžera, i koji u tom trenutku za njega predstavljaju nepremostivu prepreku, u svakoj epizodi, kroz tri neobična primera iz istorije, Lav saznaje kako su nekada ljudi živeli. Kroz niz zavrzlama, Vuka "uvlači" Lava u svoj svet i vodi ga u avanturu saznavanja. U tom svetu, Vuka ima na raspolaganju sveznajuću knjigu-bioskop, portal kroz koji ulaze u drugo vreme i goste iz prošlosti koji se šetaju kroz Vukinu sobu i ilustruju njenu priču.

Nova igrana serija Redakcije školskog programa "Muke jednog Lava" namenjena je osnovnoškolskom uzrastu. Glavni likovi su dečak Lav i njegova "vanvremenska", "ničim izabrana" i "ničim izazvana" drugarica Vuka koja se uselila u njegov kompjuter. Polazeći od svakodnevnih problema koji muče jednog tinejdžera, i koji u tom trenutku za njega predstavljaju nepremostivu prepreku, u svakoj epizodi, kroz tri neobična primera iz istorije, Lav saznaje kako su nekada ljudi živeli. Kroz niz zavrzlama, Vuka "uvlači" Lava u svoj svet i vodi ga u avanturu saznavanja. U tom svetu, Vuka ima na raspolaganju sveznajuću knjigu-bioskop, portal kroz koji ulaze u drugo vreme i goste iz prošlosti koji se šetaju kroz Vukinu sobu i ilustruju njenu priču.

Vreme kao strogi i nepogrešivi sudija, čini da mnoge činjenice skrivene u senkama prošlosti kad tad ožive u nekom razdoblju.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Ova kontroverzna, američka serija prati Dekstera Morgana, stručnjaka iz oblasti sudske medicine koji pored svog zvaničnog posla ima i strašnu, tajnu aktivnost. Naime, on je serijski ubica koji za žrtve bira one zločince koji su izbegli da odgovaraju za svoja zlodela.

Ova kontroverzna, američka serija prati Dekstera Morgana, stručnjaka iz oblasti sudske medicine koji pored svog zvaničnog posla ima i strašnu, tajnu aktivnost. Naime, on je serijski ubica koji za žrtve bira one zločince koji su izbegli da odgovaraju za svoja zlodela.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Otkačite uz nezaboravne hitove Mire Škorić.

Rodoslavci su oni dobri, vredni, hrabri, plemeniti, mudri, svom rodu posvećeni ljudi, koje smo slučajno, ili namerno zaboravili. Njihovo delo utemeljeno u poštenoj nameri, nastalo je iz dubokog uverenja. Ljudi , čije sudbine prati serijal Rodoslavci, najčešće su izvan glavne pozornice, ali nikako bez uticaja na nju. Ravnodušnost prema njihovim sudbinama, bila bi nepravda, a neznanje o njihovom delu, sužava naš kulturni vidokrug. Uz to, rodoslavci su uzori koji vraćaju veru i učvršćuju stavove, pomažu da se uzdignemo, shvatimo ko smo i šta nam je činiti.

Rođen je u bogatoj prizrenskoj porodici, baš u godini Prvog srpskog ustanka, čije je posledice ubrzo osetila čitava porodica. Otac stradao zbog podrške ustanicima, majka, nedugo potom umrla, a on odrastao u manastiru, kod brata, igumana Aksentija. Postaće bogati trgovac, razviti velike poslove od Carigrada, do Kijeva, Odese i Beograda. Njegovi Prizrenci su ga po bratu prozvali - Igumanov. Kada su ga tako tražili u Odesi, kao Simu Igumanovog, svom prezimenu, Andrejević, dodao je - Igumanov. Pod tim imenom ostao je upamćen veliki dobrotvor, osetljiv na tuđu muku, zadužbinar, koji je svom rodu ostavio sve što je stekao, a pre svega Srpsku pravoslavnu bogosloviju u Prizrenu – osnovanu 1871. godine. Upravo je to bio najvažniji događaj u prosvetnoj, kulturnoj, i nacionalnoj istoriji porobljene stare Srbije.

Nakon što je autor emisije, Nebojša Glišić preminuo, Javni servis nastavio je sa emitovanjem ovog serijala koji govori o antologijskim ličnostima našeg teatra.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

U Novom Sadu je nedavno održan festival "Strune od svetla", posvećen afirmaciji poezije u rok i bluz muzici. Istraživanje pesničkih vrednosti u popularnoj muzici je tema večerašnje emisije. Nagradu "Strune od svetla" ustanovio je pisac i muzičar Saša Radonjić 2016. godine, vođen željom da istakne poetske vrednosti na polju stvaralaštva popularne muzike. Ideja se u međuvremenu razvila, i nakon afirmacije dosadašnjih laureata, između ostalih Kralja Čačka, Nikole Vranjkovića, Zvonimira Đukića Đuleta i Momčila Bajagića Bajage, ove godine je održan i mini festival, a povodom dodele nagrade Dadi Topiću. Nagrada i festival "Strune od svetla" su između ostalog važni jer u osnovi ruše striktnu i problematičnu podelu na popularnu i elitističku kulturu, odnosno dovode u pitanje mišljenje dela javnosti da se rok muzika ne može okarakterisati kao umetnički vredna. Istorija rokendrola ruši takve predrasude, ali se umetničke vrednosti u popularnoj kulturi neprestano moraju dokazivati. O ovoj temi govore Saša Radonjić, pisac, muzičar i osnivač ovog festivala, dr Zoran Paunović, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu i Dado Topić, muzičar. Gošća Kulturnog centra je književnica Ana Vučković, povodom novog romana "Bazen". U emisiji će još biti reči o premijeri predstave "Balkanska lepotica" u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, o novom Kopolinom filmu "Megalopolis", o začudnoj muzici mlade beogradske grupe "Dolores", neobičnoj izložbi Radovana Kragulja u Galeriji Rima, knjizi Kerolajn Salivan o muzičkoj ikoni Tejlor Svift, zatim o stalnoj postavci Muzeja u Smederevu, povodom dobijanja nagrade Mihailo Valtrović za najbolji muzej godine, kao i o novoj velikoj izložbi u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, povodom stogodišnjice nadrealizma u Srbiji i u svetu.

U Novom Sadu je nedavno održan festival "Strune od svetla", posvećen afirmaciji poezije u rok i bluz muzici. Istraživanje pesničkih vrednosti u popularnoj muzici je tema večerašnje emisije. Nagradu "Strune od svetla" ustanovio je pisac i muzičar Saša Radonjić 2016. godine, vođen željom da istakne poetske vrednosti na polju stvaralaštva popularne muzike. Ideja se u međuvremenu razvila, i nakon afirmacije dosadašnjih laureata, između ostalih Kralja Čačka, Nikole Vranjkovića, Zvonimira Đukića Đuleta i Momčila Bajagića Bajage, ove godine je održan i mini festival, a povodom dodele nagrade Dadi Topiću. Nagrada i festival "Strune od svetla" su između ostalog važni jer u osnovi ruše striktnu i problematičnu podelu na popularnu i elitističku kulturu, odnosno dovode u pitanje mišljenje dela javnosti da se rok muzika ne može okarakterisati kao umetnički vredna. Istorija rokendrola ruši takve predrasude, ali se umetničke vrednosti u popularnoj kulturi neprestano moraju dokazivati. O ovoj temi govore Saša Radonjić, pisac, muzičar i osnivač ovog festivala, dr Zoran Paunović, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu i Dado Topić, muzičar. Gošća Kulturnog centra je književnica Ana Vučković, povodom novog romana "Bazen". U emisiji će još biti reči o premijeri predstave "Balkanska lepotica" u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, o novom Kopolinom filmu "Megalopolis", o začudnoj muzici mlade beogradske grupe "Dolores", neobičnoj izložbi Radovana Kragulja u Galeriji Rima, knjizi Kerolajn Salivan o muzičkoj ikoni Tejlor Svift, zatim o stalnoj postavci Muzeja u Smederevu, povodom dobijanja nagrade Mihailo Valtrović za najbolji muzej godine, kao i o novoj velikoj izložbi u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, povodom stogodišnjice nadrealizma u Srbiji i u svetu.

Emisija Bunt, autorke Branke Glavonjić, iza sebe ima već 20 sezona kontinuiranog emitovanja. Uticaj emisije Bunt je izuzetan i nedvosmisleno značajan - za formiranje i unapređenje domaće muzičke scene, afirmaciju novih muzičara i autora, doprinosi edukaciji i aktuelnom informisanju publike. Osim premijera video spotova novih i afirmisanih domaćih bendova, kao i nastupa muzičara uživo, emisija je u percepciji auditorijuma i sinonim za praćenje razvoja muzičkih scena u regionu. Iz emisije Bunt nastao je jedini televizijski festival za afirmaciju novih muzičara - Bunt rok festival. Za sedam izdanja, do sada je kroz ovaj projekat prošlo i svoje stvaralaštvo prvi put na televiziji predstavilo više od 200 neafirmisanih muzičara i autora iz cele Srbije.

Emisija Bunt, autorke Branke Glavonjić, iza sebe ima već 20 sezona kontinuiranog emitovanja. Uticaj emisije Bunt je izuzetan i nedvosmisleno značajan - za formiranje i unapređenje domaće muzičke scene, afirmaciju novih muzičara i autora, doprinosi edukaciji i aktuelnom informisanju publike. Osim premijera video spotova novih i afirmisanih domaćih bendova, kao i nastupa muzičara uživo, emisija je u percepciji auditorijuma i sinonim za praćenje razvoja muzičkih scena u regionu. Iz emisije Bunt nastao je jedini televizijski festival za afirmaciju novih muzičara - Bunt rok festival. Za sedam izdanja, do sada je kroz ovaj projekat prošlo i svoje stvaralaštvo prvi put na televiziji predstavilo više od 200 neafirmisanih muzičara i autora iz cele Srbije.

Adaptacija popularnog romana Kejlaba Kara "Alijenista", bavi se najmračnijom stranom 19. veka u Njujorku - od zlostavljača, serijskih ubica dece, siromaštvom i posrnulim moralom. Ova uzbudljiva priča iako je fikcija inspirisana je civilizacijskim preokretom sa razvojem tehnologije i industrijske revolucije, kada veliki gradovi u Evropi i Americi bivaju pretvoreni u mračna i maglovita mesta. Njujork se ništa nije razlikovao od ostatka sveta. Serija počinje ubistvom dečaka čije je beživotno iskasapljeno telo pronađeno na njujorškom mostu. Doktor Krajsler dobija poziv od Teodora Ruzvelta, budućeg američkog predsednika, da reši jezivo ubistvo. Krajsler uz pomoć prijatelja Džona Mura i prve i jedine žene koja je zaposlena u policiji Sare Hauard, pokušava da shvati um osobe koja je sposobna da ubija dečake. Policija je ubeđena da je ovo ubistvo samo jezivi čin bolesnog pojedinca, ali ispostaviće se da se slična situacija dogodila sa blizancima Zvig nekoliko godina ranije i da postoji čovek sa srebrnim osmehom koji decu odvodi u mrak. Pored detektivske priče, radnja se fokusira i na trio Krajsler, Mur i Hauard kao i na njihov međusobni odnos i njihove sudbine.

Adaptacija popularnog romana Kejlaba Kara "Alijenista", bavi se najmračnijom stranom 19. veka u Njujorku - od zlostavljača, serijskih ubica dece, siromaštvom i posrnulim moralom. Ova uzbudljiva priča iako je fikcija inspirisana je civilizacijskim preokretom sa razvojem tehnologije i industrijske revolucije, kada veliki gradovi u Evropi i Americi bivaju pretvoreni u mračna i maglovita mesta. Njujork se ništa nije razlikovao od ostatka sveta. Serija počinje ubistvom dečaka čije je beživotno iskasapljeno telo pronađeno na njujorškom mostu. Doktor Krajsler dobija poziv od Teodora Ruzvelta, budućeg američkog predsednika, da reši jezivo ubistvo. Krajsler uz pomoć prijatelja Džona Mura i prve i jedine žene koja je zaposlena u policiji Sare Hauard, pokušava da shvati um osobe koja je sposobna da ubija dečake. Policija je ubeđena da je ovo ubistvo samo jezivi čin bolesnog pojedinca, ali ispostaviće se da se slična situacija dogodila sa blizancima Zvig nekoliko godina ranije i da postoji čovek sa srebrnim osmehom koji decu odvodi u mrak. Pored detektivske priče, radnja se fokusira i na trio Krajsler, Mur i Hauard kao i na njihov međusobni odnos i njihove sudbine.

Pevačica Tijana Bogićević održala je u aprilu 2019. godine solistički koncert u Beogradu i predstavila aktuelni album "Čudo".

Pevačica Tijana Bogićević održala je u aprilu 2019. godine solistički koncert u Beogradu i predstavila aktuelni album "Čudo".

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Centralne teme u segmentu "Ordinacija" biće one koje zanimaju veliki broj ljudi, kao što su: usporen rad štitaste žlezde, nizak krvni pristisak, kako održati u balansu hormone stresa… Iz rubrike "Apoteka" i dalje ćemo saznavati najpouzdanije informacije o pravilnoj upotrebi farmaceutksih proizvoda, a već u prvoj emisiji nove TV sezone saznaćemo koliko su bezbedna prirodna sredstva za smirenje. Dobro poznati tematski blok emisije "Hrana kao lek" - doneće razjašnjenje dilema u vezi sa hranom: šta nedostaje organizmu kada osećamo jaku potrebu za specifičnim namirnicama, koje vrsta brašna su najkvalitetnije, kako na što zdraviji način ostaviti turšiju i još mnogo toga.

Centralne teme u segmentu "Ordinacija" biće one koje zanimaju veliki broj ljudi, kao što su: usporen rad štitaste žlezde, nizak krvni pristisak, kako održati u balansu hormone stresa… Iz rubrike "Apoteka" i dalje ćemo saznavati najpouzdanije informacije o pravilnoj upotrebi farmaceutksih proizvoda, a već u prvoj emisiji nove TV sezone saznaćemo koliko su bezbedna prirodna sredstva za smirenje. Dobro poznati tematski blok emisije "Hrana kao lek" - doneće razjašnjenje dilema u vezi sa hranom: šta nedostaje organizmu kada osećamo jaku potrebu za specifičnim namirnicama, koje vrsta brašna su najkvalitetnije, kako na što zdraviji način ostaviti turšiju i još mnogo toga.

Rodoslavci su oni dobri, vredni, hrabri, plemeniti, mudri, svom rodu posvećeni ljudi, koje smo slučajno, ili namerno zaboravili. Njihovo delo utemeljeno u poštenoj nameri, nastalo je iz dubokog uverenja. Ljudi , čije sudbine prati serijal Rodoslavci, najčešće su izvan glavne pozornice, ali nikako bez uticaja na nju. Ravnodušnost prema njihovim sudbinama, bila bi nepravda, a neznanje o njihovom delu, sužava naš kulturni vidokrug. Uz to, rodoslavci su uzori koji vraćaju veru i učvršćuju stavove, pomažu da se uzdignemo, shvatimo ko smo i šta nam je činiti.

Rodoslavci su oni dobri, vredni, hrabri, plemeniti, mudri, svom rodu posvećeni ljudi, koje smo slučajno, ili namerno zaboravili. Njihovo delo utemeljeno u poštenoj nameri, nastalo je iz dubokog uverenja. Ljudi , čije sudbine prati serijal Rodoslavci, najčešće su izvan glavne pozornice, ali nikako bez uticaja na nju. Ravnodušnost prema njihovim sudbinama, bila bi nepravda, a neznanje o njihovom delu, sužava naš kulturni vidokrug. Uz to, rodoslavci su uzori koji vraćaju veru i učvršćuju stavove, pomažu da se uzdignemo, shvatimo ko smo i šta nam je činiti.

Otkačite uz nezaboravne hitove Mire Škorić.

Otkačite uz nezaboravne hitove Mire Škorić.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez? Šta je to što može da doprinese sprečavanju bolesti ili bržem oporavku? Koja su nova naučna saznanja o biljnim lekovima, tradicionalnoj medicini, aktivnom pristupu zdravlju, samolečenju? Dobro je znati odgovore na ova pitanja i zato se to istražuje u emisiji.

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez? Šta je to što može da doprinese sprečavanju bolesti ili bržem oporavku? Koja su nova naučna saznanja o biljnim lekovima, tradicionalnoj medicini, aktivnom pristupu zdravlju, samolečenju? Dobro je znati odgovore na ova pitanja i zato se to istražuje u emisiji.

Vreme kao strogi i nepogrešivi sudija, čini da mnoge činjenice skrivene u senkama prošlosti kad tad ožive u nekom razdoblju.

Vreme kao strogi i nepogrešivi sudija, čini da mnoge činjenice skrivene u senkama prošlosti kad tad ožive u nekom razdoblju.

Nakon što je autor emisije, Nebojša Glišić preminuo, Javni servis nastavio je sa emitovanjem ovog serijala koji govori o antologijskim ličnostima našeg teatra.

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Kami je napisao da ne moramo da čekamo strašni sud, jer se on održava svakog dana. Da li treba da živimo kao da je svaki dan zaista sudnji? Tarkovski je smatrao da je smisao čestih najava apokalipse duhovno stanje čoveka koji treba da oseća odgovornost pred sopstvenim životom. Apokalipsa je jedna od najstarijih predstava ljudskog roda i uvek je intrigirala umetnike. U savremenoj kulturi je možda prisutnija nego ikada ranije. Umetnici projektuju slike sveta koji nestaje. Posledice prirodnih katastrofa, globalnih ratova, zaraznih bolesti, dolazaka vanzemaljaca, ali i pomahnitalog tehnološkog napretka. Kulturni centar istražuje značenja apokalipse u savremenoj umetničkoj produkciji. Zašto nas ideja o kraju sveta inspiriše.

Pevačica Tijana Bogićević održala je u aprilu 2019. godine solistički koncert u Beogradu i predstavila aktuelni album "Čudo".

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Mnogo se govori o tome kako su današnja deca drugačija, da ne cene prave vrednosti i da ih skoro ništa ne zanima... Da li je baš tako, proverićemo kroz razgovor sa onima koji o tome najviše znaju, a to su upravo - deca! I deca, kao i odrasli, imaju stres kada se nađu pred kamerama i reflektorima. Zato su u "Važnim stvarima" kamere sakrivene, a mlade i pametne mušterije prepuštene su frizeru Borku, koji sa njima razgovara u svom malom frizerskom salonu, dok im pravi frizuru koji su sami poželeli. Borko svojim mušterijama ne postavlja teška pitanja, već ih pušta da sami kažu šta su za njih "važne stvari". Iz brojnih razgovora otkrićete jedan predivni šareni univerzum - u njemu žive deca koja se ozbiljno bave sportom i govore o svojim uspesima i neuspesima; u tom univerzumu živi devojčica koja nema pigment i zato mora da se krije od Sunca, ali je srećna jer ima prijatelje i dve mace koje se stalno svađaju. Upoznaćete devojčicu koja ume da komunicira sa svojim papagajem, dečaka koji piše knjigu kojom želi da spreči ekološku katastrofu, decu koja žive u ne uvek srećnim porodicama, ali i decu koja su poreklom sa dva kontinenta. Otkrićete mnogo veselih i tužnih dečijih priča koje će vas uveriti da današnja deca prolaze kroz neke nove dileme, ali da ih i dalje raduju male stvari... kao što je, recimo - sladoled!

Dobrodošli u "Kukuriku šou"! Glavni likovi našeg šoua su lutak Kreštislav Petlić i njegov prijatelj, Sava Teslić, mladi naučnik na početku velike karijere. Kasnije će ovom dvojcu pridružiti i dva pauka, Toza i Bisa, ali još jedan mladi naučnik Slava. Deci će približi svet koji ih okružuje, kroz razne teme, od kojih su neke: čula, bonton i telefon, strah, smeh, brkovi, životinje, Nova godina, polazak u školu… Ova zanimljiva družina upoznaće nas sa tim šta je to početak početka, a šta kraj krajeva, ko su lekari i da li služe da se deca plaše od njih ili da nas leče… Kreštislav Petlić, kao nepresušni izvor smicalica i zabave uvek će biti u sukobu sa svojim prijateljem, mladim naučnikom, ali će deca tako iz dva ugla moći da sagledaju temu o kojoj je reč. Svaka epizoda počinje u kući Kreštislava Petlića, kokošinjcu, koji je toliko zabavan da bi svako poželeo da u njemu živi. U toj kuće se i igra, i peva, i raspravlja, ali kroz zabavu se uči i kroz učenje zabavlja.

Da li ste se ikada zapitali šta se događa sa svakim zalogajem hrane koji pojedemo? Kako se taj zalogaj pretvara u energiju koja nam daje snagu? I šta se sve dešava na tom epskom putovanju kroz naš crevni sistem? Od trenutka kada hrana uđe u usta, kreće u avanturu kroz naše telo - zubi je usitnjavaju i drobe, zatim tako usitnjena i razmekšana prolazi kroz jednjak, želudac, tanko i debelo crevo, podvrgavajući se različitim promenama i ekstremnim uslovima. Na ovom putu učestvuju i mnogi "tihi heroji" - pljuvačne žlezde, pankreas, žučna kesa, jetra i, naravno, dobre bakterije. Svi oni zajedno pomažu našem telu da iskoristi ono što je dobro i izbaci ono što nije potrebno. U ovoj epizodi serije "Tajne ljudskog tela" saznajte kako svaki organ i svaka žlezda igraju vitalnu ulogu u ovom neverovatnom procesu koji traje oko 24 sata. Upoznajte kako hrana, koju svakodnevno konzumiramo, prolazi kroz različite faze i kakve sve sile i pomoćnici učestvuju na tom putu.

Želeći da zadivi Nađu, Miloš moli Vuka za pomoć: traži od njega da mu izdvoji i zapiše najzanimljivije anegdote o čuvenim ličnostima. Kroz "pripreme" za ovaj podvig, on saznaje i da anegdote ne moraju biti vezane samo za Aristotela, Sokrata, Betovena, Edisona, već da razne svakodnevne dogodovštine mogu postati porodične anegdote koje će se dugo prepričavati.

Lav je dobio novi laptop i sprema se da zameni stari. Međutim, to izaziva veliku pometnju kod Vuke i ujka Labuda jer sa zamenom laptopa, oni gube svoj dom! Njima nije jasno kako neko nepromišljeno može da uništava sve što je staro bez razmišljanja da li time uništava i nešto što je vredno. Ali nije samo Lav nepromišljen. U istoriji postoje mnogi primeri rušenja istorijskih nalazišta zarad gradnje nečeg novog. Jedna od takvih priča je i rušenje srednjovekovnog grada Žrnovo da bi se na tom mestu izgradio spomenik Neznanom junaku. U poslednjoj epizodi serijala "Muke jednog Lava", Lav će morati da preispita svoja osećanja prema Vuki i ujka Labudu i donese važnu odluku - da li sačuvati stari laptop i sa njim Vuku i ujka Labuda ili ugraditi novi i izgubiti prijatelje?

Psihijatrija je drugačija od drugih oblasti medicine, jer koliko smo biološka, toliko smo i psihološka bića. Upravo u psihijatriji stiču se ove dve ljudske komponente, podjednako važne. Psihijatri imaju težak zadatak da u dijagnostici i lečenju pacijenata vaga nikad ne pretegne na jednu od dve pomenute strane. O humanističkom, filozofskom pristupu psihijatriji razgovarali smo sa filozofom Jankom Nešićem i psihijatrom Stefanom Jerotićem.

U nedeljnom magazinu Redakcije ekološkog programa čućete šta su mogućnosti najsavremenije mobilne mreže. Videćete prvu eksperimentalnu baznu stanicu koja je postavljena u Naučnom parku u Beogradu. O drugoj strani medalje 5G mreže govoriće naučnici iz Evropskog centra za vremensku prognozu u Engleskoj. Oni tvrde da ta mreža ometa njihov rad što može da izazove katastrofalne posledice naročito kada znamo koliko je važna blagovremena najava velkih nepogoda. Biće reči i o novom satelitu koji Švedska šalje u orbitu nakon osamnaest godina od lansiranja prvog satelita ove države. Saznaćete i kako se sa posledicama klimatskih promena bore stanovnici Fidžija koji su konstantno izloženi velikim opasnostima. Objavićemo i veliko sitraživanje Svetske zdravstvene organizacije koje dovodi u direktnu vezu težinu bebe na rođenju sa njenim kompletnim zdravstvenim stanjem, predisponiranim bolestima i potencijalnim problemima. Biće predstavljeni i konkretni rezultati višegodišnje studije Američke asocijacije onkologa koja se odnosi na uticaj ishrane na zdravstveno stanje obolelih od kancera dojke...

Drveće i krošnje nisu samo deo pejzaža, već i svedoci burnih istorijskih dešavanja i čuvari kulturnog nasleđa. U seriji predstavljamo jedinstvena, uglavnom i najstarija stabla u Srbiji. Kakve su se tajne uplele u drevne krošnje, kako su stabla uspela da opstanu u najtežim vremenima, ko je uživao u hladu legendarnog drveća, čemu su svedočile krošnje ispod kojih se dešavala istorija, pod kojima su nastajali stihovi, sastajalo se i rastajalo, to su samo neka od pitanja na koja smo pokušali da odgovorimo….

Rodoslavci su oni dobri, vredni, hrabri, plemeniti, mudri, svom rodu posvećeni ljudi, koje smo slučajno, ili namerno zaboravili. Njihovo delo utemeljeno u poštenoj nameri, nastalo je iz dubokog uverenja. Ljudi , čije sudbine prati serijal Rodoslavci, najčešće su izvan glavne pozornice, ali nikako bez uticaja na nju. Ravnodušnost prema njihovim sudbinama, bila bi nepravda, a neznanje o njihovom delu, sužava naš kulturni vidokrug. Uz to, rodoslavci su uzori koji vraćaju veru i učvršćuju stavove, pomažu da se uzdignemo, shvatimo ko smo i šta nam je činiti.

"Tv lica …kao sav normalan svet" je na programu RTS-a deset sezona. Za to vreme oko 300 ličnosti iz javnog života pokazalo je da uspeh i popularnost nisu uspeli da ih promene. Koncepcija emisije, jedan dan u životu, dakle mnogo lokacija na kojima se snima, brojna putovanja po zemlji i inostranstvu, zanimljivi događaji, koncerti, premijere i pozorišne predstave, stvorili su specifičan žanr - intervju u dokumentarnoj formi.

U Kolarčevoj Zadužbini 25. april bio je posvećen opusu Đakoma Pučinija. Hor i Simfonijski orkestar RTS pod vođstvom dirigenta Bojana Suđića u prvom delu koncerta izveli su misu "Messa di Gloria" u kojoj su solisti bili Kvonsu Džon tenor i Kiril Manolov bariton.

Da li ste se ikada zapitali šta se događa sa svakim zalogajem hrane koji pojedemo? Kako se taj zalogaj pretvara u energiju koja nam daje snagu? I šta se sve dešava na tom epskom putovanju kroz naš crevni sistem? Od trenutka kada hrana uđe u usta, kreće u avanturu kroz naše telo - zubi je usitnjavaju i drobe, zatim tako usitnjena i razmekšana prolazi kroz jednjak, želudac, tanko i debelo crevo, podvrgavajući se različitim promenama i ekstremnim uslovima. Na ovom putu učestvuju i mnogi "tihi heroji" - pljuvačne žlezde, pankreas, žučna kesa, jetra i, naravno, dobre bakterije. Svi oni zajedno pomažu našem telu da iskoristi ono što je dobro i izbaci ono što nije potrebno. U ovoj epizodi serije "Tajne ljudskog tela" saznajte kako svaki organ i svaka žlezda igraju vitalnu ulogu u ovom neverovatnom procesu koji traje oko 24 sata. Upoznajte kako hrana, koju svakodnevno konzumiramo, prolazi kroz različite faze i kakve sve sile i pomoćnici učestvuju na tom putu.

Nova igrana serija Redakcije školskog programa "Muke jednog Lava" namenjena je osnovnoškolskom uzrastu. Glavni likovi su dečak Lav i njegova "vanvremenska", "ničim izabrana" i "ničim izazvana" drugarica Vuka koja se uselila u njegov kompjuter. Polazeći od svakodnevnih problema koji muče jednog tinejdžera, i koji u tom trenutku za njega predstavljaju nepremostivu prepreku, u svakoj epizodi, kroz tri neobična primera iz istorije, Lav saznaje kako su nekada ljudi živeli. Kroz niz zavrzlama, Vuka "uvlači" Lava u svoj svet i vodi ga u avanturu saznavanja. U tom svetu, Vuka ima na raspolaganju sveznajuću knjigu-bioskop, portal kroz koji ulaze u drugo vreme i goste iz prošlosti koji se šetaju kroz Vukinu sobu i ilustruju njenu priču.

Koliko se promenila obrazovna paradigma od kada postoji mogućnost da studenti uz stipendiju, provedu deo studijskog programa u nekoj drugoj zemlji, na nekom drugom univerzitetu? Kakve se sve mogućnosti otvaraju studentima u Srbiji? Na koji način projektovati svoj obrazovni i profesionalni put? Zašto je važna međunarodna saradnja? - samo su neka od pitanja koja su postavljena u emisiji "Mobilnost studenata" u okviru serijala "Nauka u pokretu". Tražeći odgovore zakucali smo na vrata novootvorenog Informativnog centra Fondacije TEMPUS; Rektorata Beogradskog univerziteta, Kancelarije za razvoj karijere i savetovanje studenata Beogradskog univerziteta, kao i na nekoliko prirodnih, društvenih i tehničkih fakulteta razgovarajući sa koordinatorima za međunarodnu saradnju kao i studentima koji su bili na mobilnostima.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Ova kontroverzna, američka serija prati Dekstera Morgana, stručnjaka iz oblasti sudske medicine koji pored svog zvaničnog posla ima i strašnu, tajnu aktivnost. Naime, on je serijski ubica koji za žrtve bira one zločince koji su izbegli da odgovaraju za svoja zlodela.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Kros RTS je atletska manifestacija, po broju učesnika jedan od najvećih događaja u Evropi.

Deni Fišer, policajac iz Nju Orleansa, bude unapređen u detektiva posle srećnog, mada hrabrog, hapšenja okrutnog prodavca oružja teroristima Majlsa Džeksona, čija je devojka slučajno poginula tokom operacije Ef-Bi-Aja. Tačno godinu dana kasnije, Majls beži i diže Denijevu kuću u vazduh. To je početak herkulovskog obavljanja dvanaest skoro nemogućih zadataka, da bi Deni spasao svoju otetu devojku Moli.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Šta je bilo samoupravljanje u nekadašnjoj Jugoslaviji? Kako je bilo raditi u sistemu koji nije imao ni Istok ni Zapad? Kako se odlučivalo, a kako radilo? Kakvi su bili uslovi rada? Kako su se gradile fabrike? Ko je koga slušao i čije su bile fabrike? Kakav je bio odnos preduzeća prema zajednicama u kojima su radila? Šta je ko kome davao i na koji način? Kakve su bile mane i kakav svetski kontekst u kome je samoupravljenje nestalo? Dokumentarna serija Jedan drugačiji svet u sedam epizoda govori o jednom zaista drugačijem svetu vrednosti rada i organizacije društva koji je trajao nekoliko decenija nakon Drugog svetskog rata u tadašnjoj Jugoslaviji. Svojim svedočenjima sliku tadašnjeg sveta dali su nekadašnji radnici, direktori, predsednici sindikata, članovi radničkih saveta kroz priče. O nekadašnjim preduzećima: 21. maj u Beogradu, Dalmatinka u Sinju, Prvi maj u Pirotu, Rudarsko - topioničarski basen Bor, Itas - Prvomajska u Ivancu, SAS u Zadru, Merkur u Splitu i Jugoremedija u Zrenjaninu.

"Kum 2" paralelno prati dve priče. Prva se tiče Majkla Korleonea, odmah posle događaja u prvom filmu. Druga priča govori o njegovom ocu, Vitu Korleoneu, od njegovog detinjstva na Siciliji, pa do vremena kada je počeo da stvara porodicu u Njujorku dok je u Evropi besneo Prvi svetski rat. Majkl preuzima na sebe porodične poslove i širi ih na hotele i kockarnice. Sticanje novca i uticaja neminovno vode do kontakata s političarima, ali tu se susreću sa prezirom i neprihvatanjem. Jedan od poslova vodi i na Kubu, gde se osim predstojeće revolucije nad Korleoneove nadvija senka izdaje od najbližih.

Marčelo je za 13 godina postigao uspehe kao malo ko na našim prostorima, i sve to uz podršku poštovalaca čiji je broj rapidno rastao iz dela u delo, iz godine u godinu. Došlo je vreme da se prebrojimo, rekao je Marčelo, koji je najveći koncert u svojoj karijeri posvetio onima koji ga bezrezervno podržavaju i nadahnjuju i čiji glas pretače u stihove. Na koncertu u Hali sportova, Marčelu se pridružio Elemental, jedan od najpopularnijih hrvatskih sastava sa kojim poznati hip hop muzičar sarađuje još od debi albuma De facto. Od 2003. godine i dueta Bekstvo, Elemental i Marčelo su se sretali na raznim festivalima i koncertima.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

"Tv lica …kao sav normalan svet" je na programu RTS-a deset sezona. Za to vreme oko 300 ličnosti iz javnog života pokazalo je da uspeh i popularnost nisu uspeli da ih promene. Koncepcija emisije, jedan dan u životu, dakle mnogo lokacija na kojima se snima, brojna putovanja po zemlji i inostranstvu, zanimljivi događaji, koncerti, premijere i pozorišne predstave, stvorili su specifičan žanr - intervju u dokumentarnoj formi.

Kros RTS je atletska manifestacija, po broju učesnika jedan od najvećih događaja u Evropi.

U Kolarčevoj Zadužbini 25. april bio je posvećen opusu Đakoma Pučinija. Hor i Simfonijski orkestar RTS pod vođstvom dirigenta Bojana Suđića u prvom delu koncerta izveli su misu "Messa di Gloria" u kojoj su solisti bili Kvonsu Džon tenor i Kiril Manolov bariton.

U nedeljnom magazinu Redakcije ekološkog programa čućete šta su mogućnosti najsavremenije mobilne mreže. Videćete prvu eksperimentalnu baznu stanicu koja je postavljena u Naučnom parku u Beogradu. O drugoj strani medalje 5G mreže govoriće naučnici iz Evropskog centra za vremensku prognozu u Engleskoj. Oni tvrde da ta mreža ometa njihov rad što može da izazove katastrofalne posledice naročito kada znamo koliko je važna blagovremena najava velkih nepogoda. Biće reči i o novom satelitu koji Švedska šalje u orbitu nakon osamnaest godina od lansiranja prvog satelita ove države. Saznaćete i kako se sa posledicama klimatskih promena bore stanovnici Fidžija koji su konstantno izloženi velikim opasnostima. Objavićemo i veliko sitraživanje Svetske zdravstvene organizacije koje dovodi u direktnu vezu težinu bebe na rođenju sa njenim kompletnim zdravstvenim stanjem, predisponiranim bolestima i potencijalnim problemima. Biće predstavljeni i konkretni rezultati višegodišnje studije Američke asocijacije onkologa koja se odnosi na uticaj ishrane na zdravstveno stanje obolelih od kancera dojke...

Drveće i krošnje nisu samo deo pejzaža, već i svedoci burnih istorijskih dešavanja i čuvari kulturnog nasleđa. U seriji predstavljamo jedinstvena, uglavnom i najstarija stabla u Srbiji. Kakve su se tajne uplele u drevne krošnje, kako su stabla uspela da opstanu u najtežim vremenima, ko je uživao u hladu legendarnog drveća, čemu su svedočile krošnje ispod kojih se dešavala istorija, pod kojima su nastajali stihovi, sastajalo se i rastajalo, to su samo neka od pitanja na koja smo pokušali da odgovorimo….

Koliko se promenila obrazovna paradigma od kada postoji mogućnost da studenti uz stipendiju, provedu deo studijskog programa u nekoj drugoj zemlji, na nekom drugom univerzitetu? Kakve se sve mogućnosti otvaraju studentima u Srbiji? Na koji način projektovati svoj obrazovni i profesionalni put? Zašto je važna međunarodna saradnja? - samo su neka od pitanja koja su postavljena u emisiji "Mobilnost studenata" u okviru serijala "Nauka u pokretu". Tražeći odgovore zakucali smo na vrata novootvorenog Informativnog centra Fondacije TEMPUS; Rektorata Beogradskog univerziteta, Kancelarije za razvoj karijere i savetovanje studenata Beogradskog univerziteta, kao i na nekoliko prirodnih, društvenih i tehničkih fakulteta razgovarajući sa koordinatorima za međunarodnu saradnju kao i studentima koji su bili na mobilnostima.

Nauka neprekidno menja svet. Mi te promene razumemo. U emisiji RTS Lab najmlađi novinarski tim RTS - a predstavlja najinteresantnije naučne teme i aktuelna otkrića. Ovo je svojevrsna misija Javnog servisa da na razumljiv, prijemčiv, ali i zabavan način svim generacijama predstavi i učini dostupnim i najozbiljnije naučne projekte. Od nanotehnologija do misterija kosmosa, od tajni neurona do veštačke inteligencije - znanje je jedina sigurnost koju vam niko ne može oduzeti.

Šta je bilo samoupravljanje u nekadašnjoj Jugoslaviji? Kako je bilo raditi u sistemu koji nije imao ni Istok ni Zapad? Kako se odlučivalo, a kako radilo? Kakvi su bili uslovi rada? Kako su se gradile fabrike? Ko je koga slušao i čije su bile fabrike? Kakav je bio odnos preduzeća prema zajednicama u kojima su radila? Šta je ko kome davao i na koji način? Kakve su bile mane i kakav svetski kontekst u kome je samoupravljenje nestalo? Dokumentarna serija Jedan drugačiji svet u sedam epizoda govori o jednom zaista drugačijem svetu vrednosti rada i organizacije društva koji je trajao nekoliko decenija nakon Drugog svetskog rata u tadašnjoj Jugoslaviji. Svojim svedočenjima sliku tadašnjeg sveta dali su nekadašnji radnici, direktori, predsednici sindikata, članovi radničkih saveta kroz priče. O nekadašnjim preduzećima: 21. maj u Beogradu, Dalmatinka u Sinju, Prvi maj u Pirotu, Rudarsko - topioničarski basen Bor, Itas - Prvomajska u Ivancu, SAS u Zadru, Merkur u Splitu i Jugoremedija u Zrenjaninu.

Marčelo je za 13 godina postigao uspehe kao malo ko na našim prostorima, i sve to uz podršku poštovalaca čiji je broj rapidno rastao iz dela u delo, iz godine u godinu. Došlo je vreme da se prebrojimo, rekao je Marčelo, koji je najveći koncert u svojoj karijeri posvetio onima koji ga bezrezervno podržavaju i nadahnjuju i čiji glas pretače u stihove. Na koncertu u Hali sportova, Marčelu se pridružio Elemental, jedan od najpopularnijih hrvatskih sastava sa kojim poznati hip hop muzičar sarađuje još od debi albuma De facto. Od 2003. godine i dueta Bekstvo, Elemental i Marčelo su se sretali na raznim festivalima i koncertima.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Tema treće epizode ovog serijala pod nazivom ''Kriza identiteta'' istražuje izazove savremenog društva i reakcije mladih na ovu pojavu. Desanka Nagulić klinički psiholog i saradnica na projektu, između ostalog, iznosi sledeće podatke: "Mladi ljudi su u poslednje vreme izloženi masovnim udarima na identitet: menja se tip radoznalosti, mladalački "novatorski" duh, poštovanje humanih vrednosti, hrabrost, bliskost, usamljenost, poslušnost se u potpunosti odbacuje jer se brka sa pokornošću, nesposobnost za odgovornost za sopstveni život se maskira manipulativnošću, itd. U ponašanju se oscilira od patrijarhalnog koncepta viteštva i mačizma do apatične isključenosti i indiferentnosti u odnosu na spoljašnji svet, od nagoveštaja potrebe da se bude politički uključen i aktivan do ekstremnog nepoznavanja osnovnih političkih prilika. Ekstremi i jesu svojstvo adolescencije/mladosti ali se očito i pojačavaju u sklopu čestih i dramatičnih promena." Tim povodom kao gost epizode ''Kriza identiteta'' u dokumentarnom segmentu je Ivan Tasovac - direktor Beogradske filharmonije, specijalni savetnik za identitet.

Da li ste se ikada zapitali šta se događa sa svakim zalogajem hrane koji pojedemo? Kako se taj zalogaj pretvara u energiju koja nam daje snagu? I šta se sve dešava na tom epskom putovanju kroz naš crevni sistem? Od trenutka kada hrana uđe u usta, kreće u avanturu kroz naše telo - zubi je usitnjavaju i drobe, zatim tako usitnjena i razmekšana prolazi kroz jednjak, želudac, tanko i debelo crevo, podvrgavajući se različitim promenama i ekstremnim uslovima. Na ovom putu učestvuju i mnogi "tihi heroji" - pljuvačne žlezde, pankreas, žučna kesa, jetra i, naravno, dobre bakterije. Svi oni zajedno pomažu našem telu da iskoristi ono što je dobro i izbaci ono što nije potrebno. U ovoj epizodi serije "Tajne ljudskog tela" saznajte kako svaki organ i svaka žlezda igraju vitalnu ulogu u ovom neverovatnom procesu koji traje oko 24 sata. Upoznajte kako hrana, koju svakodnevno konzumiramo, prolazi kroz različite faze i kakve sve sile i pomoćnici učestvuju na tom putu.

Novu sezonu emisije Savremeni profil mladih otvaramo temom EMPATIJA I MORAL. Kada se društvo suoči sa nesrećnim događajima i velikim izazovima, uvek u fokusu budu mladi. Jer oni su ti od kojih sve počinje i koji mogu da utiču na promene u društvu. Od toga kako se misli, kako se pomaže, oseća i poštuju drugi, pa sve do toga kako se omladina ponaša u kriznim situacijama i kako uči na tuđem iskustvu govorimo u prvoj epizodi emisije Savremeni profil mladih. S obzirom na to da današnja omladina živi u sistemu u kojem se čovek posmatra kao sredstvo za postizanje ciljeva kao što su karijera, bogatstvo i reputacija, po mladima, sreća je u direktnoj vezi sa postizanjem tih ciljeva. Sve je više primera u društvu koji su spremni na sve ne bi li postigli zacrtane želje. Efektom ugledanja ili na osnovu prethodnih iskustava iz njihovog okruženja, na moralne vrednosti i empatiju mladih može da utiče sredina u kojoj žive i u kojoj odrastaju. Da li se danas vrlinom smatra dobrota i kako se neguje i razvija lepota dobrih stvari, u prvoj epizodi govoriće stručnjaci iz različitih naučnih sfera, sveštenik, javne ličnosti i naravno omladina.

Povodom svog debitantskog filma 78 dana, gošća emisije je rediteljka Emilija Gašić. Gašićeva je rediteljka, scenaristkinja i snimateljka. Režiju je završila u Beogradu, master kamere u Njujorku. Njeni kratki filmovi prikazani su na više festivala u svetu. Za scenario Mileva dobila je nagradu Sloan fondacije u Njujorku, a scenario za debitantski film 78 dana razvijen je u sklopu programa Venecijanskog bijenala 2020. Kao snimateljka radila filmove u Americi, Francuskoj, Norveškoj i Češkoj. Film 78 dana pobednik je Festivala evropskog filma na Paliću i dobitnik je još desetak nagrada na međunarodnim festivalima od Severne Evrope do Južne Koreje. U razgovoru o filmu Emilije Gašić učestvuje i kritičarka dr Vesna Perić.

Sedam vrsnih domaćica i uspešnih dama iz različitih krajeva Srbije spremaju najbolje specijalitete, ugošćavaju jedna drugu, razmenjuju recepte i kroz druženje i zanimljive priče upoznaju nova mesta u Srbiji.

Od 2004. godine orkestar Bečke filharmonije nastupa na Koncertu letnje noći u jedinstvenom ambijentu parka palate Šenbrun u Beču. Za produkciju je zadužena Austrijska Radio - televizija , a prenos i snimak koncerta mogu se pratiti u više od 80 zemalja širom sveta. Poslednjih godina koncertom su dirigovali: Bobi Makferin, Zubin Mehta, Plasido Domingo, Valerij Georgijev, Žorž Pretr, Danijel Barenbojm, Franc Velzer Mest, Gustavo Dudamel, Lorin Mazel, Kristof Ešenbah, Semjon Bičkov i Danijel Harding.

Da li ste se ikada zapitali šta se događa sa svakim zalogajem hrane koji pojedemo? Kako se taj zalogaj pretvara u energiju koja nam daje snagu? I šta se sve dešava na tom epskom putovanju kroz naš crevni sistem? Od trenutka kada hrana uđe u usta, kreće u avanturu kroz naše telo - zubi je usitnjavaju i drobe, zatim tako usitnjena i razmekšana prolazi kroz jednjak, želudac, tanko i debelo crevo, podvrgavajući se različitim promenama i ekstremnim uslovima. Na ovom putu učestvuju i mnogi "tihi heroji" - pljuvačne žlezde, pankreas, žučna kesa, jetra i, naravno, dobre bakterije. Svi oni zajedno pomažu našem telu da iskoristi ono što je dobro i izbaci ono što nije potrebno. U ovoj epizodi serije "Tajne ljudskog tela" saznajte kako svaki organ i svaka žlezda igraju vitalnu ulogu u ovom neverovatnom procesu koji traje oko 24 sata. Upoznajte kako hrana, koju svakodnevno konzumiramo, prolazi kroz različite faze i kakve sve sile i pomoćnici učestvuju na tom putu.

U serijalu emisija Rečnik ekologije stručnjaci objašnjavaju značenje najčešće upotrebljavanih termina koji definišu fenomene iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine.

Beograd sa svojom okolinom "krije" mnogobrojne prirodne lepote na samo par kilometara udaljenosti od gradske vreve. O beogradskim oazama govore naši poznati i nepoznati sugrađani, kao i oni koji sticajem okolnosti borave u Beogradu.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Ova kontroverzna, američka serija prati Dekstera Morgana, stručnjaka iz oblasti sudske medicine koji pored svog zvaničnog posla ima i strašnu, tajnu aktivnost. Naime, on je serijski ubica koji za žrtve bira one zločince koji su izbegli da odgovaraju za svoja zlodela.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Vinogradarstvo je na našim prostorima kroz istoriju uvek zauzimalo značajno mesto. Znatno smanjenje vinogradarske površine krajem prošlog veka, poslednjih godina beleži porast. Pojavili su se novi vinari i naša vina ponovo su na vinarskoj mapi sveta. Šanse su i u našim autohtonim i skoro zaboravljenim sortama grožđa.

Ekipa emisije "Lov i ribolov" u cilju popularizacije lova i ribolova obilazi svet. Snimamo atraktivne destinacije, prirodne lepote zemljine kugle, jedinstvene kulture pojedinih naroda koji žive u najudaljenijim krajevima sveta kao što su Sibir, Afrika, Mongolija, Skandinavija.

Emisija o nacionalnim manjinama u Srbiji. Brojni narodi na ovim prostorima vekovima su živeli i danas žive zajedno. Uprkos ratovima iz devedestih godina i velikog pomeranja naroda, Srbija je i dalje zemlja sa nejvećom nacionalnom raznolikošću. Vojvodina je i dalje jedinstven primer multinacionalnost o prepoznatljiva je kao "Evropa u malom". Ali manjine žive u čitavoj Srbiji. Popis iz 2011. je pokazao da u Srbiji živi 21 etnička zajednica. Upoznaćemo se sa jezičkim, kulturnim, konfesionalnim i svim drugim različitostima.

Emisija "Naučni kompas" gledaocima približava nove pojave i poduhvate u svetu nauke kroz zanimljive priloge i razgovore sa stručnjacima iz različitih naučnih oblasti.

U četiri epizode serijala "Fontana mladosti" tražimo odgovor na pitanje - kako nauka i tehnologija mogu da nam omoguće da živimo dugo i zdravo. Pojedini naučnici smatraju da će 22. vek doneti produženje ljudskog veka na preko 140 godina, ako ne i ostvarenje sna o besmrtnosti. U četiri epizode serijala "FONTANA MLADOSTI" povezaćemo genetiku i srodne nauke i aktuelno razumevanje procesa starenja sa novim tehnologijama. Ideja je da razumljivim jezikom informišemo gledaoce o nauci koja radi na tome da živimo kvalitetno i zdravo celog života. Potražićemo odgovor gde zapravo treba tražiti "FONTANU MLADOSTI"- u telomerama, matičnim ćelijama, himerama kao donatorima organa za lek, CRISPR- Cas tehnologiji…. Ili i sami možemo da produžimo svoj vek u zdravlju uvođenjem nekih od "biohacking" metoda.

Ako želite da čujete novosti iz sveta nauke, razotkrijete mitove ili istražite naučnu stranu svakodnevnih pojava, onda je vreme da zajedno krenemo u "Naučni portalˮ. Pažljivo ćemo pratiti dešavanja u svetu nauke a aktuelne teme posmatrati iz naučnog ugla.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Bolne uspomene, želja za osvetom, strast i ljubav očekuju nas u jednoj od najgledanijih portugalskih telenovela u poslednjih nekoliko godina, koja je 2018. godine dobila i prestižnu nagradu "Emi". Žorž Monforte je brazilski preduzetnik i vlasnik poljoprivrednog carstva "Ouro verde". Nakon što stekne značajan udeo u kompaniji koju vodi bogata i moćna portugalska porodica na čelu sa Miguelom Fereirom de Fonsekom, Žorž postaje član Upravnog odbora. Novost nije dobro prihvaćena u porodici De Fonseka jer opravdano sumnjaju u stvarne namere ovog stranca. Naime, Žorž Monforte je novi identitet Ze Marie, za koga su petnaest godina svi mislili da je mrtav. Ze Maria se vraća kako bi osvetio smrt svoje porodice. Žoao Magalhesa, otac Ze Marie, pre petnaest godina je bio finansijski direktor u vreme velike finansijske prevare i zloupotrebe kapitala u kompaniji porodice De Fonseka. Žoao je iskorišten kao žrtveni jarac i firma ga optužuje za prevaru. Žoao preti da će u javnost izneti sav "prljavi veš" kompanije, ukoliko se optužbe ne povuku. On i njegova porodica bivaju ubijeni, a cela situacija je izlažirana kako bi izgledala kao ubistvo i samoubistvo. Igrom slučaja, jedini preživeli je Žorž. Kada se probudi iz kome, Ze Maria je zbunjen i u početku se ne seća događaja. Potražiće Miguela, kako bi mu pomogao da pronađe posao. Istog dana upoznaje devojku u koju se zaljubljuje, ne znajući da je ona Miguelova kćerka. Vremenom mu se vraća sećanje, a Miguelova tajna više nije sigurna.

Istražujemo neke od najvećih istorijskih misterija koje se kriju iza poznatih osoba i događaja iz bliže i dalje prošlosti. Konačno otkrivamo sve o ličnostima i dešavanjima koji su obavijeni velom tajne.

Glavni lik je Tereza, mlada žena koja ostavlja Salva, verenika kojeg joj je otac odabrao jer je gradonačelnikov sin, i sa Sicilije odlazi u Milano. Tereza se nada da će se tu zaposliti u stričevoj prodavnici. Ali kad stigne u Milano, saznaje da joj je stric na ivici bankrota i da je optužen da je zapalio kombi ugledne robne kuće Raj za dame zbog koje gubi posao. Vlasnik robne kuće je Pijetro Mori, mladi preduzetnik tajanstvene prošlosti, koji je nakon putovanja u SAD, posle rata uspeo da otvori elegantnu i modernu robnu kuću, gde se Tereza prijavljuje na konkurs za prodavačicu. Nakon niza peripetija uspeva da se zaposli i pokaže da je ambiciozna i preduzimljiva devojka koja ubrzo stiče poverenje kolega. Devojka se na kraju ludo zaljubljuje u Pijetra Morija, ali mora da se vrati na Siciliju jer je njen otac obećao gradonačelniku Kastelbuonoa da će se Tereza udati za njegovog sina Salva...

Povodom 40 godina postojanja Zvezdara teatra, u petak 01.11. na drugom programu od 21.45, prikazujemo dokumentarni film "Kuća među zvezdama". Ovu pozorišnu sezonu započeli smo obeležavanjem 40 godina Zvezdara teatra, i to najpre premijerom komada Udovica živog čoveka, Dušana Kovačevića. Zatim smo ugostili četiri pozorišta iz regiona, a proslavu Zvezdarinog rođendana zaokružujemo projekcijom dokumentarnog filma Kuća među zvezdama, scenariste i reditelja Slobodana Ivetića. -Veliki izazov je smestiti 40 godina nečijeg života u (gotovo) isto toliko minuta filma, izazov je i veći kada je taj život bio uzbudljiv kao onaj što ga je do danas imao Zvezdara teatar, kultna institucija i jedinstvena pojava u pozorišnom životu Srbije. Gotovo 100 premijera, od kojih su neke bile i zabranjene, poplave, bombe, munje i gromovi – tako se rađao i nastajao fenomen Zvezdara teatra. Poštovao sam najvažniji princip u našem poslu – da film ne sme da bude dosadan. Nema naratora, svedoci i učesnici života Zvezdara teatra lično kazuju biografiju svoje kuće sopstvenim rečima i sećanjima. Istina sa kojom to čine obasjava "Kuću među zvezdama" emocijama i strašću koje nas uveravaju da će i drugih 40 godina ovog pozorišta biti vitalne i uzbudljive – ističe reditelj filma Slobodan Ivetić.

Tim predvođen Zoranom Živkovićem, autorom, urednikom i idejnim tvorcem emisije, vodiće gledaoce kroz svet nauke, obrazovanja i najrazličitijih ideja na originalan način.

Socijalni radnik zadužen za brigu o ćerki samohrane majke mora da reaguje kada se otac vrati iz zatvora i počne da ih uvlači u svet kriminala.

U Digitalnom Studiju 6 Radio Beograda je održan koncert na kome je gost Big Benda RTS-abio Uroš Perić, poznati slovenački umetnik, pevač i pijanista, srpskog porekla i svetske slave. Uroš Perić je najbolji interpretator muzike Reja Čarlsa, po ocenama kritičara, odmah posle samog Reja. Sarađivao je sa mnogim svetskim zvezdama i nastupao na skoro svim kontinentima. Na koncertu u Studiju 6, izveo je nezaboravne numere velikog "The Genius"-a, ali i nekoliko svojih kompozicija, a u tome mu je pomogla i vokalna grupa The Pearlettes.

Informativna emisija na albanskom jeziku koja donosi najnovije dnevne vesti i informacije. Koncept je takav da narator objašnjava snimke dnevnih događaja.

Sedam vrsnih domaćica i uspešnih dama iz različitih krajeva Srbije spremaju najbolje specijalitete, ugošćavaju jedna drugu, razmenjuju recepte i kroz druženje i zanimljive priče upoznaju nova mesta u Srbiji.

Beograd sa svojom okolinom "krije" mnogobrojne prirodne lepote na samo par kilometara udaljenosti od gradske vreve. O beogradskim oazama govore naši poznati i nepoznati sugrađani, kao i oni koji sticajem okolnosti borave u Beogradu. Uz Marinu Gunjaču, govore i Bojan Ivković i Nenad Okanović.

U serijalu emisija Rečnik ekologije stručnjaci objašnjavaju značenje najčešće upotrebljavanih termina koji definišu fenomene iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine.

Povodom 40 godina postojanja Zvezdara teatra, u petak 01.11. na drugom programu od 21.45, prikazujemo dokumentarni film "Kuća među zvezdama". Ovu pozorišnu sezonu započeli smo obeležavanjem 40 godina Zvezdara teatra, i to najpre premijerom komada Udovica živog čoveka, Dušana Kovačevića. Zatim smo ugostili četiri pozorišta iz regiona, a proslavu Zvezdarinog rođendana zaokružujemo projekcijom dokumentarnog filma Kuća među zvezdama, scenariste i reditelja Slobodana Ivetića. -Veliki izazov je smestiti 40 godina nečijeg života u (gotovo) isto toliko minuta filma, izazov je i veći kada je taj život bio uzbudljiv kao onaj što ga je do danas imao Zvezdara teatar, kultna institucija i jedinstvena pojava u pozorišnom životu Srbije. Gotovo 100 premijera, od kojih su neke bile i zabranjene, poplave, bombe, munje i gromovi – tako se rađao i nastajao fenomen Zvezdara teatra. Poštovao sam najvažniji princip u našem poslu – da film ne sme da bude dosadan. Nema naratora, svedoci i učesnici života Zvezdara teatra lično kazuju biografiju svoje kuće sopstvenim rečima i sećanjima. Istina sa kojom to čine obasjava "Kuću među zvezdama" emocijama i strašću koje nas uveravaju da će i drugih 40 godina ovog pozorišta biti vitalne i uzbudljive – ističe reditelj filma Slobodan Ivetić.

Od 2004. godine orkestar Bečke filharmonije nastupa na Koncertu letnje noći u jedinstvenom ambijentu parka palate Šenbrun u Beču. Za produkciju je zadužena Austrijska Radio - televizija , a prenos i snimak koncerta mogu se pratiti u više od 80 zemalja širom sveta. Poslednjih godina koncertom su dirigovali: Bobi Makferin, Zubin Mehta, Plasido Domingo, Valerij Georgijev, Žorž Pretr, Danijel Barenbojm, Franc Velzer Mest, Gustavo Dudamel, Lorin Mazel, Kristof Ešenbah, Semjon Bičkov i Danijel Harding.

Jutarnji muzički program ozbiljne i zabavne muzike.

TV Slagalica je kviz sa najdužom tradicijom na Balkanu i jedna od najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Emisija iz kulture koja se osvrće na živote i stvaralaštvo umetnika različitog kalibra.

Ovu veliku, karakterno različito obojenu porodicu predvodi Veliki Štrumpf koji zna da napravi razne čarobne napitke i baca čini. Društvo mu prave Štrumpfeta i svima poznati i omiljeni Mrgud, Kefalo, Gruber, Luftika i ostali. Štrumpfovi žive uglavnom mirnim, idiličnim životom. Ovu sreću kvari jedino zli čarobnjak Gargamel sa svojim pomoćnikom, mačkom Azraelom.

"Avanture Heti Feder" adaptacija je istoimenog romana poznate spisateljice za decu, Džeklin Vilson. Smeštena u viktorijansko doba, u centru zbivanja se nalazi devojčica Heti koja je ostavljena kao beba u domu za nezbrinutu decu. Nakon kratkotrajnog perioda provedenog u hraniteljskoj porodici, Heti je primorana da se vrati u bolnicu kako bi nastavila školovanje i pripremila se za budući posao služavke, kao i sve ostale devojčice u domu. Međutim, Heti je posebna - ona uprkos brojnim preprekama, ne odustaje od pronalaska svoje majke i borbe za sopstvenu slobodu. Uz svoje prijatelje, ona se suočava sa nedaćama života, iz epizode u epizodu pokazujući svoju hrabrost i domišljatost. Očekujte bezvremenu i neodoljivu priču koja uspešno oživljava epohu i uvlači nas u viktorijansku englesku i sve njene raznolikosti. Iskrena dečja prijateljstva, težak život siročića, smešne i tragične trenutke gledamo kroz oči dečaka i devojčica koji u svemu što im se suprotstavlja ipak uspevaju da pronađu razlog za igru i zabavu!

Sedma epizoda serije "Zoki Poki" donosi nam priču o tome kako predrasude mogu da nas zavaraju, te spreče u sticanju novih prijatelja, razumevanju drugih i otvorenosti prema različitostima. Zokiju stižu rođaci sa sela i među njima jedan opasan gost, njegov vršnjak, Stojanče čiji dolazak Zokiju predstavlja pretnju. Zoki je pun predrasuda prema Stojančetu i sve postaje gore sazna da njegov rođak ne samo što će jesti Zokijevu omiljenu tortu, već će i spavati u njegovom krevetu! Uprkos tome što Zoki i njegovi drugari smišljaju taktiku kako da zaplaše novajliju, dešavaju se nepredviđene prepreke u njihovom planu i dan odlazi u neočekivanom pravcu!

Da li ruj i maline zaustavljaju tumorske ćelije, čičak čisti jetru, bokvica pluća? Šta su dokazala najnovija istrašivanja Instituta za farmakognoziju i klinička ispitivanja lekova Instituta za onkologiju i Angencije za lekove? Da li je razlika između lekova i otrova u dozi, da li lekovite biljke imaju štetna dejstva, u kojim sve slučajevima je neophodan oprez? Šta je to što može da doprinese sprečavanju bolesti ili bržem oporavku? Koja su nova naučna saznanja o biljnim lekovima, tradicionalnoj medicini, aktivnom pristupu zdravlju, samolečenju? Dobro je znati odgovore na ova pitanja i zato se to istražuje u emisiji.

Karavan Znanje imanje obilazi sela Srbije i beleži sve muke i radosti našeg domaćina. Emisija se isključivo bavi životom i radom naših poljoprivrednih proizvođača kako bi opstala naša sela.

Pratite zabavnu emisiju koja donosi mnoge aktuelne informacije i interesantne teme i koja će nam predstaviti mnoge značajne ličnosti iz zemlje i inostranstva, sve to uz divnu muziku sjajnih muzičara i pevača.

Informativna emisija koja se bavi vojno - bezbednosnim temama. Saznajte novosti iz vojske i gledajte zanimljive priče o životu i radu pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, naoružanju i vojnoj opremi, vojnoj istoriji, međunarodnoj vojnoj saradnji odbrambenoj industriji, zanimljivostima, naučnim istraživanjima iz sfere odbrane i "drugim snagama odbrane" - žandarmeriji i drugim specijalnim jedinicama policije.

U ovonedeljnoj emisiji o osobama sa invaliditetom "Mesto za nas" govorimo o slepima i slabovidima. Tanja Veselinović je, usled genetske bolesti, postepeno počela da gubi vid. Usledio je period prihvatanja, prilagođavanja novom načinu života, novom svetu i početak njenog aktivizma. Tanja će nam pričati na koji način se suočila sa svojom dijagnozom i kako se prilagodila. Čućemo i na koji način Savez slepih Srbije osnažuje svoje članove, a Tanja će nam kao dugogodišnja poverenica za žene Saveza ispričati sa čime se sve suočavaju slepe i slabovide žene.

Tim predvođen Zoranom Živkovićem, autorom, urednikom i idejnim tvorcem emisije, vodiće gledaoce kroz svet nauke, obrazovanja i najrazličitijih ideja na originalan način.

Kamen je najlepši dar prirode. Ima zadatu formu i uvek se lepo osećamo kada je kamen oko nas. Čovek se sa kamenom rađa, živi, umire i ponovo rađa prkoseći vremenu nepomirljivom znaku prolaznosti. Ovako počinje serijal Čovek i kamen sa dvanaest epizoda kroz koje će Vas, sa zanimljivim pričama o kamenu, voditi autor Dragan Milovanović.

Danas su začinske biljke dostupne svima i ne razmišljamo mnogo o njima kada ih koristimo u kulinarstvu. Ali nije oduvek bilo tako. U davnoj prošlosti, začini su bili sinonim ekonomske moći, nedostižni i skupi, zbog njih su se čak vodili i ratovi, ali i dešavala velika geografska otkrića. Za začine se vezuju brojni mitovi, predanja i verovanja, ali njihova najvažnija uloga danas je u gastronomiji, jer predstavljaju nezaobilazan dodatak svakom jelu.

Ova petominutna emisija nas obaveštava, ili nas podseća na događaje iz bliže i dalje prošlosti i na značajne istorijske ličnosti, povezane sa današnjim datumom.

Desetominutna emisija "Verski kalendar" emituje se svakodnevno. Na moderan način, vizuelnim i narativnim prikazivanjem svetih ljudi i događaja koje Crkve i verske zajednice u Srbiji proslavljaju, prikazuje njihova verska učenja, duhovnu i materijalnu kulturu i moralna načela koja neguju.

Zabavni, strašni, hrabri, tužni, uzbudljivi, drski, crno-beli, u boji, domaći, strani, drugačiji, omiljeni, komercijalni, umetnički - svi filmovi i sve o filmovima u autorskoj emisiji Sandre Perović. Emisije o filmu u duhu su tradicije Televizije Beograd. Velika iluzija se na informativan, zabavan, ali i analitičan način bavi filmskim aktuelnostima na našoj i inostranoj sceni - recentna produkcija, festivali, filmski događaji, vesti, top lista gledanosti. Sadrži ekskluzivne sadržaje - posvete respektabilnim autorima i intervjue sa eminentnim svetskim i domaćim stvaraocima.

"Svetlo preko puta" smatra se prvim filmom gde je do izražaja došla senzualnost Brižit Bardo čija je karijera u vreme snimanja bila u usponu. Olivija je supruga vlasnika restorana koji se oporavlja posle ozbiljne nesreće i njihov je odnos opterećen problemom sa impotencijom. Preko puta restorana nalazi se servis i iako je Olivija verna mužu, on počinje da sumnja u nju i u tamošnje radnike...

Posle pet godina u zatvoru, Bil Kiova je pušten i poziva četiri stručnjaka u svoju bandu: žestokog O'Baniona, šerifa Džefa Miltona, ubicu Bani Foksa i kockara Fransisa Kolt Morana, koristeći novac koji mu je otac dao. Bil želi da se osveti sadističkom lideru Komančerosa - Džejmsu Elfegou, koji je ubio njegovu suprugu Miranu Kiovu i optužio Bila, kog šalju u zatvor...

Kada ćerka poznatog i uglednog komandanta vojne baze bude ubijena, pozvan je detektiv na tajnom zadataku da sprovede istragu. Isplivava niz zataškavanja u Vest Pointu.

U susret koncertu violiniste Andre Rijua u Beogradu, predstavljamo priču o spektaklu koji je kralj valcera priredio u rodnom gradu Mastrihtu. U kratkim intervjuima solisti i muzičari iz "Johan Štraus orkestra" govorili su o saradnji sa Rijuom, a nakon koncerta Andre Riju je za RTS podelio utiske o koncertu, o ljubavi koju gaji prema rodnom Mastrihtu i koliko se raduje susretu sa publikom u Srbiji, jer u novembru mesecu ima zakazan koncert u Beogradskoj areni. Pored hitova klasične i pop muzike, oduševljenu publiku i nadahnute soliste Andre Riju udružio je u ritmu valcera, sa kojim već sedam decenija osvaja srca publike širom sveta.

Adaptacija popularnog romana Kejlaba Kara "Alijenista", bavi se najmračnijom stranom 19. veka u Njujorku - od zlostavljača, serijskih ubica dece, siromaštvom i posrnulim moralom. Ova uzbudljiva priča iako je fikcija inspirisana je civilizacijskim preokretom sa razvojem tehnologije i industrijske revolucije, kada veliki gradovi u Evropi i Americi bivaju pretvoreni u mračna i maglovita mesta. Njujork se ništa nije razlikovao od ostatka sveta. Serija počinje ubistvom dečaka čije je beživotno iskasapljeno telo pronađeno na njujorškom mostu. Doktor Krajsler dobija poziv od Teodora Ruzvelta, budućeg američkog predsednika, da reši jezivo ubistvo. Krajsler uz pomoć prijatelja Džona Mura i prve i jedine žene koja je zaposlena u policiji Sare Hauard, pokušava da shvati um osobe koja je sposobna da ubija dečake. Policija je ubeđena da je ovo ubistvo samo jezivi čin bolesnog pojedinca, ali ispostaviće se da se slična situacija dogodila sa blizancima Zvig nekoliko godina ranije i da postoji čovek sa srebrnim osmehom koji decu odvodi u mrak. Pored detektivske priče, radnja se fokusira i na trio Krajsler, Mur i Hauard kao i na njihov međusobni odnos i njihove sudbine.